| стика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим ј |
| ите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па д |
| ти овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су има |
| , остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсе |
| ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће |
| ају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 |
| hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све п |
| е, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а |
| hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} |
| вај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је |
| није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а а |
| Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и дру |
| ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком |
| лица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: ли |
| S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да |
| о ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јес |
| вољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је |
| али Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и |
| оване и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених д |
| о, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, |
| а.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике. |
| зив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипу |
| пане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као |
| књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S |
| о прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је врат |
| а нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> < |
| и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} |
| д буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за прен |
| у рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу |
| јаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S |
| да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, он |
| ков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да |
| , за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те |
| правите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод но |
| р.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова |
| лете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основ |
| точне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од |
| дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, т |
| лепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани с |
| Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одма |
| десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би |
| пет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол |
| ћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише |
| колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и |
| <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да |
| сеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била |
| кама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих |
| рагоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима. |
| ако је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Бог |
| и барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла изради |
| ј држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, кој |
| сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север? |
| стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, кој |
| .</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су |
| шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што |
| ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јо |
| да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најле |
| <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблиц |
| и, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div |
| ; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и |
| Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; о |
| у нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову |
| {S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} |
| снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пад |
| имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због |
| Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару |
| да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и |
| нистра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} |
| Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и |
| едан је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршу |
| стао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи г |
| старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И т |
| реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја |
| ћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за |
| издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Р |
| орија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је |
| огло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим |
| еко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} О |
| како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од ју |
| евинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово |
| е.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров да |
| им прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случа |
| шеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће |
| их пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? ( |
| много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставит |
| села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих се |
| ампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан |
| деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте |
| ипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиш |
| од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а т |
| омах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и п |
| ућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе |
| предак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па |
| рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немо |
| езасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по нек |
| сподине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли |
| ивоту Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбри |
| раслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених не |
| лово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и куј |
| но што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И |
| лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, ка |
| ју.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет с |
| а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то ог |
| еше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и |
| {S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, |
| већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, |
| је <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњ |
| ралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога н |
| а је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда |
| /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, ка |
| те још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају. |
| им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у |
| како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву |
| и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљоп |
| мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и прес |
| не а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мо |
| што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шешир |
| ову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало с |
| на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману |
| је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима, |
| ћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коњ |
| на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима |
| ти, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n= |
| Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати пр |
| , од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, |
| оларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову к |
| ила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји... |
| те, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази св |
| чните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам. |
| ију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци би |
| > свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им |
| један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и ба |
| Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у |
| неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зо |
| га, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И |
| е Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрени |
| двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запре |
| њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван |
| је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга сво |
| ањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да уч |
| ј земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и бил |
| олазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита |
| мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде |
| А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим |
| жемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <h |
| За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много б |
| у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год |
| дна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две |
| да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- |
| } Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било |
| , а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, |
| има, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете |
| а захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима |
| осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, |
| Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана |
| б у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му д |
| а то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без об |
| па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; с |
| х је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је |
| еднога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова м |
| и.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} |
| или се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је |
| уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу са |
| је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дв |
| а се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у вар |
| ске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Т |
| ви најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим |
| „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од м |
| је одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му |
| ника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа |
| ад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А |
| емљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је |
| а ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву дец |
| S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе |
| ..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко ум |
| а прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!. |
| писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и к |
| } Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница |
| сплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радио |
| } Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред |
| ју нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито виш |
| ељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све намес |
| ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с к |
| го, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да ре |
| селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви ст |
| хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ |
| а исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} |
| 5" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није |
| огу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни дв |
| један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите кри |
| се земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по дв |
| а почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и |
| биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале |
| а је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја воле |
| зда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње |
| јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа з |
| але учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даниц |
| њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: |
| {S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div |
| ила врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је |
| Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снах |
| о не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нем |
| ребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, к |
| адметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После ово |
| да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније. |
| како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога |
| кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; св |
| Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими |
| че прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваљ |
| на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе |
| е се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даљ |
| е, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво |
| ела одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави им |
| господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је |
| љево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања |
| лио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Госп |
| ра да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубату |
| пасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у |
| ве су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S |
| није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S |
| да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва |
| Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас |
| и сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог ра |
| дељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту |
| иша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све |
| јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо |
| , у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете з |
| жну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две |
| , а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — |
| ишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из само |
| зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет м |
| који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су зајед |
| ативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово |
| > песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S |
| сле, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је |
| ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја м |
| {S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала ј |
| лако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово |
| ата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још |
| о био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Да |
| рапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође. |
| кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кме |
| да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бит |
| није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је |
| о ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њи |
| стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад ко |
| тају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону р |
| , и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и |
| израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате с |
| у?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше с |
| и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} |
| саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерз |
| {S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| .{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њ |
| у да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, к |
| о је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и оно |
| упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни |
| Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше |
| д досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опа |
| села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем |
| ла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познад |
| шу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него ик |
| н га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве виси |
| е да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија к |
| еба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то |
| Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба |
| да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необич |
| ете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је чове |
| јаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} От |
| широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад |
| цу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасв |
| у се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су |
| рци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтир |
| аду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Не |
| мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву |
| S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а |
| иди, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо |
| нас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењ |
| најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове ј |
| он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што |
| ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чуј |
| године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет нијед |
| око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на докса |
| диша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и |
| гра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству |
| су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши |
| и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у |
| е? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо |
| а, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама оп |
| та, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто по |
| село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— |
| је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ |
| ају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само прене |
| је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произ |
| то се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, |
| {S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и |
| стано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа ј |
| рици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се |
| осе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па |
| } Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје бо |
| престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И св |
| а иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па |
| села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа к |
| мен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих |
| вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лиц |
| игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до |
| ву страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви |
| собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком |
| лела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} |
| химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша |
| то нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред |
| су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручен |
| ето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се раз |
| пира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омр |
| .{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све слож |
| ако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} |
| риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад пре |
| ужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у |
| не тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим лин |
| Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{ |
| о данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да чит |
| од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} В |
| но.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина |
| управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још |
| радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане |
| прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подн |
| , па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече |
| е; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе |
| вапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по ј |
| купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и |
| то осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни б |
| се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, |
| и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбо |
| неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиром |
| ет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше ста |
| реће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља |
| користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењ |
| оту, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школ |
| дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да |
| ачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг ме |
| у апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити д |
| једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нов |
| нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: |
| тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да |
| Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње) |
| Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} |
| а пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и тор |
| да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и с |
| овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S |
| но, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! |
| авите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p |
| ; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће |
| и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да |
| у напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о п |
| а, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да |
| пе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и |
| амо да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике надн |
| но, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <p |
| најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече бе |
| ејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по уг |
| подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био |
| м није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбошт |
| д је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је < |
| крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један |
| кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете к |
| олова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Ок |
| а него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око н |
| сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до члан |
| Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да |
| а за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљ |
| е у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} |
| е.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и рато |
| се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазива |
| у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини |
| а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам п |
| ила тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно |
| ћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом |
| но је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим п |
| кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако |
| ш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> |
| о од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не |
| ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они |
| сама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код ов |
| } То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању |
| се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре м |
| прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај ина |
| што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се испл |
| основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} |
| , а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и време |
| и, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, |
| се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зар |
| ви а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти |
| врти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако да |
| ега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти д |
| .{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све доб |
| горичке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и |
| ремишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за иду |
| нуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко |
| .“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па |
| и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по нек |
| овор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Милади |
| , мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим |
| ају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово |
| га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже |
| еде на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} |
| одређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико |
| ко тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и дру |
| не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из к |
| е.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње |
| где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију |
| S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви |
| наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} По |
| и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се в |
| Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедо |
| ема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најс |
| pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не ви |
| <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало. |
| ом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више |
| ишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мај |
| !</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша |
| ала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; |
| итву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, |
| его су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиф |
| другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било |
| гао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S |
| ки прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала д |
| има објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} |
| да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад о |
| и, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио о |
| ад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви |
| овина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, |
| додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} За |
| десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда |
| S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико |
| .{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} |
| Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је |
| мите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опе |
| војте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{ |
| S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још ј |
| змите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико |
| це. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{ |
| довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиш |
| два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут |
| он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница |
| Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облаг |
| ли нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак ка |
| еднога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту бех |
| о све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био |
| ми и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет |
| ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Св |
| ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ |
| школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због |
| мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике? |
| пшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад п |
| то вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни |
| или родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и прв |
| на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као чо |
| и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и д |
| дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не |
| а не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говор |
| га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или |
| оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, |
| у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била |
| ше и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде |
| оговори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он к |
| био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, |
| добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више у |
| <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту |
| S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, нег |
| /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћ |
| а помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Све |
| људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они с |
| чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један н |
| једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могл |
| тинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml |
| гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" |
| авати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење |
| у од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} |
| ишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазит |
| ерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унут |
| најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више |
| и су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико |
| ке.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господи |
| су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако са |
| ко: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“ |
| ује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине |
| “ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео |
| ца с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скид |
| свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онд |
| зићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су оти |
| ну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div |
| три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два сло |
| Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту |
| ње.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашњ |
| у раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало ра |
| пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опе |
| а има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S |
| анцуски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега п |
| ицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Па |
| Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам |
| де лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости |
| } Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div typ |
| уја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су донос |
| и он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </di |
| у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку |
| го.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите с |
| , па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и к |
| данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се |
| у газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И руча |
| Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст |
| вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о |
| другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих ма |
| осили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, |
| ош нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица |
| , за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слуш |
| ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у |
| тају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем п |
| /p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капи |
| о овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" / |
| ди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду коли |
| епељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не |
| од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху |
| Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе мн |
| једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све. |
| још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако д |
| ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колик |
| ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а |
| не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, пли |
| човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћ |
| зи Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, ш |
| Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који с |
| ди и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са сво |
| сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће н |
| а је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим а |
| асови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и дец |
| две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да |
| нео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз де |
| далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Он |
| м смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушка |
| е чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда изврш |
| требније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други р |
| после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да догр |
| кивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код по |
| шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi> |
| граду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да о |
| више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо би |
| реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и |
| но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлати |
| } И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, |
| ваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служ |
| астура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места у |
| и их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између |
| ван с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису заш |
| прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори јез |
| а одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У |
| рска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафо |
| ве старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и |
| ућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из |
| де за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по п |
| омагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, |
| иса исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{ |
| у и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса |
| власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А ка |
| о школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало потк |
| луд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и |
| томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градим |
| амиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједн |
| аду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих с |
| ио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да од |
| а“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, п |
| качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђе |
| е грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето |
| ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом |
| са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не ква |
| којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веом |
| пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан |
| гови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали |
| — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод нож |
| свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране не |
| ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да |
| ира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да том |
| овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а |
| ећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су с |
| а да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето з |
| гралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између иг |
| свећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га |
| верили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакар |
| у већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду |
| {S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само |
| стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, |
| се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долази |
| не.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Ради |
| трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле |
| росвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду |
| нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{ |
| и ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} |
| смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед |
| су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} К |
| кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто виш |
| тиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, |
| > како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадго |
| мешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за |
| онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде |
| у и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бо |
| му, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица |
| Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и та |
| у се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што |
| како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола к |
| по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме прија |
| дговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Мор |
| азио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу св |
| а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте |
| ене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, |
| и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> |
| азумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би г |
| омисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни ов |
| свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су са |
| цом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је саз |
| .{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Нераз |
| а њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у |
| ошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он ре |
| о постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвика |
| де има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прв |
| о и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то |
| те то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад на |
| те како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око |
| /p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је б |
| рађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао |
| њу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у |
| /hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> |
| } Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и не |
| Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија те |
| о што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А < |
| у сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S |
| .“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате |
| горици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је |
| танку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су |
| после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога |
| вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у |
| и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И т |
| су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем оног |
| то рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках |
| све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Б |
| p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још које |
| ало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Е |
| н и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и д |
| су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пр |
| те напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S |
| чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задр |
| , рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</ |
| вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то би |
| р им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{ |
| е год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџиј |
| премештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупљ |
| опали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, дон |
| нда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике ова |
| их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и нос |
| се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Уч |
| сто опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се |
| — Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „по |
| i>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и п |
| ...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите бук |
| ма зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} З |
| воту народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад сво |
| и још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „уч |
| едан не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; |
| те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К |
| те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} |
| те још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Ов |
| ишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак д |
| орима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређ |
| ; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Ва |
| <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p |
| пшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао |
| а ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје |
| и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судов |
| <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, прос |
| те.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној ко |
| , како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им |
| е и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца |
| слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога |
| битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</ |
| у примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним |
| се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога да |
| чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала |
| а.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском |
| } Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „М |
| но пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на |
| S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо |
| {S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и |
| развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато о |
| детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани прес |
| да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi |
| оразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредуј |
| одсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ |
| они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, |
| Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога прос |
| о у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада в |
| авају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима п |
| кву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дош |
| А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша ј |
| а метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пуст |
| > <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да ч |
| и најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} |
| ави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А как |
| е Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по |
| , да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не |
| но у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двој |
| а устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ ист |
| збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња |
| ајобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задата |
| а само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње. |
| {S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и к |
| ли против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Ми |
| еће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних ста |
| и болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржњ |
| и Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жал |
| е знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да порад |
| , да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зат |
| ека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове до |
| ити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до |
| која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} |
| казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихо |
| у, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ |
| њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као |
| ојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му с |
| же <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га н |
| Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдач |
| јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времен |
| им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме |
| ругих дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полажени |
| где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини ш |
| ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им |
| еди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} |
| благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли |
| ли из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S |
| о и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А |
| рво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да |
| Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није |
| а чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу |
| јега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћора |
| ако је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, |
| о по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад |
| опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И |
| ико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да уч |
| обом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири прегр |
| и попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је |
| он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале |
| ну све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље. |
| ксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим од |
| чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине наро |
| аље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и при |
| и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, |
| .{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам из |
| да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина |
| мој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слобо |
| са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхов |
| а чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} |
| да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је |
| ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Р |
| тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, ка |
| а Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у п |
| у и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тер |
| за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала ц |
| И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано |
| кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S |
| астурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо м |
| дморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра |
| адиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео |
| , па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, се |
| е није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, к |
| о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели |
| а.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели |
| се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опруж |
| вршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да зас |
| , да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{ |
| љене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Ве |
| ки учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад |
| ине; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зб |
| бично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за руча |
| нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек |
| о учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролећ |
| Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у в |
| ања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године о |
| о!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Врат |
| ле с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу |
| сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столи |
| врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља |
| кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о п |
| } Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта |
| p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, |
| Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здрав |
| брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња |
| аду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које |
| ченицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и |
| ења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмор |
| ане.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала |
| на, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p |
| линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила |
| лу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили шк |
| ајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово сврше |
| те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању глав |
| ве редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се корис |
| хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља |
| јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза |
| на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дак |
| Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једни |
| ријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће и |
| лова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спре |
| има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборави |
| и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинск |
| а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376 |
| „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> п |
| ажио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у нево |
| сподине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и |
| јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с |
| /hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорн |
| рице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жен |
| то им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за |
| томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што са |
| то их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опаж |
| едом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требал |
| амо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да промени |
| рао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мај |
| у се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и ко |
| ав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакл |
| , те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се |
| е сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и |
| и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „ |
| био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и нам |
| и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и вод |
| јпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је о |
| ци било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из ч |
| оги и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и е |
| радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је |
| еков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обр |
| сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља |
| дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и |
| лите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак о |
| ста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар к |
| , што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и к |
| кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и |
| е Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на |
| стављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку |
| вњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред |
| {S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи |
| м тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и |
| да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда |
| ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа. |
| нимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Трећ |
| ју да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне |
| ху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, к |
| те да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришит |
| беле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је бо |
| дима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим |
| х дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, |
| и, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; каж |
| иродним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, кара |
| на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући |
| а.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је и |
| онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо |
| е се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много инте |
| ј четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод |
| захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо пом |
| ће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и жив |
| те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и сто |
| не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство. |
| бла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихов |
| агаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо |
| а толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} |
| а</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе |
| ек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о |
| омози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књиг |
| а плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учи |
| моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја |
| испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово |
| другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и |
| ј рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p |
| парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она |
| леће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленил |
| ја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и |
| у, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропада |
| а, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега науч |
| треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и друг |
| то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А в |
| И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И нес |
| ласти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђива |
| ање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не п |
| е мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачни |
| ајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна |
| о добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овако |
| аре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} |
| људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село.. |
| ети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам |
| бро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам |
| камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Оста |
| дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Са |
| вала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој пред |
| би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и ме |
| , кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div |
| за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто ј |
| ивотиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи св |
| и није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С т |
| нтоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Б |
| и, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазив |
| епомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, сваком |
| не доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопо |
| , господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећем |
| ачини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису |
| је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушн |
| ова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} |
| а.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, р |
| конске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, д |
| гледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити на |
| ози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се о |
| плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у то |
| одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту |
| к одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још д |
| само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n= |
| тра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и оглед |
| ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да |
| нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ |
| сет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва до |
| вији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више |
| ни што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој |
| Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о том |
| рати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте |
| ну, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле |
| они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и дан |
| том, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, бе |
| знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита |
| е <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што |
| а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од |
| о чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и |
| давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства о |
| које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и т |
| уштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није |
| сних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и д |
| тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, он |
| {S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети |
| вци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пше |
| би и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, д |
| много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? у |
| ници су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније |
| ли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, |
| јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда |
| да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за |
| раџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би треб |
| , што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да ниј |
| а њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то |
| ослова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви |
| е и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се с |
| ица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а |
| диша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ни |
| из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити |
| да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зат |
| мицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем |
| е; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{ |
| а ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> < |
| и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним |
| ити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сув |
| ор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде |
| исати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај прв |
| е култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита |
| знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су |
| рбији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на к |
| почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и ка |
| писивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, как |
| н био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испуст |
| најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало чи |
| о му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало |
| туализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато |
| ишта хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... |
| Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </ |
| ивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се |
| се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и |
| о је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а про |
| чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који |
| јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школ |
| у наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само |
| раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те с |
| ту и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру. |
| о био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко |
| ана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и |
| ажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо |
| и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И |
| ра.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се |
| је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Р |
| и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављ |
| ио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у |
| и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе |
| е упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је ч |
| а нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Сам |
| и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, |
| идове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затв |
| она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судн |
| сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио с |
| може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да |
| ише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калем |
| </hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано и |
| етан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије кој |
| иша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти |
| ра, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <di |
| овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi> |
| е је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зат |
| за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за ј |
| ете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора |
| ше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има св |
| акати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре |
| ко назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и |
| која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако зна |
| ки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим дан |
| , да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p> |
| нско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чу |
| за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи |
| аплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислит |
| , него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога |
| оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не ма |
| и у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави. |
| пственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га п |
| м и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, ка |
| а: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити |
| ајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле м |
| ад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири |
| све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама до |
| ма је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним а |
| и рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њи |
| и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди |
| ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима с |
| вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад усп |
| авали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, |
| е он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу |
| помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза |
| бу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловиц |
| млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају ви |
| има, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је сна |
| мида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи |
| пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији п |
| он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да |
| т је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова М |
| се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак т |
| ају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па с |
| е или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на гру |
| Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је |
| о живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је ист |
| им, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише оч |
| учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још в |
| о песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му |
| научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што ст |
| е и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механ |
| ођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућ |
| капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ в |
| ензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове шко |
| Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече |
| кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце |
| о код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је ов |
| о прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од |
| , па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на све |
| Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се |
| у и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете ум |
| у учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио |
| да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу св |
| — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће б |
| уко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ |
| је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радо |
| д Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све |
| оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, |
| добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с де |
| ост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} П |
| и не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно з |
| апишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево |
| поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може |
| одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здрав |
| ја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је |
| вља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и п |
| дачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, п |
| ге су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње ц |
| и ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзино |
| b n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потрај |
| сам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, |
| и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S |
| слили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зор |
| га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi> |
| оре поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поре |
| ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S |
| д ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} |
| оже по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То ј |
| нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао |
| е исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од в |
| пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Неде |
| чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: < |
| <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђ |
| о у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</h |
| ..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косо |
| а.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>зми |
| ге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да |
| Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно |
| се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово |
| се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и д |
| i>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку |
| ите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројт |
| ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово |
| {S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано |
| реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред! |
| .{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за |
| оже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и |
| машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по сел |
| оњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за |
| о столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње |
| е можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа |
| може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано |
| како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан провод |
| око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Н |
| } Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ |
| : све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, до |
| в ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S |
| онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба д |
| едак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене |
| ка.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у к |
| цу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да |
| али, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. < |
| едало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку |
| } Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доноси |
| .{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа? |
| ноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> < |
| ва, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова сл |
| у им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима свој |
| не и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је |
| е не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошл |
| <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се |
| ски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знај |
| шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођ |
| љи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту |
| има слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погле |
| пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање |
| ти, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без |
| ана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је |
| д можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: в |
| оже радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} |
| 8" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслуш |
| ве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао |
| у реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S |
| -)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Так |
| а нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>? |
| аре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за |
| еле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Изва |
| зу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за |
| иле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете |
| д хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за |
| но?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А сло |
| hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Изва |
| hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?.. |
| i>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е |
| ују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</ |
| i>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покаж |
| га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да |
| А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после |
| и да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето з |
| а!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печата |
| А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огр |
| ?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А о |
| уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} |
| е путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љ |
| од ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столиц |
| запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли |
| е ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да ви |
| народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали св |
| те таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S |
| !..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колик |
| што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтит |
| страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упам |
| ћу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</ |
| S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?. |
| S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад о |
| олико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се ка |
| олази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А п |
| вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} |
| ц</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледа |
| вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?.. |
| е пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је? |
| ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код ја |
| .{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буква |
| о код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова |
| ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде једа |
| о је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} |
| ело до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми |
| село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А ко |
| не стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, зап |
| што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете? |
| i>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео |
| Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} |
| Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назв |
| је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?.. |
| А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А за |
| буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета |
| ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!.. |
| опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К |
| .{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још јед |
| ну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{ |
| i>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А гр |
| цртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте са |
| јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А |
| S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке! |
| оли.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се стран |
| како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору? |
| ова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насли |
| ји је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни |
| еко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на ист |
| вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта ј |
| у реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n |
| је је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је |
| је је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јест |
| ?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А |
| ?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} |
| ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слик |
| Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове |
| крените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S |
| оје слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а |
| е је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi |
| ве чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi |
| ро!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледај |
| } Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово и |
| {S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле |
| бе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не мо |
| на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној |
| е још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узе |
| S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас куша |
| је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза в |
| Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, |
| а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуч |
| } А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, |
| олико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по |
| бројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S |
| ?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете к |
| да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала! |
| ите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети |
| S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} С |
| п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пази |
| S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{ |
| е најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им пре |
| да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је па |
| <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „над |
| нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине< |
| , код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле |
| ју <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у |
| га покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су п |
| Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зат |
| ше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато |
| и могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало |
| а“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од |
| ом, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћ |
| не; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад |
| д ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате |
| оте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду т |
| ча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да гр |
| земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, ко |
| радити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и р |
| да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетн |
| лавнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви р |
| уховна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за он |
| кој градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена |
| или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас |
| д ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та сло |
| од свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете |
| ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсеч |
| аметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на |
| а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, г |
| и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} О |
| е мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А |
| јао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па |
| о у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, госпо |
| у; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и мо |
| иша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини шк |
| а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан мат |
| а много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код ку |
| дио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: |
| лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет |
| аграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороуга |
| њој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, |
| и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и в |
| , а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па р |
| аље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељ |
| ога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново |
| вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и попр |
| S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...< |
| ветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подига |
| ва, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да о |
| у добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не |
| ; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад |
| гова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих а |
| <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропа |
| од џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад паз |
| сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајк |
| S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада дол |
| да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чу |
| да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.< |
| но или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је |
| доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао нач |
| ијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, |
| и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и |
| о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрал |
| истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} |
| се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низина |
| а било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по јед |
| у кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви. |
| надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справо |
| а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Го |
| , и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, |
| ису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јуна |
| етак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најб |
| ше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, |
| мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину |
| лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “ |
| е чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер |
| је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље |
| њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш |
| з власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога |
| } Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само |
| !“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва |
| вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један |
| каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи |
| приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је госп |
| олико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао с |
| ј је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то пр |
| ес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три |
| а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p |
| усле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово |
| тави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове м |
| али и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда |
| о што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље г |
| ви, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само |
| о угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете на |
| ница, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</ |
| {S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је нов |
| ји су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме |
| ематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послу |
| настирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да |
| смена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ј |
| нао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>Посл |
| во учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко с |
| сто неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи |
| митивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пос |
| је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело. |
| есу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где |
| реба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, |
| видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како |
| пнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су |
| низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена п |
| е основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави мом |
| ака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако |
| ла већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у |
| рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предал |
| ислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за |
| е онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} |
| ољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометриј |
| лима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или |
| исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и |
| кречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још |
| е, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине |
| ца и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато в |
| о само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и се |
| песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путе |
| што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца о |
| и; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по но |
| то ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу ср |
| руго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја з |
| ангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет за |
| ква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је |
| !..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} |
| бе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него |
| о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p |
| те“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет д |
| емојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, сам |
| "172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да упле |
| знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа р |
| мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он нал |
| што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, т |
| д мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, |
| к ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам минис |
| нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— |
| у, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, |
| реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је |
| стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хте |
| брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како |
| осподине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше |
| бро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{ |
| ; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него тур |
| м радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, о |
| о, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да |
| му, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша за |
| верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, о |
| Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем |
| мају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да |
| грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки |
| узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и |
| аскања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} |
| уруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча |
| глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме |
| ало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му |
| н каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и |
| и.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; |
| подин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење. |
| да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према |
| м редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, го |
| зите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, |
| на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се састави |
| одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав упл |
| а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах мог |
| а оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био |
| , само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и од |
| је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се |
| е, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довућ |
| а иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{ |
| налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао о |
| е беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, |
| јега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цр |
| Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Са |
| ио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, жи |
| дирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што в |
| у кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако сел |
| Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру |
| његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поште |
| оредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац р |
| улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо |
| отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврди |
| i> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чис |
| и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „ |
| ру истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да гов |
| {S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим баја |
| они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не мо |
| са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и |
| о је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радов |
| редаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S |
| школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом |
| својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им |
| а и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече у |
| ука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање |
| ове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што |
| онуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја |
| у му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, |
| ат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и ја |
| е а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је с |
| риви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Је |
| пе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самог |
| о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест год |
| ас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школ |
| , само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледа |
| е више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и |
| Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у |
| дано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је док |
| према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио |
| је, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, |
| г, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста |
| у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да |
| ви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен це |
| е и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, ск |
| мо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову на |
| руге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и п |
| рамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне |
| ски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи дру |
| више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиште |
| ли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде. |
| ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу |
| јку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовим |
| сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да вид |
| ије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клуб |
| ли.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре |
| е свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се |
| прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати |
| , текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ |
| и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад |
| еди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби |
| о и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и ме |
| здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се рад |
| ескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А ок |
| ли: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити ј |
| толице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава с |
| шљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им |
| <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиром |
| газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом |
| ам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају |
| у бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној велик |
| /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и |
| се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледа |
| а Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала т |
| и им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретањ |
| сму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна |
| и и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединс |
| оле одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучиониц |
| е научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје о |
| иди и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговара |
| отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експло |
| о па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стран |
| да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака |
| е за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то |
| станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана |
| и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити н |
| чати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по н |
| рата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учи |
| и и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је ка |
| , тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} |
| сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад |
| излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и табл |
| толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда |
| ше и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања око |
| ликој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете |
| ао да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, |
| е владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опас |
| та и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други от |
| онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања |
| чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају |
| јима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} В |
| ије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови в |
| е торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“... |
| могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на покл |
| и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и |
| само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и |
| излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па виш |
| је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радова |
| врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као нема |
| сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрав |
| зме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за око |
| надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије св |
| , те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником п |
| керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте |
| па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о как |
| се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, |
| е човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то |
| је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, |
| n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље најве |
| азите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете |
| сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога |
| е је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки с |
| чите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу |
| а па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што |
| треби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су дру |
| ? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гво |
| анас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће |
| век учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили |
| више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго д |
| ако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој на |
| ина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече |
| букли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још с |
| привреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и |
| а, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној ш |
| огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Јед |
| ји још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Ниса |
| још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносил |
| по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p> |
| се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним |
| тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помог |
| нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, мест |
| а угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од које |
| била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео коли |
| да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и п |
| е, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи... |
| дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати |
| ле г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</ |
| се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градил |
| ити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здра |
| и имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им к |
| другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и |
| чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање да |
| ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; |
| замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше леп |
| вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’ |
| су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику з |
| оју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, |
| ци него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави п |
| таро Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да |
| брукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за уг |
| се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето |
| колико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најс |
| и нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуо |
| књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви |
| ки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет |
| ви разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да |
| ју школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му реч |
| својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им он |
| и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке от |
| да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи до |
| ао и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циг |
| у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности. |
| ега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на |
| ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да |
| чно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу? |
| лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не |
| ку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ |
| а у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и ч |
| то онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора |
| види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти н |
| ише и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и бољ |
| да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још стари |
| и, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља ум |
| меју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како |
| домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао |
| радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} За |
| и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p |
| и, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као |
| пахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је ре |
| е да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, |
| је ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици М |
| све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а |
| њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господ |
| живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам т |
| е и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} На |
| ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зи |
| да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их |
| одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се |
| питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За |
| ости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и г |
| чи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и |
| а сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говори |
| ли за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнас |
| писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радион |
| него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и о |
| уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда |
| " /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и |
| S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли уна |
| највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и |
| S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себ |
| ан“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је вид |
| онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на |
| ..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо с |
| је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да |
| а и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја |
| ју у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и прем |
| вотиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их проф |
| све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, ш |
| нда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније. |
| <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитал |
| лата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и |
| има су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служ |
| учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци са |
| у министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, |
| ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n= |
| и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да |
| ма лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој ла |
| Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе м |
| > <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радиш |
| и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му св |
| га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам по |
| да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу |
| , а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у ко |
| су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жало |
| , кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живуј |
| ако ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав |
| ваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нит |
| ца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а |
| ле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можем |
| котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало увере |
| Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на |
| ровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син ниј |
| но ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интел |
| есто, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву г |
| се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навал |
| Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, |
| те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не у |
| ала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти |
| у било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано д |
| останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па п |
| Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракиј |
| , човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то |
| , па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „ |
| , с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико |
| осову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) |
| де за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њ |
| зор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља |
| је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабра |
| овешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо |
| штва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су остав |
| ли околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место |
| аво велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда за |
| него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт |
| овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; сам |
| се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средст |
| вој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је де |
| окупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама |
| на и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешт |
| еше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и буд |
| ли људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега ј |
| назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или т |
| они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то |
| роси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готов |
| али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим ов |
| и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чу |
| у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и п |
| о и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотв |
| жавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране |
| два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша |
| уге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за |
| {S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права п |
| била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, |
| Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити как |
| е би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И |
| ="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било |
| , више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом к |
| е види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекину |
| } Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој таб |
| и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човеков |
| рича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „ |
| домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се бел |
| ицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око но |
| S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кућ |
| и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Так |
| зразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако |
| ер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учи |
| у донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Б |
| ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако ради |
| } Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако |
| у општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геомет |
| а ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су |
| И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, о |
| за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахну |
| што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде |
| онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да |
| мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Ког |
| и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени г |
| обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што раст |
| и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се с |
| сеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је ве |
| амо надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша од |
| о извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит |
| ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њем |
| ...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ |
| нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по |
| је падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми |
| и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</ |
| је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши ма |
| во у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек |
| ке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, |
| или селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, |
| лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћем |
| и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће |
| слук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{ |
| бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет |
| еговим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни з |
| ослетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и |
| ко ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „мед |
| и, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и |
| је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требат |
| егов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ |
| дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не |
| па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> К |
| ато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем о |
| авате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, |
| им искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступ |
| нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и |
| на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђ |
| Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даљ |
| ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико |
| огима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да јо |
| ими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе св |
| сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да |
| могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брж |
| разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српск |
| бјашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро ова |
| ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило на |
| вој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде |
| цала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је |
| много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да уради |
| да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — ис |
| и њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано ру |
| пу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушил |
| жем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато |
| и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку |
| га тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чла |
| њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунц |
| село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није |
| д били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</ |
| </p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и |
| ши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта |
| о нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико к |
| едају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о< |
| кви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до |
| капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако јед |
| цати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо |
| , он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква |
| као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све |
| .{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просве |
| прављати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те |
| бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду о |
| био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки |
| ле сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме ј |
| е, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна к |
| не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да каже |
| Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се |
| рски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу |
| врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје |
| е два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; он |
| нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, т |
| ити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње |
| с, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о свој |
| и у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања |
| , истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваљ |
| вралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро ју |
| мљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, ов |
| ке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгр |
| а конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зат |
| .{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; се |
| чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он |
| запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— |
| орила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад |
| м вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љут |
| о лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о |
| бију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри |
| вде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дет |
| чју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље |
| е и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Ради |
| ј школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уре |
| аџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље |
| вожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у општ |
| {S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тр |
| о, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Вој |
| и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од с |
| , па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо |
| оре, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, |
| и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда з |
| дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом |
| : у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{ |
| ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад св |
| , и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по се |
| могло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умр |
| ацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усав |
| сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то у |
| </hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то |
| долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него |
| ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ћ |
| век не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашњ |
| ало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђ |
| лан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из д |
| раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и ва |
| се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини |
| аца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и свак |
| у и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на р |
| релост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим ј |
| ни, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пр |
| .{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десе |
| о писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, |
| .{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да |
| о не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде ма |
| к ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну |
| где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав |
| све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задр |
| неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А |
| игне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! |
| ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидат |
| кама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, |
| се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, |
| и да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да с |
| почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није би |
| а једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А м |
| ли, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села |
| , и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке ред |
| мака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има св |
| тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мисли |
| за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати |
| то им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте |
| по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у |
| о, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p> |
| ако паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам и |
| с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном |
| напредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} |
| амо о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, |
| /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, |
| и <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту посло |
| је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што |
| свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу |
| ном још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, |
| отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно ид |
| кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} За |
| а шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>занове |
| сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини нека |
| мном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову пр |
| ове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав |
| метови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам пре |
| , па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, |
| ће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирек |
| министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p> |
| н ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> |
| и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћ |
| дина, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не мож |
| исту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је |
| љенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад |
| ате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" |
| а нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него |
| је покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини ду |
| слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нит |
| лио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео ј |
| нутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с |
| изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан |
| зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Ист |
| обљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: |
| ад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, |
| а, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом |
| и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, |
| а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва в |
| су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве |
| ој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што д |
| че:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрен |
| олу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли |
| особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, |
| у палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи |
| волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији |
| и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и с |
| синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким |
| а им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њ |
| ратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном п |
| ку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек д |
| а, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих ј |
| штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог |
| , како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак нос |
| ише ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушај |
| ародима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто |
| ераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развија |
| што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и |
| подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка с |
| ку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо |
| , јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да ка |
| вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје стари |
| ике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и та |
| сто нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да |
| није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захв |
| То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је л |
| а!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и |
| и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису |
| но или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже. |
| а више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као |
| n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да |
| а да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да бу |
| могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, гос |
| ревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша |
| е ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би |
| о; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим д |
| а и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за |
| ња, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче мла |
| ита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један доб |
| д и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њим |
| они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће |
| еће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе п |
| ли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господи |
| окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите прв |
| површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, ка |
| и тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите |
| пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — |
| ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на друг |
| ица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Ш |
| i>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? |
| ругом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли такв |
| то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? |
| о оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова в |
| е каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то |
| што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, кој |
| !..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се |
| т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уст |
| S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је |
| во и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо |
| слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после |
| ница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским |
| говори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађ |
| него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Теш |
| ребати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу беген |
| његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p |
| ки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— |
| азумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које позн |
| ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем |
| их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! у |
| говори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз влас |
| школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</ |
| мамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p |
| > <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су т |
| нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде кој |
| ори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Гр |
| одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— |
| идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду п |
| не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, г |
| ене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи свој |
| а је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите |
| а опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено пог |
| аже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при избо |
| рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и |
| па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било |
| Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заст |
| а па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још ла |
| ило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се |
| а проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њ |
| и немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и у |
| ао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чик |
| матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између |
| и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и |
| алутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он р |
| песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> мо |
| д учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче |
| ш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и се |
| а ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много |
| } Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред св |
| ече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Ч |
| етку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочне |
| иљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у пор |
| простите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеш |
| госиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричк |
| му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те бл |
| твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то |
| аш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и р |
| д „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; |
| , господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и |
| у, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико. |
| би госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имај |
| <title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји |
| ао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуљ |
| то то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, |
| а, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво с |
| грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под н |
| обро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Бо |
| светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друг |
| су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидај |
| лим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није л |
| „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали |
| читељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n= |
| ога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ |
| анова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „ |
| га ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и в |
| вета!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми д |
| иша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда х |
| ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде п |
| ову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што г |
| „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену раз |
| еч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико и |
| а и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и туж |
| “ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без п |
| меном, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у |
| на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се |
| ци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и к |
| ти на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Гр |
| н камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није |
| ацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То ј |
| евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друг |
| шов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад превр |
| старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици са |
| учали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше |
| а ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, |
| за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упући |
| ки вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и |
| омена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша наба |
| на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге |
| Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета не |
| м је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује свој |
| ни; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у ј |
| а боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово |
| дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. |
| њу своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} |
| че одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да |
| опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попр |
| ити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издрж |
| тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милов |
| дишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су н |
| {S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није б |
| или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су к |
| су земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се сл |
| вреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије учен |
| ровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S |
| уду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на поса |
| .{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. |
| Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два |
| јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па |
| муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећено |
| да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни леп |
| тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и шко |
| оницу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у |
| ј мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога |
| меће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али т |
| и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала |
| , те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је по |
| 16" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештени |
| рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да о |
| ило по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнак |
| совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред |
| жи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде |
| би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, в |
| ицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситниј |
| јој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У гради |
| мо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други по |
| ци</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге |
| тај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са дв |
| ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да каж |
| !..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијан |
| мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у ов |
| м.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два ма |
| и рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p |
| да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{ |
| је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико ј |
| гати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле |
| е и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су ст |
| о после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и гроз |
| прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и та |
| > <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{ |
| ко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После може |
| аве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала ма |
| а ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то д |
| р и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште |
| рану!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише |
| о, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и |
| и, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад |
| војих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и г |
| Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста. |
| нске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци д |
| ака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљен |
| е: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се су |
| може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, |
| му напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, д |
| .{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" / |
| ћи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо |
| но; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да обл |
| а румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути |
| село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по |
| а вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чеља |
| дина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се |
| апад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово ис |
| које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам пока |
| едоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе |
| паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудил |
| и ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па |
| с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, так |
| Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих |
| ном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ов |
| е сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве |
| ?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другој |
| е је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово к |
| повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, |
| Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и М |
| ешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била |
| упи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клу |
| један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових |
| n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане |
| осао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја у |
| рите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p> |
| воугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово и |
| {S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S |
| ).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се |
| ила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сам |
| носити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљ |
| зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора р |
| луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, д |
| има је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инст |
| се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="ch |
| у дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрациј |
| .{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, |
| је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је |
| сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уве |
| пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари |
| ни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њ |
| ћа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на в |
| е и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је д |
| } Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену. |
| данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на ру |
| је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „м |
| гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притис |
| и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} |
| сади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Ради |
| ј ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена и |
| и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку о |
| о народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиља |
| тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="grou |
| за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се |
| испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне |
| } Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком |
| то и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И |
| p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређ |
| ригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у ов |
| о мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се с |
| вање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну |
| p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад мор |
| исли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па как |
| обом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујућ |
| ли силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилик |
| чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли |
| зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или пато |
| ам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p |
| ко се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено |
| ихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хла |
| не мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, све |
| од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље |
| свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где с |
| ли сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградам |
| то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати св |
| .{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато |
| редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писал |
| га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пу |
| уће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде |
| да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач |
| а у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пу |
| обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутр |
| {S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по к |
| камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљава |
| свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клуп |
| гли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрз |
| ом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даниц |
| предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу |
| један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, д |
| на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој |
| о му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вр |
| } Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа с |
| мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да |
| ми да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Рас |
| > да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је ма |
| чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите |
| /hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово |
| собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а н |
| право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) дру |
| и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Подели |
| ад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први |
| за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 |
| о и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасв |
| тока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору виш |
| е са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је |
| бро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и д |
| ко чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како |
| да су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља |
| {S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко р |
| јвише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачун |
| ећ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте |
| Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колик |
| " /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p> |
| било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама |
| аке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи |
| да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама |
| да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које |
| је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамт |
| Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе |
| У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} З |
| ва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђа |
| ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да |
| а зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила ка |
| још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} |
| у на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а |
| једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{ |
| стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на |
| и?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам |
| рво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао з |
| буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је к |
| но, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу |
| направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} |
| Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} З |
| дговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} З |
| ц, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у |
| кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свр |
| јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвоји |
| пила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, ш |
| едеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у |
| </hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научил |
| као: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div |
| да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chap |
| {S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце |
| та је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу т |
| ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десн |
| отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Бео |
| нога не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груј |
| вљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били |
| то почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одв |
| рата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 |
| а ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде ш |
| } Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} С |
| се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од кр |
| рво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни ис |
| сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је ла |
| ад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!.. |
| е углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зг |
| опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само г |
| ама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчал |
| ле ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све о |
| } Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи р |
| оље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и |
| годовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту најви |
| } Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а п |
| о саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег |
| то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, |
| ћан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су и |
| овој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора |
| још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне |
| да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и |
| ла над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечера |
| ати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} |
| ка задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћи |
| је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, д |
| слије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово |
| екне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} |
| овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окренит |
| д нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} |
| је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућ |
| </p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: |
| пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и |
| куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које бе |
| и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју |
| главницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да по |
| онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако |
| а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мал |
| пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомич |
| , посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школ |
| ечатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађи |
| и добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поде |
| елуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи с |
| два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је ц |
| крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакриј |
| та ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту |
| ишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јел |
| много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла |
| је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крс |
| уквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек |
| је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?.. |
| ите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово |
| олица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <h |
| >н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате |
| ећином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку ос |
| агати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а му |
| писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi> |
| е а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово к |
| але у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле |
| " /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу |
| млатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све |
| ом од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што |
| Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S |
| о и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна зара |
| су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у |
| ечатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда у |
| е погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет: |
| , те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да нос |
| му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много |
| требе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сад |
| ауку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до |
| витост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредова |
| м.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до |
| опли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да лист |
| потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле |
| Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Да |
| его и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на послови |
| се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема |
| еру.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ев |
| овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а ко |
| треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље |
| апевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове сво |
| како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо маст |
| руге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране п |
| од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је |
| , једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све ш |
| и развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно о |
| — Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео св |
| огрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се |
| Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прош |
| ни, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учите |
| му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико треб |
| еч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знал |
| ер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недов |
| плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву |
| овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са др |
| а налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца |
| а јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин руко |
| бешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме |
| час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђ |
| х не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема о |
| им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на т |
| ро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} |
| трали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема |
| редини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је те |
| обом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин при |
| шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и |
| т Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, |
| днице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина р |
| то су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знадн |
| ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улиц |
| о ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање |
| и права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код м |
| све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне гр |
| јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и п |
| јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизак |
| тирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба |
| блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад нео |
| а, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земљ |
| . „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" |
| С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара |
| уће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени |
| и, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су чет |
| b n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И оп |
| све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с |
| акога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду л |
| А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите |
| т запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда |
| ш једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један |
| о и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на зе |
| ише уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код уч |
| на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узм |
| сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што ст |
| шу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћем |
| i>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да |
| i> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код т |
| i>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писал |
| (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi |
| .{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што лич |
| >; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ов |
| {S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово |
| апиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi |
| вом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, тре |
| да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артиј |
| > <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела |
| у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклон |
| га и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој |
| вета, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</ |
| еће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима |
| а научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, |
| тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву |
| ега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, на |
| е понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и м |
| ве, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је т |
| равили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацим |
| врће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђац |
| .{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и |
| Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му в |
| {S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми |
| ч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ |
| тане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи она |
| <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски мех |
| .{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одго |
| инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта б |
| а им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{ |
| љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Ради |
| вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb |
| на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава от |
| толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је с |
| ње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њи |
| чима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бри |
| ога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку н |
| ких ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову |
| е њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћ |
| креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станк |
| , и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и |
| ју.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одго |
| та и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане |
| неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по ко |
| е онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођош |
| јом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онд |
| {S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да |
| <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школ |
| и Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким |
| је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не пр |
| ом овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута |
| то то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништ |
| е игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци |
| кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“ |
| ија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој од |
| да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радозн |
| до теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита |
| ико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали |
| подине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало прошир |
| е моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, т |
| нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако |
| Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет |
| er" xml:id="SRP19102_C7.2"> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радов |
| >2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици ј |
| диша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</ |
| так нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под исти |
| d>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да |
| колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним |
| силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула |
| а и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, ш |
| на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, |
| чинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и |
| м ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпр |
| и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да |
| што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам ј |
| {S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за |
| реступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак |
| једно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало |
| авних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и |
| е онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, |
| } Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, и |
| ц а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; |
| викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он г |
| о, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша |
| ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даљ |
| никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n |
| ав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Та |
| се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ в |
| е црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хра |
| 4" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до ј |
| n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљ |
| S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време кри |
| га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о св |
| родати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се м |
| ад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту |
| Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb |
| во је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу наш |
| ивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљив |
| дник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S |
| шу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без друг |
| сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S |
| питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њо |
| n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А са |
| да Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>С |
| Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у живо |
| </p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ов |
| да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све к |
| и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до кућ |
| по, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза |
| кне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{ |
| и чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Ј |
| за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} |
| а, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свра |
| оје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n=" |
| учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, с |
| стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а г |
| а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој на |
| и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, |
| ју како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свешт |
| лим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што ва |
| дају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, |
| не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све |
| те за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер |
| свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико |
| о, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опе |
| истар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидат |
| , а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма ј |
| наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски |
| сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су дола |
| има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а |
| адиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Ра |
| е.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом мест |
| оље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> |
| е и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Нај |
| ад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси |
| лимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и |
| у дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, ка |
| о одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није д |
| овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> < |
| и, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „ |
| а хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да г |
| и, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега ра |
| готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type=" |
| омоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У т |
| о село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Р |
| ше на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша пресп |
| јкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су |
| .{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рач |
| ање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов |
| <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж |
| другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је к |
| ину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, |
| ад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта |
| се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у н |
| вао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробу |
| омози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} |
| просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немо |
| ота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да |
| едност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у |
| би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много ш |
| S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле |
| уду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не |
| После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато |
| био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају ра |
| глану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш |
| ви реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања ил |
| којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="ch |
| и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам нек |
| : „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш |
| нзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он ника |
| просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p |
| лико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, |
| остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 2 |
| наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпита |
| овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали ов |
| и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако све |
| о велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би |
| онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај |
| нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећ |
| ваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и ос |
| по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна |
| он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 д |
| нај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један |
| то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три је |
| 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ак |
| ета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет |
| , и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у бо |
| писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина |
| и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени. |
| у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако |
| {S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се пом |
| ош више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично о |
| од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ва |
| оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ст |
| нашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће пр |
| тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се уч |
| ећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поу |
| ет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има оса |
| т</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седа |
| .{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он и |
| гова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се |
| S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство |
| {S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то |
| S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо |
| е на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради то |
| мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што см |
| па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у па |
| оме: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може |
| и повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се |
| ко од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће ра |
| мо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi> |
| д ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви |
| мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јо |
| — Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега |
| је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носил |
| сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да |
| љамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S |
| се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интере |
| /hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; |
| да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научит |
| сти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано |
| м, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без |
| их састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да |
| а будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато |
| и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} |
| ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p> |
| и децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувиш |
| аче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе |
| емо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо он |
| упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чин |
| е у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемар |
| два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на |
| пу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш |
| , да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слог |
| им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим |
| рема народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио с |
| ако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло |
| и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S |
| него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по |
| и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циган |
| и врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не |
| е наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо |
| ко и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо |
| жђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште |
| би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ић |
| ће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло |
| одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „К |
| {S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посва |
| судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одго |
| циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и а |
| одметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устај |
| каткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи |
| анас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му |
| , како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по |
| вршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је о |
| учку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео |
| е Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на св |
| канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре во |
| це, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао ов |
| којника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад |
| и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" |
| и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из п |
| х је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, кој |
| пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их |
| <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика |
| аметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неу |
| оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{ |
| а да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пр |
| свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било |
| лови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, |
| ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови |
| ога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но са |
| ад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и б |
| нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у |
| ећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до го |
| ти.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој |
| кола и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они вели |
| исмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и |
| бар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и |
| А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а |
| , а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, |
| е развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да и |
| шају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног ка |
| а си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш глас |
| </head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвр |
| јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћењ |
| ено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затв |
| b n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с о |
| о кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазн |
| мо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог |
| ве уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нар |
| у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опе |
| ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више |
| а ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радиш |
| алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од |
| загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним |
| озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао јед |
| ла добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешт |
| е некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у ш |
| е Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет ј |
| е здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам каж |
| не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот виш |
| 0.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још ни |
| ad>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и |
| „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет ј |
| чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем |
| могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да |
| н ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не ум |
| а је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се јо |
| о да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме |
| чку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели |
| е никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} |
| ори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одгов |
| ао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам |
| ша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и ле |
| аде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу би |
| будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије на |
| ову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља м |
| ; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="c |
| нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни |
| ив ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="3 |
| еца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S |
| ригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговор |
| написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најг |
| едно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Ис |
| и ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погл |
| .{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за оп |
| мо читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само |
| имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од |
| е мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само |
| ципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, о |
| и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ни |
| чали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да п |
| type="chapter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима наш |
| су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење |
| се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити д |
| ече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази |
| колу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше |
| ив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио |
| собито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су |
| ђемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, |
| арство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави |
| ан јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а та |
| а будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишени |
| те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у при |
| лу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све |
| озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено о |
| све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела |
| {S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и |
| е граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и |
| и занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће п |
| лике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ћ |
| и.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде |
| ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друг |
| сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометри |
| меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света |
| било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешт |
| тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њим |
| е, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S |
| пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је по |
| ом селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} |
| и он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајсто |
| не набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупљ |
| адовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати. |
| пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша |
| а самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка |
| у истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овак |
| ке од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца ш |
| е може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, б |
| зложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађев |
| азумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да |
| да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа п |
| кама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио прир |
| рше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде пра |
| ивоту његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у о |
| ојом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији о |
| оворио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на |
| и неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем |
| {S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио |
| како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не оп |
| а варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао |
| колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гр |
| /hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{ |
| ена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико |
| руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напр |
| ред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где н |
| . <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а и |
| даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те из |
| ло, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму ос |
| е је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с под |
| наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враће |
| {S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слуш |
| и Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама сла |
| , која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другог |
| е и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без х |
| ија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варо |
| века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га. |
| ибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} |
| оме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и |
| јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као сно |
| ина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} |
| волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, |
| таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да |
| иша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао |
| S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окруж |
| н рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без и |
| равља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намеш |
| нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши |
| утуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седел |
| омало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило |
| за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чисто |
| ле на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} |
| и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја |
| све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, не |
| че прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити |
| набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде он |
| расли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научи |
| и околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки |
| време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ов |
| ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си |
| х је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{ |
| на.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао ј |
| зиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцел |
| а људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више! |
| ва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако изд |
| а опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, |
| прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац по |
| скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда м |
| дине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Рад |
| сине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од п |
| отово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пи |
| истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе |
| и песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Заго |
| .{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је |
| >треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се |
| а, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или д |
| ви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{ |
| појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а т |
| “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће пок |
| онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овак |
| у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, |
| , господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви |
| је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио пр |
| да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још друг |
| 23" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печат |
| S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише н |
| ивоту људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице ка |
| шете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите п |
| као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен |
| тру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да в |
| ло школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је |
| ање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало |
| ешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике |
| испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ. |
| н што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и |
| ла.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, |
| ије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка. |
| невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз |
| суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као |
| <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брд |
| него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће н |
| ико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а |
| а није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да кри |
| клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} З |
| отле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по р |
| ком.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је нер |
| ече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би уме |
| су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живо |
| иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да |
| то рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци о |
| је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S |
| послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у |
| адно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, нећ |
| адиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко с |
| више хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа! |
| да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу |
| .{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, коли |
| руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али |
| мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети |
| ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже |
| ра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево |
| ан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му |
| ом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Из |
| каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају |
| јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жи |
| а донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекоп |
| се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни он |
| нда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да с |
| /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у З |
| ашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паме |
| за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне пр |
| па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: не |
| чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикн |
| осподине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од |
| ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} |
| ало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право. |
| бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за шк |
| } Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад с |
| а му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато |
| овори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извешта |
| о, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да бу |
| ксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с јед |
| А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S |
| ца му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна |
| кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S |
| га је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и |
| су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикл |
| о тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо |
| е после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без т |
| е био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота |
| цу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“ |
| као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S |
| А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљ |
| ана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз |
| во пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p |
| во не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку |
| а Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда М |
| свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену до |
| вој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да м |
| било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад б |
| hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S |
| , баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А |
| дсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини н |
| инили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљив |
| ка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том |
| ле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћет |
| мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила? |
| и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изре |
| > <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с |
| стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то |
| подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} З |
| већеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђа |
| >мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овак |
| .{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, |
| S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; з |
| што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашег |
| идео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу в |
| води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, н |
| оштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После р |
| да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Да |
| ћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али ма |
| те.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у дети |
| ичају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ ч |
| ам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ов |
| толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша |
| н још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није |
| даде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека |
| </p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Ј |
| н.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што урад |
| ље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ћ |
| ослетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити |
| де да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и б |
| убрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} |
| “, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало је |
| лини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S |
| да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са с |
| ошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи |
| а бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по |
| о.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да |
| бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви дан |
| агорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати |
| /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ |
| каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те |
| разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере п |
| еларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премеште |
| е Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно шт |
| ечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гл |
| бо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па д |
| бина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо |
| >- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само |
| уче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и |
| е Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од |
| ца код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, |
| преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син |
| Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да |
| ва и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ев |
| и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно ш |
| лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да иде |
| м нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда |
| олу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи ру |
| вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто ј |
| смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет |
| било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину |
| добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добр |
| .{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену ис |
| па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се |
| и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} |
| е већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди |
| S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из п |
| олу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више гр |
| је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци |
| а смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете |
| кајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали |
| договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне с |
| исуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су в |
| побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па см |
| кушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота |
| ах, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> |
| су читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису |
| ривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у с |
| очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се |
| де има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао |
| ио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он |
| почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буд |
| ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми о |
| н министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кан |
| ла, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не |
| вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш са |
| ло, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> |
| виших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више |
| но за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и |
| ље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље |
| даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако |
| х“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би ост |
| тврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад за |
| ако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и п |
| ану и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А са |
| конима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала. |
| е једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те с |
| !“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А ка |
| не у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} К |
| {S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде |
| , он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да |
| н не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да |
| или напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато |
| ма ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се |
| о како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он |
| могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, кој |
| амостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово ув |
| >Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало з |
| о и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да |
| атити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао |
| А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико |
| ла за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан д |
| ало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и |
| , између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.< |
| почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се он |
| дући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би км |
| цију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше |
| четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поноси |
| ио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом |
| га, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и са |
| х помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и |
| Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S |
| да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Па |
| и се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много ду |
| е му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна до |
| Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио мн |
| ати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше |
| ....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци |
| ао хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања р |
| води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били |
| п, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они |
| а сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Ради |
| ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и |
| ам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај |
| {S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради мли |
| ите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћ |
| ше волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о том |
| научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад |
| ано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жали |
| довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и |
| S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те н |
| сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варо |
| аху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опрости |
| ота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче |
| е Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хте |
| овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} |
| рли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта ј |
| што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извес |
| једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да |
| рља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је |
| ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари к |
| малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли шко |
| ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише |
| и: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју ш |
| н се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за њего |
| мљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} На |
| а беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако |
| аучите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и шт |
| уђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима до |
| велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div |
| е мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће |
| би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како |
| наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности |
| — Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке |
| редседник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако неп |
| и од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика ка |
| .{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него н |
| ако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: |
| д деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се в |
| и и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужав |
| ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пуст |
| .{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије |
| Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога |
| онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај с |
| њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, |
| За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi |
| ба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као шт |
| ио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију |
| цом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо ос |
| како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни н |
| едају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а |
| те на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од ово |
| е и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо |
| и кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, оста |
| т...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском р |
| Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видет |
| ас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чу |
| сте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да |
| ао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима.. |
| А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума |
| и, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се |
| е оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима та |
| саљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испус |
| порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава про |
| о год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да с |
| тише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} |
| много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Со |
| па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је з |
| , да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко |
| томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће им |
| а за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки |
| да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут |
| према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} |
| најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи л |
| а има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> < |
| и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просв |
| ао да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у п |
| вој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то |
| о, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек. |
| се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га |
| учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису зна |
| дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него п |
| ши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да |
| дишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може д |
| е а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава |
| све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који б |
| ије по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи |
| најете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, |
| како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више |
| и, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је т |
| жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разгов |
| и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо актив |
| а дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, |
| више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него |
| ма крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, |
| аду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S |
| и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удал |
| и да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице гр |
| а се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у |
| уно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важниј |
| о посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршуј |
| есу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па |
| але за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је |
| пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што |
| се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напр |
| у све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и |
| мениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена |
| сци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком |
| џије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не по |
| ије дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, ни |
| не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли д |
| нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Свак |
| д најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени пото |
| ана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> с |
| није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди |
| еднога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколи |
| кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам |
| твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да гра |
| <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n |
| срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову |
| сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као |
| век па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, к |
| лим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке |
| ла би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како та |
| није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се |
| рко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под ко |
| тнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, п |
| {S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и об |
| ицу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни ал |
| у код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S |
| да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у |
| га Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судн |
| ша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо |
| а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ |
| томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово нећ |
| није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да |
| о и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица |
| в народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато с |
| че камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за пес |
| head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајн |
| е котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што ј |
| атерине и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} |
| е и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратил |
| ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на ов |
| ли и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша же |
| ајзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упоз |
| и било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здра |
| окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху |
| ати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њи |
| будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на |
| им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо |
| И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замисли |
| не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па по |
| азгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S |
| што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа од |
| ао у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет |
| уди и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви с |
| и и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашо |
| мила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чини |
| неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра о |
| S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенс |
| мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женск |
| ише!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p |
| , да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па к |
| стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћ |
| сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у се |
| луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, ка |
| овори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како |
| бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да |
| је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Р |
| Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земљ |
| он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти у |
| протно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да п |
| р не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} |
| ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише |
| сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми р |
| се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет |
| ише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче |
| за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ д |
| ог имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животињ |
| лагословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу |
| не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад на |
| ини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито |
| та власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом пр |
| „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у |
| истали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али |
| чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а нег |
| попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим |
| обожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на хр |
| је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица |
| Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображењ |
| ено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке с |
| имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чуј |
| лас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка |
| ој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне |
| ругога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да |
| ти како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у са |
| маћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најваж |
| него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао ње |
| ан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити де |
| — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и ст |
| ште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{ |
| ана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заве |
| , како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је н |
| кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима |
| ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, не |
| руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу т |
| конају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Миле |
| од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово после |
| их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече к |
| чунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А |
| тике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им ј |
| последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали |
| ам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите |
| е, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да ст |
| онела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може д |
| } За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> < |
| е, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј ти |
| собно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC"> |
| дној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни доврши |
| ти Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, св |
| изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један ма |
| Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажит |
| ласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да |
| јбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, ка |
| дрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама |
| постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђе |
| дар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепис |
| на над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане влад |
| се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га сл |
| пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ |
| ђењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без о |
| е каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто? |
| аниници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен |
| лико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше |
| они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не |
| p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш паз |
| у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душе |
| Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо |
| емљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србиј |
| ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћи |
| било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се дан |
| јство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархиј |
| омоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се нео |
| сматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} |
| ети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у варош |
| естра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен запове |
| сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} П |
| ријал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само |
| добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш |
| нија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па |
| тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова свој |
| распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, ш |
| n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, свр |
| — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње |
| ите: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{ |
| !..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до кра |
| ке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се рад |
| а, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и ко |
| евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код п |
| едајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује |
| па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три м |
| ас поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископај |
| ра сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашово |
| вње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јекс |
| ане.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше пр |
| је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S |
| не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} |
| е? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!.. |
| шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код стол |
| , <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш |
| н ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!. |
| д евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите |
| ?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S |
| во испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле |
| је се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на |
| ово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а са |
| ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме |
| а опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице и |
| аралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно |
| на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда |
| у се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?. |
| ди ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте |
| ила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за крат |
| у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одгов |
| венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ов |
| ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, ко |
| ла г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано |
| само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и < |
| га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта с |
| лово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака |
| зиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише |
| i>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, < |
| i>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђа |
| иде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, < |
| ово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска |
| о <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је |
| букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; гл |
| кнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, |
| и сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци |
| а год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, |
| шла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били з |
| и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога |
| , него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш |
| амтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, т |
| звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад |
| е може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажму |
| да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина жен |
| ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, |
| Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га |
| своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу |
| ело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, с |
| више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али |
| пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, |
| еликога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледал |
| .{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у |
| и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И до |
| на код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, |
| ле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале ме |
| чно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, |
| мење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зелен |
| општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе |
| лазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде |
| ива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином о |
| По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печен |
| уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} |
| .{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа нег |
| умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се р |
| о пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И |
| ућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одг |
| е љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гл |
| озе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и |
| меси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и |
| отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежба |
| то су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и н |
| Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису |
| ини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} |
| брана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.< |
| ој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам с |
| главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели посл |
| бољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вино |
| S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газ |
| селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што |
| , и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по с |
| аре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато с |
| } А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу |
| а и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Поља |
| ричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за наб |
| јању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се |
| ица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како с |
| слио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно к |
| то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја |
| да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочић |
| и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела |
| о се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, |
| осле ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и |
| којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div |
| пити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{ |
| у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А ни |
| и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се догово |
| па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, |
| ка; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Р |
| о треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим о |
| ислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и а |
| и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући т |
| направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, чет |
| има било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда с |
| г.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и |
| је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, |
| му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодре |
| {S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писм |
| они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша за |
| е оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у дв |
| међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у п |
| {S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је гла |
| е своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више н |
| фоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа |
| оз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са |
| Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако |
| једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим |
| 99" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му |
| које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша |
| и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше |
| да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по н |
| мо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне |
| је: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађат |
| о затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ћ |
| није, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад |
| ку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>грама |
| рност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Ради |
| даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је д |
| а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто |
| ацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рук |
| жим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викн |
| отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире |
| ца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако |
| х игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у о |
| а), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвањ |
| о, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — С |
| кочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе |
| чи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} |
| Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обрт |
| Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да |
| >— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— |
| учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет наб |
| мила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да |
| , те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у |
| данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га |
| е.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред л |
| и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и |
| а прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто |
| з пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиш |
| в, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Рус |
| м; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не б |
| боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њи |
| е опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној јед |
| редне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер |
| о какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја |
| мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала прин |
| и и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „ |
| ише изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем |
| поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му ј |
| у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пође |
| наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне дру |
| >Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с |
| здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега п |
| д два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, најве |
| у били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после до |
| итијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, на |
| одине, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И как |
| еш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али пр |
| чкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} |
| Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“ |
| та.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а |
| еља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад у |
| а ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре с |
| i> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер |
| ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад |
| за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас |
| да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га в |
| е свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту |
| ошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу напр |
| ко: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, |
| у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су за |
| господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{ |
| ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљк |
| ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!... |
| ица је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забав |
| n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Ра |
| мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи тека |
| село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била н |
| опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и |
| носити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село З |
| о, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" / |
| њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета |
| па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</ |
| <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид |
| они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’ |
| обро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слу |
| ај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде |
| љиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па |
| у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по |
| о избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће |
| објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодн |
| знају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, |
| мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио ј |
| ају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни ум |
| , па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од к |
| з школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна н |
| их слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ћ |
| е, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И |
| природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано< |
| не науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и |
| е се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега поку |
| ге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потреб |
| стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} |
| а.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били |
| .{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на ж |
| {S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животи |
| е, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћ |
| послетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељив |
| двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко уг |
| молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А |
| а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у црк |
| ни без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад |
| се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија тр |
| ераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год |
| и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, |
| у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме с |
| p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и т |
| диша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву п |
| то знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду. |
| а га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ |
| и и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Ра |
| се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо ј |
| адиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и з |
| Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје чов |
| {S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчу |
| се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и |
| т мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затр |
| стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи |
| о, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <h |
| .{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак.. |
| и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово |
| од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И |
| ђа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ни |
| звитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне |
| знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради. |
| ају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи |
| нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у |
| те да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S |
| на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико |
| мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, |
| како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како |
| тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово |
| ако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте |
| рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колик |
| ти!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без |
| ађују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи нег |
| да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; |
| о ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је де |
| а је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, |
| осподин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, |
| ј рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p |
| и учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоћ |
| о пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима наше |
| , ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе др |
| све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се бе |
| {S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што |
| и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усаврша |
| одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама |
| тре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из з |
| њиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S |
| ли у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> < |
| напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму пи |
| амо онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много. |
| нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном живо |
| емље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачни |
| >“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у град |
| виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А је |
| в природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, |
| а после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А тр |
| било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквиц |
| амо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на ви |
| ле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам |
| и и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само м |
| ца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно |
| .{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети |
| и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| } Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} |
| новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а по |
| м затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што |
| ељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би |
| сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и |
| а што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричк |
| ругога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивал |
| да, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај р |
| ћу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког уч |
| е сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као |
| привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загорич |
| а убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих стан |
| у ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и тр |
| штинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао н |
| да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом |
| ао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Рад |
| а и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да м |
| вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{ |
| и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapte |
| а је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гл |
| {S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо с |
| и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њег |
| мештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо |
| јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речим |
| ака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Ка |
| ше и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и |
| ажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо |
| све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је пост |
| ту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> |
| ах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о ј |
| тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу в |
| ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих |
| ричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и |
| му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је |
| о учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да |
| на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за сав |
| боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање |
| и и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инстру |
| дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се п |
| азује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, пр |
| ова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било ј |
| да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, ко |
| удили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земљ |
| него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило |
| еченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме ј |
| > <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изо |
| ead>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој на |
| о „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, д |
| „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кре |
| види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и пошт |
| Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих |
| о некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах м |
| сана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа |
| и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој б |
| се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпред |
| учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око |
| душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати |
| добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самоста |
| ојим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога |
| планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами и |
| а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих п |
| И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S |
| омаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна зани |
| ни и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, |
| аспуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не упот |
| ника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који пред |
| , да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је |
| зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно |
| чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које |
| а које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу |
| да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како |
| ише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| су видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{ |
| {S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, д |
| их кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу |
| почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика с |
| Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ов |
| и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рач |
| ве оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе п |
| да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; |
| после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак ст |
| вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с |
| сивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, је |
| ење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у |
| конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није |
| пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; |
| зују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како |
| успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је |
| о вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; |
| а, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајсто |
| видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и |
| га тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и ка |
| А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече јед |
| и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} О |
| епом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гор |
| таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора |
| ан наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{ |
| све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова |
| ша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он п |
| а за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедион |
| нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} |
| е то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом |
| апије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни |
| и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: |
| оска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим о |
| а.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће. |
| е с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га |
| по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она |
| у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком |
| телигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека вар |
| удници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко |
| његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина ку |
| би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Нај |
| дајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако |
| его да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастил |
| их, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао |
| де је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село |
| ризрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једн |
| обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их |
| едном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан п |
| " /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу |
| у, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим з |
| ки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка |
| аршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз |
| <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и |
| кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div typ |
| из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена. |
| осле неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су |
| хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да ку |
| новој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што н |
| но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за |
| , па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треб |
| ађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно |
| .</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" |
| томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у п |
| уде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља |
| њигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за |
| воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака к |
| е развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце ча |
| азнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и |
| /l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l |
| , а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n=" |
| а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много |
| те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{ |
| неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам |
| умама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по |
| војих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него |
| а доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако |
| е, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> |
| Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну с |
| у, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је пл |
| о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у гра |
| а пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, |
| едељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда мо |
| и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи |
| кад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао |
| нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{ |
| ј малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европ |
| и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на |
| вим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више н |
| о изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу. |
| лица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за прен |
| о ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђ |
| подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, не |
| S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се з |
| p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код св |
| га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на уче |
| ади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по дес |
| поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне |
| да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се |
| /title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Је |
| вих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у ку |
| свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се зг |
| >3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са |
| по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грц |
| S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку п |
| о још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом |
| и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, ста |
| данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробљ |
| е беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан при |
| S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} |
| е.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и |
| вилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла |
| се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни лива |
| азда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети |
| м.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним д |
| аћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од |
| диша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А к |
| ављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако |
| јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад |
| ст ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, |
| ј шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изн |
| ена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А |
| удници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове на |
| ва, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, |
| донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} |
| ло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је год |
| амо на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио ви |
| Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам |
| школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са север |
| тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и |
| лишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сли |
| давали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} |
| је од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беш |
| ептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} |
| намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и дру |
| раху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S |
| , људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi |
| у, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо с |
| и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то |
| оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} |
| спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је |
| <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за ч |
| изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуч |
| одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном |
| љ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни се |
| различнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тава |
| дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на |
| или и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необич |
| и све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао |
| ише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан |
| највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, |
| ацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој |
| ашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на ње |
| још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели |
| копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубо |
| кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „о |
| том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и н |
| опа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христ |
| код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први пол |
| елу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом. |
| рекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само |
| кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа |
| рму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, ње |
| ји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Мл |
| S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред в |
| авана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене |
| ву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Ми |
| аучити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> м |
| ђу „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавниј |
| запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обрт |
| вако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је о |
| отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим пам |
| ар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одго |
| ите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као о |
| .{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Л |
| ажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, |
| оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направ |
| и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока и |
| <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — сто |
| по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као |
| да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе лис |
| а учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате в |
| њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу |
| за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта |
| да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе не |
| седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и |
| аки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је на |
| у и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само |
| ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од |
| мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Ш |
| а вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му |
| ице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да г |
| врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала |
| азвијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкос |
| непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа |
| ој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а м |
| њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне јо |
| послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пут |
| толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, |
| товине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се |
| то већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му |
| ви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли |
| авише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} |
| у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћ |
| требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пр |
| е многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пус |
| дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али |
| ице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или пи |
| има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на у |
| тали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Ра |
| зе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с |
| се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља с |
| књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова |
| и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и непра |
| почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а |
| уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица |
| о хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да |
| погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту |
| „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S |
| да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p |
| с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички пок |
| е <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</ |
| S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом на |
| доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима |
| њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да |
| е познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и данг |
| о, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, |
| , да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, доб |
| још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овам |
| е ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које |
| дижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, гос |
| стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро б |
| а.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда и |
| мали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напреда |
| људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно |
| .{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да |
| </hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да н |
| дном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <h |
| ду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу је |
| и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се по |
| оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без ме |
| прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздра |
| S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{ |
| И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, |
| је много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како |
| друге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи |
| ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="30 |
| а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све најв |
| о, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по |
| земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од |
| не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би |
| А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман ма |
| олазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће д |
| су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А г |
| нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а |
| ју, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код ва |
| ети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и ко |
| е од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и |
| Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем би |
| не спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан св |
| брадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то треба |
| Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, |
| епо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љу |
| {S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} |
| е иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А |
| о душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ |
| ли сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капет |
| стаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскоч |
| упно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да ур |
| ше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Боја |
| и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“< |
| ао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да |
| м, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него |
| нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они ле |
| јаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљк |
| и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и г |
| а цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала |
| има да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају |
| таде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само загр |
| воје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, |
| Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не б |
| ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари г |
| се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде |
| сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она р |
| дем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само |
| Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и |
| пира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не |
| учку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} |
| одио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По |
| <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и ре |
| ико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем сел |
| ле читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило |
| е сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је ала |
| амо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих вол |
| госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите |
| стајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли |
| тељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и |
| ће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су т |
| и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и п |
| пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тава |
| еном као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико |
| скочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умр |
| је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се |
| а и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од које |
| а, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што |
| е куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад |
| его да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господин |
| посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, ко |
| м требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би да |
| помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и |
| {S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно |
| л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се поглед |
| } Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремн |
| ио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овд |
| после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам оти |
| собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје |
| раду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шт |
| е уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвик |
| то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина |
| направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, |
| ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још ма |
| гу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да бу |
| моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ј |
| у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући |
| тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква |
| једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро |
| колико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучен |
| мена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај ист |
| дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, п |
| како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како |
| ушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Гд |
| било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином |
| латом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то глед |
| и било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то к |
| : „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам |
| је <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти |
| ако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије |
| да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S |
| или опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а |
| то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша си |
| но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школск |
| е: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да д |
| штински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: < |
| мљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи |
| кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао с |
| и до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност |
| S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што |
| >— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, г |
| оваца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне |
| неш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи |
| упан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет пот |
| је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју |
| свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а прек |
| оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} |
| и људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то п |
| их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, |
| би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладин |
| ке зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али ј |
| кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S |
| а трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> |
| кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад ни |
| а ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта |
| пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.< |
| ој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох! |
| би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да |
| ућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли |
| pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко д |
| у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све ала |
| а, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{ |
| вака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо |
| а има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не в |
| читеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људ |
| добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели о |
| ашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одг |
| ед вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и |
| сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњава |
| за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога |
| му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао оно |
| Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари |
| ного би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загор |
| дине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње д |
| мо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас н |
| у школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у |
| ри — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не |
| ом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и |
| ла, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> |
| на а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо |
| 203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зида |
| мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је |
| , у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо |
| лики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и др |
| Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напре |
| у није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим |
| е, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побо |
| руги отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не |
| о исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мај |
| и сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео... |
| и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати по |
| вајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне |
| ешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је |
| она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Р |
| била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело |
| елове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну |
| прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хо |
| а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта о |
| м брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли |
| ка целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у обл |
| за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То ј |
| Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би ов |
| р или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није |
| право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти ма |
| ј му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко |
| ој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није |
| е кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба |
| ала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише |
| се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вал |
| вети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} |
| тио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је стави |
| е.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али |
| ју плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисан |
| што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. |
| о најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило |
| ера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</ |
| ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а о |
| а скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо |
| у, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их |
| е кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чу |
| 5" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у р |
| е чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>др |
| чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове реч |
| тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао од |
| ео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о |
| од ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас |
| ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још уме |
| избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да с |
| стало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, ос |
| колу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, |
| еске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило |
| већава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање |
| е да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исме |
| па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не |
| ни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешн |
| пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав та |
| се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише пр |
| кад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сут |
| једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у шк |
| пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гле |
| и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести |
| n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиш |
| за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!.. |
| напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па јо |
| збиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— До |
| иде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само |
| м ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими и |
| а би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и |
| вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина |
| е ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и о |
| али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста с |
| ни добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће |
| умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} |
| вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да п |
| алног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> шк |
| да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много |
| пора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, |
| пријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда боле |
| е долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су |
| е одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би |
| црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотин |
| ога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све ј |
| им редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што те |
| о даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} По |
| устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Ист |
| ориске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним ш |
| дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, |
| И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S |
| по летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад |
| оге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече |
| А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних |
| било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На о |
| а наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} За |
| е и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора. |
| Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то са |
| ага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а кам |
| ?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пун |
| да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови и |
| стао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва |
| петана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето т |
| е то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пу |
| речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализ |
| ме <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па |
| , да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А |
| узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет |
| штај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загорича |
| онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зат |
| е тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у с |
| ашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пи |
| је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично р |
| се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у |
| то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили |
| о се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе |
| ши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за |
| и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиш |
| ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, |
| ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да опе |
| и би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки |
| скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико |
| ње и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" x |
| де, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог аутор |
| се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је п |
| својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, |
| удова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а |
| ј години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин |
| гим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу св |
| кано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торб |
| к, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се |
| ећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син |
| нцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?... |
| овору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других и |
| рисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећен |
| је до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опру |
| p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нис |
| ад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због то |
| ви ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} |
| ише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање б |
| могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише |
| и ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; |
| и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пр |
| пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим зат |
| шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто |
| здизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и наднича |
| а.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише |
| има кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још |
| што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут виш |
| Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема какво |
| заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напре |
| како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!. |
| учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу мн |
| ; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се |
| на за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички |
| <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно |
| шнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угл |
| ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато пре |
| ше готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би јо |
| тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и там |
| S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш у |
| , непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша ј |
| шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по |
| аје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких ш |
| о смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју |
| натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и не |
| слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад р |
| између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништ |
| {S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, |
| олику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо |
| S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и |
| своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим креч |
| олској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, п |
| а морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— |
| е бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с ов |
| ом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и |
| и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега |
| авио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на са |
| примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било крат |
| о да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од ку |
| амо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није бољ |
| у,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише |
| шно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" x |
| <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било |
| онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S |
| тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њо |
| са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао |
| површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој |
| еже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у |
| очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на мест |
| су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала |
| е где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко |
| ица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казуј |
| то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима |
| ешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво |
| едне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричан |
| о знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајал |
| ете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршил |
| н зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шу |
| ију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан р |
| . Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, д |
| ље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> |
| има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је |
| би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно з |
| , особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена |
| оваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Са |
| кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или пол |
| ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је са |
| нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те |
| љко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко п |
| о много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад мо |
| суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беш |
| преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом |
| а: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде |
| заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали |
| ло девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да |
| дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све пес |
| еговом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, |
| ћу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, |
| а само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и во |
| ну служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и |
| и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{ |
| оши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтери |
| с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Учени |
| } И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с је |
| ат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изнена |
| који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били |
| <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана |
| логу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и |
| ној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки м |
| мака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере м |
| к сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „ |
| и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: д |
| па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу би |
| поље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од |
| нским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да |
| огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камењ |
| арају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом |
| Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да најв |
| коли била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срц |
| ду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И |
| чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих |
| а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешци |
| прави, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману |
| дном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом |
| једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А |
| и и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, |
| епане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло и |
| ква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена |
| Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ни |
| ло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу |
| и и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске |
| ам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиш |
| етио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Ал |
| један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да |
| b n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било гот |
| и су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама |
| све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прв |
| говарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Ра |
| ица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им н |
| а.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обр |
| орму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксим |
| роразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу |
| да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било и |
| никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести |
| д школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и дв |
| {S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и |
| а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, то |
| ет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада б |
| а се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова |
| рењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја |
| , мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село |
| н рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потреб |
| .{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни м |
| бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или |
| ана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то в |
| ици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кр |
| и с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби ма |
| задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто |
| дрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онол |
| пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{ |
| ат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или п |
| тово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична г |
| </p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, д |
| могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима |
| а читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашт |
| ешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више д |
| су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити |
| дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубр |
| , изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чар |
| женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани |
| и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било н |
| <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећено |
| и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газ |
| олако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</ |
| сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари. |
| они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, гд |
| да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на ч |
| а и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књиж |
| ристи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска дец |
| ознајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и м |
| а.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу. |
| дином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они |
| ше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици |
| аква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „сам |
| евање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле |
| и и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године |
| где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као |
| те, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће ле |
| нлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није |
| , и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљ |
| , а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Б |
| ори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне п |
| шује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити |
| вим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у кл |
| амо с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <d |
| имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набав |
| опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chap |
| ше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} |
| у.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајма |
| S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љуба |
| ла умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да |
| ад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра |
| и, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан |
| далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, запл |
| уги с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњак |
| 6" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у св |
| е наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече |
| мљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то |
| затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, |
| е и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехан |
| арија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и наб |
| 77 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али |
| то не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима њего |
| модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која д |
| си направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p |
| ла је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и с |
| некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили прав |
| но.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову к |
| је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се |
| А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S |
| у је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило ка |
| , где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече |
| {S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој нас |
| у досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда |
| азили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора |
| како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још в |
| > <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и |
| крију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с пр |
| ванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и |
| грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајсто |
| дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{ |
| p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ са |
| ма; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите |
| прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени |
| о обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заве |
| е на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да о |
| ог кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S |
| е овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Шк |
| сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што |
| ог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на же |
| д било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из ре |
| те опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је |
| уди, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то прав |
| нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су |
| ало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је ве |
| врше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за к |
| рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде бл |
| а је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и |
| на поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекну |
| суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама |
| освршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњен |
| стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, |
| енице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско о |
| и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Млади |
| оре више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да |
| опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ла Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{ |
| само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само |
| смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени |
| ела није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам |
| И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, |
| , па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим се |
| олу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо |
| су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред |
| е познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога у |
| а: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и п |
| аучио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да |
| забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако |
| е нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ |
| еоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слив |
| него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко |
| {S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; |
| водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за с |
| Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди |
| д куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео |
| дножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, ка |
| ти, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радим |
| мала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао |
| донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Т |
| ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у |
| немо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе |
| не покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му о |
| сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће о |
| ци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је поч |
| ктерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није ч |
| } Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе |
| рче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљу |
| остио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи н |
| су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и |
| а, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на х |
| quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, |
| учите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још |
| за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и пр |
| чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се |
| аћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајд |
| да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете реч |
| има својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очув |
| на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби |
| који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им |
| ја: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да ј |
| задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), |
| и.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{ |
| али још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали |
| ца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и |
| Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Ми |
| о много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{ |
| {S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, во |
| p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да |
| колико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову |
| и, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас ј |
| оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренут |
| шћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и пр |
| овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо |
| а кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су |
| кле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио леп |
| на и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под кон |
| школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили |
| > кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и |
| то га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка |
| d> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време угр |
| а другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и ш |
| пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрм |
| е свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и пле |
| ан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других по |
| и.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за се |
| хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сироти |
| учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадес |
| о, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена ру |
| брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут |
| колико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и м |
| м а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се циг |
| је.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у |
| ..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини б |
| ет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно оч |
| дмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче |
| занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, |
| , упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на р |
| а утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је |
| то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздад |
| у то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задово |
| И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не |
| ио у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и |
| т стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, п |
| у</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{ |
| гојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и не |
| и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је н |
| И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша |
| држа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше к |
| арском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да |
| ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним |
| ст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су не |
| људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ |
| вде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турц |
| гу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је |
| мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мил |
| што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{ |
| ло, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, |
| е су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога |
| ији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> |
| </head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до послед |
| бију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет бил |
| .</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а п |
| помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћан |
| научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно |
| евцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у дв |
| у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цв |
| ако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је |
| , загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве гала |
| те старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде |
| да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} |
| амо није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било дост |
| акле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калд |
| реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се с |
| ету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа |
| ије видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе |
| еститост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} |
| о душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га |
| као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усав |
| је осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с |
| апита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— А |
| .{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад |
| морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један ст |
| онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „уч |
| ло у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за констр |
| > <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви с |
| ње креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све т |
| њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела д |
| њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из и |
| ке.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште. |
| уди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме |
| пше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоње |
| ђивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну |
| у на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку сит |
| јао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак м |
| ко је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гор |
| одине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до |
| агоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни д |
| адован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га |
| опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја н |
| е и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да в |
| че да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета |
| од цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је под |
| је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем |
| а ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је |
| теље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S |
| година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петр |
| а дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави |
| ишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред в |
| у Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људ |
| а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чек |
| очети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да |
| во“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p |
| а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је |
| Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, |
| S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато п |
| зговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа |
| а.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су |
| то обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ |
| ста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад м |
| и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, |
| рен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега к |
| отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бит |
| мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било |
| по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година. |
| ни о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Д |
| нске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега |
| а га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревнос |
| поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И |
| и школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли! |
| ве <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај ј |
| то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом с |
| у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас |
| шине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и запл |
| дање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се |
| {S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној ма |
| столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других |
| ему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учи |
| и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ив |
| мо жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </ |
| ричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, не |
| је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога чов |
| је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био |
| ут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи н |
| ева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} |
| ло тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, ма |
| ољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Р |
| ом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кме |
| ко и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису и |
| /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; |
| ан метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зим |
| еца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу |
| да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, осо |
| крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала |
| > <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила |
| S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако п |
| у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу не |
| воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло |
| да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту |
| ле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипа |
| ола!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима |
| дини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило |
| веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему |
| е везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он |
| ћ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији пр |
| и Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или |
| више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је неп |
| ушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него |
| огли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, |
| је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет нај |
| head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с |
| егоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати рав |
| било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело дв |
| м ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и |
| , дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чин |
| ом језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — |
| о, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљуднос |
| зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добр |
| на у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска не |
| у да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у шко |
| кобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити |
| настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека. |
| у онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је |
| њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, д |
| го да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањи |
| браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је о |
| ош влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утв |
| о и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су он |
| .{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судни |
| но, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова м |
| ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> |
| су за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина |
| него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јела |
| Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељи |
| ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећ |
| дају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је д |
| а ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју |
| рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изј |
| ућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како |
| ли је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Св |
| је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је т |
| патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос ве |
| се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус |
| зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Рад |
| шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно. |
| о се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли |
| е био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран |
| ише на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио |
| оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на прол |
| ки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и а |
| људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S |
| ад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је |
| едују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха |
| више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, |
| спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код о |
| спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет |
| дова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало |
| Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она |
| бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то р |
| чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу |
| ед својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, |
| е културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја д |
| ковину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква мл |
| нгубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поно |
| ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Н |
| опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то |
| ца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне рас |
| "321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша м |
| ише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и |
| љно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро |
| добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећ |
| летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко |
| .{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Ра |
| иладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних ма |
| ло, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово |
| олу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам м |
| онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо |
| на хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.< |
| до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи |
| друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне |
| отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како |
| рима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манаст |
| и а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливада |
| а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми см |
| ар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, |
| и ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не б |
| о газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, |
| се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша |
| њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и ок |
| осте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у |
| е топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде |
| више Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештени |
| ко даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и |
| и камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао |
| и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели |
| рошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда |
| да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао |
| и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и |
| ест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој |
| тампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или |
| , па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господ |
| а, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред врат |
| једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, о |
| ошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново |
| престано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао |
| то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не |
| и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="c |
| а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пус |
| одине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> |
| ога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога |
| раје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро |
| лећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су м |
| возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: |
| ратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помиса |
| S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и вел |
| их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и буквар |
| ежи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га |
| чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове |
| ад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Ст |
| изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и з |
| ола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава он |
| је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите |
| хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела |
| ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи м |
| еколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узв |
| ко је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, до |
| без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније |
| о, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Ради |
| , шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи от |
| без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница дои |
| ли овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог има |
| их одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке |
| имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с об |
| почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години |
| ма и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четир |
| свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купа |
| рно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чеш |
| страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бу |
| божност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита т |
| више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, |
| које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне зем |
| су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече |
| , ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вр |
| земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="1 |
| да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без ци |
| ео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, ка |
| апреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао |
| а по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко з |
| дну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на |
| сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати. |
| било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромаш |
| живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је н |
| да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сас |
| онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да |
| е самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да процени |
| ријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> < |
| ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други н |
| е, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поно |
| ц и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и о |
| рдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, |
| то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче п |
| а се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од |
| рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекра |
| да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је |
| реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађа |
| Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и |
| су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<h |
| здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у |
| је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то |
| оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазил |
| ави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, |
| није године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су |
| ће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете |
| д оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Р |
| ела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни |
| ана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила |
| робље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покрива |
| имо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а как |
| обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал |
| бама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на |
| Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње |
| доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и |
| а ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и саврше |
| у, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет |
| јући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном кам |
| им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулкан |
| само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S |
| и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </ |
| , и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земљ |
| и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала ку |
| он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, |
| на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те |
| , са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, проз |
| и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} |
| d> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пиро |
| као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} |
| .{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од |
| дмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао с |
| !{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да и |
| даја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно |
| учи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам |
| <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писм |
| е воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то |
| ње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а |
| изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша с |
| ама“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њ |
| д стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, од |
| редругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се |
| ло жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде |
| чи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жанда |
| воме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И |
| јте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи сво |
| школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допал |
| је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Ра |
| Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свеште |
| чен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четв |
| Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозби |
| у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша р |
| бе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није мог |
| ни довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, |
| м вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дет |
| е по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те |
| <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљ |
| ила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће |
| дови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нера |
| су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их н |
| кше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго |
| и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, |
| ци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да |
| су умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био |
| су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много |
| /head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либера |
| . </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопри |
| направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види |
| рујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у дец |
| пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је |
| у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, |
| е поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку |
| није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега |
| је собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер м |
| муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, |
| носио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да ло |
| лован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио ј |
| !“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њ |
| е тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата и |
| ко Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијал |
| ј жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је |
| то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини |
| } Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу |
| Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да |
| носио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа |
| абије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима |
| дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се п |
| и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња п |
| а је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке |
| он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесето |
| оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb |
| /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно п |
| ли поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, |
| јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n= |
| шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља з |
| тао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бо |
| а; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S |
| и.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb |
| иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учини |
| Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да |
| на у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дош |
| оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га |
| Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разби |
| ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, |
| е је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стру |
| еликим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све |
| дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа |
| .{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треб |
| и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да прек |
| ај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше шко |
| се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није |
| Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсто |
| ко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена |
| та.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши к |
| е укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко узд |
| ци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко |
| е своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај ра |
| бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тог |
| е био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, н |
| , јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у шко |
| да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити при |
| је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и т |
| Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Заго |
| су по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет |
| а је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он ни |
| ца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на |
| у?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону |
| де оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да |
| во је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у с |
| је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишл |
| вао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, |
| дила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме п |
| спита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, ко |
| ине.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а и |
| света седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га |
| ва код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту |
| се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда велик |
| > <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А с |
| ић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсоб |
| И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито |
| еху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин реви |
| истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, |
| и слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја х |
| захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се и |
| , који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косов |
| раче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, |
| лим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан дру |
| страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем |
| јих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нит |
| шина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и |
| за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и |
| био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И о |
| !{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какв |
| кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме |
| азреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и ре |
| али у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, |
| <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претеран |
| еме и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове |
| срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпо |
| >Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то у |
| >, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде к |
| ече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао |
| имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без траг |
| код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, кој |
| лико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена б |
| аљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљк |
| у је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зат |
| “, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и |
| м</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после |
| обрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена ка |
| меном.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли с |
| о је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли |
| а му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S |
| којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до то |
| искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и |
| p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југои |
| по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака коли |
| ло је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{ |
| прича, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уч |
| ва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша з |
| ба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с до |
| о је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиш |
| реведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почета |
| ако ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S |
| да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упит |
| то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко з |
| д онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други |
| добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари |
| рита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покуш |
| скетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји |
| обри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не удара |
| га кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ ре |
| начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да дово |
| рибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступ |
| нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете |
| карце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Ради |
| школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учиони |
| дници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> |
| емену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је |
| чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли. |
| а изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, ка |
| е „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; ост |
| кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> < |
| пе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка |
| сао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, |
| слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загори |
| бито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и б |
| онаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S |
| е године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мил |
| га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да |
| је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред |
| ех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду |
| вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија си |
| некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволи |
| радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утица |
| је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</ |
| рили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, |
| у кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира |
| само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска с |
| вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он |
| га права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му т |
| учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти |
| } Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би бил |
| оуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом зем |
| с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се нек |
| ћивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад |
| <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— |
| ту и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Са |
| , што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могл |
| ајписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбо |
| нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се ду |
| и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надглед |
| и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} |
| е било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако |
| S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с |
| да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једно |
| га јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да по |
| азиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и п |
| ано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, д |
| {S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да |
| да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и |
| , који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, |
| е издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође |
| „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожоде |
| борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледа |
| своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљуск |
| вља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозре |
| И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у г |
| чи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вин |
| роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету зе |
| с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо с |
| и да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било мес |
| о, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све к |
| ао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} С |
| А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по |
| гли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко |
| колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни |
| у добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били |
| етекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S |
| ш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо про |
| ло опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треб |
| на данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу госп |
| гом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и |
| подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу |
| министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви |
| азбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то |
| дин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чул |
| лиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најб |
| идео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одгов |
| је век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану |
| еца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог ви |
| о самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће |
| онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} |
| није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило дод |
| ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цел |
| ек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да |
| е.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То д |
| ете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка |
| власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То |
| он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су виш |
| колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких љу |
| чит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете |
| ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бира |
| опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она о |
| реди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко с |
| вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одг |
| ео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће |
| на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, ко |
| и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, |
| илир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се прод |
| а се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разго |
| сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учењ |
| се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са ст |
| њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш |
| дна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело м |
| .{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснова |
| а као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они от |
| погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здр |
| види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а |
| оље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели |
| то је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или п |
| ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доноси |
| цу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p |
| одине деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Да |
| одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> < |
| ве село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану |
| де“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће |
| ман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у куј |
| учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, до |
| идети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће |
| ребати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо |
| идамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох |
| у деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа |
| здржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S |
| ним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од пави |
| ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи |
| је!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што |
| и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је |
| и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А шко |
| ршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу н |
| ојој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцниј |
| ада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су |
| ове, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који |
| од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему |
| .{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онд |
| ом простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне |
| а на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети |
| се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је |
| нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на |
| тоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљ |
| да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну |
| да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо |
| волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни |
| штво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупил |
| ече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, |
| И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а прет |
| а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се м |
| је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша |
| узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда |
| гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p |
| е, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, |
| да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да вл |
| ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, обја |
| ћи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и м |
| , и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели |
| е.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту |
| сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и з |
| оносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице н |
| два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако |
| премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе |
| оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру. |
| учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши које |
| ?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељев |
| и ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама |
| не, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за се |
| а и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а |
| те и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој! |
| шији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" / |
| о, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере. |
| и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{ |
| ван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добр |
| о ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло |
| смено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, ш |
| р ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати сам |
| још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су г |
| о, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако до |
| у; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, н |
| ан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим л |
| њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини |
| је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер |
| ву „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити |
| такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и о |
| упаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде |
| .{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако |
| и и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они |
| стина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и по |
| нда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и |
| наци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече је |
| ебе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам |
| она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и |
| савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога по |
| } А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb |
| ан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви с |
| Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном по |
| коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као |
| им особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнем |
| и цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право в |
| у једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, г |
| и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако |
| ете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишл |
| она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеј |
| ко је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непрос |
| код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још он |
| оју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати. |
| за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду по |
| емо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ћ |
| чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S |
| и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао |
| ио!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па су |
| више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим гр |
| јим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су с |
| годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово. |
| Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био |
| Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div |
| сти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што |
| ном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу |
| инио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у |
| о.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја |
| у брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гл |
| авде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње р |
| огодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете д |
| којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном к |
| прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико |
| одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Ал |
| нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за о |
| адишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме |
| /p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „ |
| је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 |
| {S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 |
| {S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је |
| ећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, < |
| ко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Р |
| гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиш |
| и:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо |
| ош 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку |
| и ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом жу |
| .</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су |
| /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно |
| > кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико пове |
| иви читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, а |
| ећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри |
| беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су |
| ош можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на ш |
| а дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p |
| /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика |
| ко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дак |
| бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Р |
| ла да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} |
| ).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигн |
| И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А јед |
| дост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, |
| сказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео |
| а Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме ни |
| нидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову |
| чим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе н |
| старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мо |
| управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њ |
| А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако |
| бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „ |
| а, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат ма |
| ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, |
| „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра |
| и.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске б |
| сле сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту не |
| без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многи |
| ема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по окол |
| и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да вла |
| ам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; |
| би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али |
| за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, а |
| опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, п |
| да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је |
| огу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Н |
| мер, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</ |
| , он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А |
| млатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Ради |
| задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, |
| лу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима |
| а и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца |
| гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издр |
| и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да ос |
| <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора |
| е државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њ |
| школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око о |
| Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по ко |
| р је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато |
| оље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љуб |
| рећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности |
| од оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</ |
| зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање |
| е вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о |
| ти Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, |
| у Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И пон |
| а имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали |
| е и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад и |
| а света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицат |
| просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али |
| адалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својо |
| лађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S |
| ко је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а |
| од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима с |
| збрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за дец |
| ерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворим |
| вимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је |
| наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: м |
| у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Сви |
| првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{ |
| моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све |
| де највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах о |
| у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што |
| ше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да д |
| колину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама у |
| и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу с |
| ађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где с |
| удрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Сре |
| намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете да |
| књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, го |
| акав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдог |
| знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и по |
| да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно |
| у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груј |
| имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али |
| у, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли |
| итом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цве |
| и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народ |
| сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} |
| год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога тр |
| а дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, |
| ј да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху |
| ка“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан |
| калупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буд |
| ем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад |
| лате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и с |
| четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на |
| ољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се |
| колске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у је |
| простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика |
| ко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут |
| пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велик |
| Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опе |
| а би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео |
| род их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се |
| „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђен |
| „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди |
| Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школ |
| у нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и по |
| осили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, |
| p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала |
| ила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</ |
| а њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали |
| о буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да |
| м руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је п |
| да обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећн |
| лио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А к |
| ли капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одг |
| роднога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то при |
| једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} |
| путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и к |
| о шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је з |
| „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и |
| И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су |
| гледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за рук |
| Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш о |
| 5" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S |
| и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{ |
| , која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је |
| оју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} |
| — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...< |
| сен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с |
| лета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато у |
| а и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива о |
| атима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред в |
| две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник |
| иша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да |
| и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељ |
| их нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове |
| а ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче к |
| итнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење н |
| ику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испеч |
| дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири |
| плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један др |
| ачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други |
| прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не унос |
| тикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, чет |
| школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља |
| век да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и ка |
| згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једн |
| кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе |
| по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им |
| главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене |
| ава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чуј |
| ту и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цврк |
| Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим |
| се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом то |
| се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чек |
| ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако |
| елика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њи |
| Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</ |
| ..{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудил |
| памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су |
| о небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су з |
| Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге. |
| се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела |
| сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и ви |
| нце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га |
| о је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу |
| је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеном |
| ње библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} |
| знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишин |
| н.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја ча |
| ко нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни |
| Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мац |
| ошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле иш |
| {S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше р |
| ло да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> |
| вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је о |
| да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће пр |
| ђу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{ |
| “ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да и |
| го учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да каж |
| но бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div t |
| диша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што |
| ду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од |
| колицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type= |
| кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом |
| ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, |
| а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како |
| трана превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон |
| донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву о |
| н:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он |
| ко је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је |
| > и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори |
| а тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, |
| дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ |
| да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви з |
| ријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко з |
| е његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S |
| /p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> |
| Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S |
| јави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па мак |
| овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње! |
| а моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> < |
| је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде |
| руга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега нај |
| ућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново |
| S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвал |
| туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину |
| е болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било |
| е се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то м |
| а части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и |
| и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људ |
| мах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио з |
| рио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је |
| можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, |
| .{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмем |
| х тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, |
| још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало |
| гу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знам |
| а треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као |
| уга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо па |
| будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, зн |
| аплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и б |
| апетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си |
| обро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до с |
| олике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, |
| упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге јед |
| тих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и на |
| они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо |
| „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} П |
| само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се |
| застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да |
| и умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, |
| довала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба |
| његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости |
| звија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећањ |
| лушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају ста |
| рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, и |
| те бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви |
| гање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутр |
| сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду! |
| по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита г |
| иш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греш |
| иђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни |
| и бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и |
| и!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш дец |
| житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и по |
| ете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина |
| реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послуш |
| то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином сво |
| већујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и д |
| данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико паж |
| село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, ал |
| ам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси баре |
| ницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том у |
| ло вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиш |
| а памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавал |
| Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и ж |
| и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило |
| у и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли н |
| је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и д |
| д стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се к |
| цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ва |
| се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и цел |
| ељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамти |
| дна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код |
| у, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после н |
| } Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соб |
| То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао сле |
| е десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Та |
| авршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бо |
| ким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју |
| онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ уп |
| на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући |
| пи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и |
| о вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и п |
| добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад |
| та мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би у |
| простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и н |
| а, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одго |
| да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} |
| умова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{ |
| волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све |
| руге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Чо |
| етена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, д |
| а и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и о |
| о у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на л |
| три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му ј |
| S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, |
| ве што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S |
| еците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је |
| го може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко |
| ти, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени по |
| правише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико |
| лико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити н |
| је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи. |
| дине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих ов |
| се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да |
| сле.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров обј |
| љно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Ради |
| > <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје и |
| вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако |
| вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} А |
| ише од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим нар |
| а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могл |
| да им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} По |
| власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало зам |
| ра не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми |
| ијатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, |
| о човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и |
| ти Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: |
| Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине |
| се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="2 |
| он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. |
| научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе кој |
| тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша |
| и те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћ |
| би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} |
| ваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато уста |
| окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују |
| ва деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зач |
| и.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само |
| и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу |
| са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки м |
| , додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у |
| > <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соко |
| сле подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па |
| во, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је на |
| авније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства |
| ла Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредн |
| у вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с |
| у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волел |
| у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнај |
| о. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нер |
| т Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> <p> |
| евет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој |
| н и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с т |
| ану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо... |
| бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су |
| несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Бо |
| име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу |
| адован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек |
| се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излеч |
| јке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбат |
| на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу |
| арати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивни |
| и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге на |
| а сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, |
| ци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу |
| га овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загорич |
| ети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђе |
| у кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, о |
| сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да иде |
| S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| тклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <di |
| о хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, |
| шко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свог |
| сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у кој |
| Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! реч |
| могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за |
| Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, |
| сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и о |
| акви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад пор |
| ољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом се |
| чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни |
| мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сеља |
| има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од |
| ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и |
| лико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је бл |
| они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити |
| Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо ка |
| исмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} М |
| ко направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n= |
| е докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи к |
| владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} |
| ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се |
| добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сам |
| д радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div |
| а покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" |
| , она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после |
| чи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срам |
| чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар нем |
| рили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А |
| ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде бук |
| треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако г |
| икада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав ј |
| ад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срд |
| као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турч |
| S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан пос |
| ико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ов |
| сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили жи |
| ера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се ис |
| подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне |
| коли, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио вел |
| сле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече |
| зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, |
| а и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима ца |
| се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и жи |
| адите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, |
| уј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ |
| вако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста |
| случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта |
| сли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде! |
| ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него |
| рски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и |
| арале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први |
| и! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће |
| pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, |
| ој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад н |
| љају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на з |
| школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша с |
| што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и др |
| најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S |
| станете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако до |
| } И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <di |
| достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам |
| ните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрст |
| .{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ < |
| Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бо |
| рекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра |
| , прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да оп |
| прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет |
| у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо д |
| устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слов |
| ила и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му |
| ши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој |
| ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо |
| ок не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се се |
| во посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове ј |
| Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи |
| чкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе |
| е и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланин |
| ди зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} |
| ратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је к |
| како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S |
| учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од |
| i>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити |
| ву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до с |
| а поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово |
| /hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је |
| у: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите бу |
| а чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне об |
| се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку |
| {S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, д |
| зе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и доче |
| .{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p> |
| се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и нар |
| и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру сре |
| вршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак |
| о се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске н |
| ушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <p |
| о је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај |
| ад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „О |
| тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се |
| а и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац ј |
| ли а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава неде |
| Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години |
| ер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто |
| :id="SRP19102_C1.1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша ј |
| p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Васили |
| и њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се м |
| изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испро |
| рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет |
| ћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} |
| овог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању |
| воји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да гов |
| н син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и оп |
| је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пр |
| пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би о |
| је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ |
| аво, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће ј |
| ста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срц |
| дерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших ца |
| е игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или а |
| и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да |
| ет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине |
| то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у ваше |
| ки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститиј |
| оље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово у |
| угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модер |
| исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, |
| >„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћ |
| ашнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољ |
| е захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, |
| волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Р |
| план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толи |
| ах поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сва |
| олу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је |
| било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки стара |
| аклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На пос |
| колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и |
| не, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не б |
| а, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико им |
| 49" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани |
| кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} |
| ра да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај.. |
| лети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у |
| и кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, о |
| ећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога |
| човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi |
| же за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви т |
| у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и култу |
| елазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све |
| ли он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и |
| Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика це |
| ро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“... |
| талих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и |
| че: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, госп |
| а. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој |
| елу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да |
| жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тог |
| ше па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете |
| си крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људ |
| иком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших суд |
| само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском |
| e>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Рад |
| оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type=" |
| а ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одак |
| ичању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога |
| ај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га пита |
| Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним з |
| ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали |
| сити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quo |
| адише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чист |
| ича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и |
| подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у в |
| овати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пат |
| е мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како в |
| и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује н |
| и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за |
| а пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болу |
| ло, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ћ |
| су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, |
| вна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у дец |
| Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети |
| првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се |
| медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати |
| а јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да г |
| леда у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри |
| селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере |
| ти како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави пр |
| шао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забрин |
| тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га |
| n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окр |
| ње тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с |
| о срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком п |
| ешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, |
| епрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, |
| даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се о |
| може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кр |
| и знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање |
| ладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико го |
| е, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S |
| боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бо |
| кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за |
| ј кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се т |
| да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више |
| нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви |
| бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред з |
| .{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље |
| књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type=" |
| Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да |
| да неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што |
| а има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна отку |
| икавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она |
| r" xml:id="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у |
| ај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div t |
| је крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гл |
| и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. |
| данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читај |
| S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразум |
| ’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три мо |
| није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештен |
| ога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да рад |
| ите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{ |
| оји су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му ј |
| да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још |
| на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада |
| ени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђ |
| и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, шт |
| У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет п |
| .</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољ |
| Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сноси |
| а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се |
| ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран |
| имљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци дело |
| и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто б |
| и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и боло |
| ле и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, |
| ла Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полак |
| , на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од |
| јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад |
| ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу |
| љи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и пост |
| равље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе |
| ре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати пр |
| аправе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним |
| по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и заб |
| све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених |
| а постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову |
| воје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су и |
| ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, |
| ућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље |
| го и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше |
| без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, |
| чних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да |
| ле све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и ка |
| дне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован приста |
| ажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за |
| и: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти |
| што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је пи |
| љиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али в |
| ама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи пос |
| воме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на |
| </hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи |
| ари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да од |
| оље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Р |
| рви дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кућ |
| ци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без пре |
| и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, |
| них буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио |
| а окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он |
| иша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је |
| hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање они |
| ву снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим |
| е.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он |
| е знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови |
| е села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ |
| и, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да |
| она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да п |
| „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гус |
| , да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали з |
| дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће |
| ме деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{ |
| н за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта |
| у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре шк |
| околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не б |
| инимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили |
| , господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и греја |
| имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа |
| примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите д |
| обро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Рад |
| > <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају |
| нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} |
| више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> |
| школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из кој |
| свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, је |
| е и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богат |
| иле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Беогр |
| телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу |
| Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре |
| ћнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="14 |
| могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је б |
| вају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ак |
| жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је по |
| рављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља |
| и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може |
| само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је |
| адин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари чо |
| ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Ради |
| сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести та |
| но него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније |
| е.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" / |
| има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четв |
| ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је |
| S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И |
| ad> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе |
| ту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на д |
| е детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита |
| ми су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио своји |
| година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној д |
| како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се |
| као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори |
| ницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у шк |
| деном огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S |
| ега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају |
| боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељст |
| била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креч |
| ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онд |
| у лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни |
| и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није бил |
| та осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{ |
| мао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни |
| газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним нов |
| акве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пре |
| него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много с |
| а, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем учен |
| е разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборавља |
| p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и |
| у у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| омажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода донос |
| онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да |
| и смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђа |
| , само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова. |
| /hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разграна |
| мине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако ј |
| који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњен |
| ко прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је |
| вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II раз |
| ут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажи |
| да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писа |
| S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и у |
| да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута док |
| почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, д |
| што рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су |
| морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, |
| иша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колик |
| ксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као р |
| ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S |
| а радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо м |
| Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С најве |
| } А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село |
| ито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се др |
| и изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолидни |
| диша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, к |
| ива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и боље |
| дин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја к |
| бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа |
| ућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} |
| и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у с |
| цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопр |
| бну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> По |
| таја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправља |
| ита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу |
| “ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико ф |
| адиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио вр |
| е ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S |
| ка.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често |
| е да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро р |
| оже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика |
| за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} |
| они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{ |
| е поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Ра |
| му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набав |
| енарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А |
| за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| е старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, |
| лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <p |
| а светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми. |
| оси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је б |
| цима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми |
| а се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да бу |
| има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем |
| да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносил |
| не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан |
| > овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћ |
| је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњ |
| и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, к |
| не слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би |
| па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце. |
| вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега р |
| азумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, |
| ско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је |
| ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанс |
| и, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> |
| тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, ул |
| потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те с |
| вом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што с |
| ору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, ч |
| стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припит |
| могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калем |
| било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може у |
| ан да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и к |
| градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да н |
| Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекош |
| ше мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо |
| ово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле |
| седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем уч |
| осле оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} С |
| колу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не |
| ога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ би |
| а прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку к |
| е саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све д |
| ли своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више |
| , ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и не |
| а права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порад |
| нас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима |
| ри, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, |
| ом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући |
| опаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром махови |
| е нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било |
| <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожал |
| ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „ |
| где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушева |
| залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи |
| ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се и |
| Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стр |
| и нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад друг |
| што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви в |
| пахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невес |
| ал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ ос |
| е и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И |
| емо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да |
| могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „ |
| да столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окреч |
| ном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на |
| а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога |
| ца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситниц |
| усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи б |
| ђем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не б |
| није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} |
| во да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби |
| <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сест |
| „Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи |
| /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</ |
| су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати з |
| села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| чи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi> |
| а изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Ва |
| поређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа |
| и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код к |
| метале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: |
| штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} |
| е и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кид |
| ре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако мо |
| е знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су ка |
| лежи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа |
| да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви |
| ају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише |
| м, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за |
| та и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандур |
| ео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече |
| Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали |
| та!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дам |
| браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо |
| и волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове |
| толице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад ве |
| е по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју |
| руга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да св |
| о, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин ис |
| љену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њо |
| радимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на п |
| лопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га |
| есто за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му сел |
| поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ ва |
| аћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има н |
| иштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати |
| сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом трену |
| д кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни прија |
| рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су стари |
| народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме с |
| ца Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, |
| S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене |
| ао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку |
| ћан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, |
| чека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом |
| , његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматра |
| ; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да |
| n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} |
| и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и бил |
| оје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема |
| е, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навал |
| све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који |
| а.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> |
| 10" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то |
| а је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и |
| аше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили |
| е школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и |
| господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба |
| арили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена пр |
| ови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господи |
| и као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријат |
| да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађ |
| ласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} |
| р видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, |
| .</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па д |
| ог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p> |
| мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, |
| ен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову шк |
| и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима |
| о испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} |
| ги гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се догово |
| и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, |
| дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко |
| а“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан. |
| рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И |
| о ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда и |
| би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, |
| е четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама |
| вач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој |
| им просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше с |
| оред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да уби |
| ека!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p> |
| откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти |
| ем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим |
| идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, е |
| ак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и м |
| баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. |
| а, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува м |
| <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта |
| у и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачин |
| уку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарап |
| ло „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту |
| им интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна не |
| у своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне роб |
| “ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и |
| амо што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S |
| седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела да |
| кивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пу |
| ад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет в |
| олини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е |
| сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и |
| одужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији трену |
| је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под |
| рекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n=" |
| ступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цр |
| ају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нис |
| А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче |
| гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шар |
| >Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари |
| е ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила |
| ог Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосу |
| да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код к |
| етана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их |
| ни тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо.. |
| већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опе |
| већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа |
| светљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође км |
| тоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и |
| леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А |
| Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини |
| и школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољ |
| ла утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...< |
| ошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по поднож |
| гу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанес |
| а је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носил |
| ле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Је |
| у Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више |
| уче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се к |
| у околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и о |
| Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мал |
| азговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на |
| екао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Заго |
| идећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близ |
| нило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, |
| изине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Проч |
| некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад пос |
| кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не |
| изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да |
| еро и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било већ |
| ру.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му |
| е мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело с |
| ије био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, он |
| {S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, |
| едном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничиј |
| коло, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи прос |
| ла лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S |
| а га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови |
| о, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је с |
| имало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те |
| се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде |
| ас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а |
| домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} |
| о полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издв |
| ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по је |
| то му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знал |
| традан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за |
| ато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговор |
| но, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покри |
| ња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито в |
| љу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и |
| , него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у |
| ве неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом свак |
| ајбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно шт |
| сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем |
| меши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја |
| одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и |
| ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били п |
| четак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и прибл |
| ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто |
| више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоора |
| них слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад |
| осно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} П |
| вање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће |
| гао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи сп |
| /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} С |
| да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" |
| о и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и |
| {S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорен |
| Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у |
| мо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, |
| и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да иде |
| <head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова у |
| тпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да с |
| првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољ |
| есу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више даса |
| а.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, зб |
| с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора заруд |
| >Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „ |
| — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигнит |
| је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и з |
| посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврш |
| да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; |
| з нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, как |
| а наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по ц |
| уто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и |
| у му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге по |
| здух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, |
| о</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сва |
| ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пр |
| ред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него |
| м на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још |
| ло непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га ј |
| је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци п |
| је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао к |
| и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{ |
| ово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недељ |
| уке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе з |
| а се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига |
| добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме< |
| ули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} |
| лим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење |
| а се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам доша |
| уштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се |
| ош више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без |
| окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А |
| је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље д |
| ам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и |
| омпромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу нар |
| аго оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> |
| и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су |
| ад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једно |
| то причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, |
| {S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да ид |
| нула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...< |
| да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за |
| бице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде |
| ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допад |
| питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p> |
| е снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу |
| што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је уч |
| .{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} |
| е наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било пот |
| ога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако дале |
| му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша о |
| ине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: н |
| е и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о се |
| {S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати. |
| а буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>поли |
| еба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих ч |
| о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља це |
| учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле вољ |
| /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па |
| еби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да |
| вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша |
| и он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, д |
| ајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на |
| оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код сво |
| А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега |
| ију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само ј |
| и пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Ми |
| пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је са |
| /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде |
| ро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједниц |
| вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} |
| Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало про |
| ко се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из п |
| дим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквас |
| ...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клу |
| м по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви тре |
| се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет |
| моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; |
| {S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је |
| !..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може |
| бран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне др |
| Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена врати |
| 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три |
| ина, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на др |
| је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се |
| и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се |
| агорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан бро |
| да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да ниј |
| Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у в |
| Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађит |
| да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и напра |
| таве таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда р |
| реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових |
| истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Ко |
| округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за |
| недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четвор |
| да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком дете |
| рном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим |
| бује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ов |
| д две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима |
| ло с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићим |
| огу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напре |
| о и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али на |
| деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни |
| откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је |
| , а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник |
| ца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а |
| јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у |
| белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом |
| чава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног |
| лики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чу |
| и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и з |
| потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Р |
| воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не |
| рименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и |
| еприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром |
| како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица прои |
| што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не |
| бог гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о д |
| ећ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки |
| е су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас |
| ажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} |
| у се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да о |
| на савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска срп |
| рените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јуна |
| рчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка? |
| о Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно |
| ачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, |
| једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу |
| мо гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање |
| јка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми |
| , и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По |
| је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега обра |
| } Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука де |
| е чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању |
| којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, |
| лело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни |
| Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога ма |
| и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и а |
| . „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И |
| елео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> з |
| .{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теори |
| мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало |
| туран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, д |
| Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зград |
| да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и оба |
| довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са п |
| је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо д |
| послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему |
| одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер |
| ега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде ње |
| избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле |
| во ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би гото |
| ако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истова |
| што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на |
| ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад |
| чинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узме |
| .{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и у |
| са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао. |
| буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; |
| , то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi> |
| мо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Нап |
| да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на споредним |
| је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст ом |
| .{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађа |
| му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, к |
| свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се св |
| нука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, |
| ја ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке дас |
| ди, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да до |
| велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{ |
| стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушал |
| <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, р |
| но мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</ |
| са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разго |
| о свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> |
| и и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека к |
| сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнем |
| очели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља |
| .{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да тр |
| сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај |
| ите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клу |
| нога су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса. |
| направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све че |
| и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до |
| , него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта шт |
| у, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу |
| ену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели |
| буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за |
| ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После поду |
| и да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било т |
| иљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечера |
| ула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари |
| азлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: |
| актичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практич |
| створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико |
| оље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира о |
| у и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене м |
| међу дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се |
| p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком н |
| пођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министа |
| соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили по |
| како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их |
| на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и |
| хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси |
| у.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо |
| у и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутра |
| Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша да |
| може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој сл |
| ли села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и рад |
| ћена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан |
| .</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова шко |
| реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода |
| м је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова шк |
| адзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда |
| ога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све зап |
| леда у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене |
| боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближ |
| кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и |
| школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне с |
| а требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља |
| га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и п |
| ио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да уг |
| није.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири соб |
| и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у |
| Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих |
| што не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише зм |
| и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољ |
| треби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу |
| да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком м |
| ; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> < |
| целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим стар |
| ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с |
| жемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти раз |
| дом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чис |
| ве хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дак |
| учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука |
| е, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико |
| мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није зан |
| евна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потреб |
| ати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> < |
| палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могл |
| ао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови вел |
| и састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S |
| на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад |
| инити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он |
| „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече д |
| и, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место |
| е вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се г |
| о-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да |
| рошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му |
| расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друг |
| па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима |
| а Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Р |
| ле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда н |
| уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слу |
| изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај пос |
| b n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и заста |
| а их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом саст |
| ју, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вел |
| како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико |
| о ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о то |
| ајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је |
| а он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало |
| купо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће по |
| им лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће д |
| ија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правила |
| гао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Заг |
| убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља |
| грао речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се в |
| ње према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привла |
| цу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну д |
| су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а дру |
| и они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао б |
| илета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову на |
| многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више оног |
| ригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба сви |
| ознаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им |
| једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас н |
| и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Р |
| други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> |
| воје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слобо |
| есам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га преско |
| А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или г |
| ченицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да |
| ку има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</ |
| бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А |
| идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр |
| ем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па |
| на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим |
| окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; ти |
| о користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио |
| ем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после |
| дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, |
| кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После ј |
| народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у т |
| с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад |
| господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо сво |
| у и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, |
| чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ к |
| редујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљ |
| ла малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што г |
| оже навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече В |
| да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да |
| вари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато т |
| оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} С |
| оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> |
| оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> |
| ет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> |
| д заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што |
| коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се |
| настирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слу |
| а Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, |
| код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим |
| ако хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Не |
| ше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао с |
| ест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ |
| S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и |
| зе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији ш |
| сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут |
| у људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори |
| не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинил |
| и Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе |
| али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је |
| у дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољн |
| ба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалит |
| телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Рад |
| оре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили |
| ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више |
| па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте |
| S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" |
| је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему |
| .{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж |
| ни, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Мил |
| ви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду |
| ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака |
| оје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Он |
| и раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па р |
| је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— |
| да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, |
| азвитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље у |
| а их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да о |
| јгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и |
| без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обични |
| авању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и |
| у куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и |
| мосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде де |
| то учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И д |
| олица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету |
| барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад ум |
| да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибаниц |
| ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да |
| пише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке |
| ветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужењ |
| а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу |
| ико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните јед |
| клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{ |
| д и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио |
| лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у |
| буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" / |
| љи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами |
| су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини ш |
| их волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену з |
| гама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задру |
| е ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом з |
| онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме |
| м половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може прем |
| предовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом прилик |
| н је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је ц |
| ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као |
| жи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све |
| укама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим |
| ума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима |
| р се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се |
| спусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и |
| погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S |
| .{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} К |
| показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и |
| сте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју |
| ана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} |
| сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша п |
| је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погл |
| опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?. |
| p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су чита |
| оже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и нат |
| е, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је |
| јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је |
| у књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам |
| ици и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да |
| љашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јест |
| ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите с |
| Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то |
| оме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столи |
| писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па паз |
| тите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде с |
| кнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још ј |
| едали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам |
| аше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Поглед |
| ...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!... |
| дајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> |
| а код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Изб |
| слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узм |
| код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу |
| Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да ва |
| трану, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова |
| мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова |
| и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово |
| {S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> < |
| S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А |
| рите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да |
| су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну п |
| гу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, са |
| Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Гру |
| блу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!.. |
| те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампан |
| } Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се |
| аки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву |
| Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један |
| а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да к |
| } Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на друго |
| сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најп |
| Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не мог |
| неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад |
| е нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испр |
| дине.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и одн |
| па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова |
| ли мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да |
| .{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бр |
| да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Рецит |
| те таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем н |
| це, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и п |
| табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а изв |
| ете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, |
| у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</ |
| то и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га дру |
| n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на на |
| тили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули |
| речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово тро |
| да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо в |
| каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да до |
| повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике |
| ђоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, н |
| ако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По |
| да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам |
| во, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао |
| Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да ва |
| ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се |
| еме.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакр |
| ко да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да д |
| оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију п |
| рбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, |
| тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није |
| и у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слов |
| д чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у |
| су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" |
| а с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напише |
| Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је т |
| {S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{ |
| ?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова сло |
| {S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А ј |
| ?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова п |
| .{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је |
| .{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод |
| — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и и |
| .{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује пос |
| : именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али |
| при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну про |
| и и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирци |
| рци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, |
| ше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „пс |
| варци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол |
| диша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, |
| асловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, |
| искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с |
| диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено н |
| веж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спа |
| ојурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њим |
| из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, |
| оље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опози |
| и и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с рав |
| дио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви м |
| опада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S |
| адиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право са |
| политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, |
| Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и мах |
| ли се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</ |
| син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дрш |
| — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> |
| ц.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово ко |
| о чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите м |
| ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi |
| е својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А тала |
| ач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино |
| тране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба |
| д феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркв |
| од гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је нас |
| ца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi> |
| апишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви |
| рвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</h |
| Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла |
| ша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И ка |
| анова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била! |
| лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — |
| положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну |
| е господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине |
| отов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други |
| н.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине |
| мен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба |
| ов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу о |
| измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с ти |
| ојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица. |
| каза се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да б |
| више је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с |
| ј страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бус |
| помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За ча |
| у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они |
| и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи |
| ).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад |
| ише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (о |
| — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S |
| реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и нап |
| гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 го |
| џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, к |
| слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета |
| Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напи |
| у само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и |
| одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њо |
| hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <h |
| </hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — |
| и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и на |
| во <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и |
| <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба ве |
| л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и т |
| у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било |
| ства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер |
| имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и |
| шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке д |
| живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и зд |
| се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зид |
| ма има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за |
| у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било |
| та на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаил |
| ..{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо |
| лико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поде |
| тију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и |
| ома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и п |
| спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски |
| х ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у ни |
| мо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи |
| > <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпо |
| “.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов м |
| е чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, |
| Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињ |
| подин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} |
| едостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плот |
| занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски м |
| него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, |
| че Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша |
| на мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће |
| је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла на |
| допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својо |
| са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију |
| а гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат |
| малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води в |
| види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши |
| је — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, |
| лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике з |
| истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter |
| лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извор |
| стране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим |
| је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и оп |
| м буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и |
| све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и |
| ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сун |
| емља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S |
| о, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија |
| о доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у |
| колу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете |
| да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли т |
| радите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и п |
| ивот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и |
| о и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А от |
| ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, при |
| су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је ш |
| турене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> |
| м помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је поти |
| о школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Зд |
| да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и вели |
| Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радов |
| то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог пожив |
| е бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рек |
| д деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и се |
| кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више |
| и да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су с |
| ко је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А |
| зумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да |
| и граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је |
| особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из |
| поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Ра |
| љко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“ |
| Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— |
| и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p |
| ама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml |
| на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="2 |
| а је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="cha |
| лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, |
| а Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а св |
| ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку |
| и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су |
| да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се дола |
| и напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда м |
| а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне предс |
| е не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за |
| то кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато х |
| ак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако буд |
| и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже д |
| о знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и м |
| же мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажет |
| {S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на |
| а сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S |
| го <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</h |
| оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види |
| а мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда ла |
| човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а |
| ек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и |
| ле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим од |
| речари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} |
| викавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понуд |
| аки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба |
| <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као |
| оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну |
| има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} |
| и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турск |
| аднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање |
| и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за п |
| треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрио |
| „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и соб |
| одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учит |
| .{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А |
| нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, |
| ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи |
| алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} За |
| дите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А |
| ете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља |
| о школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је |
| Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, |
| ога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у |
| упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, |
| иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више |
| о сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ |
| ичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до са |
| ове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно упр |
| као: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и |
| те да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да |
| } Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке с |
| је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било |
| , и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио |
| ојаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што ж |
| е и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{ |
| .{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрип |
| леда, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајник |
| је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној ш |
| кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комши |
| азују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога зна |
| ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља. |
| го да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То |
| варио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни |
| а? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлуч |
| шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари та |
| и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да и |
| могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека |
| самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</ |
| то је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно пот |
| рство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарст |
| задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили |
| оправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што в |
| задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладн |
| <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи |
| ост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се |
| дна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на |
| редак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа |
| лики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо |
| а два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и |
| розвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о |
| {S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градин |
| на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га уб |
| То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да ради |
| он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одг |
| рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ реч |
| о висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она поди |
| ду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и |
| литаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би |
| не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распу |
| а купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> напра |
| у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{ |
| Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S |
| вар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља |
| — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то п |
| 44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и д |
| донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје саврше |
| ре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане |
| кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите ј |
| леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покрив |
| ла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школ |
| коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели |
| е ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне ус |
| та.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то и |
| а не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрес |
| осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види сам |
| о најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за |
| озиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта пам |
| емо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други... |
| одине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће при |
| да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито |
| је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим |
| мо кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, |
| у и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити мно |
| е сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика пос |
| о и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њ |
| ојица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу |
| све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{ |
| ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не заборав |
| ћања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, исти |
| рећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</h |
| адиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{ |
| на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп |
| збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је |
| сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико бол |
| .{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!. |
| , је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте глав |
| ар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете |
| цо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почк |
| то ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како в |
| добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не и |
| тијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад |
| како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете ова |
| слетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, |
| ао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, ма |
| ле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад |
| то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика г |
| мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако |
| > <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по ра |
| о паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ |
| p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као з |
| једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И з |
| да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S |
| ци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови |
| ака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, пес |
| е пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има |
| ознају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте ка |
| о обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што |
| знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пр |
| у копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљ |
| и, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена. |
| правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из ко |
| био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колик |
| едан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко с |
| на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ћ |
| .{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа |
| земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти |
| затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а |
| ње и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И ов |
| није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову з |
| неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљк |
| оди својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и д |
| још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, |
| о.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учи |
| иша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било н |
| елу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у |
| ме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна г |
| граду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по |
| ко спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја |
| и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све д |
| ене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо |
| А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело д |
| .{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само д |
| мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" / |
| ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни се |
| оворили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радова |
| лача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој |
| {S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а |
| ми градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било |
| о ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или жен |
| оје ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, |
| И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени |
| ицима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, к |
| то сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је см |
| о једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево |
| о <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — ча |
| ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али |
| е.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не |
| лово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} |
| и, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и |
| едва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али |
| поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загориц |
| мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо |
| ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У он |
| рати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци |
| асите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се ви |
| истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, |
| /p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} |
| у Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну маш |
| hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да ост |
| кону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је црк |
| уквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да |
| отегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом |
| {S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви ст |
| ите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као |
| одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се м |
| џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете |
| <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која |
| о их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите шт |
| ђице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прст |
| Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их кол |
| е Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у |
| сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој по |
| м малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радиши |
| људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; ча |
| ско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше ц |
| <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно |
| ашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и как |
| ци и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p |
| север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да ви |
| не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пла |
| а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек |
| „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен ш |
| .{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам ка |
| у вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је |
| рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно |
| ено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су др |
| опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отво |
| се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуљ |
| печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их |
| ра да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога |
| S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да г |
| ле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко |
| е могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича |
| звадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам |
| књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помињ |
| раја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, |
| ам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне с |
| есет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а |
| а вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га |
| уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа |
| апиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <h |
| Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгину |
| да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете вол |
| "339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме сн |
| или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</h |
| лике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко г |
| госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{ |
| ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише! |
| затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, д |
| и, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству |
| а, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, са |
| волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне |
| ему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> |
| те сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учил |
| авршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико |
| десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно |
| и нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да |
| писмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуш |
| и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и ка |
| им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишин |
| је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ћ |
| још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измер |
| уда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад |
| ста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једн |
| друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђу |
| ите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки пос |
| тати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и ду |
| су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А |
| „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге |
| ница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Т |
| Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су и |
| ађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И |
| други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостив |
| свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри |
| вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин |
| е, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да н |
| не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, ка |
| за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у |
| за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Уз |
| вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, је |
| {S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите о |
| само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви |
| S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!.. |
| лавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али |
| змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Пр |
| а слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и ов |
| мо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је с |
| Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запам |
| је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које ј |
| у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома |
| све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi> |
| људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала па |
| .{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. |
| и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући |
| добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили о |
| м, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави |
| нда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да |
| па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате |
| е три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с д |
| (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу |
| >„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Ко |
| ете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завије |
| е ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запа |
| устите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгу |
| и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— |
| село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у |
| ако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Кол |
| .{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико в |
| уци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите |
| ели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Уз |
| упи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у |
| ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите јо |
| сет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узми |
| S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико |
| и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге п |
| вети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много |
| блице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Ос |
| своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећ |
| е и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, пог |
| и окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирај |
| ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро |
| и зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите |
| може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете |
| ад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да |
| у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и |
| !{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу |
| е.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и |
| е, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој на |
| лушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да |
| и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћем |
| не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и иду |
| то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је стра |
| и дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све |
| останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећ |
| ницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари |
| >1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радиши |
| S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био |
| ам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Бог |
| а, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и д |
| е код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесе |
| што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: |
| а, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонит |
| ме мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћет |
| S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како в |
| вати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и ка |
| га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљк |
| разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је бук |
| и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о пр |
| ако хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. |
| нијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} |
| ле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за т |
| то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађит |
| ата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били н |
| овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" x |
| е за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А |
| } Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо |
| ну дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на |
| ељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за шко |
| >„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Та |
| „Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нов |
| ако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и после |
| ога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до |
| b n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, |
| — Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господ |
| е и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и х |
| о више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од |
| ке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али |
| и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за шк |
| .{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате о |
| руги и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> |
| ....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да |
| ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} |
| крените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је |
| рените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вам |
| да и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред |
| ушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особит |
| видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме сл |
| мо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли |
| уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} |
| за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> < |
| пит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спом |
| учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још ср |
| ните једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да ј |
| у.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да нау |
| и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зида |
| па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало ради |
| рио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до ск |
| јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од |
| анојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија В |
| живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка |
| аконима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у г |
| r" xml:id="SRP19102_C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} |
| 19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у о |
| и довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од поли |
| нутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здра |
| те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су |
| читељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један дру |
| још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је |
| кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро сем |
| 3.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано |
| ло, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано |
| а и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S |
| јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњав |
| .{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код |
| вет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер см |
| нула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не |
| покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси |
| и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева |
| направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да с |
| оци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намешт |
| што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за ро |
| да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, |
| требе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је о |
| друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова оби |
| е било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, к |
| ="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, ка |
| не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кућ |
| куд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпо |
| што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, нег |
| агоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима тр |
| ани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chap |
| и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно из |
| <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и нови |
| ко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све. |
| х сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И су |
| и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Бео |
| е што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни |
| улци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од сво |
| куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде в |
| је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем |
| , да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, д |
| инама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло |
| ађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане |
| оницу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој зг |
| ућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они |
| ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кро |
| живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попо |
| раз.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, н |
| ега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас. |
| мо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много н |
| оже потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши |
| Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду |
| бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједниц |
| у и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга |
| } Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколи |
| ма куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет |
| села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су |
| S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде |
| је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је нај |
| а нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} З |
| е знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с |
| Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и |
| је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пази |
| х простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поп |
| вала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се ода |
| м је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није пров |
| аку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из с |
| лу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и упо |
| вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој За |
| И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу |
| ељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу. |
| .{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и на |
| онео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и с |
| то и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живо |
| а је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} |
| о црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и о |
| он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код |
| два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да |
| екара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак |
| чком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Да |
| лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле |
| као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на п |
| дела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А |
| дети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изглед |
| ћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па он |
| ла већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из двор |
| ом сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{ |
| раћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали з |
| бан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и ве |
| о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у леп |
| арошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она |
| израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама ру |
| ала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само |
| није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у с |
| деља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S |
| А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака прав |
| целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покуш |
| ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви |
| то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{ |
| натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> |
| ди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бр |
| а редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} |
| } Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А о |
| ч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетан |
| ле наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили |
| акога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас н |
| ћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица |
| S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачк |
| , госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Дан |
| то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у букв |
| и?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код ко |
| ира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова. |
| лупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одм |
| ој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пруж |
| таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после д |
| С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените с |
| е и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без г |
| земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога жи |
| ио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на ово |
| Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам п |
| е; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек в |
| не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами |
| а на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — |
| декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали |
| двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису |
| } Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збун |
| ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек |
| авом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижу |
| {S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо |
| а за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровин |
| то, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће д |
| ако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбољ |
| што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши на |
| оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и |
| олу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју н |
| <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под |
| столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хај |
| <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и |
| едно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадит |
| та, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да ид |
| /hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чит |
| ао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S |
| очели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то ту |
| S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је |
| евтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твој |
| к, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада |
| тељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин |
| } Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за п |
| !{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали |
| , у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица |
| е?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да |
| и су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће |
| и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра.. |
| ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме |
| вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућ |
| нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и |
| свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да |
| творено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више |
| ач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну |
| ети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет |
| т’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за о |
| ити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још |
| т данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволи |
| , ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани п |
| , него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију |
| пије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зат |
| >.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажит |
| Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред ст |
| мњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јаст |
| .{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?. |
| .{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Коли |
| м срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завич |
| Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> |
| i>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да с |
| куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његов |
| пет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људ |
| е.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дрш |
| сала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и о |
| реба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сл |
| добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и на |
| ђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиш |
| одине госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „ |
| едаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћем |
| лазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам |
| и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по |
| до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ реч |
| асилија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И н |
| /hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби им |
| рође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба д |
| зовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треб |
| дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: |
| {S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он |
| не суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо |
| вој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другов |
| урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним о |
| тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да |
| овна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа |
| ваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш |
| омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, |
| допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети наро |
| же ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што в |
| вот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> |
| и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и ч |
| мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо |
| Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него |
| ци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориск |
| метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} |
| , што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошит |
| изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша |
| ко, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке с |
| >Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостав |
| т: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није |
| а“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништ |
| а направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречког |
| че металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако ј |
| S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како |
| унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које |
| ове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, г |
| и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је в |
| ених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да |
| старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет М |
| му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— |
| е се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели о |
| други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе |
| скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли н |
| а развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је г |
| е марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да с |
| рији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} |
| и нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи у |
| раја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о ва |
| требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погр |
| ?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја |
| есно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћ |
| д извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би |
| без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу |
| , и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, гр |
| ру за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, |
| да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте |
| ођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да до |
| димо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и |
| кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да тре |
| “</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „ |
| а те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега |
| чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље у |
| ица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслон |
| која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом |
| е добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} П |
| S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим |
| ко, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви |
| нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви остан |
| окисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу |
| о ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо |
| доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетк |
| попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог |
| и храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, |
| аки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па о |
| о!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p> |
| срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, |
| те, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> |
| те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати |
| поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у ш |
| ише зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре |
| о насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су |
| инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа |
| год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема |
| је воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долаз |
| ле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па с |
| !{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се |
| ако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, п |
| ва слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену па |
| {S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Заг |
| н ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало. |
| можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не |
| ажније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињ |
| на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци зау |
| и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа |
| ато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те |
| Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Ради |
| поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и к |
| који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике |
| децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што с |
| ем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; |
| то вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што |
| мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу... |
| ет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми |
| у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће |
| бли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако м |
| ог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учи |
| начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их |
| , да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добр |
| , добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</ |
| вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу с |
| браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263 |
| у опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школ |
| у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, |
| еси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, |
| скочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само |
| м освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице |
| <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мај |
| о у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја |
| а овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује |
| део краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна ја |
| .{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући |
| т дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато |
| трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је во |
| порова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.< |
| лупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на |
| ампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n |
| од топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимна |
| шете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишет |
| > ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту |
| еду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, с |
| су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="chapter" |
| тима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на спра |
| игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред |
| личинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задо |
| иши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је |
| права.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читањ |
| жи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочи |
| огод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је |
| инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, |
| ило лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мер |
| ити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од њ |
| река.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S |
| , а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде |
| /hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и к |
| уче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и |
| .{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и с |
| уђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да го |
| ти на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се ос |
| ако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А |
| же перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} |
| иша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта |
| ести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу ил |
| е преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро |
| које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпо |
| >ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се с |
| 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке с |
| А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да д |
| ву пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да |
| рљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују |
| и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је нек |
| ко даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега |
| ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете р |
| сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вод |
| лико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили |
| ревима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина ње |
| о рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толик |
| во рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да т |
| есењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и обја |
| рилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и в |
| све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим да |
| ића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изиша |
| ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поно |
| у!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</ |
| а је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и |
| да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласн |
| и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи |
| баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србиј |
| напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; |
| оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима с |
| ина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко ода |
| } А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у свој |
| опи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато |
| уги веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више вре |
| , и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који п |
| и реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати |
| али редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим с |
| онесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечег |
| " /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и до |
| само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би бил |
| како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па х |
| е, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркв |
| едовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, |
| очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жен |
| {S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу |
| p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за |
| да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан |
| бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој |
| или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до ј |
| н свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти в |
| " /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки |
| Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се |
| емљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" |
| ао душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други ве |
| .{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; н |
| то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, |
| зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите |
| у; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, на |
| неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пусти |
| сторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише о |
| видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога |
| Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Рад |
| година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи |
| !..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика г |
| зао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну к |
| се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће |
| м пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да ј |
| } Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као |
| родом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, |
| мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду са |
| пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква |
| селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине. |
| леди:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да вид |
| подине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасв |
| попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Так |
| и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} |
| госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, |
| Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати |
| ead> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су |
| вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. |
| је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечев |
| а!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на ве |
| ва у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве! |
| ке и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам |
| би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S |
| да до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати |
| е <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi |
| е, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште о |
| е једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да |
| ла и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, |
| оме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“. |
| д вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово б |
| ао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши да |
| “ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, |
| поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више кр |
| и милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од |
| } Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а |
| иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вече |
| де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми ње |
| ко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први п |
| ј природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организа |
| па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оже |
| о увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у |
| д неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то |
| сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволи |
| еде на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, |
| дно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете |
| премни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пођ |
| да од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје ле |
| н с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли |
| и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ни |
| опривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији |
| убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало |
| и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и рец |
| перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише |
| „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} О |
| ајбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегован |
| и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је п |
| </p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, |
| !{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради |
| тарешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназиј |
| свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред дец |
| ите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Х |
| вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад |
| {S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за |
| новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње ј |
| тави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од |
| ете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче |
| ни сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до н |
| и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љу |
| и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти |
| и целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, |
| чнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S |
| м јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна |
| рећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{ |
| цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов прави |
| дмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их |
| о о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година ис |
| е мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило по |
| дили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>К |
| а кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p |
| доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| обри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и из |
| дни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у |
| је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито |
| људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и раз |
| n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објав |
| у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо |
| х је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправк |
| } А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, |
| је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили |
| да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и |
| не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на |
| о за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да ви |
| то, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег др |
| тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</ |
| радио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за стола |
| S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове |
| и, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гим |
| ите што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје ј |
| ти ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у ку |
| рослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Пе |
| онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} |
| тре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: д |
| си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што |
| адиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису прими |
| оје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће |
| иште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљ |
| сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — |
| изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="3 |
| иша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели |
| смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу |
| којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах о |
| да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била т |
| после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је треба |
| <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад наброј |
| ша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је ст |
| то једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Ми |
| уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао |
| че, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њ |
| опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они |
| ори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је д |
| ајстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више ж |
| дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано д |
| ре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па |
| одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу при |
| <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и р |
| ће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и |
| их дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једн |
| тра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више во |
| е породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио глав |
| е му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он |
| те?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра оп |
| и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang |
| оме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре с |
| гледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али ј |
| у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстари |
| и и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да |
| те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћ |
| а хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он |
| го твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, ш |
| овима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лет |
| !{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и |
| И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не м |
| д ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало не |
| купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, кој |
| } Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу |
| и само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се по |
| мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И |
| им пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћ |
| су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки |
| пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њи |
| друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је от |
| че: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали ст |
| огу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само |
| ленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша нап |
| толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} |
| долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше д |
| што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава ко |
| S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри |
| из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрад |
| ко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу |
| име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао. |
| о хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а п |
| остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреб |
| {S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је |
| име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрос |
| мао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, В |
| све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И н |
| ти.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одг |
| нио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n=" |
| еке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да |
| некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио |
| {S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише. |
| о да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца њего |
| Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: |
| .{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице ж |
| школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и |
| и опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обра |
| лу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да |
| Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p |
| и нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је |
| о име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <h |
| е казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва по |
| в дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да |
| Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде |
| нога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили |
| школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S |
| све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није сл |
| ја загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и га |
| ави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панта |
| ога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им ј |
| памтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</h |
| амтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић |
| >народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <h |
| i>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на после |
| а се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом прили |
| ао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} |
| знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога |
| израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све виш |
| ко вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје де |
| ујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише |
| код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разграна |
| види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показива |
| ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш |
| стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили см |
| лим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би ј |
| : „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, |
| њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вар |
| сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него |
| свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у |
| Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војс |
| о су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато |
| околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најб |
| малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај ра |
| i>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, с |
| hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано ист |
| великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Ва |
| реба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које сло |
| треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..! |
| м словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</h |
| велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> |
| а велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и |
| S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да |
| Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба вел |
| Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба в |
| пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</h |
| велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi |
| како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велик |
| о <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Ла |
| авно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово врем |
| исано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писа |
| <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Мож |
| до и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа |
| етврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда ре |
| исано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је пис |
| спођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврш |
| } И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу тр |
| оле; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од |
| прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца д |
| Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и |
| тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да |
| <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у |
| ук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније |
| , као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сун |
| сађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабраниј |
| је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење |
| Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога |
| да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l> |
| Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу ш |
| ао у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако |
| ично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и |
| итва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А дец |
| ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она |
| 79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу |
| ти друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме |
| се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти в |
| прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је |
| да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“. |
| ога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове шк |
| и и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почел |
| ио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <div |
| го а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у оч |
| и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о |
| и него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S |
| а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Л |
| ола беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним дворишт |
| девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да |
| е мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се в |
| х ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и п |
| народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његов |
| ори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ј |
| е.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S |
| И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А сп |
| њаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче с |
| стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Се |
| а писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Рад |
| <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мисл |
| ики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одг |
| ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? у |
| <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: |
| hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, |
| ; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је |
| те; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S |
| икад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и |
| м вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као |
| чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружниц |
| ба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом поми |
| највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваш |
| олазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он |
| чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l |
| вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле бу |
| а крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе пл |
| е, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша |
| и није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има рав |
| је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му тр |
| видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што |
| ована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом |
| нију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p |
| ајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже |
| за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта |
| н једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?< |
| ећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с паж |
| ази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, |
| истати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо т |
| и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је доб |
| и и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје |
| еник се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се нам |
| е се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо |
| ље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме посл |
| ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше не |
| .“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још ре |
| оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у ш |
| о; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и |
| љицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, д |
| да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш |
| — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> |
| оњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ов |
| ; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi |
| >венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће о |
| то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке |
| е да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им ј |
| а пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и т |
| конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, |
| џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвет |
| дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{ |
| коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <h |
| апишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви! |
| И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође |
| r" xml:id="SRP19102_C10.3"> <head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по с |
| p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, |
| ирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у јед |
| рму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А ка |
| } Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два |
| се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S |
| легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гус |
| та, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да |
| мо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да с |
| е не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења п |
| аша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет |
| наке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особи |
| главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовин |
| је ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, |
| и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Да |
| сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу н |
| у му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} |
| пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команд |
| танову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном об |
| е било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умнож |
| Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје |
| чело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} |
| p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадр |
| а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </di |
| и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У |
| Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер |
| осле дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они |
| ебе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; |
| {S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, |
| ?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радов |
| е вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, |
| и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунаци |
| боје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непозна |
| ад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али |
| децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - п |
| да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, |
| ове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S |
| рло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S |
| тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А |
| у и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само п |
| и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како |
| да Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухва |
| да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и кона |
| еба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва |
| Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и |
| ледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у то |
| {S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пат |
| па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и кам |
| во је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој ум |
| тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њ |
| ој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога се |
| е добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види сво |
| т, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као |
| ожемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену |
| двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато |
| о испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађи |
| его и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S |
| ица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо! |
| чком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} |
| чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остав |
| о да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица р |
| се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време леч |
| који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што им |
| едину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и то |
| се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све виш |
| ина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ |
| е и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима њ |
| оже знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево док |
| о му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише |
| е.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога |
| нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> |
| у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки |
| није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у том |
| ша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у весели |
| н.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише ла |
| авите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље ме |
| S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам |
| ао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помис |
| а; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} |
| е кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала |
| зведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, |
| кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да |
| ири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, |
| а облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако х |
| ку?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним |
| североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је |
| југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову |
| свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно |
| лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Р |
| и изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање о |
| , како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце с |
| и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је ода |
| тварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> |
| а господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем |
| е и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите д |
| у уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто ск |
| . <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} |
| шена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засад |
| иђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господ |
| “, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео |
| обито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, шт |
| илан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди г |
| ред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му |
| ао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и |
| да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима |
| други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све |
| .{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођ |
| својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана буд |
| дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било ј |
| го још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте ко |
| оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, п |
| ло брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се ув |
| на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно |
| агибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно |
| ине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гле |
| упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у |
| ло сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиш |
| и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сј |
| напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} |
| ио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узв |
| им ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с ос |
| одужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је наст |
| </p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само |
| к су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту |
| пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одгов |
| ође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то пар |
| ближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с ј |
| ћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа бо |
| ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те |
| ити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је нар |
| ече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и |
| м био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро поква |
| е деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се |
| је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter" |
| Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблиц |
| а била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И |
| уће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{ |
| а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, |
| уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљ |
| нак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али с |
| бу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} |
| ћи па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, |
| а га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу За |
| им, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече своји |
| су, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А |
| ј може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али ј |
| и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: |
| ени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да р |
| ој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а |
| како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска |
| зговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им реч |
| диши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру с |
| е онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да вич |
| диша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници |
| особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара |
| едао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треб |
| пане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и пр |
| на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитеље |
| кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, гд |
| ливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све |
| угачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривил |
| м а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и |
| ићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и |
| е може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} |
| да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> < |
| ога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само |
| младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких |
| себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло |
| авио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе н |
| <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово |
| ла и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S |
| а виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Сту |
| } Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а к |
| иге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радиш |
| назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и |
| уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у г |
| ју још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје ко |
| а је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа доне |
| е се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спушт |
| д спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Леп |
| иша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} |
| јој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зв |
| у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из |
| рлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован |
| раду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак ха |
| имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају |
| по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су св |
| ли целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А ма |
| лтуру и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених |
| и и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као |
| била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, з |
| га дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге |
| а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који има |
| био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша |
| то си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас |
| е су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша |
| гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не |
| метно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и прем |
| е селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, < |
| да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} |
| и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од |
| {S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им з |
| цима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, |
| да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала |
| о рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и уч |
| је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали конц |
| ро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли |
| да — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} |
| него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би |
| књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило. |
| рипреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код ку |
| међу оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ прв |
| лити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један |
| оста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу |
| е и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко сле |
| дна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљев |
| ву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са пр |
| стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S |
| је и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> < |
| чи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далек |
| а говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле |
| У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не |
| је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка |
| кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јест |
| ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то и |
| ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницим |
| их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вар |
| а и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и леп |
| час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потре |
| ло ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div |
| пољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је |
| S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за с |
| деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали букв |
| е, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најода |
| ead> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас |
| {S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове но |
| мента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању |
| м прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, |
| а они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нов |
| рво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво наст |
| ам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакв |
| поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелен |
| та.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као уср |
| жи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава |
| в намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да |
| и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S |
| то је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по вароши |
| радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особит |
| аправи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не |
| остом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда |
| ош и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и |
| ош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд |
| грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} |
| и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p |
| на а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подр |
| да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казу |
| више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су |
| е да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас |
| с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази |
| ћи својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео со |
| лу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и о |
| су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамти |
| ње.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се |
| а у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу б |
| и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточн |
| више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову н |
| е распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака |
| а кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то би |
| е и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодеја |
| м; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, |
| ршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора заду |
| е вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су |
| Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је |
| S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест р |
| .{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у че |
| ким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде |
| е из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега три |
| унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту |
| за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике ње |
| своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би м |
| Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није |
| {S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет |
| а.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад |
| та и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао |
| женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} |
| ге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво кућ |
| тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно |
| ачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с |
| вари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, |
| онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} |
| ужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео |
| е не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може то |
| дужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена |
| очели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и к |
| рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код дево |
| живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живо |
| у живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{ |
| ко, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу |
| .{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спус |
| жније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у |
| ли болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше |
| ма и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да |
| зонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстор |
| р, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше изв |
| p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су до |
| ањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стан |
| ја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом |
| и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, р |
| је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждре |
| азили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школск |
| ме, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито |
| рић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле |
| У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А |
| ће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либ |
| и) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дањ |
| да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповед |
| довно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из шк |
| ну.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само |
| и више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што ј |
| > развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{ |
| а се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих |
| ..“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и д |
| или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је проме |
| опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих |
| оле и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје дец |
| ши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је |
| игде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикаво |
| .{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових |
| читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило неш |
| јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколи |
| е ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} Т |
| и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до |
| зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у |
| {S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и по |
| а, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на је |
| раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више |
| /head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скуп |
| е шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим |
| већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „ |
| у, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те |
| та, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су |
| школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод |
| збиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну |
| и казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; св |
| ригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да |
| ви топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу |
| , те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро св |
| кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је |
| <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су учениц |
| кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вред |
| људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више разви |
| нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зид |
| шљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целоку |
| е да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не посл |
| јемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мисл |
| , да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за ж |
| сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо |
| уди у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с |
| у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам |
| још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши |
| олски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки п |
| е тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли дана |
| а се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео |
| же оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова ј |
| назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорил |
| оћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и ш |
| се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се игра |
| дину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући |
| бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са |
| је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} С |
| м, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те |
| се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разго |
| ва, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не |
| е милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: |
| пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све п |
| а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста |
| на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да |
| ад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зград |
| а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, прича |
| а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад |
| еми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дођ |
| повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера |
| ије пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут веч |
| их шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А з |
| у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове |
| млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За врем |
| у блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пу |
| да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити до |
| к је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{ |
| и или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“ |
| авни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је с |
| адње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} От |
| е му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, |
| е ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на |
| а на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да на |
| дишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, |
| дговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива |
| а рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, |
| тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиш |
| напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све |
| кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{ |
| о; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{ |
| воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на па |
| ти су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села |
| е му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један |
| оста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела п |
| одужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога велик |
| ко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало |
| е, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год воле |
| а се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха |
| кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање к |
| шине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи ком |
| обних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ов |
| аке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају ка |
| и по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" |
| дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} |
| о питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и |
| евање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плај |
| шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, о |
| воре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у |
| ут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком |
| куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи |
| за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина |
| газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео д |
| ом дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра п |
| те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Ра |
| ворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица |
| и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више |
| редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, |
| реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није р |
| а.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само |
| опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, |
| уству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатл |
| вим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чу |
| кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, |
| е, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} В |
| ли нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају |
| </p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} |
| време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у |
| зећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седа |
| цом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загр |
| зно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школ |
| летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су м |
| г имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није треб |
| ј се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у |
| ривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>ствара |
| тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за нау |
| } А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и сва |
| аука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људ |
| е гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљ |
| акренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то уч |
| Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продај |
| дравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што |
| иродним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова. |
| зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у рад |
| ине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан |
| м један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! |
| другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанст |
| да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље |
| , по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбин |
| реба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да ј |
| акве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, |
| то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говори |
| ва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да в |
| рате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно |
| S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А д |
| га тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S |
| и оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у не |
| радите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се м |
| овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — |
| ; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте са |
| рта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши. |
| лаго и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да уч |
| дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, |
| тијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване сл |
| ете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што вол |
| а разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и |
| видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе |
| е хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отвор |
| : „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин ми |
| устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научи |
| о то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у |
| чега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да |
| ом, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мал |
| трмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је ист |
| ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалек |
| ма и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од прво |
| го није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову ш |
| луд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, к |
| ога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље |
| ишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{ |
| о, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са сл |
| ори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здрављ |
| лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се н |
| ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете пре |
| д?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја с |
| а ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће р |
| овори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили |
| е да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођ |
| че.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} |
| ст и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што с |
| пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не |
| ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово |
| ешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</ |
| ци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у ш |
| > <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије |
| их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између ли |
| ме.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо |
| свећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду св |
| рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> |
| да или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи ј |
| и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умет |
| кој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете о |
| к учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, |
| паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и п |
| ного и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите |
| } Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите трид |
| ве општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруг |
| јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да каже |
| тоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Ко |
| местите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте |
| онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше |
| м“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда |
| } Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Ва |
| олико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на о |
| ко „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у |
| .{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?.. |
| врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе шт |
| нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор |
| и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам |
| ош и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте с |
| ло гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати д |
| кварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> |
| ним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умем |
| што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— С |
| ите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претур |
| опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, |
| ет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он |
| Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам |
| е клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p |
| иђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S |
| ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да от |
| ата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, |
| ругу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао |
| те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па пр |
| д стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залу |
| м казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објасни |
| ско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који ни |
| е угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушај |
| ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из |
| те.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све о |
| кваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми |
| шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а он |
| код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} |
| г, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо н |
| а, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</h |
| е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер |
| е, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сен |
| ато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре |
| оправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово |
| а села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо минист |
| па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi |
| и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и пораст |
| м да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их н |
| дно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је |
| S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да дол |
| шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша |
| каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разгов |
| стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко зн |
| ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у о |
| ече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви |
| ајпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па |
| сате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је бил |
| те оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, |
| а, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате вла |
| право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше сел |
| о, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, |
| а школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S |
| <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, |
| де, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у |
| је могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати з |
| р-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, |
| љ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите |
| ке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви ст |
| но:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{ |
| со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите о |
| још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А зна |
| , која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам |
| љно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И ни |
| ола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко |
| е рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучит |
| даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви |
| ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} З |
| S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога са |
| њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не |
| па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите нар |
| ађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прв |
| акше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о |
| о, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb |
| Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите. |
| ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ов |
| ! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како с |
| оре и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се |
| и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово сл |
| е и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте |
| !..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} |
| (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња! |
| Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пи |
| о сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{ |
| пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве |
| Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово ко |
| Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвет |
| ало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пиш |
| Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и |
| } Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напиш |
| } Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова |
| S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Н |
| .) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S |
| л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi |
| ше само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да ви |
| амо савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као |
| слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и в |
| има његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу. |
| ле и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним |
| аза руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар |
| аши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га |
| ве Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других с |
| пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код |
| едајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле |
| дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — |
| је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћ |
| те, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, |
| е сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код е |
| евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!. |
| е, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пиш |
| .{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> |
| паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што ст |
| него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године у |
| и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишет |
| на него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одмори |
| нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете дру |
| се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi |
| S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} |
| S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађи |
| азите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде с |
| дгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну ру |
| ажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од к |
| ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{ |
| ано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S |
| .{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта |
| Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да |
| реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које |
| <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви ст |
| него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креч |
| о, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке ко |
| росветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала ва |
| о ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете |
| зреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S |
| нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоћ |
| е трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи |
| Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од |
| јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је на |
| у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад |
| ј, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет |
| сподин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} |
| ано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а |
| рдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! |
| ему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два |
| ње или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међу |
| буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које |
| .{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас). |
| .{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и на |
| а ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} |
| умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај |
| чити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте ка |
| школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, |
| , ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет |
| е у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите |
| а у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се |
| еља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај праз |
| и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их о |
| S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га уве |
| обедио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} В |
| мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду |
| де да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва д |
| отово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овим |
| нас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему оно |
| свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се |
| ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите |
| нда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање ј |
| почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу |
| и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели посло |
| сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; п |
| одине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморит |
| вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> осно |
| и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!. |
| p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је он |
| Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и сврши |
| скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „з |
| руја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— |
| им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{ |
| а је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима |
| о да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно |
| д било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лак |
| одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ бе |
| им селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да ли |
| камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао |
| па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Раст |
| о искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, за |
| ану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вече |
| па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} О |
| културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас мно |
| у у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да |
| а одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворит |
| што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} |
| да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је |
| сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двоји |
| неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила. |
| или грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и лета |
| ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им |
| да собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не бе |
| Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли |
| еда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једн |
| то расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} |
| их сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад |
| воје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на |
| овири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: |
| кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред |
| ша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Ми |
| аду или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се |
| ео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али ка |
| , а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао |
| ло никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као |
| а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ |
| многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем |
| је село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb |
| ађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у |
| су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па с |
| талоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело |
| иде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: |
| ну нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашин |
| азао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њег |
| рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као з |
| а и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где с |
| олако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако |
| иди своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели с |
| иша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавај |
| страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радиш |
| вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извла |
| несе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} |
| е л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га з |
| диша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у к |
| своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зо |
| } Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку. |
| парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је б |
| своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини |
| своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је |
| на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу. |
| о даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за |
| е хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и в |
| гу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћња |
| о дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држал |
| оше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас с |
| <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као |
| и школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили |
| .{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је |
| клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће |
| ћи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Г |
| але „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па |
| рио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подв |
| о више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после |
| о је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела |
| намо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S |
| о беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, |
| нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну не |
| {S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И гради |
| ли и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморн |
| {S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бит |
| о“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часл |
| диша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се у |
| у.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на св |
| оричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у кор |
| <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је о |
| ка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући |
| ао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све |
| и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S |
| .{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код К |
| мо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђо |
| великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у |
| а место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, |
| ве Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хла |
| То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и пре |
| b n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да п |
| да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио сво |
| разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њ |
| краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами поч |
| иђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли |
| о је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о |
| за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барут |
| докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} |
| ушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда уста |
| родали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} О |
| едивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све |
| ат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од |
| гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга с |
| ца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као ов |
| е не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личи |
| ао и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да |
| ојску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не мо |
| <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно. |
| истос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, |
| ене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу |
| нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави |
| све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а ни |
| чи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и м |
| о ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то |
| ојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад с |
| Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога |
| је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а |
| ају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и с |
| вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у к |
| асвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озида |
| а <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим |
| 9102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у |
| 9102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило |
| овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, |
| их за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни о |
| калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загор |
| вити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за п |
| ц многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро |
| а преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење сами |
| нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта |
| е и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчуна |
| ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докл |
| {S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и д |
| нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не |
| два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено и |
| ...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је |
| тао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n |
| Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да нар |
| други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, д |
| цузи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од |
| шко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже |
| ивање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у |
| S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико |
| диша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (карто |
| е креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и |
| ико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правил |
| све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети |
| а се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брз |
| и, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све |
| и, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и < |
| радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо |
| ржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна |
| гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за |
| А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од т |
| неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је закл |
| и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до |
| шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?! |
| опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради |
| а прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му |
| јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује |
| тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за |
| „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и д |
| тељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао ј |
| као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о |
| пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека |
| тишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање ра |
| куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на |
| селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, |
| велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће би |
| и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему над |
| свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му д |
| S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга |
| го сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби. |
| њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам ниј |
| и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </di |
| слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После в |
| е радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су нек |
| а онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да |
| .{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чи |
| ражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио |
| ....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испр |
| вога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрм |
| циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у |
| сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће ку |
| м младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за с |
| општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, кој |
| , да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, ко |
| е највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одат |
| ва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које |
| памтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да д |
| .{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, ш |
| а.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{ |
| место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опе |
| апред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По |
| и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне ду |
| лопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је зани |
| тава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} |
| Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко |
| ити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да т |
| ква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, |
| у све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село |
| и својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S |
| ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После |
| никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти м |
| је, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгле |
| њиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима |
| е се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, тавани |
| војим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају с |
| приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо |
| ајвеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и |
| с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то |
| нда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекуј |
| ујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први |
| ет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је н |
| у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Д |
| Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја |
| ује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n |
| ељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу др |
| да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једн |
| довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове |
| ља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорн |
| газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и р |
| и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа |
| неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} А |
| ад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши |
| рило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се об |
| а уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} |
| Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и |
| авио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> |
| S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За |
| помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови заве |
| ајпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу |
| Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша |
| косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао |
| како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери |
| ше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, |
| од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама < |
| } Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен |
| то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А б |
| ло у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што с |
| , што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али о |
| ао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и |
| само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{ |
| а <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се уј |
| да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Д |
| Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића |
| зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако м |
| ут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац прип |
| је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и посл |
| } И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она |
| па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто |
| о кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва шко |
| свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање |
| {S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једн |
| је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно |
| е и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је бл |
| бама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима об |
| умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав кори |
| била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више |
| није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено. |
| чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је |
| да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у |
| ечиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то н |
| ино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и |
| да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дан |
| учио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, |
| <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p |
| ао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да |
| полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њег |
| а, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи и |
| цима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била |
| писмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, с |
| и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни наро |
| мо је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да с |
| сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војс |
| ош брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, р |
| де, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питал |
| но, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није дов |
| се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће ко |
| ј ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, просто |
| оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и |
| одевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа |
| ћи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да изм |
| е разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича |
| н кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њи |
| Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође |
| аре школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици |
| аничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, шт |
| азе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограни |
| ерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им |
| ња и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе |
| лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује |
| ного’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А |
| речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</h |
| } Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у ње |
| јим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том |
| Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа |
| школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата |
| онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће |
| руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} |
| чење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам в |
| ћа (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да уз |
| ар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање табли |
| ју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите |
| — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да с |
| а?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Ко |
| е за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би |
| мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спу |
| амо да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико |
| .{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!.. |
| .{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар |
| н.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} |
| седала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче пр |
| , него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и |
| те, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако |
| вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се с |
| /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда |
| е дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и о |
| љно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се |
| им бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све |
| аџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непо |
| прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваш |
| ите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb |
| г да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му |
| ас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} |
| , зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издв |
| и било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S |
| загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога пи |
| Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем К |
| д неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако в |
| и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да |
| </p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} С |
| , она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радуј |
| начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Пр |
| пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова? |
| з чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад ост |
| {S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам ре |
| i>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с |
| е прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите д |
| е мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Проч |
| ко било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да пого |
| му, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила г |
| мети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у |
| ише не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистиј |
| .{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} |
| школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, учен |
| иси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод сви |
| слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, |
| а до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли |
| чним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима |
| рвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога ча |
| да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!. |
| ричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} |
| боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да у |
| је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар тем |
| код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље ч |
| тврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - п |
| Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао п |
| и и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша ка |
| сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те |
| еге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова |
| а му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не дово |
| ли о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница поди |
| би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после |
| већености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се |
| може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар |
| хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини |
| ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учин |
| онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве поја |
| бре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а |
| ј канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно п |
| шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одгово |
| омилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно реч |
| лости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљењ |
| што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена цр |
| сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце |
| а си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше нек |
| у; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја би |
| тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви с |
| после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, д |
| и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и |
| реко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шт |
| ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, |
| прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад и |
| лико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћ |
| дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и ку |
| едале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту |
| удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молит |
| стрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат |
| бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њ |
| те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} |
| а гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побаца |
| Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као |
| и!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само с |
| ушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљ |
| школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кме |
| во писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније! |
| вони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не |
| га села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ |
| и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да л |
| каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу че |
| у Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; вед |
| ужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас |
| по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих д |
| азвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандри |
| стара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газ |
| дало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски ра |
| ан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју |
| дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим даним |
| S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пиј |
| погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и слан |
| котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила |
| мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена. |
| елен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; |
| , сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље. |
| : лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живел |
| тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе о |
| у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за гост |
| 90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински < |
| иљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец |
| јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насу |
| ом, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости |
| им сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{ |
| с доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и саг |
| з жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То |
| је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете б |
| о земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наш |
| снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, за |
| а, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се прос |
| .{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до г |
| опада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да ок |
| за појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде о |
| кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, кр |
| жите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад с |
| жи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде рав |
| {S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с |
| опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" |
| њих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у |
| тина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тр |
| ухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа |
| не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{ |
| } Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га у |
| четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и |
| дној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од |
| капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, |
| ште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направил |
| о вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхла |
| о мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, в |
| томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, из |
| порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина |
| а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану по |
| е <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу |
| р, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижу |
| је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши ч |
| свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом ша |
| озваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне сто |
| ли су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изгра |
| ице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста ду |
| кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ рек |
| ем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже с |
| а из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци и |
| хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбољ |
| ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре |
| а зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на пр |
| здизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} |
| поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао |
| од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или |
| исле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="c |
| из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће |
| и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне кота |
| е крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата |
| ну Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној |
| а једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово ц |
| уја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има |
| њак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко |
| други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n= |
| с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} |
| тврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разр |
| објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него о |
| ?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њ |
| да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, к |
| умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад |
| а сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које врем |
| лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остај |
| {S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о т |
| ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина |
| оге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да л |
| много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напре |
| !..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему |
| аспитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држањ |
| ад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпо |
| равилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с |
| мо у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, п |
| одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је би |
| боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наш |
| {S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтини |
| бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, д |
| рилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, |
| што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и на |
| њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само |
| hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових т |
| ада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је |
| се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредов |
| а за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри |
| } Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захва |
| ачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а |
| ним ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора |
| о још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и намес |
| е троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, |
| И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме |
| то уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то ви |
| е турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је б |
| су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је мо |
| деризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је |
| буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао |
| чака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колик |
| кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Ра |
| ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за |
| ти да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисци |
| ранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се |
| куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог |
| то, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много ш |
| ма има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле |
| а се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ва |
| ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те |
| мадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које |
| покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада виде |
| ти остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја си |
| {S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је на |
| епшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} |
| зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у |
| енско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, п |
| а ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi |
| гом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему |
| а, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима |
| арао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних приј |
| {S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо по |
| излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега сел |
| гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки |
| е најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас |
| е боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућн |
| еде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</ |
| јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се к |
| ише млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дај |
| а тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја свак |
| како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Поче |
| ша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жен |
| оји је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су |
| , па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад т |
| ла дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле уст |
| па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац в |
| школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је ова |
| план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривр |
| ољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можем |
| више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, наза |
| мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кућ |
| колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко реч |
| стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, |
| ваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што |
| ји не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и сна |
| ке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и н |
| акше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{ |
| боко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, |
| тнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и р |
| није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консерва |
| кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и ко |
| И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад б |
| и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је к |
| е приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на д |
| се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не мо |
| мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необ |
| су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов |
| у све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} |
| и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се ч |
| ином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не с |
| у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике кор |
| ричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мал |
| ила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија у |
| и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p |
| њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне посл |
| стано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доп |
| ћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачн |
| радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје |
| лска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно з |
| ео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласов |
| чари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали ка |
| а има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржањ |
| је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам у |
| свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас.. |
| , а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу |
| да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с рад |
| почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треб |
| , онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све по |
| ица и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је св |
| е поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и у |
| и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и св |
| не радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане |
| а па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уве |
| испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо неш |
| ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" |
| а, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи |
| е Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад |
| ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се может |
| иван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричан |
| ћи одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали |
| има, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем |
| .{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан ве |
| дају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се |
| невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао н |
| штена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато јед |
| хову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га пон |
| /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него прист |
| , за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжи |
| лужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљк |
| о скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихов |
| име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао |
| а занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуш |
| свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако |
| — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте |
| ...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и п |
| , кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и буј |
| више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао |
| ицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а г |
| ри људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман |
| треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има |
| више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недо |
| је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; |
| ља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гво |
| па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без град |
| ладо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi |
| им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају ка |
| ашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да |
| од деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не уме |
| е обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се |
| ише напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су |
| естри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да |
| S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало |
| ради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, спораз |
| му изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, т |
| и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслу |
| љима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили о |
| а скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио |
| пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у дети |
| е да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин |
| а пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим |
| } Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није |
| је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци к |
| ећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ ув |
| <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље |
| управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све |
| учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом |
| одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни за |
| и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и |
| .“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, |
| ији могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објаш |
| лу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од в |
| о.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: |
| данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и проз |
| смено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе |
| ди говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да в |
| /p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да в |
| И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p |
| плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни св |
| , а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" |
| д 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} |
| не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ства |
| ну на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сре |
| S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље види |
| лим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле |
| да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} |
| и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређењ |
| же и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом |
| И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша< |
| народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на |
| поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће |
| екида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се |
| моћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дуж |
| адину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаи |
| ољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекци |
| ло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа |
| ље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ва |
| остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те |
| у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Ј |
| је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па |
| веном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и |
| и увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више нераз |
| у и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па |
| ола; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како |
| Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојил |
| енога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богат |
| о други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш у |
| је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је ј |
| а сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике на |
| е ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овд |
| на начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и по |
| се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се |
| лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од шко |
| време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној |
| им до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи |
| лу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} |
| та примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и т |
| почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите. |
| јете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише |
| асова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља |
| /p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам ж |
| руга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако |
| и како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и по |
| а Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг |
| ку њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p |
| Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је им |
| уди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљ |
| д зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, |
| у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре о |
| питне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће д |
| ја, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога поз |
| доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао |
| руги на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји дес |
| пан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом ви |
| S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а ц |
| ду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на |
| о привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат. |
| ада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, |
| А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, |
| е сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла |
| записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет нај |
| не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рође |
| рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и |
| ање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмет |
| датле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често |
| што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне |
| за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодб |
| дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И |
| ије, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> |
| S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све |
| пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него |
| о чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загори |
| деш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} |
| настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини |
| оста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да |
| ти, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слаб |
| знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на сво |
| ратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате |
| а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то |
| е Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодн |
| а као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки ра |
| о више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо |
| читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју сп |
| о.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако |
| >Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је |
| оре).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} |
| опове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „пр |
| {S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега |
| су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на |
| ако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, |
| ку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка о |
| ислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама |
| Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци |
| свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и |
| уму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: он |
| Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи ни |
| на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ре |
| овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других да |
| висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он г |
| вршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову спра |
| интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за уч |
| ље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибр |
| S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље |
| ного више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који |
| а, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него м |
| , само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове р |
| година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови |
| ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одго |
| и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би |
| у обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли |
| ак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на при |
| низама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у |
| чку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад |
| много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду |
| ма о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним а |
| и какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{ |
| м што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и |
| ди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у пр |
| ерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука и |
| вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је бил |
| о седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да раз |
| производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува з |
| ке ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају |
| село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стран |
| Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни |
| а се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Пок |
| учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова |
| народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учите |
| скога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно |
| акво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} |
| и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, т |
| } Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одрас |
| поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам |
| Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме се |
| спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивил |
| боље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју шко |
| боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док |
| пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а пос |
| му писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака г |
| зофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, |
| едовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и цигл |
| звитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већ |
| /p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} |
| што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да |
| и, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао ис |
| ине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благород |
| о „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало |
| аља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А |
| о је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у ва |
| е и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и |
| А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А |
| да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за |
| ци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много ла |
| , која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме |
| е би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што г |
| оми од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју |
| ађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напред |
| же премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је вр |
| лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, |
| изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и |
| и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико ј |
| } А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{ |
| ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећ |
| нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има |
| уду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{ |
| младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако може |
| да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пи |
| осподине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито |
| ине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господин |
| ости.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И |
| ање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само |
| мо добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом сна |
| S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријат |
| ије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</ |
| препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што |
| ше радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је нова |
| ерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све с |
| а и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, д |
| о је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много |
| инулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало пла |
| у „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у шко |
| з реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потп |
| но да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} О |
| опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за чита |
| чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш виш |
| а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад н |
| да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо н |
| ји су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{ |
| и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога н |
| те.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} |
| е пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врш |
| так још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешн |
| тисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој ј |
| собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа ис |
| агор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и мно |
| бици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом ни |
| коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и т |
| у, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће |
| њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гом |
| да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога једино |
| ом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше |
| иким и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је |
| послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n= |
| ризван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потп |
| и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њих |
| сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се |
| илика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају |
| читељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи |
| авили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, кој |
| и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај оно |
| инио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него |
| } Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сад |
| и му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и мол |
| било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу |
| Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и |
| а се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, |
| роди уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли |
| нагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, шт |
| је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да д |
| же још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који ви |
| д виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и пош |
| те добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова к |
| ама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и |
| ...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазв |
| њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се |
| ша расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S |
| о по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се |
| рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим |
| ље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало харти |
| , који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у |
| ма шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, |
| е одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато |
| </p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Да |
| лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна ма |
| егове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а са |
| то су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) |
| , звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварц |
| о су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с де |
| гово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савр |
| или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина годин |
| ије; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имат |
| ку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај. |
| ругима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање |
| ="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Ради |
| види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га ј |
| га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече |
| писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" / |
| на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју м |
| овној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер |
| ша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те |
| не школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила |
| м је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, как |
| звире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и |
| Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји жи |
| и знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, |
| га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> |
| ајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и тру |
| „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <p |
| земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико |
| да, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњенос |
| лика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија за |
| у <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и |
| ју „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и во |
| , казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе по |
| н не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени еконо |
| за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине минист |
| ци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, |
| но, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!... |
| а кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној за |
| бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, ко |
| рад сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у св |
| екад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем |
| .{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели |
| су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, |
| што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан < |
| но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S |
| еце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} |
| да озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И сву |
| нају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средстви |
| це.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше прим |
| иши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлен |
| ша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Дани |
| ни српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне |
| дам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез |
| го одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе |
| клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено. |
| о — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и н |
| и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљ |
| и од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају |
| ећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чинов |
| вне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гл |
| д ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, к |
| ре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се |
| м стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још в |
| ај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад при |
| опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господин |
| (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита пола |
| д сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, |
| у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако зва |
| заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „г |
| х (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступнос |
| он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам са |
| и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије груп |
| .{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде нај |
| о игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свим |
| ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дођ |
| власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се |
| ло неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, |
| чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је о |
| , ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остав |
| изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</ |
| ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину мин |
| И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, |
| у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{ |
| вде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему ј |
| а чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упу |
| рво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нов |
| е, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} |
| примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога |
| е руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „на |
| ста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на |
| ранка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Ту |
| т, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам |
| нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владино |
| а мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти о |
| нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Р |
| о, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко јо |
| су, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће би |
| велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису х |
| и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми |
| и, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да зн |
| е слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински про |
| ме мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ |
| мет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да ј |
| рите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, шт |
| ’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S |
| и ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци. |
| о ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, как |
| одине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Б |
| обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали |
| одом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, о |
| иљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али ка |
| зиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но ти |
| у за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а |
| ит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох з |
| те и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријат |
| е ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слобод |
| царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скор |
| То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре |
| о овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно |
| ди су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, |
| Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „д |
| Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народо |
| шла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио |
| љење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато |
| еча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан |
| те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем де |
| изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење |
| били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бо |
| по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандида |
| с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме п |
| :</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам |
| <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу к |
| >во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме |
| да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по |
| „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, |
| {S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и |
| .{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{ |
| га напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се |
| растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а |
| : „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има је |
| и аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигл |
| тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било руп |
| ад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни |
| бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их ј |
| кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује |
| узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стра |
| го нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша р |
| амо је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и |
| јздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S |
| амен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико каме |
| а, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво |
| а, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много |
| д конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то он |
| те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} |
| у да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да |
| и ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак |
| озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке већ |
| нег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео |
| разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Зат |
| е само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та дв |
| „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овак |
| ео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и |
| диша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери |
| Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сно |
| материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу зан |
| , да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, он |
| ре, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на |
| де равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И |
| ји су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је гор |
| о ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; |
| ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од п |
| свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и с |
| ју, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Рад |
| иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да па |
| ере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи т |
| и су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да |
| , што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пун |
| особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око кућ |
| ини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господин |
| ен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} |
| кога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по ва |
| сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је |
| много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите к |
| ду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред з |
| омисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter |
| за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекош |
| ом другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</ |
| ницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госп |
| пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да |
| те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али |
| и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље |
| дарила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшав |
| иге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први дола |
| тио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро с |
| и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући о |
| колу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну би |
| еме истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико м |
| <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те с |
| диша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком г |
| {S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И |
| отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма м |
| сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више |
| о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све на |
| е често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о к |
| супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С |
| а дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> |
| да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда сре |
| ло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послуж |
| да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим до |
| е на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да у |
| мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећни |
| Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S |
| .{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>с |
| боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни и |
| ме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо дана |
| ад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије. |
| .{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто |
| но, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је у |
| имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет |
| посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да |
| а гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а |
| двојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да |
| аво у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у д |
| ило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево |
| ло је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовал |
| да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у влада |
| у и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу о |
| ултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човек |
| емом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад |
| лако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Да |
| ставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, |
| вему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони з |
| отребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загор |
| а прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатл |
| су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у свак |
| олске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у |
| глав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан нар |
| о да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онд |
| ичао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад ј |
| дарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не б |
| раде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за |
| диша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово с |
| тори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочн |
| уњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саград |
| ко се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да |
| им, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после |
| ву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреб |
| копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, |
| лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за |
| го интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да ј |
| осватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку. |
| бијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки п |
| о потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали с |
| ека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ |
| њигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а де |
| он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда |
| изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од они |
| ни, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се |
| разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} |
| (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има < |
| ше.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па |
| .{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за дец |
| о! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да |
| е загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320 |
| годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што с |
| с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и ре |
| зличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика |
| месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p |
| у руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А |
| то сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има |
| све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниц |
| {S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, |
| заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступ |
| на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јо |
| ећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна д |
| нато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и н |
| .{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар н |
| свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и как |
| великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У |
| има!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав н |
| првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, |
| ли чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полак |
| агове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена |
| а његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата |
| е цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да |
| уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Ли |
| елим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша |
| а цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на |
| И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <d |
| еловао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се с |
| удове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Он |
| а га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се |
| у нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски офи |
| р вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову му |
| ad> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши |
| да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово с |
| рсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одре |
| аже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добиј |
| под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} |
| сово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десе |
| и војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих в |
| великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешт |
| е слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане |
| о су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и с |
| код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{ |
| поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза |
| Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богд |
| је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, прича |
| одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмен |
| ражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месе |
| аш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чарши |
| је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и з |
| васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} |
| се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi> |
| ед, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настав |
| .{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео |
| и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и |
| ји беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мал |
| јега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима |
| теници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да |
| брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то |
| много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на своји |
| , па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} На |
| и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних |
| ње?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Н |
| {S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће |
| његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако м |
| , кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душ |
| } Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не за |
| ца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не |
| ком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила. |
| очетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неуп |
| о најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су вол |
| слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша ј |
| , а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврд |
| стану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да ви |
| в.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да сви |
| ма, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар |
| /p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте пом |
| о даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у и |
| лео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из С |
| ео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... |
| од куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог |
| о је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разб |
| су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>О |
| оста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у св |
| е и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи н |
| ено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним |
| иближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта и |
| Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи |
| а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоуздани |
| премају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не |
| о је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направ |
| ао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили |
| о је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Је |
| о време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, |
| држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да |
| и и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мен |
| он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је оби |
| у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то н |
| зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, |
| о познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по |
| оји је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својо |
| није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити г |
| је поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи о |
| , али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео |
| о не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: |
| нски и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb |
| ; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њ |
| у, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан к |
| м.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му |
| грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и мо |
| } Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке |
| опа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ј |
| т, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да |
| назију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржава |
| у воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете м |
| о хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати |
| како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим уче |
| одлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после |
| школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша |
| и владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас |
| треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и |
| а сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли |
| ко је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђаво |
| екоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Гру |
| овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси |
| у, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико |
| у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задруж |
| адиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам в |
| лика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послуш |
| читељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај дома |
| ма пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, |
| и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали |
| кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишај |
| помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жал |
| јом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и лег |
| , да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „ |
| их изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијан |
| мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и ста |
| и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих. |
| роши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село |
| онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћ |
| стану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се |
| ијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, |
| те један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и |
| х, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу мом |
| ад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра б |
| еки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и д |
| и, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите л |
| у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу |
| а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у |
| уга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће |
| ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтет |
| хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се |
| моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте |
| е самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Рад |
| може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учите |
| говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, |
| одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десет |
| орици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за |
| децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до |
| а боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет п |
| бија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и |
| а, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p> |
| p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишин |
| ли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу |
| ло допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити |
| шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што |
| а дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господи |
| е године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ |
| у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си |
| ацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја до |
| ва и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за ви |
| ака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко св |
| ошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућн |
| а.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у о |
| ати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, п |
| ше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, |
| а снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према |
| {S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је ј |
| господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Зв |
| подине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило |
| с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то |
| осле.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.< |
| е стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и |
| је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и оп |
| ечи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније мест |
| сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући! |
| срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да |
| дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну послед |
| и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надме |
| Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и други |
| сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу |
| Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за |
| теније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице |
| Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и н |
| штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље. |
| кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије в |
| оћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере ру |
| агорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво п |
| све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора д |
| ћанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писм |
| пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио |
| а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" / |
| ини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у |
| меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али |
| е уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о т |
| е накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, к |
| ме и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало ка |
| циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Пр |
| бука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овд |
| о подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледа |
| ољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да с |
| {S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дал |
| е на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} |
| о сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и |
| не школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим |
| их радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није |
| диша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато |
| ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали |
| обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управље |
| а озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да |
| више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учит |
| и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и п |
| којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с |
| оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво |
| и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S |
| најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се ла |
| олини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето за |
| више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп об |
| Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико. |
| анице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и раз |
| ивудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узм |
| или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да |
| естерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као по |
| Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у |
| се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане и |
| мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле |
| грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепш |
| осили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| ато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладн |
| а, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише тре |
| пају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни са |
| еми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} |
| /p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} З |
| о.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и п |
| е празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову шк |
| исојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће н |
| > <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа |
| гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: |
| ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнако |
| ак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак годи |
| једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска |
| иша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако |
| ли општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се н |
| и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и |
| е, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и |
| су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могл |
| Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и одн |
| кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут ви |
| ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у с |
| проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвен |
| чу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спа |
| ало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од |
| ан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, |
| А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{ |
| ште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: |
| оњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?. |
| го, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом |
| а да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дуп |
| одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена |
| уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше |
| {S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој |
| је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео |
| инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо |
| или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улази |
| но предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а пра |
| ли, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} |
| саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама |
| <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је кап |
| е поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а |
| се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, |
| } С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у д |
| во време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три |
| их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Р |
| Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote |
| нут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, |
| зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, коли |
| ад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је л |
| а и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне |
| колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се з |
| јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За |
| ље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добр |
| да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да |
| та га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично |
| у.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, |
| А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништ |
| не домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или ко |
| изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и к |
| поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример |
| ражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио. |
| ан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца и |
| да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општ |
| овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га |
| алеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами |
| И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости сво |
| ем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гл |
| !“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће |
| пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је најв |
| тави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело |
| отиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, |
| ложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи |
| нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газда |
| /head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} |
| али за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употре |
| ин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа з |
| и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиш |
| право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизаци |
| арене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивил |
| од нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут |
| покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака п |
| ан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Рад |
| нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се ви |
| атили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него |
| оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била пос |
| што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" |
| , све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и |
| ли су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у ре |
| о му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозва |
| .“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време |
| било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са |
| дем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље дос |
| оста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој |
| идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, |
| е соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су бил |
| што.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у трену |
| а.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па п |
| школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се |
| унђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цел |
| досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то ј |
| ио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још пос |
| с је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што |
| о код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање з |
| дну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свак |
| ашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, д |
| био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, сам |
| едно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи ко |
| око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и |
| ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се заси |
| ви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на св |
| b n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели ова |
| варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета поч |
| него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша |
| ао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов в |
| Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете овак |
| ном написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пр |
| и, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ к |
| Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писме |
| школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је |
| Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би |
| ре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље |
| и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и пр |
| руги нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђи |
| пет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак |
| ! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — |
| е тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад с |
| амет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на прир |
| е то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то чов |
| па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нем |
| све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим |
| много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето |
| и с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вече |
| ејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека |
| ом на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Сансте |
| шио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и б |
| ди.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кућ |
| а деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па |
| стресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с јед |
| удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни |
| и ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађ |
| гласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалу |
| Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо |
| у болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то |
| S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је |
| ало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта |
| у кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она |
| нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много п |
| ного пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама у |
| како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ва |
| ламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цр |
| вега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребн |
| дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава |
| Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаило |
| рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} |
| настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је м |
| <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега |
| школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, |
| села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али ник |
| <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те |
| S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора |
| су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и |
| вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сл |
| ? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитн |
| а.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака |
| и и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не бр |
| н, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“ |
| мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народ |
| ило је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господи |
| аучи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш д |
| ан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас п |
| силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; |
| га позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p> |
| га, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему |
| тпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> |
| имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарст |
| што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мис |
| А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек |
| д човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уч |
| то човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, |
| колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да се |
| лите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у |
| оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимал |
| су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све... |
| део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је п |
| Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, н |
| и мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си урани |
| во је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра у |
| их младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апосто |
| земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Т |
| поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна с |
| су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили |
| стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су |
| ш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су са |
| није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равни |
| писменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и |
| , највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој |
| ву.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге на |
| е сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми |
| И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда нар |
| ку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако |
| рију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом |
| се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половино |
| свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши ј |
| ве деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и |
| то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најра |
| и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне прим |
| на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарск |
| S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне |
| и видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највиш |
| да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од |
| ално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било |
| већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у |
| а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нах |
| и не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него тр |
| } Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да |
| ако говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем |
| шину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљ |
| шини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њ |
| ими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатни |
| зао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне |
| не!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава |
| обојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и с |
| ље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти б |
| а у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, |
| јим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов са |
| први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу |
| ила проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дво |
| својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засад |
| но, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Нед |
| .</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што пр |
| да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала о |
| ова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, |
| } Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се раз |
| и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов |
| може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб |
| та му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима пита |
| а необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора д |
| тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је из |
| тање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде с |
| дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу |
| школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о |
| громна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи изво |
| <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим љ |
| ве ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је |
| вите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу |
| ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са |
| а деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат не |
| b n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у п |
| врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зат |
| хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| о; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} |
| е утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није х |
| ед.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да |
| адиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А |
| дслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад с |
| је могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p |
| се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога |
| о, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу з |
| три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку с |
| као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечи |
| лађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да запов |
| и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још |
| То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну |
| век више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; |
| го у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му |
| си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинам |
| била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао |
| стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за је |
| како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад саз |
| {S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбо |
| о школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да д |
| ена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради! |
| ци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, |
| >2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око мал |
| али и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да |
| од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду |
| ста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, |
| о горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом ог |
| то им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад |
| 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви учени |
| е заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{ |
| варани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и |
| брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у с |
| среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Рад |
| Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Ост |
| унили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица де |
| за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција за |
| о сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад на |
| <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капета |
| што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да |
| е се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је заго |
| има у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загори |
| детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, к |
| горичани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чис |
| много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљив |
| ричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посеј |
| кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милето |
| у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекида |
| оричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, м |
| ећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похита |
| } Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за ј |
| еним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у |
| ли који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поре |
| и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и |
| тика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки д |
| су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнас |
| о се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод д |
| ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је б |
| Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао |
| јну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је св |
| S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су |
| школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена про |
| згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветр |
| давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да |
| ђите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!. |
| изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таб |
| ем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша |
| >Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb |
| о готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала |
| <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви бил |
| да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и |
| кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi |
| е још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице д |
| не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да уч |
| ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела з |
| уће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и п |
| ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад о |
| мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици |
| а зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради |
| само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша |
| грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови |
| ма је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долази |
| ига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} |
| о потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно н |
| засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећег |
| а!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких |
| овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на до |
| време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Не |
| о, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, |
| ренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога у |
| ине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива |
| и и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли с |
| о свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} У |
| нији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потр |
| е, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мис |
| ше утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа прете |
| е да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри |
| тврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико |
| а; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему |
| а од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пру |
| не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али |
| али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му |
| учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста ју |
| је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био |
| d> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и |
| ује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша ј |
| м и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и |
| > <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ра |
| елике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и же |
| а ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наруч |
| е за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве поч |
| стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по |
| и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} |
| ли лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, |
| е наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни би |
| да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови |
| како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} |
| мо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш наше |
| роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да набере |
| е године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо св |
| метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију |
| коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су |
| а ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са |
| оги почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су ј |
| и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па ре |
| > може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњано |
| узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана |
| мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он ж |
| 67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао |
| знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините мн |
| иша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је р |
| ја и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> о |
| о, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да |
| е и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држ |
| у, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен |
| а је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S |
| ја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја н |
| која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљ |
| четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису |
| уша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, леп |
| испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало б |
| мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је |
| вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив бу |
| треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва |
| је било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да |
| још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским |
| уно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, преса |
| великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива |
| енога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су двори |
| ка “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бл |
| ише добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, |
| из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика |
| и и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има пока |
| алим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним |
| калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни |
| г предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који |
| Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и н |
| ге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда на |
| био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на |
| д цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим |
| а покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања |
| они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она |
| воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина |
| мао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарск |
| ним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упакова |
| е надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они |
| ме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је |
| вати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало св |
| и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од пру |
| је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Он |
| школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из То |
| жавни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то с |
| иши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и жив |
| ђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Про |
| данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он с |
| а увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали |
| и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода |
| а теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука ц |
| јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље. |
| ог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пе |
| вредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 д |
| добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине |
| није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе н |
| еза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно |
| да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док |
| } Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{ |
| хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу |
| икога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али у |
| затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а |
| де.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а |
| венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, |
| рање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима |
| слити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније п |
| државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, |
| о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Је |
| постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то |
| те, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинск |
| а им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако |
| добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа р |
| уге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове |
| о је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога? |
| да у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најт |
| просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више |
| читељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да |
| </p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а |
| имити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више |
| есту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и прип |
| аки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да п |
| ости.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му сам |
| носи нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| уди ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлу |
| и животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом мес |
| ..{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није д |
| наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и |
| ћи на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне |
| вот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, |
| , у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео |
| а што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољ |
| о је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља? |
| спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити понос |
| , да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па |
| а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване |
| рици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам |
| ан оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна |
| апиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад |
| S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у м |
| у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинил |
| кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кол |
| ; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у |
| агорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, не |
| ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељн |
| ешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</ |
| нас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега |
| ати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не |
| дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чома |
| а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је |
| ти ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Милени |
| .{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и |
| да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одоб |
| ет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали |
| реме Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то |
| чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и пла |
| ашинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине |
| је причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} |
| пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута виш |
| се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће |
| вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, ко |
| ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вућ |
| животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима о |
| ону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, как |
| девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даниц |
| реницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно |
| о за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац |
| рескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта |
| рка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунен |
| и и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекн |
| овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и вос |
| ајвише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће ј |
| >Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="11 |
| редини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто коли |
| еч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} О |
| еће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку |
| ви боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околн |
| после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: |
| апише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује |
| е, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро |
| д школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица |
| аилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није |
| етврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео |
| учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, |
| нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене |
| !..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да с |
| е з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} |
| м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, |
| ога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Г |
| <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мач |
| А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље. |
| аило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школ |
| м!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете |
| .{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што ид |
| Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да и |
| {S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је |
| ?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi |
| које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је |
| и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете |
| код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, |
| <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на |
| S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} |
| , и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и с |
| i>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, |
| чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! |
| итање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда кр |
| приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсоб |
| S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" / |
| дно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и свак |
| оћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му |
| ама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а зат |
| ..{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу |
| бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> |
| кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да |
| сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе |
| и да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу ве |
| али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да |
| им разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих |
| и много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпос |
| Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми |
| ну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите к |
| ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, |
| мет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, д |
| ће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, |
| вили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} |
| отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} |
| овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камен |
| ?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</h |
| извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им |
| мао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим другови |
| а с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу |
| а примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, п |
| које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написал |
| } Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово |
| мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хв |
| а калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у шко |
| е камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико |
| њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старије |
| наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не |
| онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасак |
| кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му |
| Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура кап |
| а учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ра |
| и од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и |
| адост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће |
| и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од св |
| е најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је вео |
| {S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и в |
| бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За т |
| во у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и |
| ружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже прим |
| а зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће поради |
| ку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дуб |
| <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S |
| ако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, |
| а по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упу |
| ако његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и п |
| чак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене |
| да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам |
| ов око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онд |
| г кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у |
| е се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико мест |
| адиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек |
| да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитељ |
| Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте. |
| народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није ве |
| му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда |
| дити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да г |
| благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај љу |
| у па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште |
| а?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу |
| пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота |
| о да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чи |
| суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала |
| а вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S |
| да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} |
| , како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учит |
| да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} |
| ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак |
| и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много д |
| чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како б |
| могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да о |
| } Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како |
| колу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лиц |
| и прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, |
| да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и |
| ти, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и поби |
| а очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу д |
| знаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушај |
| ато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици |
| реди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио б |
| ота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љуба |
| е глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само |
| тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је г |
| римитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато |
| а му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо ш |
| д те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепш |
| кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек |
| дговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! |
| је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} На |
| е доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру |
| да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас о |
| ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не |
| мљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао |
| е да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до ка |
| >Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви бунит |
| господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење. |
| ога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где ј |
| га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударце |
| да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, з |
| иротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га зам |
| Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако др |
| И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се ве |
| ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико |
| што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курја |
| селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да би |
| та Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ |
| све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у |
| чи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним |
| ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Да |
| тао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и р |
| рема оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, |
| о још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда |
| помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се с |
| нас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друшт |
| пишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>. |
| царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А |
| тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склоп |
| његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише п |
| теља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} У |
| ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући са |
| диша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са св |
| е за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправље |
| зе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале д |
| врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а |
| аш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда д |
| шкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него |
| уше своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи |
| на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је |
| } Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико д |
| остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и ч |
| Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што с |
| трчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој п |
| о вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро |
| о миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га |
| , где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за |
| ница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово са |
| } Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да |
| ка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет п |
| н био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац п |
| и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба |
| тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и |
| а је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином прест |
| бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окр |
| р.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од после |
| а се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или б |
| де ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да |
| се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му п |
| под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као зем |
| јатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима |
| у.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} |
| га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чис |
| а с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> < |
| гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познат |
| дили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте в |
| ло и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу |
| оврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода |
| ој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигн |
| да Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да |
| нац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад |
| екако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А |
| да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече |
| основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји |
| ште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије |
| е овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Ради |
| е се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и з |
| тају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у рец |
| низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је с |
| одине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: а |
| , да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хв |
| близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S |
| !“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице. |
| мета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се |
| </p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује |
| и, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бач |
| ви Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми н |
| p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а |
| ...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} З |
| p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није |
| ђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не |
| је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Гр |
| чки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после да |
| дна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то ч |
| еда, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носи |
| торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И пог |
| чи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће |
| помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, |
| господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио |
| Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да |
| уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово исп |
| а; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} |
| мо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори о |
| о судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је св |
| јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је |
| ом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, |
| напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје ви |
| е четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И |
| као Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај |
| само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сув |
| хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше зајед |
| е он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S |
| заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио ј |
| <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још не |
| је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} |
| } А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где |
| у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и у |
| смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Да |
| и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо |
| жном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љ |
| као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у |
| на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и с |
| днога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Ко |
| и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе |
| ога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди |
| а средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто к |
| ед био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на док |
| равцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има своји |
| еобичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се |
| теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо ле |
| лу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан |
| а.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да |
| ругога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани |
| засланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" /> <div |
| и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи |
| Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али вид |
| {S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, о |
| о шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за он |
| оже накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са |
| вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала наш |
| ла, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао обр |
| ка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унес |
| Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас |
| е како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друшт |
| је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његов |
| ас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Ал |
| мо међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином с |
| аилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, |
| и дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га |
| а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} |
| ињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки |
| .{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде па |
| завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађит |
| S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још јед |
| pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите < |
| змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Из |
| им из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Гд |
| де у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазил |
| </p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега т |
| } Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово |
| ише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, к |
| е и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево ка |
| га!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Гд |
| бле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно |
| вије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је о |
| и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали |
| атано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>! |
| вако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код |
| .{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како |
| S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до р |
| Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код |
| ..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је сло |
| ..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код |
| иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како с |
| ..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово |
| >).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} |
| >).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва |
| i>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?.. |
| </hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово |
| } Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi> |
| се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} |
| о л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S |
| буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да каже |
| {S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда пог |
| а се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопри |
| ече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Дан |
| е му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају |
| , па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би до |
| а они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у |
| креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S |
| сак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овом |
| жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу доп |
| шилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд о |
| pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти |
| и, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила |
| оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпу |
| ово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Е |
| јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе пр |
| {S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ов |
| де у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напис |
| р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово сл |
| стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{ |
| но слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Е |
| к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напиш |
| ој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к ко |
| ише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да |
| ноге књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустит |
| и било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он |
| му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — зна |
| ој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају |
| је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} И |
| је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} И |
| је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi |
| она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа |
| и од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но |
| е ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, а |
| еме врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеј |
| е мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца. |
| ена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде би |
| то.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге с |
| изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати нај |
| плоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „б |
| еч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и |
| ољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за о |
| Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику |
| иша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео по |
| волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато |
| и секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај по |
| у, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу |
| доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} |
| е с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, |
| а се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" |
| е у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каж |
| онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је ок |
| а.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и |
| добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем |
| и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али к |
| 2" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, |
| ије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао |
| а и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом |
| га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га доб |
| де матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у вру |
| — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како |
| и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуг |
| дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је г |
| су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како |
| диша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко |
| конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође го |
| ако што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским т |
| ="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да |
| де преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Он |
| к нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Рад |
| запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и |
| S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{ |
| да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се к |
| тио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши г |
| ише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} |
| Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши |
| /hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и на |
| ше з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{ |
| ћи, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом |
| ривреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му ј |
| олики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод нав |
| е кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да |
| о што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на |
| е размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после ви |
| ено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гл |
| и ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долаз |
| а, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и св |
| вде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, вид |
| а: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, п |
| м дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити де |
| ад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико ме |
| родиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а о |
| овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је |
| та за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама н |
| збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Мил |
| осла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод |
| кати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, |
| учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете с |
| да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је |
| утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а |
| Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати |
| р, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је |
| мести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавал |
| н Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио св |
| S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео |
| у требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо дав |
| ша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може |
| лио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пре |
| ајпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> ка |
| еч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код ч |
| а табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет ч |
| лово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује |
| л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта ј |
| која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Ј |
| — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које |
| </hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о |
| а се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>н |
| да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лак |
| оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеол |
| својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} |
| уда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, к |
| .{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички |
| Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани |
| вет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да д |
| уботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао |
| од дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, |
| о дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и |
| им су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је |
| Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су о |
| зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свем |
| е створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} |
| послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се де |
| отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с брем |
| ви и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе бил |
| „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за шко |
| ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чи |
| говори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао |
| ко не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, |
| ла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у жив |
| звија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде с |
| школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и до |
| кад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи |
| , учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина |
| живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима им |
| каже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет |
| ста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се д |
| свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да о |
| чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачув |
| рава, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је |
| тан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, го |
| ће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, |
| м, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, |
| е“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће б |
| вара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, |
| ниници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега ви |
| изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбо |
| изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало |
| ?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А сл |
| концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од |
| је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним ј |
| илости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је ку |
| ма и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао да |
| <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио |
| вој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом ова |
| е од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, |
| оље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, |
| о.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чара |
| ор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Рад |
| аде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ заг |
| олит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ам |
| налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен ал |
| из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пал |
| i>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Б |
| {S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицам |
| сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природнос |
| у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} |
| аде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто |
| ворила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очеки |
| ао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много ш |
| ља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања |
| мирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан до |
| диши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост од |
| {S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би |
| дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико з |
| де се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ |
| /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослав |
| позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита. |
| есте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том |
| ра:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, |
| тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанс |
| се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом |
| посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго |
| /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад |
| на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и |
| смено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по јед |
| — Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио |
| ћ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Ра |
| он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао |
| ету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас н |
| срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој |
| поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{ |
| ини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су н |
| о о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им |
| своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајц |
| разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су |
| ваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</ |
| иловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког |
| у чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, |
| свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: д |
| врти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, д |
| веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозоф |
| се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од |
| и, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и |
| ајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедиони |
| ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су ј |
| није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђе |
| ао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разре |
| о брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњ |
| је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком. |
| савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да |
| ад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупља |
| деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда |
| они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и |
| Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо ова |
| у вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, |
| : „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директ |
| иша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, |
| га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навл |
| то ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало ј |
| их.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша п |
| овољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на |
| ете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па |
| школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама |
| мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе |
| че, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака |
| једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; |
| е обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у |
| тају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} |
| и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика |
| и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и |
| ије од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од мин |
| цима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с ко |
| ..</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка др |
| ити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша н |
| тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима п |
| и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, |
| запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и на |
| “</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви |
| и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече упр |
| тари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче п |
| у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је с |
| што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели |
| ато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до шк |
| годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „ |
| е хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комад |
| 3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали згр |
| иљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној ку |
| орици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За ови |
| Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, |
| : „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах |
| > <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јо |
| се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за |
| ајвише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га |
| едајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене н |
| дна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мал |
| а зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинил |
| утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да т |
| е саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Ради |
| пша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу в |
| Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. рев |
| ељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњак |
| г цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе |
| ај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се ма |
| дан.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зат |
| ного, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је |
| подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће |
| еза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} |
| које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни |
| у)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, при |
| ам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му |
| вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио |
| он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{ |
| амо слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме с |
| <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, |
| ити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га раз |
| извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не х |
| Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге |
| ша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, |
| тну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме |
| оли непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; |
| деше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си |
| газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено |
| арици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Рад |
| лији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао |
| теку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он у |
| у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је |
| „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га |
| Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и |
| И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на о |
| е: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже |
| Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланино |
| плаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне п |
| е него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опе |
| кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне о |
| ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица н |
| више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и |
| прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решет |
| се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић с |
| ша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после |
| се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао |
| дован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви нав |
| иша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налаз |
| S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу как |
| ер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнес |
| тишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирок |
| ући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата не |
| ма је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео |
| пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, |
| е ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том |
| ла морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења ж |
| свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим живо |
| </hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења |
| Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао |
| биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, |
| изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчањ |
| је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} |
| де тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче ова |
| лиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: |
| а га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а |
| ћи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, |
| је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вод |
| а два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све шт |
| и већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли |
| ава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Р |
| а глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава д |
| су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да |
| да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле |
| ј посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загорича |
| него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се |
| Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разум |
| , зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, |
| А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где н |
| но друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето |
| испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће |
| на је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све |
| ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а дру |
| ача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави |
| ен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благот |
| а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модер |
| орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет на |
| ше, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога бр |
| ан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И |
| И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истински |
| вим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показ |
| му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су |
| и сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам виде |
| туке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не |
| разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути |
| ме, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него п |
| веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „ |
| већи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Мил |
| оли потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, д |
| оправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо |
| к може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега |
| де завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је |
| а зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у ш |
| а деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, |
| лет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанст |
| Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргну |
| о, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње |
| у и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема к |
| че конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, п |
| то ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на |
| дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се ра |
| е били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пу |
| јима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, попра |
| {S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!.. |
| у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да у |
| де се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> |
| рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има |
| де децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И о |
| а нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, |
| мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је |
| доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига |
| тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе з |
| граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту |
| ду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ва |
| остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико |
| ом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има с |
| идети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша |
| е овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их зан |
| м ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Ус |
| } Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра |
| н је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто з |
| давде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају |
| о земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара... |
| а</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спре |
| ке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да |
| и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и |
| ша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледа |
| отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код |
| нели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време о |
| од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p |
| о ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се |
| им необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио |
| ичених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум |
| у да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи в |
| чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чеља |
| е милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедониј |
| нчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часни |
| S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја |
| } Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена би |
| у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су |
| крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Ан |
| одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега |
| але и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле |
| проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} |
| па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на |
| о дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету |
| , а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што |
| те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те |
| јпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме проша |
| , ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је |
| ве школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на ме |
| ди, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком |
| и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појуриш |
| За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице кр |
| а сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна |
| диша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици |
| оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213 |
| и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу |
| етврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} |
| лена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се обја |
| ршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ би |
| како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један чове |
| а а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је бли |
| екога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао в |
| о се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благ |
| трчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нац |
| е то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сас |
| томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таб |
| је.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и пам |
| му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згр |
| зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека |
| ану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а |
| сти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад |
| раве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је |
| ...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Х |
| тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, |
| , што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се бо |
| одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешањ |
| око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиш |
| а за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало пох |
| као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покуш |
| у порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колен |
| га.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сети |
| цима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а по |
| тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, |
| трпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола б |
| и до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p |
| Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја |
| .{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у жив |
| удови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас |
| .{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, ум |
| су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), |
| јпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта |
| , где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде с |
| Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па пос |
| с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печата |
| н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је |
| ано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?.. |
| је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотл |
| етка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?.. |
| Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi> |
| е је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</h |
| Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и< |
| но!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — |
| ђите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{ |
| ажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где ј |
| hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко ум |
| е и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је |
| је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је |
| је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је |
| је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађит |
| од пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А |
| о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?.. |
| ..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — |
| ..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi |
| напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S |
| дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гр |
| зите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н? |
| та је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?.. |
| Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{ |
| рици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је са |
| {S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово |
| >н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S |
| еде?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} З |
| памтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли д |
| ените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} |
| е слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?. |
| а, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да |
| мида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за |
| и селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да |
| с, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије |
| доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — |
| ече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у |
| ад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово исто |
| едан разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да |
| најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих |
| а „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на |
| моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то |
| ло прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне |
| и је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их |
| а, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> < |
| ислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време пос |
| ша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за руч |
| ов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би |
| и на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати |
| S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А |
| брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они |
| копати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, зал |
| диша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и с |
| и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је г |
| у и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је |
| једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није |
| овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се попо |
| .1"> <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули |
| клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу |
| вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рек |
| све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; |
| ражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша и |
| љом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за |
| да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиш |
| ко: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућишт |
| очетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистот |
| уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је |
| кар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минерал |
| о, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, |
| учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из ва |
| а владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу см |
| .{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће |
| а школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде н |
| земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву |
| а ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише |
| ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад |
| аћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакци |
| е с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири ст |
| ли не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} З |
| pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не р |
| ли као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже |
| сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где д |
| вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а в |
| ро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивн |
| варом и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онол |
| вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није им |
| се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој по |
| е воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или |
| да копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за |
| лотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим пл |
| } Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој |
| ује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на |
| онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} |
| двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати |
| гао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимна |
| где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му ј |
| највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи т |
| ало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза ово |
| инимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> |
| ку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А г |
| ите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете |
| од ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете |
| асарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господ |
| да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем. |
| лите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не |
| itle>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламова |
| рушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису |
| ивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и |
| ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} |
| а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените |
| адите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном ред |
| дгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви |
| писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најп |
| мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па и |
| о; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам |
| есте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад |
| ..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите |
| е га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?. |
| е,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теб |
| и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то |
| S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас |
| им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сир |
| еленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, с |
| је.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма |
| и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала |
| га ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива рек |
| старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако |
| ка се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све |
| >Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да изра |
| ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу ра |
| от, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист |
| су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очиг |
| е и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>ка |
| к свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А |
| затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек д |
| школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше дирек |
| ознаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} |
| адиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
| иша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Шк |
| у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загори |
| ="SRP19102_C1.2.2"> <head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало |
| d>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило |
| oup" xml:id="SRP19102_P1.2"> <head>II У ГИМНАЗИЈИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг ч |
| ам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али к |
| е после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд |
| > <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време про |
| пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то |
| чка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању |
| вршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуж |
| Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и |
| ишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимн |
| ане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „н |
| ух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилн |
| настике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и |
| довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да сми |
| о сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике з |
| граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду н |
| ледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно врем |
| шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.9"> <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, |
| pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању уд |
| или су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали |
| х су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађ |
| тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тог |
| Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у сви |
| недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се М |
| остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} |
| .{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат |
| pe="group" xml:id="SRP19102_P10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</h |
| pe="group" xml:id="SRP19102_P11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div |
| pe="group" xml:id="SRP19102_P12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <d |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОС |
| pe="group" xml:id="SRP19102_P13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> < |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</ |
| pe="group" xml:id="SRP19102_P14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</he |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head |
| pe="group" xml:id="SRP19102_P15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА< |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАД |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <d |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <di |
| ype="group" xml:id="SRP19102_P9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> |
| сти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не |
| ао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца |
| та.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте наза |
| n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у |
| а с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух |
| прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</ |
| ене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и |
| закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободо |
| да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и |
| о соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је |
| преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади |
| ато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато |
| .{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним за |
| о, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање по |
| где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом |
| рање.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из ов |
| о једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не разма |
| није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а з |
| И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хва |
| атле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у |
| за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине |
| обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно |
| деше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, мо |
| hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се за |
| је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у |
| ум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда |
| да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и |
| 9102_P5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chap |
| зумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом |
| свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Пр |
| Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцел |
| е већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмиса |
| иша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитк |
| много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо |
| а објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} За |
| адиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и |
| једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним с |
| , да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села н |
| ација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{ |
| оја се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и куће |
| је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се кале |
| номски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве |
| о, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то пос |
| колишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што < |
| и је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој |
| пехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мис |
| релазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А ре |
| ју, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с п |
| лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други |
| у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покро |
| ечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друг |
| е деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за |
| своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне рас |
| регледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, |
| се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнов |
| у и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од |
| ића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Н |
| рали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било |
| био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до |
| инију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Г |
| око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе |
| ису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну |
| д стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошл |
| а окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и |
| едан! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на |
| Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на |
| положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је |
| ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — |
| {S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На |
| ете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањај |
| нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте |
| и ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S |
| ну рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба |
| о за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и за |
| а, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се в |
| лишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; теци |
| тово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи |
| му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што |
| и уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде |
| о као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов ко |
| ини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко навед |
| х онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога |
| </hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само |
| кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Н |
| ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, |
| вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не |
| аву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, |
| и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће |
| S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа |
| Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алек |
| !..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, |
| јудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{ |
| е</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница ис |
| му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Милади |
| ју, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега |
| , што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чу |
| } По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и |
| , хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њ |
| га тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чист |
| има неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети |
| дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Ве |
| те, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да |
| продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете д |
| ?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о п |
| лу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? < |
| читељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два је |
| ловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро |
| (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мал |
| ељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и |
| по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи |
| живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и в |
| <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p |
| .{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет |
| су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе јед |
| де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упи |
| мо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, госп |
| >— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето |
| руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар пре |
| борима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког |
| од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разгов |
| о можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ј |
| ела.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра |
| за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш |
| S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи глас |
| и сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где ст |
| сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш |
| нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quo |
| Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ |
| ет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ |
| биља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, |
| им твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе |
| /p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је п |
| p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а |
| ћи, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од при |
| а газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко |
| вру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмил |
| све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мис |
| има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви и |
| ангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{ |
| пше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је мог |
| м, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се дои |
| да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце нег |
| у књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можем |
| тава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} К |
| инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад |
| вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се проч |
| ек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прих |
| човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице ни |
| чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- |
| ледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује ка |
| („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову |
| истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у к |
| ала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Р |
| „Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, |
| а, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја ве |
| ри <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb |
| а од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањен |
| је Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хор |
| с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чут |
| је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледа |
| но.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ |
| прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу |
| чка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви с |
| нички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} |
| ој царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се |
| говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му |
| , а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су |
| Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој иско |
| е био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су |
| квенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се запла |
| м умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погл |
| епоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њо |
| конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ов |
| Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка |
| сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погл |
| штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} П |
| .{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све са |
| како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да |
| је носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да к |
| који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{ |
| го слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујут |
| шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и о |
| ита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва |
| н овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} |
| {S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у |
| Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у |
| {S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад поди |
| лу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад ов |
| звадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им |
| > <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</ |
| буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? ( |
| жа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које |
| колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да |
| а.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком меко |
| ли, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како |
| оре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и с |
| на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и |
| а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет дв |
| во су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем |
| ли да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се |
| поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви има |
| во.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и как |
| ја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа |
| д ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, |
| бито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>ис |
| чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије. |
| ...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и |
| е писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напиш |
| ред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, че |
| сили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за |
| опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање |
| д не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу |
| у људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или |
| астао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу |
| с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака д |
| ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, |
| да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је све |
| жи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} |
| ека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога д |
| а шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и |
| то и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да т |
| шта нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надо |
| ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај |
| би се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, к |
| ао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све |
| авно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. |
| .{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се |
| ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по н |
| е само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, б |
| <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сес |
| познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са сви |
| деше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред врати |
| радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сло |
| ов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али |
| дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражил |
| многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Х |
| и буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће |
| школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање зе |
| је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — |
| , што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен та |
| колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све |
| о је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало х |
| И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S |
| {S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p> |
| ам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> |
| брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете |
| о.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{ |
| Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво ни |
| , каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно др |
| да лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у зе |
| цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од |
| тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у ко |
| ога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и |
| изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загор |
| то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишно |
| м изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омлади |
| ио јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S |
| мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, |
| } Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке |
| о постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S |
| ричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свак |
| време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је оп |
| тра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред |
| и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све так |
| внија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прав |
| ставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемења |
| уће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја |
| ти и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмо |
| тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећн |
| жете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу св |
| о.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, как |
| сали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и учен |
| е могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> |
| адите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате ка |
| сле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а до |
| Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихо |
| ко ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих по |
| .{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} К |
| оје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све уд |
| вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражах |
| ој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао она |
| ћа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове |
| Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико |
| pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре прен |
| еска или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад |
| врдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, |
| парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранам |
| се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак у |
| > у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у шк |
| прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака на |
| у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разго |
| ко филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што в |
| p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити |
| љи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не с |
| а њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђ |
| кажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је м |
| еди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какв |
| шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и к |
| раћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подм |
| азних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А н |
| ену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно гово |
| војим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака |
| И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су |
| вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и дос |
| ђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи сл |
| е велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке |
| оће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само с |
| м собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, кој |
| е као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буд |
| нке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ |
| еним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга г |
| сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се |
| ладићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> |
| дионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљк |
| га и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву |
| а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а |
| нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „сл |
| те.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили |
| ему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ пре |
| , и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете |
| другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу |
| те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман |
| <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и в |
| то много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост св |
| е немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А |
| поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму |
| ава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И |
| е стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и |
| е сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је. |
| е за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Г |
| де зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не к |
| а да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају |
| <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е ле |
| жемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као |
| ћ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко |
| S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија н |
| реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А |
| ије.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих ус |
| лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису вер |
| очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако ко |
| је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с |
| !{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост |
| очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако |
| овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“. |
| а „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца |
| они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: шт |
| ви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благо |
| а славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ А |
| а не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће |
| да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и |
| право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> |
| е била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим |
| а Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је ште |
| мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говор |
| ком попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у |
| и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље пр |
| оји ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће д |
| p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући |
| S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само |
| ћи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно |
| е у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све ј |
| е.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, |
| о; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у ово |
| i>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу |
| њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p |
| за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И М |
| да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{ |
| ногобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него о |
| умемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познат |
| рата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добр |
| > <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на њег |
| народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине појед |
| о, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако |
| дине није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завр |
| е што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно п |
| доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи |
| е ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радо |
| за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није |
| о, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с мла |
| вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену |
| колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему |
| кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово |
| умевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар нег |
| ашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачун |
| причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одра |
| о какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво |
| сате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти нар |
| о би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда о |
| а рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> |
| ти је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два о |
| лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, к |
| и да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом |
| И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да |
| а се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потп |
| е суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у |
| ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, |
| воримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо |
| сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} За |
| на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и је |
| а и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим |
| редимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, е |
| „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мај |
| е, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда |
| крсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ниш |
| од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ |
| страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати |
| де и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад |
| а и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они дов |
| ола мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напољ |
| ље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или нови |
| мамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам квар |
| Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има |
| тилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у уч |
| оезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводи |
| вају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И |
| есују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напушта |
| ако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у полови |
| у опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавн |
| ривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га |
| ма газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за |
| Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоц |
| потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три |
| {S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у ш |
| је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали там |
| лио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{ |
| елика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са суз |
| И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се |
| вала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће |
| а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно дон |
| јим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је |
| е трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни< |
| сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који свети |
| и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да |
| ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А |
| } И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа |
| е“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу |
| докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да |
| шате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да на |
| те сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, |
| јао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се |
| вестили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потре |
| је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| бар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио. |
| им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те |
| даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним |
| е, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и н |
| ујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може с |
| тану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Рад |
| има, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо о |
| но реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу суд |
| , и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не мо |
| има великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да г |
| } Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Мин |
| {S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забор |
| отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан |
| ас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празн |
| олу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да |
| људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика |
| „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докл |
| Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете |
| кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Једа |
| десет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује |
| о је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„ |
| ст за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава н |
| ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше |
| спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у |
| ј који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и |
| ети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Х |
| ридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих т |
| радама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> < |
| ку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што |
| ирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: |
| можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтил |
| у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до с |
| адачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако |
| ер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница |
| , него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А |
| ље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да св |
| ађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друг |
| или на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у плив |
| како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили |
| пет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пе |
| А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на ме |
| еру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} С |
| ћ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти |
| оле око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је прос |
| авно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а |
| дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли |
| Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе |
| те и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највећ |
| ђе Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не |
| коле</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женск |
| ова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви п |
| ције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав прео |
| асловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и др |
| >ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C7.1 |
| ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C10. |
| АВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C9.1 |
| d>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C8.1 |
| d> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} К |
| у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују |
| то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник м |
| пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од |
| пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао |
| м од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, |
| да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо. |
| о је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било ј |
| Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправ |
| > <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога |
| И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Ис |
| ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира |
| најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћња |
| е и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а н |
| о од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на |
| ине дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али |
| и су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Р |
| министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време |
| а градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градим |
| и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу |
| књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачал |
| S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да |
| о ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право |
| ли ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар |
| зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесић |
| од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и |
| овеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, и |
| ше само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколик |
| ави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и цреп |
| знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морал |
| а је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Сва |
| S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње |
| ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C14. |
| ча и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} |
| с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је з |
| ану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у ов |
| ворио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је |
| а слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је |
| е после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Ов |
| и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сир |
| ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од дана |
| и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, не |
| ad> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села |
| четак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаж |
| 1"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chap |
| у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршета |
| ао добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Ради |
| а градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по |
| школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} |
| ије <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му |
| и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обел |
| примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па да |
| ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без в |
| као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле |
| ве до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње шк |
| едом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике |
| звештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само д |
| више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали |
| живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратк |
| ти здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, |
| колу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и В |
| сподина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се о |
| поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три год |
| шле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била ј |
| тишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод и |
| и <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} |
| твртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учи |
| <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по |
| дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, |
| у.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до |
| да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што с |
| и!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајк |
| бичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, и |
| а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће |
| ане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома |
| рти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још дол |
| да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и к |
| >4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом с |
| га а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и |
| милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове |
| ци.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости. |
| p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су |
| ошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по |
| агоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имал |
| имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем гра |
| з штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, |
| џбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљан |
| за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што т |
| о и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле |
| ече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а т |
| _C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније |
| но само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| 10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељењ |
| А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто по |
| спуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству о |
| ВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C6.1 |
| ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле прес |
| дачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p |
| иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да н |
| домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник |
| ве је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинс |
| } А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку у |
| а, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не |
| учени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једн |
| ту загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису и |
| езику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиг |
| е најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад |
| у је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер |
| , скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много ве |
| аница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што |
| предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет |
| радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад |
| ом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месец |
| тра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — н |
| је о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, од |
| и ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колик |
| е све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} |
| се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n= |
| IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну шк |
| више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год бу |
| у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III |
| у примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у I |
| .{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очи |
| p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла тол |
| а на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу |
| с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трај |
| ећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда |
| S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, |
| шкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је би |
| е газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{ |
| и и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, |
| чити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и р |
| чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они |
| њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и д |
| а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у шко |
| могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да |
| држао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом |
| Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу м |
| који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи |
| у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово би |
| вде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} З |
| ада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима |
| } Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и ле |
| се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, д |
| 13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div type="chapter" xml:id="SR |
| емо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, |
| има, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови |
| C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим раз |
| C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо исп |
| <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на ко |
| м ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директ |
| као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нит |
| мље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патро |
| амо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у |
| осе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како |
| гу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зат |
| удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет |
| тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те годи |
| штена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву н |
| де по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје с |
| ите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви |
| дина највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" / |
| дина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да ј |
| мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{ |
| ету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Нек |
| већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ак |
| .4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} С |
| обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром |
| тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готов |
| и и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пу |
| м оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште |
| ци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови |
| сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову ш |
| стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} |
| краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко |
| ане стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ор |
| пут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у друг |
| и ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена с |
| вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да ни |
| свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према ов |
| ла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, |
| е научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретк |
| је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{ |
| вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У том |
| игне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забр |
| иња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у гл |
| е време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух с |
| ишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горњ |
| гради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа |
| а сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ћ |
| ом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређи |
| видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуру |
| ћем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је |
| а рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извади |
| вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је |
| еле на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили |
| ву школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде коли |
| да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба |
| од куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе. |
| анас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завије |
| одине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} О |
| подине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} В |
| чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише |
| ивадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Ради |
| Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето |
| се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет |
| ледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А ка |
| онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрп |
| е и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише |
| "126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вре |
| ло доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, т |
| } Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Кол |
| n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!. |
| од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати |
| и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турч |
| о аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде |
| а којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, је |
| дно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близ |
| а манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самог |
| бу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у ос |
| децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима д |
| бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под |
| А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодуш |
| оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак реч |
| јдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на |
| ародне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосл |
| ва, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад |
| дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с |
| ечеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива |
| него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти |
| Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а о |
| је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога др |
| лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи |
| мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви жи |
| ле, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: |
| а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу |
| да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарс |
| Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору |
| дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у ве |
| Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, гд |
| буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не |
| ли у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власт |
| крените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пази |
| да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и |
| пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које |
| је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Кој |
| !..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек в |
| у само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а |
| ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Ха |
| да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И ка |
| е га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него с |
| нућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четв |
| да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу поло |
| Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово |
| Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — |
| слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је сл |
| најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градин |
| ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у гор |
| земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и з |
| ад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се грозд |
| пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађ |
| у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га |
| ло престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би д |
| о и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се |
| је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава. |
| ебнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почет |
| премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на |
| ако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватра |
| И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она |
| о један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилинд |
| о и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, |
| ти ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонац |
| с свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне |
| мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два тр |
| у причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога |
| као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да пр |
| лободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и мо |
| урци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и прот |
| итеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и |
| на.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она б |
| к, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на |
| ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Н |
| има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево |
| од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава |
| уђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, |
| ајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шт |
| азван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава |
| ва..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у |
| оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га д |
| виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да прен |
| и један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у ра |
| матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, |
| ка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био |
| а имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у сво |
| </p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p> |
| постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница |
| било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастири |
| гао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласк |
| осле њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у сво |
| ду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикал |
| а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима бил |
| и!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, г |
| ј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, г |
| ј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Бо |
| сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, г |
| ј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, г |
| ј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и пок |
| и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Г |
| ј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Г |
| ј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Д |
| го је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их |
| бом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „н |
| зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет |
| овољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Х |
| Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиш |
| {S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој зе |
| че!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година |
| ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после о |
| > <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S |
| . „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type= |
| осподин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учит |
| е против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради ко |
| и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако |
| е, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, пр |
| рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење |
| и како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S |
| Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као д |
| ане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзистори |
| имити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу |
| хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу дец |
| pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} |
| ирине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је нав |
| краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, к |
| и, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{ |
| једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Мил |
| о пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А |
| у ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и ко |
| те волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово шко |
| Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у |
| о газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, |
| а ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите |
| окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте |
| звио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је гради |
| ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, реко |
| дуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи д |
| } Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, |
| А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши с |
| је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па |
| школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је са |
| > <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, |
| е живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не при |
| ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојиц |
| проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља м |
| p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи |
| ицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те |
| рихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради н |
| а нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме |
| абогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта |
| шу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши ис |
| љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено |
| е на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав бл |
| Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допа |
| ибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{ |
| а је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само т |
| час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И |
| он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> < |
| ита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газ |
| устити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да |
| угога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, |
| и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од о |
| ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чул |
| на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а о |
| он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ |
| бродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још |
| би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Д |
| и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја |
| није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више |
| ојнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га ода |
| пита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и дода |
| и.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и п |
| д, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а кам |
| Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p> |
| е истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цел |
| се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Ал |
| калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ пред |
| ко да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ниш |
| } А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад св |
| ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој |
| вања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и ре |
| оме листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша. |
| ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мисли |
| као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде |
| другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један |
| ђе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да ку |
| ао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има сво |
| окварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешк |
| у, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сус |
| о не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се раж |
| он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли |
| них одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> |
| а се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p |
| чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па |
| ем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да п |
| рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а чо |
| еколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде |
| дин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S |
| посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} |
| ао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате? |
| ова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благ |
| ша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што мо |
| имио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p> |
| остојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, |
| лији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и |
| пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори |
| о по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равниц |
| чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; |
| о саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слуш |
| да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ |
| је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: нећ |
| о као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по н |
| ше“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки |
| ако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не ост |
| љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један |
| о поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде. |
| ринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} |
| слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље. |
| кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, н |
| а позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с |
| , па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ће |
| сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Он |
| иљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у |
| ећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше д |
| главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали д |
| Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш им |
| ита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Љу |
| а, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се |
| ања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Ради |
| сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а |
| а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по м |
| е ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо н |
| ве редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Ради |
| {S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, |
| ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти |
| и као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу |
| учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, увед |
| убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одоб |
| иновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дан |
| га детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки |
| е женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Са |
| /p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго |
| и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одго |
| ечат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у ва |
| А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу н |
| нда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и д |
| !..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, је |
| оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрек |
| и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да |
| здаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја |
| е носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад |
| , одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њи |
| удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шу |
| з власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и преме |
| итичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији зада |
| се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу |
| кати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај изма |
| прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му |
| урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груј |
| више опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јан |
| шно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Са |
| им добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хва |
| лина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово |
| ља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и ов |
| а простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да нап |
| ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} |
| т школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} |
| ако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у сре |
| зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрл |
| а вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао |
| ме што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз в |
| господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све |
| о ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школ |
| у и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мен |
| запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, |
| попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две |
| ли у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ |
| (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, бра |
| само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздр |
| ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био ма |
| о, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> |
| владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ов |
| попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Мно |
| адиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у шк |
| ш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је |
| Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{ |
| трани, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао < |
| ав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} |
| S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а и |
| мен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напо |
| да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „До |
| м искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред на |
| ахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си н |
| Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, |
| се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ни |
| ета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде пово |
| ад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} О |
| авао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте мн |
| димо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да на |
| шао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, госпо |
| и поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш |
| <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо |
| } Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у о |
| , да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и |
| адиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је с |
| за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</ |
| жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свр |
| министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p |
| ву овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> |
| ку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>П |
| Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>П |
| у, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са с |
| з.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они уг |
| "385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p |
| де помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим да |
| рилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по т |
| вале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почн |
| а „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и |
| „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да св |
| већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду к |
| били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе |
| абројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала |
| за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба |
| е загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они н |
| е имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Стан |
| разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{ |
| сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а до |
| господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста |
| на, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? |
| и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с го |
| да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и п |
| спуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шес |
| па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више н |
| он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни та |
| димо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p |
| ења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе заго |
| едњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да |
| кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <div type="gr |
| А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њен |
| га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не |
| о сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело в |
| е окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем |
| не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нек |
| е сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да ка |
| и госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одго |
| окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у рук |
| на?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочек |
| S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! |
| чију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака |
| ју, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, |
| {S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на |
| и и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једн |
| и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте науч |
| росуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она ве |
| ње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је |
| е, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и |
| било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушнос |
| памо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели п |
| ј.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот |
| Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши |
| Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помал |
| а сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с |
| него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да |
| Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да |
| о једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет оста |
| и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било |
| .{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S |
| крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже |
| {S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пр |
| и с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим ст |
| га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће он |
| а кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, о |
| вање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је |
| а калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком |
| и, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да |
| ме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини кол |
| <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају |
| да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чуди |
| апуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз т |
| е данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толик |
| нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више |
| по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и |
| не вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово |
| брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{ |
| ла готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситниц |
| би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су оста |
| ови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друш |
| ошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="24 |
| молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за св |
| .{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало |
| лико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим |
| S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не мо |
| вде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ић |
| А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да |
| који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли св |
| е!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто |
| који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те |
| е око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало |
| књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате |
| колико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дуб |
| је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан. |
| а да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколи |
| им врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и непр |
| ли неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата.. |
| реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S |
| Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по з |
| днике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} |
| з кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој препра |
| ало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову |
| ле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, ка |
| не крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бит |
| љине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле им |
| ња, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, к |
| ди, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка и |
| иле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци |
| И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске г |
| ји ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро |
| олико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Дру |
| у дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Ми |
| један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу с |
| печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi |
| /p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да дад |
| дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабо |
| нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима |
| е тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад с |
| а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душман |
| емо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, |
| етна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} С |
| Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="28 |
| ако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и изб |
| срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Рад |
| вању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају с |
| уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига |
| било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а |
| ада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су в |
| о много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао |
| шли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Ра |
| ди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је д |
| оше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се п |
| од ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се |
| ћивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, |
| данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима в |
| } Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А |
| елога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљ |
| поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и т |
| м учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим д |
| како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по |
| е само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да с |
| о кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег |
| воме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит ови |
| анама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем |
| пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али |
| опају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} |
| а свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али |
| едица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, и |
| захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући П |
| ечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишл |
| добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и ова |
| ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, с |
| од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко |
| особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако |
| највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече р |
| ге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Д |
| школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред. |
| им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу крав |
| знат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чека |
| ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да поли |
| е школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мо |
| било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га по |
| за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала н |
| лемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да у |
| , а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да виш |
| е, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног |
| ег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школ |
| носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однес |
| ло одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S |
| ај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нац |
| , вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који |
| ше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити д |
| оје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, как |
| боје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и крово |
| а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше |
| дају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" |
| ић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупил |
| бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ак |
| {S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често непи |
| мах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше |
| а, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред |
| ивели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свеште |
| за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одма |
| о се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како |
| лу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више даса |
| p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора |
| се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну ге |
| неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врат |
| ого хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до са |
| веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом |
| и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од кам |
| себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида |
| нда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, |
| како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па |
| и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било |
| ма, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи |
| а министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министа |
| а и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дођ |
| д је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, < |
| ан је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жит |
| као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и |
| е цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове ку |
| d="SRP19102_C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео |
| вакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго |
| нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме |
| да, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи |
| каза: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа |
| упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо т |
| стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Ко |
| кога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} |
| тране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могл |
| зравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу пом |
| х је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па |
| пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па д |
| сићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и каме |
| ћу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити |
| адовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман |
| P19102_C10.6"> <head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као |
| рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S |
| ко то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали |
| олико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је |
| и сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте по |
| ).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до друг |
| а се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поре |
| ослови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу |
| азао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ ка |
| шта без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет |
| ра, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак |
| четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по трина |
| азви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани де |
| ан нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у тро |
| њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад |
| ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и те |
| олу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, к |
| радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило у |
| ица, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да у |
| па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђу |
| о...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!. |
| >,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умем |
| „Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, ка |
| дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} |
| b n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шт |
| r" xml:id="SRP19102_C11.4"> <head>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина |
| .{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{ |
| ни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутра |
| id="SRP19102_C6.2"> <head>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари во |
| школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница |
| коше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се о |
| срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора |
| /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} |
| а запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад |
| а се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици |
| више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах |
| штицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што им |
| ред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и |
| и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им |
| и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за о |
| де од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбог |
| а испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову град |
| C6.3"> <head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с ма |
| ги и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покр |
| номе руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све в |
| {S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у т |
| се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега оног |
| ама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одрасл |
| а из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} |
| а у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Пр |
| инарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; |
| понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p |
| опадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиш |
| Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да |
| био ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Р |
| дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а |
| ра, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам в |
| ти поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прв |
| обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би |
| могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благод |
| ји су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико ти |
| е.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у |
| ко се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од |
| n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водит |
| е те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Донос |
| се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћња |
| и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type |
| онику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и по |
| агоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне |
| id="SRP19102_C7.5"> <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, |
| јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше |
| > <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томин |
| оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, |
| аки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, |
| мљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она |
| ина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да с |
| ешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гле |
| уги око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кућ |
| ој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико |
| требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира б |
| у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини така |
| је јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала |
| Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око ње |
| е.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb |
| и примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div |
| ним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у |
| пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима св |
| Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту стр |
| ећи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <p |
| p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова в |
| олила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још не |
| његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; д |
| мљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао |
| ао да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи п |
| неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Ј |
| } А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе г |
| Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, |
| ање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за окол |
| а заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још |
| Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, |
| нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке |
| p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове шко |
| и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности |
| елике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је пр |
| писао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, |
| Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна н |
| требније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и |
| ицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је св |
| и господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господ |
| S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а зати |
| и разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Дан |
| је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, нег |
| је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; |
| ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе |
| његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} |
| како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате в |
| воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишин |
| какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сто |
| иљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поиска |
| жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за с |
| ешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не |
| беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S |
| иких села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сад |
| одједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите н |
| .{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њ |
| а ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и на |
| м је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} |
| и Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби |
| у; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква |
| еца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем над |
| <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у ваше |
| га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год |
| ена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су |
| а ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову |
| ди овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде |
| о даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао с |
| ори не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. |
| .{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињал |
| причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша з |
| ају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, |
| ет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах поз |
| и.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одс |
| могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умет |
| могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није и |
| тале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и т |
| це су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредн |
| поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека |
| љега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су истор |
| да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и как |
| ражају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, |
| и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друг |
| су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки ка |
| ко је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто би |
| това.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних дру |
| ог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је |
| еко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се рад |
| ки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој извед |
| о?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште з |
| , да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавал |
| невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим |
| буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које |
| А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао |
| хнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| er" xml:id="SRP19102_C8.2"> <head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село |
| однију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сас |
| су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат |
| те ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S |
| радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморн |
| Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даљ |
| бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву |
| триска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је |
| S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он |
| , особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћ |
| громан труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим п |
| а одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да довод |
| ао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и так |
| Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше бил |
| ма, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А |
| и на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у на |
| ебе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направ |
| расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може д |
| е се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, |
| ребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде с |
| кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господин |
| ша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све |
| абавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у |
| о, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака |
| су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „и |
| /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ов |
| исали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракциј |
| сина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу |
| о <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник |
| ило у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те ква |
| ширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за ра |
| ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испит |
| е?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове |
| виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у св |
| ма добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наиша |
| ним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и |
| Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите |
| својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледа |
| ој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што |
| и мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „ |
| обра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и |
| ините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад |
| ините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите |
| м рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист |
| после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само |
| } Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна з |
| бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и |
| а!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, |
| S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у |
| вате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо н |
| .{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у го |
| им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права поли |
| ико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно |
| атос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта |
| А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су љу |
| лико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — |
| плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; |
| Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n |
| купо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остал |
| тати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донет |
| отово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, |
| то немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, |
| сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, |
| дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у |
| ко: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за |
| небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша д |
| S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с гла |
| у, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора би |
| ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, |
| ...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, |
| школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете |
| ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у к |
| колу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у ваш |
| „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима |
| и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него го |
| неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S |
| м и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправ |
| ати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, |
| тељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Рад |
| ти у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што мног |
| ки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они |
| тала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимал |
| и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У |
| Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био прев |
| да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом |
| Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ са |
| у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља. |
| а му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</ |
| него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Заг |
| i>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се св |
| описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снах |
| ресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева |
| ева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца граби |
| бом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ст |
| се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!.. |
| S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву р |
| оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Нас |
| родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад з |
| ан и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијеп |
| поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запев |
| е курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Н |
| коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша |
| а у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљ |
| ом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застид |
| зумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> |
| беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се |
| за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили ри |
| га ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с |
| човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и живот |
| лака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и |
| мо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А |
| потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и |
| д кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колев |
| наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих |
| оче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе по |
| ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже ује |
| зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је |
| ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А |
| цем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба |
| сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло би |
| Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела |
| , и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створи |
| оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно |
| да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљ |
| иже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се је |
| а ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, |
| ију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и |
| ошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сут |
| епе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преп |
| иној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газд |
| зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у стари |
| х тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести |
| опата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да |
| правила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у пре |
| уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огреб |
| ..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мн |
| вите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S |
| подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} |
| даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка |
| ли је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад вид |
| слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господ |
| ојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуљ |
| обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу пров |
| ..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње |
| ане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави м |
| исела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу |
| е.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, |
| камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекоп |
| уже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром. |
| и често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „п |
| е право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за |
| дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Гр |
| и сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p |
| и и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини |
| А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше а |
| Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њин |
| реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} |
| Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— |
| Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{ |
| дметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије свој |
| е под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта |
| ујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мис |
| гу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, госпо |
| .</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекр |
| ати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже к |
| без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је д |
| лдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам п |
| кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како б |
| и у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај са |
| ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питоми |
| ер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, м |
| х је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? у |
| ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор |
| њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда |
| ..{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: н |
| да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у сво |
| и и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, |
| Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необи |
| ду у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими ниј |
| ву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, пре |
| горичани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод дв |
| урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је н |
| а иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамил |
| уца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла о |
| иша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он |
| како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он нек |
| није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих |
| д улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Је |
| > <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: |
| арем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице |
| > <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бит |
| S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби л |
| заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не реч |
| к нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type |
| њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим уме |
| ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући ода |
| с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а |
| а, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, |
| е.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он |
| че Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из он |
| м справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку д |
| та и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половин |
| ао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клуп |
| а ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да |
| алдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод б |
| и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" |
| гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и |
| и.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да с |
| адиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и |
| ну другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе |
| а показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику уку |
| по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћ |
| и од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде ун |
| њу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупа |
| {S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Б |
| ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, гос |
| е избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пр |
| } Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је о |
| ако се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код |
| {S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Заг |
| ва синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се |
| {S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом. |
| један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим у |
| рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговор |
| све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја |
| и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, |
| а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, г |
| га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И он |
| p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, госп |
| дећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши |
| бро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после |
| о.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и бил |
| лицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред врати |
| <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у о |
| ктаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{ |
| је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да |
| ом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање |
| е и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака |
| хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најп |
| д куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свог |
| и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су |
| ашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сам |
| у од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали |
| , рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, ко |
| ко му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Гр |
| било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће п |
| по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{ |
| е, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам ка |
| хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, с |
| реши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га сл |
| а жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није |
| иновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода н |
| горици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у |
| Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писа |
| су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Б |
| иђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царс |
| у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} |
| Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су с |
| {S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „при |
| или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млад |
| а.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки |
| газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кол |
| ави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се |
| је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је тур |
| раши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу |
| , да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У ве |
| стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да |
| д њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да |
| необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвој |
| ------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да п |
| мати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи |
| лу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да проле |
| ке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погле |
| да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свак |
| као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не |
| S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „биро |
| Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке у |
| лазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{ |
| се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{ |
| ом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у шк |
| ла мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ |
| а и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а |
| овали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо |
| о је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те з |
| даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици г |
| селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93 |
| осле? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напиш |
| од змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако д |
| д мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код аш |
| <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли п |
| не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад па |
| од њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађит |
| је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад из |
| То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јест |
| .{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини о |
| , несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајк |
| удила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их хра |
| их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе |
| сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; |
| се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ов |
| ви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гус |
| и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула ил |
| њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опе |
| и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њи |
| " xml:id="SRP19102_C3.13"> <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблиц |
| то се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{ |
| ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код |
| о сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка |
| е виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство |
| ио пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" |
| па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори |
| кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у |
| лушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала оч |
| уди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да |
| <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у |
| ледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобили |
| те шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код |
| о у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је б |
| едан вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући и |
| стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога, |
| ли у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале п |
| м гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја во |
| ма песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се |
| ..{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Ради |
| .{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столи |
| мо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад с |
| гог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама |
| едаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} |
| шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ов |
| “, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово г |
| или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и т |
| крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="27 |
| од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро замени |
| вати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се прод |
| могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да |
| } На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p |
| па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима нећ |
| е: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која |
| них „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се |
| тена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од они |
| другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусе |
| — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} |
| к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код |
| слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, ко |
| да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има са |
| i>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, < |
| /hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — ц |
| ово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и |
| авити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача |
| једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и с |
| једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S |
| својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што мог |
| би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве |
| е оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидал |
| г и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете |
| о, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је г |
| S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а ова |
| ада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине |
| аше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову шк |
| уче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читање |
| леће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпо |
| покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови |
| ли се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прас |
| раве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша |
| њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и |
| ве.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља |
| ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, |
| ле читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} |
| па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као п |
| е се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме |
| “ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда |
| носи све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем же |
| друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав |
| ова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одред |
| , једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...< |
| и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А к |
| је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Поже |
| ане и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали ин |
| данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој н |
| доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у |
| е мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристат |
| те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и они |
| јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнич |
| ница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и |
| итко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет |
| епој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвал |
| Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да сл |
| а које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без ред |
| се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда |
| уђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој |
| волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру |
| овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге ка |
| ова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је |
| илегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Рад |
| , да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се с |
| у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да с |
| ше, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће |
| као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи чит |
| ба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника |
| своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, |
| знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колик |
| <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, |
| насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за вр |
| жља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљив |
| а сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а |
| ешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чис |
| а, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман |
| и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен |
| p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Рад |
| е пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој нау |
| p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <p |
| нутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која |
| за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игр |
| аклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} |
| {S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је |
| ећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на од |
| зи...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за гл |
| е ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би |
| ого бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</ |
| у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа це |
| е могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкуј |
| обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, |
| ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што |
| је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоч |
| авље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све ви |
| е и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништ |
| ри сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да гос |
| боко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних н |
| е госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учи |
| горици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је |
| ују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{ |
| часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али |
| е настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, |
| и гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе |
| јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео с |
| ило.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивањ |
| Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат кома |
| три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста |
| pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још в |
| ет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се бу |
| ко је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео пред |
| анас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђе |
| “ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се |
| , он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се |
| о тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник |
| ојих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњива |
| лаготу!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне |
| кину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско |
| за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и |
| е опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то н |
| амњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, |
| бри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>С |
| апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. |
| кочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој |
| оже бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата нег |
| кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. |
| , тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је |
| ју да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} |
| т му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се про |
| у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </di |
| да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од |
| вљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио сто |
| животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бо |
| то се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да жив |
| може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се уск |
| ко било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучи |
| а пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу.. |
| земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са |
| е Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је б |
| деље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те д |
| , на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је |
| купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте |
| је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац нас |
| м) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на из |
| ашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или |
| нало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу ј |
| узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Ра |
| е тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла по |
| Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљен |
| олом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе |
| м и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су в |
| у!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој |
| десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и |
| и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најг |
| д и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењи |
| рио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> < |
| смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет |
| да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онд |
| ро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао ј |
| вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога се |
| опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, ка |
| е оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно неш |
| ушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p> |
| ајтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпот |
| сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је |
| Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћ |
| све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити |
| сти, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" |
| инуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршава |
| ори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послуж |
| ме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџби |
| ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите |
| , то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље |
| треба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало |
| и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и |
| дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пре |
| дован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и у |
| прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на |
| умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се |
| с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводи |
| Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по |
| Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Г |
| „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у |
| њу нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога чове |
| и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља. |
| основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и |
| гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: |
| једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У |
| ео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „г |
| } Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, |
| а ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, так |
| зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предло |
| о дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Рад |
| , а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „ |
| е од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по шк |
| аше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују |
| и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p |
| ма, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и |
| е сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без |
| да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се са |
| о хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање |
| диша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали. |
| нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и |
| оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па |
| имише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново д |
| S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањ |
| јом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој |
| даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из по |
| ! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја каже |
| ресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио ј |
| и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{ |
| да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго |
| собито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење |
| .{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још је |
| идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему ов |
| него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље нег |
| ..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о |
| е би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му од |
| у Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за |
| ју по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их и |
| сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много |
| ничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{ |
| шли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта ш |
| своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само |
| е!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једног |
| им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве т |
| има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} |
| ко се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Р |
| n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво |
| азницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше |
| оредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> |
| поду и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он са |
| ље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и о |
| ења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школ |
| а је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној |
| на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвал |
| под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, |
| акво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у о |
| а ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} |
| приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо |
| емо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и |
| мо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p |
| лака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми |
| чком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да |
| не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају |
| кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S |
| себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb |
| p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} За |
| да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином по |
| да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакр |
| е опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини жи |
| ико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад |
| одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. |
| учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу |
| и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{ |
| ће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач |
| А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шт |
| > <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе |
| а се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или |
| оској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници он |
| буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће |
| није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа |
| н, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку |
| и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи д |
| шиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у |
| е марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други ср |
| лико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type |
| .{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Но |
| вајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо би |
| е ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је |
| могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових |
| о што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је |
| околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу вели |
| распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који |
| вљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се леп |
| лио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада |
| и Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да |
| т скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељ |
| о, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа |
| пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша сву |
| овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у |
| и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање д |
| и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због |
| оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом |
| у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу |
| време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </ |
| и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у |
| довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи |
| Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да |
| S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњ |
| сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека о |
| огло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило |
| времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у |
| а подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S |
| нде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе с |
| ад свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу |
| к за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који мога |
| {S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предр |
| о као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се п |
| жен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћ |
| сет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље пок |
| ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгуб |
| бе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишин |
| го је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти |
| гаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште |
| и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} |
| најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче |
| ни, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она |
| је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јес |
| помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око се |
| обар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> < |
| ли хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земљ |
| а га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може |
| ике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се |
| је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче |
| ећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили |
| ише није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка веж |
| у многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није доша |
| Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви каби |
| то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сва |
| — Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге |
| чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али |
| могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и нај |
| ајстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, |
| а, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ |
| а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> нај |
| а човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за |
| еки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки ве |
| кад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки |
| и веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, |
| дно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да |
| шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} О |
| , трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S |
| нда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву ш |
| ва на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зе |
| смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о завети |
| а мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег |
| брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко д |
| оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да |
| ва и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове |
| е и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природ |
| га не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њи |
| е дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинит |
| ви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по ново |
| и купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који |
| коли) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по ва |
| могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прили |
| м раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је м |
| и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више |
| рзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се ск |
| бити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу пр |
| се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право |
| е давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} |
| вних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} |
| то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</ |
| лупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђит |
| уга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Н |
| лико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника ка |
| ме, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с пот |
| ме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њ |
| о, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ва |
| мљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да |
| раве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у шко |
| мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека |
| и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и |
| колско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбиц |
| е зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је |
| шла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синов |
| младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа |
| а и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> |
| Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога руч |
| школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се иску |
| ео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се |
| е најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинил |
| мо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Он |
| </hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више |
| оје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Б |
| еђашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и м |
| ако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непо |
| овори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао |
| тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{ |
| рократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће |
| убоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чуди |
| с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети св |
| екад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да |
| помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете |
| раних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо м |
| оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....< |
| лазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, к |
| лаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Нај |
| и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се |
| ћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и д |
| поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих |
| народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам |
| рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, |
| ше је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао |
| ја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, х |
| јко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету |
| 349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, |
| и:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити |
| га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша |
| диши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша |
| чито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа |
| је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више |
| је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је |
| ву намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду го |
| ичане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у но |
| умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред |
| аноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и |
| овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи |
| па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најб |
| ном.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на уг |
| д Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не поква |
| и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, к |
| веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му испри |
| да да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет нало |
| еговом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече ста |
| ут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је С |
| S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био |
| то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног |
| че она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: |
| ар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш < |
| чна путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а стар |
| и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то |
| овости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за не |
| седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" /> |
| само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А по |
| е; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може? |
| адиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је |
| више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша |
| Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Ра |
| куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све |
| рач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су |
| свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужниц |
| и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за |
| , ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчав |
| љуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да |
| вар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети |
| ра, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро |
| је три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дош |
| те!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А са |
| } Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била |
| рквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако б |
| даш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо н |
| ажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна |
| но.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он |
| т самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати љ |
| Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, њег |
| укли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овам |
| врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се к |
| воре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У т |
| барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него |
| у објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, |
| редна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја |
| или, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, |
| и све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, са |
| нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за мног |
| писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време |
| добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и д |
| ом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све |
| Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају год |
| опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и к |
| се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите |
| о и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директор |
| е, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“< |
| ајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан |
| једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворит |
| авите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда |
| да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигам |
| а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било ум |
| ко је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{ |
| нда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека и |
| ге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{ |
| а!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се з |
| груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А |
| испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што |
| а по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, |
| Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да нап |
| још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пру |
| је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Ко |
| лово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — |
| што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да |
| ама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S |
| до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих. |
| у и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, а |
| боравио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све при |
| благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онд |
| те руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{ |
| , погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако вара |
| Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо л |
| и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} |
| же свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађ |
| им словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На п |
| и.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да м |
| дини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на приме |
| згледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{ |
| ајпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ |
| ћи и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђак |
| ва!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с де |
| уно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није до |
| отекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се |
| ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столиц |
| но могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средин |
| да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо |
| капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пре |
| а воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а поли |
| на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направ |
| Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет ре |
| S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{ |
| и: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Ма |
| ацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} |
| блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе ш |
| дишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него |
| сту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} На |
| ри полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петро |
| и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се |
| ари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже жив |
| ду мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станк |
| адају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да ул |
| е знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове ку |
| јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се из |
| а то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, п |
| по, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одго |
| ш?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ |
| да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, |
| о други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где не |
| нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пи |
| дине.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да |
| стио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају |
| Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би љ |
| и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам ка |
| еме одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика ниј |
| м испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је ост |
| о и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле п |
| питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Р |
| ну и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка |
| лова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за ра |
| јединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда ј |
| лу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прим |
| подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, |
| восвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте |
| зва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове |
| а нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па д |
| , што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све т |
| а па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p |
| су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако |
| /p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и |
| /p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда р |
| ришта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и |
| ра“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово |
| еду.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, ш |
| ро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда прод |
| се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ |
| ш само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, |
| ну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али н |
| кала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша |
| ежи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, |
| ра?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Ради |
| ша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одгов |
| , одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p |
| екну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледал |
| олом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а |
| ама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, ре |
| по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса наме |
| S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи |
| А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу |
| p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да се |
| ца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им р |
| да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца |
| одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, |
| сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, к |
| н, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је на |
| ећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и годи |
| га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" |
| ара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у до |
| ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљк |
| а ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат |
| дморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова |
| ајвеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Ради |
| напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час |
| план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да |
| но по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, |
| тан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} |
| А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се об |
| ишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете з |
| село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви з |
| нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци |
| него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </ |
| } Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет |
| ек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Км |
| ању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и ка |
| нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S |
| > целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му д |
| е на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом н |
| е копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и п |
| е сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: |
| оници.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.< |
| p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стре |
| љна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша о |
| ите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их |
| ше оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{ |
| љ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. |
| о, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се |
| га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У т |
| здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем |
| и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> < |
| о слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{ |
| та Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да б |
| ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њег |
| у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља |
| е говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Н |
| у дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и ка |
| и на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да |
| унати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једа |
| <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи |
| хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му вел |
| с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под к |
| има Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, |
| оти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} |
| кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђ |
| , одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на |
| м селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Заг |
| омогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли д |
| сењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа |
| у у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити бар |
| а као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га поглед |
| сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце го |
| дивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је обј |
| ецу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и неп |
| ..{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него д |
| во?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гл |
| И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За ов |
| е Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конак |
| заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре. |
| а ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко |
| реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да |
| ве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти |
| у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n= |
| .{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба.. |
| знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу да |
| д.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} |
| су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по |
| су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре реч |
| ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а б |
| жио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по јед |
| е ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читал |
| у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, |
| Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и к |
| потребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, |
| то већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градин |
| {S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар |
| ко мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћава |
| њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и мл |
| кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрз |
| та је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Срби |
| иси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову просто |
| ком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови з |
| уге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућ |
| све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је |
| ко је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој непис |
| кону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им |
| преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што тр |
| ом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до |
| Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у шко |
| могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још на |
| и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, од |
| треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је и |
| па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се н |
| <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у |
| обоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и удариш |
| у даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне да |
| то од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли |
| х што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, д |
| а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав |
| же; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине! |
| и бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред врат |
| а им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажњ |
| ледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који |
| ице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и о |
| Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она у |
| ло.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а |
| говорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! од |
| ворише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је с |
| јај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе |
| аблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете д |
| „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по к |
| су могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана кап |
| ехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су та |
| S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кме |
| сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{ |
| ању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали |
| огу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и т |
| рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово д |
| е туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} |
| ај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то |
| ци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала |
| млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по ва |
| и се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре |
| матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и п |
| жнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке има |
| Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и и |
| аћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се и |
| седели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу т |
| и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу |
| ени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него |
| није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили св |
| тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је |
| амтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање! |
| и толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни |
| својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, к |
| онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и ни |
| једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, |
| олика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..< |
| чинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и по |
| дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да н |
| горичанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа |
| свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су д |
| нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p |
| била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу |
| правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, друг |
| ети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на к |
| испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овак |
| а „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечанос |
| да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се |
| , што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на |
| е.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним |
| уте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написа |
| га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за к |
| ије донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био |
| аке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда |
| правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд. |
| о издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само |
| ра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише |
| а на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да оста |
| дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> |
| да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у ш |
| коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му по |
| го, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од так |
| и, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и све |
| ћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} На |
| не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођ |
| да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узр |
| ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да сне |
| иштиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита |
| ло, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити |
| ало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се ко |
| још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут |
| дини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправит |
| ци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и д |
| а то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јес |
| не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не м |
| и нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди |
| и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, п |
| укама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, д |
| од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учин |
| су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; |
| И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћ |
| , а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се св |
| е у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S |
| но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље |
| асходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само |
| и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку |
| много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} К |
| носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и |
| е много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и ц |
| же у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212 |
| отном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуц |
| <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша и |
| /p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{ |
| а, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за |
| али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млек |
| авде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипа |
| запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Си |
| ављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију |
| га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{ |
| научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша м |
| школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине |
| о своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у так |
| и чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост н |
| пусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових цр |
| , и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и |
| ати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од ка |
| ху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би д |
| и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба |
| е народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, ш |
| ли рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, |
| и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привре |
| му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се |
| здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прил |
| па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити у |
| походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ |
| ек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и мног |
| се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћа |
| ма и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} |
| емишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би |
| за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви |
| нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до те |
| Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само а |
| едати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на о |
| а се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге дец |
| о зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена сл |
| то било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он |
| Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више |
| а прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли |
| у неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; |
| а тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Пре |
| {S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н |
| а живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па пре |
| шило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута |
| о му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посм |
| еном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно |
| у видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} |
| , што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S |
| ав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до |
| о школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него он |
| љени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лет |
| ак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и из |
| престано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један |
| о, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или |
| е развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гип |
| ти, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они |
| а тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и изво |
| м као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програ |
| Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право. |
| <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n |
| атвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су |
| већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним лин |
| онац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге |
| јбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози! |
| и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онд |
| на.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пуст |
| и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, |
| бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ће |
| рзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља заго |
| о: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне ба |
| читеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку. |
| свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помил |
| ља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у |
| не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, го |
| ад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што ј |
| нда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана |
| .{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и |
| и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако |
| е куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе |
| а.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи д |
| њи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде |
| брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише м |
| ољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп ра |
| пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, |
| ла му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет |
| Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже о |
| каже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио |
| ва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је |
| ка.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се |
| S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p |
| зу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није |
| Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и |
| него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и друж |
| hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи |
| е на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније |
| а рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви преви |
| , да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за кам |
| ја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови |
| ри свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљ |
| Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила |
| ојом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опреде |
| е, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су |
| мњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напоји |
| није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од ме |
| ените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Мож |
| дужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вућ |
| лу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако |
| у, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило н |
| И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мра |
| е здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да б |
| ла Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више |
| } А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећем |
| Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита |
| нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигл |
| ње, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље! |
| вако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју нау |
| вако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку |
| вако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо нау |
| и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда с |
| испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу п |
| рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунц |
| шли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му ј |
| сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо |
| признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе |
| е једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} |
| затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато |
| га.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>. |
| о више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Ок |
| и учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што са |
| напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Дес |
| и одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбије |
| живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да свак |
| мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, о |
| .{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може по |
| ладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се |
| буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од |
| , који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако м |
| упамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у жи |
| поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају |
| есите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам с |
| у, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ћ |
| о је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се з |
| .{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сам |
| извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су при |
| тим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће |
| нда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добр |
| о све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радује |
| ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А как |
| лади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Вел |
| арода, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их с |
| ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ |
| едеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао |
| раслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је |
| да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што виш |
| би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: |
| х желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi |
| ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, |
| а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим |
| дају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n |
| удемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу з |
| вих непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ни |
| тарој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, |
| а и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо св |
| ко ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да л |
| азумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, з |
| ао од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих изно |
| го ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су |
| о учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> < |
| е.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зи |
| лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S |
| зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци |
| на па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испу |
| а на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајк |
| о ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.< |
| о деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљко |
| их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда бук |
| ла ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиш |
| ? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. < |
| о је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{ |
| Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета зам |
| га нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепо |
| Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види к |
| умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштв |
| у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а пр |
| p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скин |
| , да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па од |
| <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, |
| кад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ ви |
| н као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судниц |
| е је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао изв |
| , да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка ј |
| те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, |
| ше никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у ш |
| и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на |
| био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца |
| , он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим |
| етнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим |
| и, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задр |
| ђашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четир |
| је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се за |
| не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову |
| нога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутра |
| а и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па |
| .</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да п |
| ико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што |
| ао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је |
| ису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје |
| цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване |
| штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напред |
| редмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце |
| ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ре |
| ом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва < |
| ме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сече |
| д оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове год |
| евероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: п |
| сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом |
| које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им |
| а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели |
| се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао |
| Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} |
| је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> нег |
| а код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви мо |
| ако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у |
| ко:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да |
| и да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђе |
| рошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише велик |
| е бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам |
| а не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако |
| ешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да у |
| тима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, |
| } Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друг |
| о је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он |
| рави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су |
| огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по дв |
| т па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео |
| авио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији п |
| од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој |
| треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, |
| код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ајближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n= |
| ки пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и там |
| ма то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да го |
| гу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите |
| очели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, нег |
| право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све кућ |
| не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њи |
| а је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> < |
| квено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „ |
| ке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано дод |
| шта није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утица |
| најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питањ |
| дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако |
| олим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „ |
| ве.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наука |
| да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То ј |
| за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне |
| испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министр |
| нице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље и |
| ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко |
| > <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је < |
| ма да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније с |
| S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politikon</fo |
| оше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да раз |
| {S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} |
| ош толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљеви |
| т с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не ре |
| ега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је |
| че но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јарић |
| ре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња |
| ио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених |
| >Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} |
| .</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па |
| ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба д |
| ав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ |
| а на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је |
| “ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка ни |
| их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за |
| им правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и |
| p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много |
| езику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем... |
| одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свем |
| ко требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" |
| артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мо |
| мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" / |
| адиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењим |
| жише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <p |
| ноћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим река |
| ије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ни |
| онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао зе |
| шу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} |
| добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} |
| ах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење |
| е на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за п |
| еобична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Р |
| оричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ак |
| руге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је ум |
| ојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p |
| ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} |
| да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало п |
| и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића |
| ио уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако ла |
| p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и |
| небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па ни |
| а ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те ни |
| вали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само о |
| неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S |
| њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен |
| ош?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и табли |
| А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напи |
| .{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте сло |
| ју мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, |
| у.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главно |
| {S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, кој |
| се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Сте |
| .{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у |
| брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што т |
| , да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да |
| да и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за |
| а се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и сви |
| , ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи друго |
| д, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Ова |
| апамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете |
| оља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва п |
| прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога ш |
| једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер о |
| дити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све ма |
| у школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам |
| рви разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извод |
| рство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани н |
| е било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се он |
| како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од |
| А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само бо |
| а опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шезде |
| у Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" |
| реокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, |
| марају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо пости |
| ам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} |
| ист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по н |
| предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после с |
| одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки заст |
| сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно р |
| ље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> < |
| о није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи ка |
| у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добиј |
| њем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је |
| p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по се |
| рад.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих в |
| ише и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу |
| лаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које |
| ко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ниш |
| дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати. |
| дине нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих |
| артију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, ко |
| томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да ј |
| и на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ни |
| идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње ст |
| дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша ниј |
| дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње плани |
| умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима |
| растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да |
| ише и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} |
| душно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се с |
| руда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне |
| унце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе г |
| е примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене |
| целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље |
| имио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта и |
| ма где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и м |
| ло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и |
| како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он и |
| } Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да |
| Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји |
| воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећују |
| авикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да |
| да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва |
| ата</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво |
| и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му |
| и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да |
| зивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да остав |
| е да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, д |
| е и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставниц |
| х оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Ха |
| Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да дола |
| велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненад |
| ога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.< |
| >— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе ми |
| оловина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 го |
| ици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је о |
| ш и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и |
| ко ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, |
| гледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био ме |
| гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, |
| ead> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И дов |
| е био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је |
| ха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је с |
| ено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблиц |
| от.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи |
| о је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је в |
| Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му ј |
| </head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обр |
| старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, |
| чега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у |
| а онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ов |
| n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{ |
| то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађев |
| е све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана |
| } Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто дру |
| трехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу |
| него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера |
| према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро |
| ло ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с п |
| као је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њи |
| изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на н |
| “ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зад |
| е и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Заго |
| у је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Сва |
| мом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога б |
| редом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзо |
| с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да ста |
| ко ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други |
| извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: |
| ша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи сво |
| е ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али ј |
| датке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи к |
| јање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на некол |
| ли таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгл |
| више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљик |
| дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Та |
| мно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све |
| {S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Ради |
| ринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јур |
| о неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија |
| ју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" x |
| да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиш |
| кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то с |
| измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет |
| он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она |
| уређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још |
| ња, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија ј |
| он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је зав |
| Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети |
| ено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386 |
| округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина шко |
| време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћ |
| напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колеб |
| е у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дођ |
| ли кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} |
| а мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год ви |
| еданпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потр |
| их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запев |
| ад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбо |
| и и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што и |
| pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли кам |
| врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп |
| авља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али |
| единствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овак |
| >И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радиче |
| ије дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Заг |
| поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је ре |
| љоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отв |
| теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} |
| d> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако |
| ари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпрос |
| ана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати д |
| ику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, |
| кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да м |
| , ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај га |
| е за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша ре |
| нда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би ре |
| алдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили! |
| а још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да ст |
| ти за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ |
| време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема п |
| једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, |
| ету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} Т |
| акар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, о |
| а шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добиј |
| и и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за стар |
| да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n= |
| т њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те мног |
| еђе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала н |
| и.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана пр |
| у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и уст |
| ој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопстве |
| и се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А |
| на, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледи |
| ворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S |
| писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, нег |
| е ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се |
| е да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештени |
| мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у кој |
| „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у кап |
| } Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком д |
| и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људ |
| тајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до з |
| од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи |
| оји тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на он |
| јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало |
| итње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="c |
| ђењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, |
| најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, |
| ели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> < |
| ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и |
| да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколи |
| ак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, д |
| дина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам мини |
| е гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капе |
| ници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али |
| није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли |
| {S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и |
| и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињ |
| ити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инже |
| у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више |
| на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> |
| е се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Да |
| ну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треб |
| помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, т |
| ли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђе |
| станемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет по |
| .{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово сев |
| ознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад |
| га човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте |
| же како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физ |
| е</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да |
| равилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свет |
| а не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем сел |
| ве мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српст |
| еца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не п |
| се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, г |
| ао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{ |
| ти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се дог |
| ћа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора би |
| дмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампан |
| ићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до ми |
| 02" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више |
| амештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега друг |
| ћи се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле < |
| , ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у |
| ања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, к |
| твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојм |
| им једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" / |
| ли сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим. |
| да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио |
| једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита гот |
| , пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} |
| о ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите |
| разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни |
| ју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било напис |
| е учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} |
| а томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, как |
| извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није б |
| ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манасти |
| } Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом мо |
| аблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад |
| неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу пол |
| ви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радова |
| ле прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар поро |
| дну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и тре |
| а до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и ве |
| Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она |
| и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на т |
| задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересуј |
| </p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци |
| епо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „ |
| ике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и |
| на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да |
| ј а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи |
| него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему он |
| треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који р |
| олико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет доша |
| све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} |
| окле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи |
| а.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} |
| о и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се |
| а, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих из |
| ву сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па |
| говом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао к |
| до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад |
| што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици |
| евана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи |
| т у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи н |
| да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} |
| Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{ |
| и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин мини |
| а хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви шт |
| но рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује |
| ња о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах |
| није чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И с |
| од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике |
| : њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у не |
| и за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се мног |
| во куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна |
| стаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу |
| дигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пре |
| бјаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања те |
| та“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ј |
| <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb |
| не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} |
| мања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, |
| и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} |
| елини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је к |
| е да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће |
| се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што с |
| она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали |
| и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо |
| еми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хле |
| знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад |
| дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загориц |
| има.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само те |
| то премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, д |
| p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ |
| или“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше п |
| е брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да |
| >Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пош |
| диша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда шк |
| ана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и |
| ка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у шко |
| упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Р |
| је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове |
| ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда т |
| пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за оград |
| најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу о |
| у, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у |
| војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако |
| , обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше го |
| олним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да |
| ајпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па пра |
| е доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви јо |
| еше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, доне |
| . „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, реч |
| бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем |
| и телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и |
| ; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како б |
| ело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана |
| иње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на арт |
| у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо по |
| ђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, ш |
| лупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чув |
| данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи нек |
| Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође |
| јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрла |
| ..</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’ |
| а плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрав |
| да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души |
| и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају расп |
| “ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи |
| сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У |
| } И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; |
| д смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> раки |
| огледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешћ |
| ама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</ |
| е посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толик |
| етоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радиш |
| } И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних да |
| горице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер |
| е толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па |
| ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не |
| у лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оста |
| остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово |
| уше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мај |
| ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти оста |
| !“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да в |
| олу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и сву |
| ши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју |
| њигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово < |
| они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и |
| у, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвој |
| можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „М |
| не друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још |
| да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и так |
| пише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад |
| дишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно |
| и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврт |
| е употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избран |
| бом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део |
| И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гла |
| нда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кмето |
| ти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сам |
| то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што |
| адиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало рани |
| делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе је |
| онак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затр |
| ред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> |
| само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и он |
| шао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће |
| оване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се |
| једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је д |
| , а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које |
| .{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну |
| ја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учин |
| иле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегле |
| .{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша |
| екао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина |
| а те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац |
| нако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под |
| оју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, |
| лно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А ут |
| ве га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутра |
| ва и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде д |
| то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми ум |
| још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо |
| осао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако бр |
| ом; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова |
| е сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су та |
| а се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, |
| а, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Р |
| е врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђ |
| да ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, р |
| да ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова |
| виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ак |
| а рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а н |
| сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан |
| а чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кр |
| ећ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и т |
| д су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их |
| његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију сво |
| у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, п |
| су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет с |
| о и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћиц |
| зговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} |
| и ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно |
| , да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у |
| од свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди р |
| е ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S |
| {S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура |
| и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам |
| ули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се вра |
| .{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница |
| , а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему ниј |
| мо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет |
| тараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натра |
| н је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућ |
| и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом |
| шње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и уп |
| је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главн |
| би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="4 |
| на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Ра |
| .{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умив |
| о примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му |
| о видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да |
| ш?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ћ |
| ?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе п |
| ред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце п |
| ника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како |
| љења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више |
| „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за ти |
| у, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он п |
| ов брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре дом |
| <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Ара |
| се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Рад |
| /p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију |
| че хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвуче |
| ћних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју по |
| е случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| на то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „ |
| било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, |
| ока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А |
| обро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже |
| реће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово бил |
| да вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да за |
| , одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Круше |
| о доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта к |
| ...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да |
| а мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега д |
| н...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине љу |
| из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молим |
| адован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и |
| а, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се |
| од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их н |
| рпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену |
| о!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="3 |
| омаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за |
| ко дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, а |
| аука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да |
| нпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зид |
| и ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан |
| ана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша с |
| {S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, о |
| рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да тр |
| ац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на је |
| довоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И о |
| може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{ |
| .{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и |
| т сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господ |
| и били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да и |
| о да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој по |
| остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и в |
| н, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, |
| родно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда понов |
| био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што |
| што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој |
| у радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да |
| И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно |
| , да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, ил |
| вља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога |
| а.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} |
| .{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прим |
| Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да |
| нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе ча |
| видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једно |
| свим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још вла |
| тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>о |
| диша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима |
| дним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси |
| бан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми |
| мо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти |
| оће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, |
| је старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, |
| лушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и |
| том или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа напр |
| Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут виш |
| народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да б |
| ио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да |
| ао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него |
| учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка |
| м мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи р |
| ђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им реч |
| Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближ |
| Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их ј |
| а за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку из |
| за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласка |
| Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази |
| а ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу љу |
| ину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зим |
| кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју сла |
| да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, |
| по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на и |
| ка пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним прав |
| у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топл |
| зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспав |
| пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе |
| ад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где јед |
| пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лет |
| а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их и |
| да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точ |
| анчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или |
| ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и со |
| сле, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да |
| амо се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, |
| е у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољ |
| да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџи |
| леће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресу |
| присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе |
| да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да |
| народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и жи |
| унце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним |
| будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ће |
| облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна |
| вео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ ист |
| шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не |
| ких крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да |
| у, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од |
| боко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да с |
| да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем офи |
| у стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта |
| ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У јед |
| ја, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S |
| рећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород сво |
| {S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дот |
| летарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве |
| га.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви има |
| није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, до |
| бе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је |
| шли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели |
| културан, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је |
| и да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи ст |
| пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се |
| илике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на т |
| косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни |
| дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и |
| мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам |
| д је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да п |
| ладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову л |
| ного ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њем |
| н одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљ |
| едан човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је жи |
| ј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и |
| ваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у ј |
| те буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите с |
| лова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{ |
| .{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашов |
| ирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да |
| уквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање та |
| пр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, ис |
| .{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} |
| запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} К |
| ово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{ |
| ицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако и |
| чатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, |
| } Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!.. |
| Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама пред |
| њке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам пока |
| е даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: |
| S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то |
| табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажем |
| hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} |
| коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избриши |
| ође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тр |
| живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор |
| ви — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао д |
| па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} |
| г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и |
| горици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљо |
| е таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше пис |
| , него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на |
| ке.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и |
| ва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одел |
| едини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђен |
| и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу к |
| нике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем да |
| а то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих |
| сала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} |
| да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као |
| и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, |
| .. <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још је |
| их одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ух |
| ује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву сток |
| рава“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира се |
| ако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је н |
| трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да |
| ема томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је м |
| А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до го |
| не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника. |
| и је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је |
| чиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер |
| у подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око о |
| рађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, д |
| селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи. |
| по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сироти |
| ислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, |
| м не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што |
| се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p> |
| да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да ка |
| су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што |
| нуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе ман |
| запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је вел |
| и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— |
| еш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи све |
| црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се за |
| пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год ч |
| Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се к |
| га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете |
| > Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег у |
| била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је |
| „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, |
| ас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле |
| ко нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јуче |
| це, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{ |
| па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и кол |
| ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} З |
| овори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море |
| ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје ми |
| оја долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Да |
| дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да |
| ј зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би |
| наменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и |
| маже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза св |
| S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!. |
| ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате н |
| дметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, |
| ак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбољ |
| ла готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и |
| ена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја |
| , јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запи |
| едно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рек |
| но</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ |
| злазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблиц |
| ма се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваљ |
| ви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, |
| аку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога сл |
| ро Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да к |
| У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи. |
| та и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и не |
| ли ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овам |
| вао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране уч |
| Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли |
| и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учион |
| ешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те |
| да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се |
| с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом ме |
| е дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој |
| ку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо |
| в!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврни |
| еди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученик |
| и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стиг |
| гу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој |
| ршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу |
| загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте пр |
| одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју к |
| авницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу |
| ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту с |
| ого и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и |
| и више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли |
| , да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ |
| у прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требат |
| м онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на таб |
| та, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> |
| .{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одгово |
| Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким п |
| то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. |
| теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Ра |
| ка га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако ср |
| ех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ко и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек |
| S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зг |
| еба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и |
| де довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана с |
| има је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно простран |
| за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, ње |
| шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше |
| а и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је ср |
| икад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, ш |
| p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и на |
| те радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаил |
| — Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решил |
| акав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам д |
| је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се |
| ј, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} |
| о стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу |
| оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се |
| већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам |
| мни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса наро |
| е.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Ш |
| показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне |
| неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што н |
| о варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, |
| ћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигн |
| су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала |
| родно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца рад |
| едом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{ |
| наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље де |
| Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, |
| и у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит |
| ине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за мал |
| ам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да |
| м да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју |
| е доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што др |
| ећу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову шко |
| ро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, с |
| Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш згр |
| } И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и |
| и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, |
| а вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасит |
| сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша |
| ших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Шв |
| у. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p |
| > <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, |
| напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>попр |
| е но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није |
| то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи с |
| А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па |
| вно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаћ |
| нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде |
| S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и |
| у половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Гру |
| p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је д |
| жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по прав |
| ица избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи б |
| тор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га |
| , ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе и |
| Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко |
| кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти на |
| разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих они |
| твари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али |
| окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже п |
| етаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да м |
| целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чи |
| S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{ |
| е цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi> |
| о је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда |
| „Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S |
| е ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би г |
| .{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока |
| сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, |
| ете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти сло |
| да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли |
| тол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механ |
| народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он |
| сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига |
| ну и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се намет |
| и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и го |
| сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће |
| дених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће г |
| колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуд |
| ни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после |
| захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његов |
| } Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се ист |
| ..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{ |
| ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се |
| а га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће пор |
| њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Ма |
| џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у |
| еницима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али ј |
| ћу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати |
| јицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гас |
| , како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша |
| да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| јом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гл |
| једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за п |
| комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђење |
| овором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научи |
| же бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у ко |
| прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опе |
| ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вод |
| наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом |
| а пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и д |
| Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се ма |
| ве ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с јед |
| де некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у |
| ио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газд |
| ек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type= |
| о што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам пом |
| а седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је |
| где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тат |
| д да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрсниц |
| ите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!. |
| дим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! ( |
| S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како |
| ну његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеј |
| , хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле у |
| е тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита г |
| ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ р |
| Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се |
| мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, д |
| {S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко гра |
| изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па |
| има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов |
| едноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често во |
| итеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже так |
| је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они |
| ри на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој п |
| иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво |
| поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настав |
| да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша ш |
| отреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он |
| добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је в |
| ије била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И |
| ова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч |
| стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још |
| угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет |
| Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша |
| е; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких |
| {S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога син |
| ошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то во |
| су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, |
| а: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и т |
| нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца |
| се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају. |
| ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призов |
| не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и |
| а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p |
| и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре |
| ого више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Ра |
| вила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се т |
| у деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, |
| .</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а к |
| поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А к |
| бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су св |
| ве.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, |
| евању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав мож |
| било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз |
| престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана. |
| Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај |
| су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и с |
| се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам |
| се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S |
| носите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, |
| е народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} Т |
| да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало |
| тује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради |
| сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји ко |
| било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али шт |
| узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад |
| ња, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи д |
| ни.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збо |
| на друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{ |
| i>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> бо |
| ци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, сп |
| е и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умеш |
| дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из |
| ења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи м |
| Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени |
| о учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да у |
| род.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и ве |
| кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како |
| а пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да р |
| ле.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је каза |
| о ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да на |
| аса могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којо |
| едо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то |
| {S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види |
| развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вр |
| ваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко |
| што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и шк |
| крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да и |
| била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо шт |
| а, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори |
| Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече про |
| ови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{ |
| смени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез |
| е.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све |
| ује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити |
| какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да бу |
| ла у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство |
| } А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, каз |
| сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један |
| оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Ал |
| онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, |
| колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> је |
| м, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље |
| Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} |
| ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу мно |
| Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (На |
| употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља з |
| рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и вис |
| се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај кра |
| у, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као ш |
| важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по |
| рви гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која |
| милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{ |
| е да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клу |
| де ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од даса |
| из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и |
| лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да п |
| слобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где |
| .{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би |
| реме лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, |
| ао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом з |
| е за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер с |
| вога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с ус |
| су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, |
| а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио с |
| и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му |
| ад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати |
| е и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је ство |
| е за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, коли |
| дели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у св |
| а је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позо |
| и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стр |
| и плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће |
| и им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задр |
| се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто |
| воје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} С |
| , само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И коли |
| } Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и ц |
| видеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен вр |
| окажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите. |
| своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} |
| удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и др |
| "94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S |
| мо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу |
| е зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда стола |
| о време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за |
| су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој врат |
| диша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај у |
| а и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији пос |
| <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и д |
| ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини |
| боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи и |
| тана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радован |
| узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може от |
| ришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе |
| реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капе |
| ло је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор |
| оже да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се |
| кан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак с |
| село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећат |
| у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и дого |
| воме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" / |
| точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвозде |
| а радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; |
| им друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље |
| да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и т |
| пе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} |
| уји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је ма |
| е дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад и |
| е селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешк |
| не; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине првак |
| као, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младић |
| га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички |
| о може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, реч |
| то гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зат |
| даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ |
| будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, |
| изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га чита |
| едну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну |
| е потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одм |
| етака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбо |
| тане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да н |
| м.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми нема |
| гу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову |
| или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље |
| да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пи |
| hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; < |
| ј то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изи |
| и смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} |
| Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Ра |
| а зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и нем |
| и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| нда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја мор |
| дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и |
| из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно |
| ба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да в |
| оручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се |
| ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би в |
| , и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите |
| нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски н |
| ађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише |
| као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечер |
| } Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће |
| <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија! |
| аној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да |
| о би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово |
| коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, |
| .{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати |
| и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хо |
| едају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува м |
| кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву сто |
| мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће доб |
| } Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</h |
| е једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно |
| направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунај |
| би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га |
| како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће |
| устила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно |
| ато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака |
| ло. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе изме |
| чнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља |
| ка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпу |
| њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле с |
| {S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да |
| превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зат |
| мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо прими |
| за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики |
| попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, |
| к Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} |
| з те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће |
| друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па ј |
| о.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и |
| диша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио к |
| р и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова сло |
| да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартиј |
| ехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све |
| као да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је |
| иша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S |
| вако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чуј |
| ли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре некол |
| те, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} |
| нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге |
| ло, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— |
| оше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не запла |
| род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога н |
| што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име |
| о, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га п |
| питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо нак |
| ора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на според |
| вили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... он |
| то је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст |
| ега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и уг |
| им му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима |
| Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића |
| велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се о |
| мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <h |
| в ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад ј |
| м је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, |
| е улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице |
| ма свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се |
| раунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштв |
| е писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га |
| блу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја п |
| и хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наш |
| која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке |
| а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не |
| сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> |
| иног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа |
| да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SR |
| ју и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат |
| а, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће |
| лу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га н |
| а онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му ста |
| два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дир |
| исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да по |
| дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо с |
| , са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, т |
| каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Г |
| !..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и с |
| народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето то |
| још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како ј |
| <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до |
| повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а та |
| во с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћу |
| S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покров |
| ену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква посл |
| оме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поња |
| и мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју са |
| ародном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утиц |
| и, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и пис |
| п и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заје |
| д је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S |
| боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде |
| сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена |
| руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У т |
| ет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо |
| па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала тво |
| у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, |
| и одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— |
| тишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама |
| смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— |
| ве што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви |
| езене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори |
| , који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке з |
| у чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласо |
| рили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да у |
| и и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за |
| Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове |
| дан сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, |
| људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што г |
| ођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакал |
| оћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на р |
| сање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у |
| у њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко |
| или и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послов |
| и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама |
| може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по д |
| само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и |
| Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} |
| {S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да |
| заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете |
| миле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико м |
| ...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну |
| радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му о |
| агрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да р |
| амо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће |
| и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити. |
| писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да |
| све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори мно |
| теља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна в |
| <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p> |
| ко лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} |
| била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} |
| } Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“< |
| јемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и донос |
| ас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње о |
| о и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али не |
| одаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пр |
| у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе З |
| ели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши ос |
| мети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су |
| о!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена |
| магао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је |
| градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам т |
| е и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим |
| етку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном |
| тадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Рад |
| ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, с |
| цу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и праз |
| одине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А |
| т.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење цр |
| ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку ре |
| ро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и н |
| вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико г |
| е у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb |
| итају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да н |
| !.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели |
| ш по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ј |
| внина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увућ |
| а?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку |
| п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} |
| беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} З |
| сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му |
| о је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb |
| у?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и |
| у запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу |
| свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, |
| е,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Ра |
| у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врат |
| аћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати? |
| што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласа |
| а да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње? |
| Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу |
| средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ј |
| а...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе |
| ста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најп |
| иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала |
| он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упи |
| ако ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и |
| распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу. |
| {S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас |
| ку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч. |
| ечима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом с |
| а на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, |
| ичи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да греш |
| и</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да |
| стану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да стане |
| добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, мо |
| ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да |
| е и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се хра |
| рено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тих |
| ко ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, п |
| храни.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца би |
| волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет |
| ...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду |
| ве алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситниц |
| скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога |
| мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је камени |
| а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да |
| траховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује св |
| имо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој |
| где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли т |
| и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} А |
| гле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учин |
| а тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђ |
| у икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је |
| ласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и бл |
| се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, не |
| ву бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| идим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} П |
| да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде п |
| ана зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} |
| апита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити |
| а наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало |
| разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без |
| била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је |
| е.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега |
| затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се |
| S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем |
| о, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— |
| е, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о |
| Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и ре |
| ога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам |
| е Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} |
| } И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се сло |
| о хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и |
| спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем се |
| Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру |
| но дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо о |
| а, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да ра |
| ту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требал |
| е бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато |
| кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсеч |
| а народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се |
| </hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И |
| да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а |
| е, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учи |
| а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати |
| ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то вр |
| љу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша |
| је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућно |
| рев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље посл |
| ад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад оп |
| о потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на друг |
| конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек |
| де и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да |
| д хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, д |
| ка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слу |
| да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| о код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном др |
| и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у с |
| ад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет! |
| е сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} К |
| ко се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше |
| ан, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече |
| , колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} |
| ичани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и |
| ш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с моји |
| и и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога жи |
| друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозаро |
| она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен. |
| Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и |
| услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни н |
| лико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашњ |
| шао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га п |
| питкивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је из |
| ковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога |
| ашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам |
| {S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћу |
| огичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> |
| и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њ |
| а најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, |
| , које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар |
| му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а |
| олица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређе |
| ше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није |
| има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас |
| .{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овд |
| /p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље |
| и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо |
| овори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа мож |
| иге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} За |
| мах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта |
| евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још |
| !..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{ |
| долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и |
| оп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше ра |
| {S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, ка |
| I класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му ј |
| Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{ |
| се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гус |
| они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, он |
| е већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује |
| Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— |
| га језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" |
| .</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој и |
| емља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблиц |
| ако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће. |
| е.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} |
| сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „С |
| то је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мо |
| атери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни љ |
| Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и н |
| школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне з |
| копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вел |
| се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; |
| иши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело г |
| добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали св |
| мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.< |
| овека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једн |
| хватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо |
| ти, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике п |
| граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И св |
| е надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S |
| ладе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колев |
| ана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чит |
| кола да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је река |
| није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зо |
| а скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив до |
| ема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и та |
| и.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну |
| ут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна |
| учићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике |
| адом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поп |
| мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је с |
| или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли п |
| ан лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} |
| кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја |
| а дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам ви |
| да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и |
| ема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb |
| ка, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само д |
| о набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Дани |
| и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</ |
| д и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред |
| нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у |
| а и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, в |
| корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} |
| нас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сеља |
| же од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрн |
| ћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и зл |
| благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напр |
| у ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гл |
| опа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда |
| сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се у |
| подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> |
| } Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може |
| исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по |
| а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би т |
| е.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брд |
| е спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да |
| е“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема |
| кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба д |
| код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> < |
| ањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а |
| ет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једа |
| а скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко гл |
| свадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и д |
| мешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и дец |
| ="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да п |
| ради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да у |
| ају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их те |
| , боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда см |
| ју на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се за |
| риге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, какв |
| ало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на |
| и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе |
| можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу |
| на; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци к |
| један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, ка |
| разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају |
| : нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у |
| ај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тог |
| је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе |
| одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде при |
| ра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви |
| оја је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други |
| ако се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на ког |
| ка, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли |
| и о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата |
| асти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају |
| .{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у |
| одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за |
| тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И у |
| ко у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на ма |
| гледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ев |
| два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једн |
| кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо |
| ви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши |
| о да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се |
| нога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Минис |
| , што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да дости |
| људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нек |
| ају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а б |
| памти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер |
| и ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да |
| ће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај |
| нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарц |
| је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ |
| д не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради н |
| знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} За |
| и у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешт |
| редставили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је поче |
| је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да |
| е што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто |
| д извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Ш |
| глу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењ |
| > чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинск |
| <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} |
| у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, та |
| на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да нап |
| сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} |
| то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јес |
| дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо |
| ме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша |
| ме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо |
| д дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тат |
| кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко |
| ме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћ |
| е кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} |
| кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi> |
| е кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се |
| кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама< |
| е кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?. |
| ују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите т |
| ме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег |
| кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?. |
| е кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?.. |
| {S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код и |
| Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава раз |
| {S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке |
| hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела |
| око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за св |
| е тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пиш |
| наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи н |
| стал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>п |
| ини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује |
| пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљ |
| да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па т |
| нтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га ј |
| мо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је им |
| о видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и |
| да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели |
| .{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали |
| и човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случа |
| редније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта н |
| е бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је |
| је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је |
| сле сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га |
| исоко; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да м |
| ом и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је доб |
| теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нис |
| ави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су |
| и дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што |
| а даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састру |
| о господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут |
| шкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне з |
| Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него успр |
| почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и |
| алеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речим |
| , да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{ |
| х гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштед |
| да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би |
| егове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div |
| а говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога наро |
| таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку с |
| орено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све ј |
| почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, ј |
| лени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрст |
| да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Ст |
| } И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засук |
| је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, гос |
| ора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут з |
| се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} |
| сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неи |
| вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда к |
| ује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад тр |
| даше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, шт |
| имо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње г |
| и.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко |
| после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамт |
| ему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта бук |
| и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!... |
| поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче |
| : „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: |
| а, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакри |
| боре <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било.. |
| } А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</ |
| тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка |
| есетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар |
| на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да мет |
| е опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S |
| ама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша |
| де се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењ |
| , да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ |
| , те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да к |
| е но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Г |
| песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборил |
| е!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегле |
| а дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А по |
| вају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у оп |
| а Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и |
| а Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка ш |
| тока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десе |
| маћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако |
| о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас |
| на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава |
| и на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу |
| свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа ва |
| ану, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ет |
| де још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за ч |
| као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с |
| које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих б |
| ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је бил |
| и да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, с |
| пре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а |
| ра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>По |
| ро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: |
| аве о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне з |
| Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваз |
| ре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, док |
| бе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} |
| но и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори |
| ас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, как |
| мо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад |
| је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојен |
| нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само за |
| ад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је |
| о, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократско |
| ставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, кол |
| мља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те |
| оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, |
| игле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ов |
| бија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А наро |
| о, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви |
| нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и |
| за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексер |
| саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна |
| анастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <p |
| два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затво |
| Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо |
| да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног пл |
| оли, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете |
| мену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке |
| е са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране. |
| ју!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине |
| амо чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{ |
| се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитат |
| диша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и |
| одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом у |
| S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити |
| ти са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље |
| најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и бук |
| ку, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне |
| управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне |
| ојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на м |
| а буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи табл |
| веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слуш |
| ни сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде |
| ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и св |
| ђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош |
| i> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А шт |
| ји мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради |
| игама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, в |
| е већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да н |
| основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али |
| у почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учите |
| љи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи с |
| школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, |
| е мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у |
| ако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, т |
| сто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политич |
| ла Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болов |
| ло његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле теч |
| да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге |
| , да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом |
| ију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен |
| ељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и му |
| да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погреши |
| с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук |
| ари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни |
| само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и |
| е да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће |
| аку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: |
| у као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами и |
| зе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело |
| , а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа |
| се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се за |
| } Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св |
| е стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у |
| е.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом |
| здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је по |
| опречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити д |
| има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом те |
| је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показ |
| {S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним с |
| од конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и крив |
| мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новак |
| жбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако |
| тељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кри |
| јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини к |
| надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{ |
| ме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, д |
| а а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким углов |
| адиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, |
| у да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако.. |
| покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" |
| } Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каз |
| економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хран |
| ну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да с |
| ренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини проб |
| е и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово |
| а штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови љу |
| Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам с |
| е, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија. |
| акленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и з |
| ица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад с |
| и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће до |
| е да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} О |
| да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, |
| че бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао |
| ара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да с |
| исана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пу |
| адио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу. |
| како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но |
| ато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он у |
| не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окре |
| ама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>сре |
| <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југов |
| у, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједн |
| о сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и |
| да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари. |
| {S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни о |
| ак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађ |
| то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате д |
| а један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напр |
| у и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месе |
| и: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ћ |
| еца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наокол |
| „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двоји |
| е слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет |
| моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако сло |
| шемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, |
| оже бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, |
| личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле |
| о је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то с |
| спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се сам |
| ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ак |
| е данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва |
| ве до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, |
| дан! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Ок |
| бришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} |
| Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Из |
| писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и у |
| вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Р |
| /hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слов |
| има на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушај |
| а узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад и |
| ?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад |
| овори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се ч |
| и, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да |
| ећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једн |
| к вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишт |
| ..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то м |
| а те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите |
| ле џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пише |
| је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, к |
| и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се |
| и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви нау |
| али ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мал |
| то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> < |
| Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? |
| него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите |
| ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену |
| спођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој п |
| S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете уч |
| ити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изуч |
| мали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви |
| о је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се |
| а слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сва |
| зао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите јо |
| абли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти прек |
| ! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их |
| о је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ |
| А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка? |
| и како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него ка |
| едовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до вели |
| она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ |
| е иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се нек |
| сао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да |
| ољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета |
| оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји |
| ало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} |
| к, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико треба |
| чно сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на о |
| естите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту |
| и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Дру |
| мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из |
| } Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете ле |
| та ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није м |
| „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, |
| оје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> < |
| римали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже би |
| ни направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све |
| у нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу |
| уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете о |
| ође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле в |
| спод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили кол |
| размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, |
| ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи... |
| ата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, гре |
| а не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих |
| узи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа |
| школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} |
| сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, д |
| прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чис |
| онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџиј |
| ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да |
| {S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} С |
| ени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти |
| Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из к |
| дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не м |
| шици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или мож |
| {S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не т |
| донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и н |
| нак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, |
| ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша паж |
| {S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом |
| олу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори она |
| </hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига |
| време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима о |
| ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: д |
| унавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и ка |
| о прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова |
| а се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здр |
| за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам. |
| ати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпр |
| што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу н |
| ош лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четворор |
| ога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта |
| е“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда пол |
| и, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буд |
| да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више |
| из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, |
| о, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од с |
| е; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и |
| у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик |
| тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пуст |
| абе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чи |
| Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред ва |
| не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу пос |
| а: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да н |
| нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то ј |
| то људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не |
| им, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим. |
| књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци |
| трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и одне |
| , од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учит |
| тари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома |
| ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па |
| ду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је |
| ша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним н |
| обро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се сме |
| кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева |
| своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, |
| о одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „З |
| ници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, |
| у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, |
| зговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво |
| подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка шко |
| а у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слобо |
| радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Ради |
| и сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири |
| таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погл |
| а пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себ |
| како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, |
| уној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Ради |
| се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изј |
| том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и ста |
| кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао |
| ју шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнак |
| ћ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од ов |
| ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{ |
| се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укоп |
| ного добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда |
| е леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или |
| а од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће г |
| ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, мо |
| удним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад |
| столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пр |
| зиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, |
| књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао |
| рца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозна |
| одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, т |
| ро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претур |
| н број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и гл |
| е саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасви |
| и неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, |
| ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, |
| е први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник |
| у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је о |
| изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу |
| ом, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављај |
| бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“ |
| није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачућ |
| /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша |
| деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближ |
| држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ в |
| оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који |
| ају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдр |
| итање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Н |
| еверну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испо |
| ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: |
| е опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и |
| се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузд |
| , <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с |
| да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши ста |
| тави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротињ |
| /p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p |
| Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ про |
| а су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао |
| ућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена |
| а су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p> |
| ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све |
| ије.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, |
| ко ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на в |
| о, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је поку |
| више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су и |
| да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је ж |
| ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, ал |
| имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не сам |
| } И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па оп |
| да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се |
| ну и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и |
| нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими о |
| вде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они о |
| сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И |
| то да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљењ |
| гови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; а |
| је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и и |
| буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: |
| ротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога с |
| се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако так |
| ти сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој |
| лена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просвети |
| на мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом н |
| ем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?... |
| {S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их |
| ве.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили јо |
| адиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с |
| и од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не |
| уги веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за |
| мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на б |
| и почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер |
| земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам п |
| о, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговор |
| да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па |
| и, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви |
| рљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још |
| је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удати |
| ено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте |
| све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на п |
| .{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</ |
| д је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две р |
| о други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што |
| ка и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде |
| би.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загор |
| на, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану. |
| им и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, |
| а све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људ |
| ко се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, |
| дмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гле |
| о се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је |
| вљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо на |
| ода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је вид |
| никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне вод |
| и без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној го |
| уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године из |
| и бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш |
| једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него д |
| дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа |
| њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право и |
| да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше |
| ашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на при |
| а бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, |
| : „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И так |
| меју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Не |
| о мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> |
| ини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигал |
| о радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили |
| отврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</ |
| знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка.. |
| је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створи |
| примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари се |
| {S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети |
| спео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А |
| крстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{ |
| с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја ј |
| ај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се |
| изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, |
| да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, |
| ије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћ |
| ино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="6 |
| ивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од ку |
| изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост |
| ак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Посе |
| у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по |
| преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекај |
| наке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S |
| изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{ |
| ло ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно беле |
| о градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо |
| ешимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што |
| Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа дана |
| цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дук |
| ка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине пл |
| о неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју |
| и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унес |
| ве чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прв |
| сподине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и теб |
| да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се н |
| кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, с |
| тресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед поч |
| отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња |
| че, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два |
| тигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у сво |
| .{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калем |
| ами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у |
| е Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао |
| ће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић |
| он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, |
| је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ ви |
| ило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко |
| ећ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него ј |
| једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина |
| јглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, д |
| мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђа |
| оду и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може мног |
| р су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чуве |
| вотиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се |
| е готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; |
| у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А как |
| је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, д |
| походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми |
| м вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има са |
| ичине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем |
| еше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суд |
| днео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су |
| } Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим св |
| .{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе ка |
| риште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капи |
| а, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </di |
| ошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S |
| у се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су пону |
| али уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине канди |
| а све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одма |
| та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а |
| у школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на |
| о да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и |
| > не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} |
| одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додир |
| рате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и ка |
| ао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу |
| ове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и с |
| спуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским по |
| е прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p |
| ици власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљ |
| јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и изврши |
| послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у |
| сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђа |
| од, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала ва |
| заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да |
| рош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила |
| м не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и д |
| странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И поче |
| ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Ра |
| , да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин |
| и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А |
| обро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко |
| ређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и |
| , да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народ |
| а лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не |
| а а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар п |
| љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и п |
| помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што д |
| е морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада у |
| купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није би |
| шта не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово ни |
| е ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова нас |
| да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да и |
| народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, не |
| , да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младиц |
| да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село расту |
| Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који и |
| а, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле. |
| су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан бро |
| несете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад |
| а у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нем |
| ису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и |
| ари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не |
| ели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треб |
| државала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида |
| знати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="ch |
| н мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школ |
| бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресеч |
| е пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах |
| орио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје бла |
| ито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слов |
| ува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у |
| ше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, и |
| познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слу |
| аду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће |
| је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова пит |
| м кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им дон |
| це а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узми |
| се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само |
| се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не |
| емова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да к |
| о откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он |
| а даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и |
| видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћ |
| а да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода шта |
| {S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> |
| или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} |
| агоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле |
| читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прост |
| ишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, |
| ријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, |
| ите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједн |
| ва запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> < |
| , и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, |
| аспуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете |
| ато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко |
| још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, |
| не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узраст |
| је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и |
| и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била по |
| рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} |
| ко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани |
| ва, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гла |
| пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља |
| а најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="13 |
| ла, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, |
| љу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онд |
| ађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за д |
| е Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре |
| о Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сат |
| могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уч |
| и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, нег |
| и слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опе |
| и у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да |
| а је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви |
| е је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да |
| ао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div |
| слетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од свак |
| с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао |
| ју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре |
| ам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и р |
| највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметн |
| а ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је |
| трану.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање |
| ра бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, |
| е и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли |
| дан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће општ |
| } Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радион |
| рати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања о |
| олу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања |
| на села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела ж |
| им језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наш |
| за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати |
| S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и разме |
| чку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре пока |
| осле подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде |
| не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чув |
| нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спреми |
| збегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вече |
| Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују |
| <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписм |
| екао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S |
| да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Јо |
| {S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне п |
| пљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четв |
| лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још неш |
| аци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађев |
| диша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и но |
| и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књиг |
| е свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је |
| а они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све ви |
| нистре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече |
| послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> < |
| кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или |
| он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с ц |
| нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друг |
| рамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љ |
| одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као |
| су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити |
| онестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све |
| за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па пок |
| це те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ по |
| ли, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „т |
| пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} |
| почет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишље |
| иним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Рад |
| ће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, сво |
| ањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и |
| онамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шу |
| пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се с |
| иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје кућ |
| прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могл |
| руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратил |
| на буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито |
| у прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато |
| ко стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оно |
| ..{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ов |
| > и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да ва |
| о и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељ |
| до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, а |
| пет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да с |
| иша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школ |
| коли тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше се |
| павање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} |
| једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњ |
| p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш да |
| ац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се |
| а није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је о |
| иша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба |
| желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <h |
| душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не |
| од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет ј |
| мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да |
| да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Заго |
| то на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, |
| мет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, го |
| нути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаће |
| е то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на срп |
| пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, с |
| овршину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужи |
| елике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, шт |
| то зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас так |
| амо да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и ј |
| е само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и |
| које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осе |
| у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му ј |
| да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n= |
| га, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и |
| него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинс |
| а примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} З |
| и си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село пон |
| и је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <p |
| а Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи д |
| хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а |
| а њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођет |
| говорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div type |
| ивио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него |
| мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена |
| {S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде б |
| чеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> св |
| } За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право д |
| хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим по |
| кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу так |
| , да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чу |
| .{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа ку |
| ти Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите |
| /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо |
| ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим |
| истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се ч |
| од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога |
| Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе |
| ља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи |
| ивоту, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су |
| ебледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да лег |
| и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да ос |
| е научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} П |
| ило, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да б |
| ке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у сво |
| ворио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их |
| мешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чис |
| мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неоствар |
| а од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је л |
| олу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А ко |
| зи!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и пр |
| ла су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „ |
| ла, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „д |
| Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је |
| "11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је ст |
| а с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут пит |
| аље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати |
| њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p |
| иша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и |
| и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и |
| је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је |
| кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а не |
| дине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појас |
| која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље |
| ају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S |
| ре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p |
| да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишин |
| мејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па |
| воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред |
| оћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити л |
| су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољ |
| их, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад |
| вим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" / |
| шити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што б |
| и, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погор |
| ве теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има ш |
| овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову |
| колу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} |
| она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и |
| е потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове посл |
| да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође |
| Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и по |
| овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војск |
| е постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добр |
| ће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на сабор |
| е ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гл |
| на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од |
| адиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!. |
| али, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, |
| о сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа |
| гао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, |
| ају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; |
| рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако х |
| м Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S |
| турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наш |
| ром да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини |
| е децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи ни |
| p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отп |
| шетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути |
| време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину. |
| ети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до кра |
| ка и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима |
| е, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} |
| да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учите |
| е и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији чов |
| ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите |
| и, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане са |
| домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу |
| Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; |
| а људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да и |
| има, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има |
| , само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више |
| ар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ће |
| ојем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига |
| <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и |
| су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био гото |
| ека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена чов |
| е писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{ |
| уда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но |
| “ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право в |
| види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како |
| ће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито в |
| /p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по јед |
| {S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дет |
| о и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово ов |
| ко има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај |
| авимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, г |
| ане, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао |
| : „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то |
| школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, п |
| ећ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, |
| из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} |
| и пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац п |
| елазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једног |
| Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и коли |
| одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де |
| почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњ |
| им даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче |
| а кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се р |
| освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да и |
| ђе и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим |
| разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речи |
| говори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да |
| ио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да |
| у и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на |
| етало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван |
| лаву много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} |
| ог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, |
| иљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али |
| лабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Ра |
| и вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</ |
| самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом |
| сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ |
| „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гр |
| зује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца оно |
| чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одгово |
| ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки п |
| неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А ког |
| већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претек |
| га <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, |
| сном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му ка |
| ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српск |
| да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?.. |
| се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад |
| оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у |
| отова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и |
| цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им п |
| ренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им |
| емо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: |
| е је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, м |
| оста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише |
| ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у б |
| Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код |
| А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} |
| ...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?. |
| уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите д |
| S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} По |
| онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви м |
| а?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад |
| ј устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би |
| не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После п |
| , одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примам |
| запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток? |
| Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли |
| .{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} |
| а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне |
| а вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</h |
| а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи |
| ађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? |
| ега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — |
| умити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ни |
| Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Да |
| по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити |
| јем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времен |
| му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измиј |
| оли не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек |
| они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао с |
| ба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога |
| ама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За ти |
| „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{ |
| о је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато |
| ти, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њени |
| а па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не д |
| и у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да |
| о великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и у |
| много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... |
| и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?! |
| “ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познат |
| м владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и |
| своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где г |
| адали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарств |
| било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је с |
| су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она дв |
| {S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су поче |
| добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уч |
| и професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без ог |
| , остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, |
| сци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина ц |
| њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима |
| не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге а |
| ише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да с |
| ела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со |
| и кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били |
| у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо |
| су прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њи |
| ашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табл |
| ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, |
| а полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мело |
| које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако |
| само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном |
| То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књ |
| ило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да в |
| ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је |
| и!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би б |
| и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како д |
| х одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <div type="gr |
| S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и нај |
| шао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је |
| о је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ов |
| по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива сви |
| освете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му н |
| е, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{ |
| све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика с |
| е народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се м |
| рали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, |
| загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, |
| ије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане. |
| и.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, не |
| одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друг |
| кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, т |
| али, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуд |
| о и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ п |
| је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлуч |
| S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, |
| .{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерн |
| оје је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} |
| итница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви д |
| питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да п |
| а седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми |
| и него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих |
| за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи |
| Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одр |
| и слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, |
| {S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али |
| пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они |
| шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је и |
| а је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ват |
| еколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поп |
| ишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи д |
| а на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у плани |
| соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зи |
| у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидал |
| се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало з |
| ануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И дола |
| тране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и |
| школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замисли |
| није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И за |
| ико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге |
| а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав |
| ш ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприно |
| и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на соба |
| треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то ниј |
| , сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себ |
| ају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| дели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му бил |
| их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред бож |
| одигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А |
| а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} |
| сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам |
| : штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и |
| опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш љу |
| тине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али о |
| сле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост ј |
| он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако х |
| о људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину д |
| па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, |
| ика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељ |
| њски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подиз |
| у били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да |
| па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки д |
| о сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то ник |
| тупили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и л |
| одине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде |
| па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад на |
| љима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви |
| ињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{ |
| ка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да догр |
| па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер |
| ру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да с |
| м гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; |
| љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год бес |
| ни ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, |
| димо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде |
| разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кр |
| дравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} |
| су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дот |
| е може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, д |
| се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о |
| и у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато |
| и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта |
| ивоту и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} |
| као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зида |
| свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и |
| аници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу... |
| прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити |
| у га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одв |
| ве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За |
| одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се му |
| плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рук |
| отиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без д |
| урци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину |
| S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам гот |
| и, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:< |
| ована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око |
| земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и пр |
| ажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде за |
| ије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који ника |
| ацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чеш |
| је север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да |
| упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас о |
| више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до |
| но, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи г |
| ребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје нос |
| <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви бу |
| длогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се |
| S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p |
| ети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ов |
| ају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија прав |
| и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, мо |
| као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће п |
| г, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не во |
| мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да |
| прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да |
| ети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се |
| и: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна |
| ави бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога цреп |
| а га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; и |
| у сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ћ |
| зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око шк |
| седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам са |
| у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у шк |
| им не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније ов |
| .{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша |
| јој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што |
| фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде веч |
| ођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутит |
| е сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће |
| ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе |
| есте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у живо |
| у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је о |
| и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово па |
| им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то каме |
| тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то теш |
| али инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на зд |
| асвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а н |
| и га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша п |
| е књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читањ |
| а чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не м |
| ас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да |
| е већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све |
| <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп |
| S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми преск |
| за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p> |
| е.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{ |
| е дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем о |
| ћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље |
| у путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после по |
| у сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кува |
| шом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још |
| диша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао |
| лозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијат |
| да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован |
| у за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће цигл |
| ојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше |
| ви људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре д |
| о им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју мла |
| еко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Д |
| ојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре |
| у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и ос |
| а Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди у |
| које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се |
| науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су |
| рши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} |
| } Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече |
| амислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцниј |
| вци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, |
| ан.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад |
| е чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Он |
| ма не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у |
| .{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих сл |
| нда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, |
| шу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он ва |
| у да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, гос |
| {S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи |
| е могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима |
| ти од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет |
| аву и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде |
| Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“< |
| ше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све |
| ше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дак |
| Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l |
| безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацим |
| — То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер |
| /hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>у |
| >,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> |
| ма тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи |
| о би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја |
| а да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, |
| руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их д |
| полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; са |
| год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само шт |
| најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="3 |
| преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, |
| ге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу у |
| а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову |
| ју више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу |
| <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред |
| колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само пи |
| ни радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубит |
| ен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли |
| а продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{ |
| урнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, гд |
| живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на чове |
| адам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам |
| у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А о |
| ној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу. |
| Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, |
| тку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продуж |
| у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, < |
| на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем о |
| платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће и |
| а набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да беле |
| е највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни |
| ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово б |
| а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој |
| и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије |
| У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а дана |
| и: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блаже |
| један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање |
| е полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не |
| о по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да |
| ио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим |
| ољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче ов |
| и људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калу |
| но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он |
| ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, р |
| невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца |
| ана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не |
| шајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити ов |
| бедилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други п |
| се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову ста |
| ако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} |
| , и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код |
| одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божи |
| мака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непеч |
| ато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и |
| аља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три де |
| се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је |
| државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само она |
| , узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „т |
| ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да |
| зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно |
| а се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} |
| ђу дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не в |
| , разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толиког |
| рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да |
| а три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује са |
| а <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табл |
| се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са ст |
| „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, |
| едном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <p |
| угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По д |
| кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро и |
| а на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S |
| кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за ј |
| ље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само до |
| много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покал |
| им само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> в |
| ите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, |
| ..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајд |
| да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за уда |
| тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће |
| ница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља |
| ели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је |
| те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет в |
| {S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у |
| га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га |
| руго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа сво |
| да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вр |
| и школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало с |
| шење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чич |
| веку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо |
| на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се |
| ђе и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео |
| нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с црте |
| олагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање |
| лим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад |
| м и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у |
| ега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само т |
| ило и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, ш |
| не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и бољ |
| ториске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учиони |
| младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву |
| Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја реч |
| у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву |
| села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних се |
| одине држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешт |
| „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и с |
| 0" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души њего |
| одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове |
| родни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у дру |
| о клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у к |
| и погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом |
| Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: |
| ка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n |
| коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви за |
| абогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске кан |
| рипада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један а |
| од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине |
| је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и пож |
| зведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идућ |
| дали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и |
| ји би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да |
| одједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>н |
| није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је |
| и неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и д |
| е у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>о |
| ико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас о |
| м сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га |
| да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, |
| } И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које |
| би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их им |
| лико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вр |
| Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад |
| е ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имал |
| практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а прак |
| дати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли пола |
| чког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљад |
| а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не |
| е песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто он |
| и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да |
| реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само по |
| дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спуст |
| шта није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је зна |
| сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајк |
| год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станој |
| е деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{ |
| вала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и б |
| м је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, к |
| вео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако |
| .“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје ба |
| а, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе заг |
| ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, т |
| а дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Ра |
| .{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да |
| д се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се в |
| сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се |
| љ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се |
| ако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да |
| подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, |
| мо изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зов |
| сно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А |
| .{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> |
| ушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> |
| заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби |
| ао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и леп |
| сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на дру |
| Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводи |
| ди.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p> |
| а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиш |
| како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разглед |
| за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} |
| „Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали |
| , очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у посл |
| је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а |
| tle>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад |
| тово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, |
| азговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по |
| било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши |
| А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Кол |
| о песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико |
| ржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена |
| ранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цве |
| почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад |
| е ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреб |
| је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За коли |
| и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Је |
| чну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем |
| те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и п |
| е као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда д |
| било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромп |
| ици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на |
| ле...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, нег |
| н остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће |
| критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом |
| и дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором уста |
| е довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у т |
| ре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не |
| з већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, |
| шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово с |
| сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све |
| и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар ј |
| подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао |
| основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге |
| е, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И |
| и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабир |
| стоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и |
| о ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Срби |
| ад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све |
| е био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши |
| јала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n=" |
| даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и |
| сетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата дале |
| .{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је |
| грезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет |
| почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су и |
| шли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша |
| бу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде неш |
| адио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва |
| псани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су км |
| гобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењ |
| акшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила б |
| } Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ |
| а ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све |
| е, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је ку |
| ла).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S |
| ажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шт |
| ела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и |
| кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут! |
| а умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је |
| или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч |
| етури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповед |
| ницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљен |
| у посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непе |
| сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, |
| о је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и са |
| кратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете к |
| ову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам |
| Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хо |
| се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S |
| врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога неку |
| кривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљењ |
| нство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном |
| у неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} О |
| .{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што |
| сени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и |
| и развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здрављ |
| р и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро |
| да, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162 |
| става буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне |
| уре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет |
| ака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди п |
| орише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница |
| црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочек |
| а учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан с |
| одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Да |
| , да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Ра |
| и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница ув |
| ш, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу |
| а пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, п |
| мо опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато о |
| д не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је би |
| уке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и |
| је у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је |
| тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још м |
| да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А к |
| ли то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпар |
| у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да |
| кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта |
| бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за т |
| ини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним |
| тра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и посл |
| где вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} |
| е, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер |
| топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, ос |
| између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да |
| пео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од кам |
| за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцни |
| а не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и |
| лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде н |
| шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова сло |
| ати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадо |
| м и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која с |
| именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се дарови |
| тку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило |
| да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи |
| но да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове |
| ви овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле |
| масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати упр |
| утрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку ду |
| у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. < |
| овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нима |
| {S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у |
| ико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш |
| аршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде т |
| јвећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад из |
| ш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Мог |
| , које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необичн |
| p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у За |
| арошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме пос |
| ад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на ње |
| кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Р |
| е с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и |
| сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, п |
| се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед |
| ну овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би са |
| .</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науко |
| да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде сва |
| пита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима |
| је дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одб |
| ша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, га |
| о могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од к |
| дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут |
| е за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао |
| ово синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда |
| оже набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће |
| машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" |
| ладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у о |
| будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се по |
| није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише |
| е рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој |
| ад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>? |
| “ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане дев |
| <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад каже |
| е каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта ј |
| друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А |
| оста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми |
| Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен ни |
| нђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био |
| /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изнен |
| рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себ |
| ао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и б |
| њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази д |
| ије било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Љ |
| теља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада |
| земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околи |
| није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Бо |
| скочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него он |
| последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Ра |
| све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, |
| орији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази |
| дине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био к |
| а једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није |
| значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И с |
| квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је |
| и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} |
| ање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола време |
| арод“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је |
| што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плуг |
| адио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година ко |
| .{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову ле |
| убе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета |
| иште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова згра |
| и у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер |
| > <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и |
| Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, к |
| ма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</h |
| е здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви. |
| изу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како М |
| т је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратни |
| е чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз г |
| та.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Миле |
| та.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и ј |
| и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на |
| више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опа |
| прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно |
| : „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема цре |
| од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је зб |
| сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и |
| радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је м |
| о се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теж |
| новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми |
| ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, |
| је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бој |
| ина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да |
| S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под |
| а није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут |
| S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{ |
| ати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет |
| > <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек и |
| ? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једном |
| д нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се со |
| м И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици не |
| о.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад виш |
| ам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не б |
| е друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега |
| е кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је н |
| и!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, х |
| оље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколиц |
| повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените л |
| у и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али о |
| и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни в |
| ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али |
| изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" /> <div typ |
| — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S |
| да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи |
| попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{ |
| промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најб |
| бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, |
| да им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да пола |
| и ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту руб |
| како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је п |
| каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо |
| већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p |
| утем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се ј |
| ма да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не |
| } Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео |
| те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живи |
| им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице |
| адиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, |
| пита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, мн |
| а лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да прол |
| онесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са |
| понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији н |
| му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у |
| Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту |
| метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подј |
| кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S |
| како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и каж |
| на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колик |
| казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; |
| аблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у |
| клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{ |
| е стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг |
| и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их |
| ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера |
| да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером. |
| и писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо |
| ваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете би |
| у просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе по |
| окле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени |
| лена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти. |
| S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче по |
| како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како д |
| е према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожел |
| упио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Он |
| му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у |
| олу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n= |
| још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лек |
| i>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам |
| а у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад |
| и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе |
| од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Р |
| госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог мини |
| секу нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу |
| че Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намешта |
| он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| не исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па н |
| е!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има |
| е говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и |
| То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод но |
| но <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето |
| с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један |
| и вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одг |
| ла помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те с |
| hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је к |
| м а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, |
| вет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад |
| све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поно |
| чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мај |
| чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је ве |
| адиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре коли |
| Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њем |
| ћи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и м |
| естре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у са |
| с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Гру |
| о могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немо |
| ли, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако раш |
| остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, |
| а мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда |
| село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне се |
| дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни |
| и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хте |
| о што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, |
| ко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је сам |
| ка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не |
| којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстим |
| ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да и |
| ице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најз |
| јој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се ст |
| S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом |
| се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опру |
| одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде |
| меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лаба |
| него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и |
| ако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћ |
| агорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека дај |
| осто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Оту |
| спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици |
| о било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по |
| ало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили |
| реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и вла |
| едне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је |
| х су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога |
| загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И |
| , и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да |
| је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како |
| ду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало |
| ење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши ме |
| тају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а к |
| Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје |
| љају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду су |
| чен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један |
| транац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели д |
| S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша |
| ли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> се |
| врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље |
| ло само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинск |
| је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће |
| јави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{ |
| не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој |
| о ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <p |
| градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у ле |
| е чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, |
| школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не уч |
| мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на к |
| е и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешн |
| {S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уст |
| ано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да |
| де, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би |
| ажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманов |
| е наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји |
| оја је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи мо |
| а друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да |
| то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово сел |
| овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад |
| олико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} |
| авце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Ка |
| ка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни бару |
| шега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они д |
| који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте |
| н с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, не |
| ома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помага |
| иша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Са |
| да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добр |
| дна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на мо |
| у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће |
| ити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад |
| арод је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и на |
| о што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, |
| Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упу |
| живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па п |
| вадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да |
| научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да из |
| дојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, |
| она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, |
| што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте |
| ка.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао |
| о да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао д |
| ете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиш |
| Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам |
| шој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узме |
| њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, |
| сли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза в |
| више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па |
| данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у др |
| м селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код оч |
| да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да |
| е или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и |
| ј је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и |
| и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што |
| бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, д |
| па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно п |
| иди својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p |
| “ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће |
| три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе |
| река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад |
| авље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебе |
| ње земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Ра |
| да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке |
| Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде |
| о тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} З |
| ја“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући г |
| ју и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излаган |
| гледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="3 |
| питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и напи |
| сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школ |
| њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по с |
| ју.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него |
| а писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захв |
| мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} |
| > и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој а |
| ду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, |
| : „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>по |
| део колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га |
| добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да |
| о га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи |
| а ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им |
| али сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпу |
| градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је |
| ози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> |
| аво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="chapter" |
| та; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби |
| све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај |
| поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисм |
| ерна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужн |
| итању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише вара |
| напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</h |
| </p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишем |
| шко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слов |
| мукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос |
| .{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет |
| , то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="cha |
| ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас о |
| остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{ |
| о 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1 |
| , па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њег |
| је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу |
| овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, |
| тавите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико ј |
| {S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут с |
| нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} |
| ке, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро |
| било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим прос |
| о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи |
| онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог т |
| отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне и |
| т даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се сло |
| <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, |
| е, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загори |
| ..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S |
| 98" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p |
| — А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> < |
| е то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани в |
| аметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} По |
| старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, реч |
| ли с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога дед |
| ала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и наше |
| се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе |
| тану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, |
| сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се п |
| коли не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти< |
| е у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, св |
| ине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Ра |
| го рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на |
| у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи оста |
| н ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас |
| ша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша ј |
| омишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре д |
| би, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне |
| то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за ш |
| о не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, д |
| е после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба< |
| благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене |
| ако да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— |
| деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном |
| би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави |
| дно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га по |
| су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и |
| сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта |
| омиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешл |
| не, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи |
| а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овак |
| очетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а а |
| као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не мо |
| ливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда п |
| слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар! |
| ко нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубр |
| дишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд |
| ди то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободн |
| остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, л |
| утите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађај |
| свећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољ |
| е чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?.. |
| кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb |
| !...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова |
| ћу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и в |
| ите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите |
| је је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избри |
| ја иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље з |
| Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| а, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и п |
| ига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају сел |
| и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, донос |
| певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и с |
| {S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледај |
| заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате |
| а и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се |
| имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разум |
| и за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим к |
| сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на з |
| hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S |
| створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разум |
| ите га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} |
| ту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио |
| ћина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, |
| најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници |
| едан другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро |
| тку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и г |
| лупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да |
| људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде |
| во ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш? |
| стори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из ш |
| у почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, даб |
| а им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова |
| та месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још виш |
| во Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабу |
| њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а с |
| та није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} |
| провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи нога |
| у и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Е |
| г, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ |
| —а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, |
| у школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} |
| лској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даљ |
| ављено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су |
| „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета в |
| ко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; а |
| ван. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Рад |
| е наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо |
| чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигд |
| Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које ј |
| „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Оту |
| он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде ча |
| ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</ |
| } Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онд |
| нимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, |
| х запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите г |
| вник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако |
| е сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме п |
| ..{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна |
| су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу ко |
| ао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, |
| сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој н |
| адиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> |
| мози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="c |
| S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а т |
| творите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два |
| .</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а нем |
| по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{ |
| тувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и саз |
| шним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих |
| мо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сва |
| ас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашег |
| Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} З |
| учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи |
| у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега |
| да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било |
| т, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно им |
| вих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало |
| ка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она ск |
| </l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану |
| ма у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они |
| } Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— ст |
| ите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} О |
| се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па |
| чевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника иску |
| је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да и |
| са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да |
| обри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се он |
| иве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају |
| е да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, гос |
| “ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку |
| ени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком д |
| у сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу с |
| ју, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у |
| м у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у сел |
| ди могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с |
| е они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће шко |
| , а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по руч |
| иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах |
| и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприч |
| Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, |
| а могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један на |
| е окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву стра |
| зу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље |
| та, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; м |
| а им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало он |
| поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до С |
| ко су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадај |
| хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су шко |
| а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми |
| њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} З |
| е по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, д |
| о се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хлад |
| гу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од оби |
| ченици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> |
| је се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и |
| и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само |
| , танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и < |
| чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и н |
| и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу |
| ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да |
| не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије |
| з, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се по |
| лије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је |
| А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у шк |
| више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у |
| сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као |
| и земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болов |
| иња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима. |
| је куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што |
| о питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су |
| } Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не |
| S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А |
| ам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно |
| у говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учите |
| аког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље. |
| у и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије |
| ожи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се боји |
| нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитеље |
| загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну коп |
| ља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највиш |
| азе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин је |
| них и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно |
| дредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е |
| гом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уст |
| су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ нег |
| 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако |
| редавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању |
| најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да ви |
| е су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбољ |
| ш заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на |
| самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде |
| ауче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и тру |
| расли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више |
| господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селим |
| сти људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу |
| и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и вод |
| ивога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изу |
| н, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто о |
| о лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне |
| било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што ј |
| } То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... |
| и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне мо |
| њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него |
| наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и оп |
| машни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и пос |
| ко добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово |
| ече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз пла |
| иљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, не |
| ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто |
| ој и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на р |
| учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S |
| етитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда |
| м шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Е |
| тељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући |
| четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла би |
| ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онд |
| његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била ос |
| аде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се сел |
| сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да |
| ли седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећ |
| не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за пр |
| А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би мо |
| ире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, |
| лу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је шт |
| свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све |
| то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега добро |
| а, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет М |
| погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без м |
| И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да |
| да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а т |
| ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се |
| ђу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Ра |
| његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну с |
| же бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и |
| после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десе |
| жи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка |
| ако ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или т |
| а им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друг |
| и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с |
| а ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, д |
| , и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} До |
| угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила |
| ешету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам ц |
| ма.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често н |
| виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну у |
| ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово |
| затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру |
| рудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} |
| ака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} |
| тово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој на |
| Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са |
| ји, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања угла |
| д ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{ |
| иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмени |
| вде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="1 |
| ако се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: кри |
| сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу по |
| ви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак ве |
| мо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под н |
| , а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша |
| {S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје п |
| м.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S |
| учну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да |
| .{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} |
| школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима |
| е за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; |
| мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једно |
| овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} П |
| е и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо посл |
| р.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, д |
| {S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окренит |
| Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли |
| жете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи бе |
| о је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се пр |
| } Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо |
| по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се по |
| о краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камен |
| у вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једн |
| помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се д |
| те ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује |
| му, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше ка |
| а слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, д |
| х десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут |
| и да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да |
| вам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгл |
| мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!... |
| не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био п |
| долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке. |
| и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже |
| 9" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Он |
| во ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. |
| осле вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, п |
| S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изг |
| то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје до |
| као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почис |
| зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове |
| одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лак |
| е школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p |
| е проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама глед |
| у имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напр |
| е градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као р |
| да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И з |
| а загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div t |
| одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако |
| души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не |
| 3" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} За |
| читељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете |
| за својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и за |
| брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и и |
| гаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за т |
| А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— |
| ан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главн |
| рнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијаца |
| оље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} |
| евтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било |
| не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} |
| а је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде |
| еколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да те |
| :</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> |
| м, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и бр |
| о хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?.. |
| кама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге н |
| реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви |
| мо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у т |
| „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} |
| е</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толи |
| или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте он |
| вуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив |
| ати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> < |
| говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више пр |
| оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ј |
| га“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у |
| има.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва про |
| ваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они вели |
| је и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је |
| b n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и |
| да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господ |
| га, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да и |
| </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну |
| /l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабуд |
| <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> |
| ти људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било рав |
| е, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете |
| боду кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и |
| и ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, |
| шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђа |
| се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скид |
| један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редов |
| е да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и к |
| а. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели |
| огађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише нек |
| говори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озг |
| о и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <p |
| продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита је |
| {S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му бла |
| емо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. |
| а, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Р |
| ео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен! |
| > сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до |
| а нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је |
| инили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да ни |
| му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да бу |
| познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га |
| ђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа д |
| изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови |
| алог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>јед |
| кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико годин |
| ине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и |
| ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умнож |
| “ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надз |
| ао и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и нем |
| ачуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајн |
| чи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостај |
| горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо л |
| вио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памт |
| а се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра упис |
| ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за шт |
| до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су |
| ој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све вр |
| ад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, |
| едну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали д |
| ио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно сп |
| ка него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су сед |
| о више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за |
| ам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи |
| групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S |
| умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара М |
| ују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се де |
| далаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова |
| мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући |
| ије много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако |
| сно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније к |
| олску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо |
| и дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело п |
| {S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нис |
| а вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао |
| ост по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у про |
| ти другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега |
| души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души. |
| руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празни |
| ов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се |
| е нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у ш |
| неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имал |
| е видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начин |
| S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је |
| , да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи хра |
| ца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кре |
| 102_C7.7"> <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Хер |
| ло опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газ |
| ди и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да |
| е да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени о |
| им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и поч |
| а Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан |
| Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња |
| ти него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоћ |
| ине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуд |
| велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости зва |
| му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненад |
| то се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{ |
| родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али п |
| о му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо но |
| господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напу |
| и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад |
| поручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и |
| газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује |
| аде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне пород |
| Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су |
| вап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S |
| ше ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да с |
| иџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и с |
| стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за |
| е, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беш |
| же се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — ник |
| ед сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као |
| </hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и д |
| устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се |
| ељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је |
| ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кро |
| Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="gro |
| му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Он |
| еба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му |
| р и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше о |
| анствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа |
| и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, с |
| .{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!. |
| “ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављ |
| клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде |
| ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод |
| себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S |
| ти па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, |
| о доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кро |
| селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају |
| да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе с |
| су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних |
| едајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му д |
| о на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прел |
| без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу св |
| о у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код с |
| име се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао |
| } Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Д |
| ма ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна |
| ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто виш |
| упала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Мил |
| ају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после |
| и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, |
| очнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи букв |
| ма ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по |
| оме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку |
| ели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња |
| ша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за по |
| све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што м |
| ену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба |
| чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бива |
| вљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S |
| “ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља |
| и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Д |
| доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, |
| је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му к |
| Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо < |
| но село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и |
| ови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пут |
| о као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је |
| аке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам коко |
| и су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја |
| ебе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора иш |
| не сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и |
| е и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају |
| У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у |
| кувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се од |
| да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче |
| је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле |
| дговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> < |
| оста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држав |
| а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} З |
| овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi |
| <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овак |
| ло.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље |
| 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрв |
| те, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти |
| капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гаранто |
| Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну |
| да се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је у |
| ј рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини |
| слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, |
| е изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине уче |
| ње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то |
| ије дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S |
| , она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна |
| где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити |
| Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се |
| враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Тур |
| оји погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} |
| <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све извод |
| да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазил |
| речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> |
| и се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А |
| е примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи |
| р им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врс |
| и, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Рад |
| ец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, |
| ека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна |
| огу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак чове |
| жбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n=" |
| и нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} |
| што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће |
| а паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће |
| била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А |
| да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напро |
| немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети своји |
| с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type=" |
| тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него д |
| народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, о |
| биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толи |
| за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И к |
| ље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</h |
| , одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!< |
| n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у ј |
| акве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све |
| ирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за |
| мо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци |
| ила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају |
| тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, ш |
| ви дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, |
| о 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: |
| е могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики |
| го њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војск |
| е и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак |
| је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} |
| ер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме. |
| о зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може наве |
| мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а |
| ђе до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да прод |
| тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он с |
| елу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: д |
| а писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 са |
| ди код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он нај |
| још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута о |
| прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и вр |
| дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он |
| , јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Ра |
| ило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, д |
| реноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из ста |
| еби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћем |
| ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </ |
| а.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било |
| да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, ч |
| амо деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је најви |
| е побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од ев |
| онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно шт |
| чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="cha |
| у лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати |
| како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер с |
| учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је р |
| ру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под к |
| о у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, мног |
| ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах |
| и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као о |
| колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из т |
| } Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиш |
| е свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изл |
| да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле де |
| волику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто вр |
| ао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су |
| и на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један пр |
| ао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Рад |
| итао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зи |
| ору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{ |
| „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и |
| крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код ст |
| е имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Зат |
| дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Р |
| {S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији ра |
| мо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одред |
| нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педе |
| амо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их |
| особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, |
| е и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} |
| ите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} |
| , е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb |
| а!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> |
| е, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад ха |
| јте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се ка |
| } Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?.. |
| ад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одви |
| те у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пише |
| а просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за ж |
| е што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је |
| куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале |
| видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, |
| ено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно ј |
| Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} |
| шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке ст |
| ако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и ко |
| попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша ве |
| ..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Ос |
| о у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би св |
| } Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече проз |
| а тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница |
| науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер |
| тина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано |
| вај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, |
| стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако |
| или сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научит |
| есу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с |
| тле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је о |
| ам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно исп |
| отле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напиш |
| } Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу л |
| јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка по |
| ише да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, пре |
| у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и по |
| , да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе р |
| оли поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </q |
| Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из приро |
| јка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честит |
| угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерил |
| е и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе. |
| ко су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На му |
| его и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света |
| афоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и с |
| се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и мож |
| .{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога |
| геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Мно |
| рани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других шко |
| ца. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене мат |
| ање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све |
| олини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење |
| дити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по шк |
| , што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у св |
| што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А |
| ја страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на к |
| и у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога |
| а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупи |
| исменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све |
| том и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и ра |
| ?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово к |
| да им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер ве |
| Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? ( |
| </p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на |
| те ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- П |
| о што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти |
| ује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и мн |
| Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, д |
| ложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађ |
| глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле |
| слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је п |
| коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се на |
| једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе доврш |
| ји уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша ста |
| зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочити |
| мо школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради |
| } За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други |
| лко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример |
| } Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} |
| у осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиш |
| ме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко |
| и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могл |
| вановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за |
| </hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, |
| емо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о |
| вих Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му п |
| текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и зн |
| есет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет с |
| вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Ра |
| ља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше з |
| су четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне |
| м врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не с |
| е дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после н |
| а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све уче |
| друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и ве |
| су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни |
| , шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб |
| ицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали на |
| ољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из с |
| ма, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врб |
| пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, |
| ринове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад ј |
| је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, |
| ма у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, |
| ли, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете |
| , пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају |
| да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотик |
| иној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавањ |
| за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ов |
| окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њив |
| ва мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога сел |
| који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђа |
| грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, |
| и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био н |
| и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима ку |
| Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: ок |
| , не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа ј |
| јну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођ |
| д нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</ |
| све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су |
| домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су не |
| се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да |
| ију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кош |
| торију“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се ни |
| а цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају ш |
| долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке |
| радину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} О |
| књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по река |
| акању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p |
| е, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мал |
| земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што с |
| војицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у нов |
| рто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша о |
| лачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у |
| Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} |
| ад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зов |
| ло рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још |
| па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна ж |
| да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толик |
| друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек пис |
| Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените |
| а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се се |
| Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је |
| е су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| вадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва ч |
| ужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, кој |
| ко познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо д |
| почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори к |
| о, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S |
| а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између |
| у, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да |
| ачним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почн |
| ј.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} На |
| er" xml:id="SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом ни |
| ерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} |
| а од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нем |
| ио величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом. |
| е надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, |
| и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар |
| чко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и з |
| к, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче |
| њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је |
| ало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, нег |
| тима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле зго |
| уди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар |
| браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко |
| у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем |
| помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се реш |
| та.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да за |
| у таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да мет |
| у ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да јо |
| олу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је |
| p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, б |
| је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— |
| љања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за |
| во свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не |
| м се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га уви |
| це, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на |
| апитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали сво |
| олико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што |
| ла па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела |
| тала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја по |
| Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој |
| асно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би ми |
| ј, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учит |
| не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поно |
| ек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је пог |
| у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао р |
| а нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди |
| поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} |
| } Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранил |
| у поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топ |
| се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично |
| љана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело д |
| што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима з |
| а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; сам |
| могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију |
| } Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: |
| ра, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла |
| у се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано п |
| децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах п |
| ш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div |
| ао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господи |
| ени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, т |
| ва на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије |
| ad>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вр |
| астава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је |
| :id="SRP19102_C6.5"> <head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био к |
| дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се зав |
| емирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају |
| свећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S |
| еле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никак |
| Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да |
| им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хва |
| да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, |
| и моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и |
| ма све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио |
| и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јо |
| шљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} |
| јрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује |
| е они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, ј |
| ећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у сво |
| а доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричк |
| ији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у шк |
| екао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно |
| :id="SRP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{ |
| :id="SRP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном |
| ml:id="SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље до |
| нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра |
| колску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао |
| ега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас ни |
| иште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необ |
| на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерами |
| и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допа |
| ном изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и |
| l:id="SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и |
| l:id="SRP19102_C3.9"> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „ |
| а у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топли |
| поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, |
| заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Заг |
| ић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хит |
| и је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На |
| ета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој н |
| икло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиш |
| Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што са |
| д школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите н |
| а, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, та |
| ан важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутр |
| } Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S |
| настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наста |
| Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве |
| научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили ст |
| их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу н |
| о...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерал |
| увао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колик |
| астао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад ни |
| а ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али т |
| чети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати с |
| е учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</h |
| и би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера м |
| мамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кућ |
| а су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C5 |
| ико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је |
| сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мал |
| озори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и ка |
| слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилнос |
| вну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Не |
| Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му |
| памтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устан |
| аде „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, |
| у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће нек |
| они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, |
| Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Вели |
| ки ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем |
| "305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђ |
| дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две све |
| l:id="SRP19102_C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка |
| То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворк |
| p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не б |
| ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцниј |
| ење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се |
| јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остал |
| >Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S |
| добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у |
| де, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио пос |
| не добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршен |
| ml:id="SRP19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису |
| id="SRP19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у само |
| ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дош |
| l:id="SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </h |
| l:id="SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније н |
| школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили зам |
| а њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, |
| бично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb |
| ао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет прос |
| , а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} |
| диши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном п |
| те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па |
| раду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загор |
| о кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и ку |
| ри са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, как |
| ако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радос |
| S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о би |
| оље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој |
| p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type=" |
| азум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, не |
| ин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} |
| коли, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је јо |
| ј дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село |
| и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле |
| у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се |
| врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје |
| све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позв |
| нице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробу |
| За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога |
| ажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосе |
| чеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а стари |
| а Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је поставље |
| о у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад |
| .{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је |
| о их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, бе |
| ту човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За она |
| да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих |
| ањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут |
| d>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана к |
| /head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва доч |
| Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. |
| е учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" |
| да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас |
| буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапу |
| скоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} |
| .{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, |
| Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекар |
| су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „ |
| вао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „в |
| а и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га у |
| књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо кр |
| p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овак |
| а оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде ле |
| >7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од нај |
| У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку |
| .{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му |
| је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих |
| о, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} |
| че: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прст |
| им кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које свак |
| е прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу план |
| ви у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је ра |
| ани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Годин |
| до до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у по |
| осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су с |
| пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су црта |
| ако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече |
| пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне с |
| Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини доб |
| вај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да |
| све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље. |
| ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз к |
| уго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време |
| кав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа |
| је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет ство |
| је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред шко |
| ј Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у шко |
| и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> |
| градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихо |
| ше у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отиша |
| ра.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на |
| тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!.. |
| S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{ |
| да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој |
| љења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било л |
| има и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мисл |
| то рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша |
| опање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да вид |
| почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Мил |
| ло овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да |
| м а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима |
| олили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру пр |
| овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју |
| иљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да |
| воја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетин |
| итом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска год |
| вога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учи |
| ме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а се |
| еле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, |
| ак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама д |
| S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да ш |
| х очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измива |
| n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на |
| шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесе |
| ма, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу |
| Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити < |
| осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из |
| ки ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и |
| <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштова |
| ну.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је |
| у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко вре |
| оклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и непра |
| </head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то врем |
| Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је |
| а управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније |
| г му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе |
| <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили |
| сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог |
| , и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не ди |
| љи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и сла |
| сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у ш |
| среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не у |
| ик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрест |
| од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не ид |
| та хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... ре |
| не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли |
| још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи |
| ј министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два |
| S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држ |
| Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и |
| а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је наста |
| а два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитељ |
| је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу б |
| господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му ц |
| а села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њ |
| у</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуали |
| века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окрета |
| ишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај мет |
| и па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто |
| е сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пл |
| им најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често куп |
| /p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слоб |
| да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место |
| “</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код кућ |
| го; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведр |
| и лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и о |
| само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} П |
| дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака из |
| {S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца з |
| друга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био сп |
| ли и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео |
| се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао |
| или у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} |
| мио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на |
| те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читај |
| силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} |
| су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па би |
| у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за |
| е може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{ |
| ше и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, уче |
| таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до ко |
| е бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и предсе |
| > више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али јо |
| авније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и мес |
| дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за |
| е обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро п |
| :</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S |
| авке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућ |
| свитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша |
| е познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас |
| ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, прем |
| и се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где |
| од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Тур |
| ио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на врем |
| ени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се гот |
| олако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда |
| ване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи кој |
| та је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица с |
| а дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла св |
| учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе |
| на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини |
| руге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично. |
| ише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочил |
| вом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изглед |
| а свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те |
| ов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином ка |
| а да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отво |
| у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам о |
| ајтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на |
| шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши сва |
| није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове |
| прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам |
| чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене |
| готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с |
| овом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{ |
| раде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да |
| господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не са |
| ету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се мо |
| а не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомц |
| у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више |
| ез жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до |
| раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном др |
| , и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} |
| .{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мо |
| да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде |
| „Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и |
| вину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни |
| у а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакв |
| ч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Р |
| ву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без п |
| требно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb |
| и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу чо |
| мо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од |
| је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зеле |
| тота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим |
| ком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу с |
| противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и |
| дишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома |
| нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Нем |
| да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказа |
| оље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче све |
| ућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, |
| а се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безбр |
| е открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с |
| р је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право |
| ним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S |
| е још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом ме |
| земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то каме |
| не су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, к |
| оду нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се изме |
| дио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро г |
| мози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуб |
| од одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и |
| разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка у |
| а, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па |
| <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у |
| очети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изи |
| то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! |
| иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако сн |
| <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша |
| у, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда у |
| нпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису |
| оловину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у п |
| , за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо сам |
| вари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно р |
| остојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он |
| да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се |
| ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова |
| ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим |
| , те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да н |
| д волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове уч |
| исли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови |
| , да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласај |
| а табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усх |
| је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини |
| родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још |
| А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што |
| ецо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од ка |
| дам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којим |
| .“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и зд |
| истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су |
| прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја |
| одно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ |
| и мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде |
| о је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је бил |
| женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошл |
| да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па у |
| га, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погреш |
| , што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, д |
| С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега в |
| и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадба |
| ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и мед |
| } И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </di |
| е на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгл |
| се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође С |
| 3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml: |
| у и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Ни |
| S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А |
| 2"> <head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада бил |
| .1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улази |
| ви Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све с |
| у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и посед |
| у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега но |
| трао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато |
| даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“, |
| богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива |
| ово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито ка |
| забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Ради |
| н свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини јо |
| одине.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и преш |
| r" xml:id="SRP19102_C11.1"> <head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шет |
| унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шест |
| вичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не |
| кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, |
| и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје р |
| ду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Ради |
| боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да н |
| ику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру |
| ање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срц |
| а те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађ |
| а је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све би |
| дине учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједно |
| вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и |
| м у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазна |
| раво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радов |
| и и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала |
| а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој |
| о нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да р |
| мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају |
| Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</ |
| ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне |
| е године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени но |
| него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвр |
| ишта јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Д |
| олеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и |
| најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор |
| и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајк |
| Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да |
| не свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више ра |
| још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Б |
| о селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Заго |
| ти неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гл |
| ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје у |
| о даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и |
| нела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и |
| оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој н |
| } Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је |
| другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њен |
| што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена ма |
| ца допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање вар |
| авље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је с |
| не?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S |
| ко је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша |
| да сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она изд |
| осумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сиса |
| је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је да |
| је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дет |
| } Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад |
| сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па |
| олу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се |
| и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше |
| рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике |
| ер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је |
| осватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је |
| ато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особи |
| и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омлад |
| ећ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали с |
| вако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да и |
| мо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању |
| ко не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог |
| о у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилациј |
| а је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој |
| дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која |
| овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво с |
| орици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} |
| рици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и учен |
| шао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад у |
| у теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе |
| /head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га |
| испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама |
| је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша вид |
| ла, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И |
| окушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка |
| и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опе |
| и и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа м |
| ш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним |
| “, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога жив |
| ица више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напр |
| ош ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господ |
| шину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, |
| за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, |
| ше о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да |
| де Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појас |
| е било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим |
| и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механск |
| искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи |
| ке.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дош |
| е кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога те |
| је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била |
| аничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имал |
| и мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијал |
| И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Ста |
| ан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео |
| ли и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потп |
| је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише тр |
| у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја |
| ан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступн |
| иша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Р |
| неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учит |
| >На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати к |
| ша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља |
| о стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господ |
| колу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две годин |
| 356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су |
| о је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" / |
| ема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви |
| воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да н |
| није но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба |
| р био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова |
| <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после |
| е ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их пр |
| xml:id="SRP19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прв |
| школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I прв |
| ница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљ |
| обу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те |
| а ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и мате |
| камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи |
| да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А |
| повнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пун |
| ој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, |
| уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не с |
| и заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад |
| ресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан не |
| су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су |
| о неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и |
| р и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могл |
| а дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се у |
| а.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду |
| .{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> < |
| Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не м |
| ећ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви |
| за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, |
| неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на |
| ане од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани св |
| да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; зн |
| о, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— |
| Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и |
| заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он |
| и ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре |
| обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да |
| је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи |
| но друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења |
| , а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговара |
| скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ |
| д ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и п |
| лима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате |
| ата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било с |
| е ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зо |
| нђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господ |
| благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се |
| и до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени |
| у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана |
| напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад |
| школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зим |
| Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он с |
| му, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики |
| војом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и мн |
| ило да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка по |
| оброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што тр |
| ојица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са с |
| м у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипа |
| атвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како рад |
| 36" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који |
| свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пош |
| износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом тр |
| ога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао |
| на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни |
| егледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли |
| аве буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече он |
| лне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако |
| упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против |
| било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им |
| радан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке преви |
| , те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују |
| Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претп |
| рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би |
| мет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливај |
| да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш! |
| ревикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда М |
| е ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једн |
| {S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда |
| опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре |
| било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда |
| м Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</ |
| тицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и |
| школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају |
| а сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану |
| не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо |
| не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„У |
| остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То леп |
| е су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну. |
| ему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у од |
| ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и у |
| уду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је пр |
| окле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, гред |
| одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Р |
| крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве ст |
| плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене |
| ене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план нап |
| вала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разу |
| може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у |
| и сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало |
| зори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и стари |
| јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се |
| де, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није ску |
| зго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропад |
| ћи како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, за |
| адиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „ |
| блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, п |
| та; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго д |
| оже ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од к |
| авије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак |
| те од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко с |
| киром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто |
| па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече друг |
| его једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавам |
| 9" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свако |
| е јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигл |
| да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам |
| средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била пат |
| вета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па |
| е, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И |
| е било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он |
| ро је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то |
| ија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су с |
| ити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и |
| иша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали крив |
| } Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, о |
| кова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да |
| амо све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша |
| ају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмањ |
| могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш |
| пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} |
| овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да ме |
| А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљи |
| уже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити |
| 12" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало зам |
| ти, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, |
| S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а |
| ланине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на с |
| , по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те |
| S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобљ |
| обље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори |
| S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, ка |
| пе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака |
| онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна м |
| , ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, |
| клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, |
| „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца |
| и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се |
| докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове |
| ну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже |
| ође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обел |
| дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми |
| та Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оста |
| ој: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и тво |
| и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља |
| маже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, д |
| раво вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ |
| дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје пос |
| болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади з |
| суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; |
| морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији го |
| а нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нем |
| рањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их он |
| то говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И пр |
| И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили |
| сне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде |
| н премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за |
| утра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља |
| остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су |
| умете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар. |
| с има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја до |
| че село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и са |
| ке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је |
| писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{ |
| имо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи ч |
| ече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете. |
| слио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не мож |
| мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треб |
| је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...< |
| еба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко з |
| е школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове |
| т за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да |
| ви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно пит |
| вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Је |
| Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротво |
| у Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај сво |
| кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га |
| и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и пого |
| „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја вели |
| адиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и |
| м!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до |
| реместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда |
| грађена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у |
| оларска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу |
| љало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ва |
| не.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу |
| по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако |
| ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на кра |
| двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би с |
| ао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све |
| а прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} |
| че:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемог |
| се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом. |
| кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите рук |
| S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, |
| ожете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у ст |
| устите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените гла |
| и спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад |
| едан! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— |
| те још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, по |
| другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два наз |
| а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их |
| она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако |
| иша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S |
| S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре н |
| у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Коли |
| ку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци |
| ове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу в |
| овест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Р |
| руге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, |
| тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли о |
| авило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо |
| поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и |
| ао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку |
| о да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опе |
| S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем ред |
| е стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} |
| и да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! |
| дине школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад |
| кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи |
| н, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} |
| стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биро |
| нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, |
| тања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општи |
| и оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може н |
| му, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи њег |
| добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њ |
| почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да |
| о је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли п |
| на два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} |
| а ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код |
| р код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем |
| код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} |
| оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледа |
| би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек |
| мо је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, |
| ње.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то осл |
| а једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; ч |
| и.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду |
| ују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таб |
| ећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно п |
| живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, |
| ла на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је св |
| слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино |
| ном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ру |
| уде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка с |
| ћ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а с |
| адиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је пост |
| зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта ј |
| ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опе |
| продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбу |
| зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили пос |
| : како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само |
| средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испо |
| асред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школс |
| кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, |
| школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, до |
| S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да уви |
| , одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту |
| т камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му т |
| наки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на друго |
| кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Је |
| рвом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомил |
| hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за г |
| водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а |
| ме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газ |
| о: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо њего |
| једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље |
| апетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви |
| ио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима |
| тао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су |
| ише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су остави |
| до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао как |
| ванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је ум |
| желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поре |
| менту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табл |
| а се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} |
| е из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге ст |
| еца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</ |
| је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са |
| једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки. |
| о је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ва |
| и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" |
| ицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго |
| у:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири је |
| олико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он з |
| лико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три |
| и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто |
| же за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или |
| школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{ |
| опа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви |
| а леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране. |
| код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово |
| е сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу он |
| ио као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <p |
| ом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет< |
| /hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која с |
| е оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањц |
| ше.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и |
| азвитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет |
| а; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло н |
| т, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остан |
| сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!. |
| сет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет |
| па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; |
| зишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигла |
| да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали |
| <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} |
| да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благ |
| S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: |
| з Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а |
| i> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} |
| вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Рад |
| моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најм |
| и су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за дес |
| нда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико |
| ори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу |
| oup" xml:id="SRP19102_P12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div typ |
| и ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисл |
| дан јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут п |
| три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „пресли |
| ас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут че |
| два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и так |
| руже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоз |
| у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S |
| ло да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом |
| Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојк |
| о на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао |
| у тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда ст |
| е добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута |
| о штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а он |
| пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само |
| и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим |
| ако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити |
| ишта хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде |
| рао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако да |
| један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију к |
| ако ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овог |
| дан сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за |
| ме послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и |
| као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосл |
| дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А |
| увати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} |
| ад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге н |
| рните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је < |
| д једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине напра |
| пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико |
| његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак мил |
| пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала |
| а два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а ка |
| и даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него |
| су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година п |
| окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет |
| о је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири |
| две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: |
| није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којо |
| и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета! |
| ршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} П |
| ога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на |
| о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нера |
| ен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И |
| се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад с |
| мо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} К |
| о <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Ра |
| тину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, |
| узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару |
| учити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж |
| направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се |
| али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, |
| , као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да д |
| упио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су |
| ме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам |
| позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да |
| лике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних б |
| све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико ме |
| вља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све |
| је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није п |
| е на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} |
| , да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те |
| рата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и |
| м је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још д |
| ве а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изну |
| и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био гото |
| рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p |
| ош две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све |
| а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате п |
| ко вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клуп |
| ..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље |
| почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би |
| поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у с |
| арод“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет |
| се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју |
| а и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и о |
| белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика к |
| песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша |
| право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, |
| страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и |
| кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе |
| и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ |
| у а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и вел |
| што другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на свој |
| а ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На прво |
| богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се |
| ига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и |
| загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме ка |
| , и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролаз |
| ови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су св |
| ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: |
| S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите та |
| господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а |
| деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша ст |
| чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с б |
| их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља |
| ица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошл |
| име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. |
| та: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се се |
| свим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господин |
| она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је к |
| ат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био |
| ћи ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непос |
| пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако шт |
| диницама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?. |
| /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им подел |
| иде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по в |
| другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У сва |
| а заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну кој |
| је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на ј |
| има?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вел |
| у га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац |
| млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по в |
| !{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..< |
| авога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђу |
| а, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу баца |
| А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јес |
| вориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а |
| и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и п |
| вно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила каме |
| умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште |
| Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебели |
| ака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене |
| {S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још |
| ам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прв |
| отово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад |
| Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према |
| ><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази |
| обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као |
| управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен |
| да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више |
| ече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради |
| макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом в |
| ада.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба |
| крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано сло |
| аде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S |
| устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по ва |
| стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном |
| ојим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становниц |
| морите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој |
| ена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће |
| се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредн |
| е, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Мил |
| а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, јо |
| ве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већ |
| састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и |
| реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стакл |
| S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суш |
| За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљ |
| а то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене он |
| њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повла |
| е покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} П |
| ше царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да с |
| е страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је сна |
| — Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за т |
| господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли |
| ве попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, |
| уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?.. |
| ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову |
| зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви д |
| небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које |
| и без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попре |
| свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много ч |
| ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово сва |
| ким таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су |
| патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубов |
| hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи |
| лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и |
| ради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} |
| .{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Р |
| ма томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право |
| /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који нап |
| о да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика м |
| је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва ок |
| у, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће р |
| ало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Р |
| друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећа |
| аде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је |
| овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесе |
| S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и |
| оћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних |
| дова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко и |
| куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе |
| руја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Г |
| S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у обли |
| о на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је |
| ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом после |
| ушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете |
| ите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Остави |
| , душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних |
| и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> < |
| иди ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l |
| и Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, к |
| завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="1 |
| авриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка |
| а је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало |
| њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало дев |
| , залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца би |
| залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца с |
| а, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтал |
| ила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и заклик |
| о, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборав |
| есет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?. |
| едам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свако |
| } Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте |
| ест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад |
| је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>де |
| анкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> <div type="c |
| roup" xml:id="SRP19102_P9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div |
| да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{ |
| лико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих |
| је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Д |
| М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који та |
| чајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње |
| сет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>де |
| мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све нап |
| ачајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свр |
| ано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричк |
| и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је |
| ога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску |
| служење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, г |
| нтно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка с |
| а је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је |
| ко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и о |
| војке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је мога |
| .{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разр |
| у знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама ост |
| чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је с |
| азним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад |
| у, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> |
| ајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> < |
| је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако |
| а с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особ |
| и, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какв |
| доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу пр |
| Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} |
| позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у пр |
| ато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако д |
| ешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикава |
| адиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да чове |
| тац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш д |
| и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, |
| ову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту с |
| истову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{ |
| p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и памет |
| о су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} |
| вима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у |
| него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с |
| поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не |
| /p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже ра |
| школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по |
| убоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министер |
| да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — бил |
| је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title> |
| ј на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули п |
| њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с дес |
| ње и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи |
| <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво |
| hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпр |
| а, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра де |
| људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код дец |
| >Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу |
| ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела |
| дравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку с |
| тика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „м |
| страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стра |
| ита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чл |
| . „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван |
| „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А с |
| ве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље |
| делите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали |
| међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју |
| љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> д |
| угом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на свак |
| могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге. |
| Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и дру |
| а одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име |
| .</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекал |
| е, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише |
| : она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и ње |
| {S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови уч |
| тио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!. |
| } И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, кој |
| дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од п |
| је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, |
| > <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам |
| школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свим |
| таде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нек |
| дрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша зап |
| а.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, |
| он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже је |
| е или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у ус |
| желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту б |
| ек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од |
| ...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако теж |
| рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да |
| ти у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом |
| а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на н |
| тругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отеса |
| к губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува виш |
| на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве |
| железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове град |
| ила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, ш |
| да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то |
| оста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а н |
| из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле |
| маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И |
| ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбиј |
| ашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет |
| а осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то |
| од више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи |
| ве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религис |
| делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо н |
| станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишт |
| о за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица. |
| , што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашњ |
| м овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас по |
| а ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, |
| ајбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога шт |
| о да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да п |
| адишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} А |
| е и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога чо |
| , он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Коли |
| } Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>с |
| има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је о |
| има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду |
| х <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је дес |
| hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду |
| hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је |
| >девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је |
| ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је |
| есет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> ил |
| вих <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десе |
| уће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" |
| велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> |
| туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Ра |
| сетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту |
| да пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Коли |
| њем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="13 |
| а или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — де |
| зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тача |
| аку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића ц |
| еведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет д |
| i>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда |
| hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, о |
| десет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, |
| трдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има |
| есет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има ч |
| едесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има |
| о да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, о |
| есет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео крав |
| те опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а кол |
| .{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S |
| е: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} |
| ебројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} |
| апетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пр |
| е опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико |
| ица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше |
| врту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађи |
| S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите с |
| ака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге |
| пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељи |
| ри часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{ |
| цама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> |
| су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жељ |
| Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље с |
| је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и |
| иша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb |
| мају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!. |
| не све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање |
| о десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p |
| ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да да |
| одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не |
| десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога ви |
| њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Преб |
| авили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да напра |
| потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, |
| направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} |
| ко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да |
| лупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у |
| сет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — де |
| !..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога |
| вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} |
| но и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо ос |
| и, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још ост |
| сетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} К |
| ених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка гор |
| уку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута виш |
| је Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на ст |
| во ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини п |
| ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добр |
| вапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет |
| е и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, д |
| S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бро |
| онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличниј |
| .{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војник |
| .{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. |
| ..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико н |
| ко је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо оста |
| , а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи |
| ли, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на |
| колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је ост |
| колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на кл |
| а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. |
| т!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} |
| т и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. |
| иваду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довр |
| бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом др |
| осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?. |
| oup" xml:id="SRP19102_P10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> < |
| а ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо |
| њака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље |
| х почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и |
| о да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један баг |
| ницима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малог |
| било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами кал |
| хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то ни |
| на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе |
| оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово ниј |
| дну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} К |
| дова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је |
| ова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то |
| ма све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi |
| а даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам |
| ко је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова? |
| је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{ |
| <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мај |
| или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> <div type="chapter |
| је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколи |
| поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност |
| ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десет |
| редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико |
| ма десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дак |
| т стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиш |
| аблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школ |
| је имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> |
| адње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама |
| <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће прв |
| и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писме |
| га; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} |
| сечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за |
| што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за н |
| е ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све |
| Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде |
| а да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели |
| клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узм |
| че: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне д |
| м по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погуб |
| рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге |
| бли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} |
| вите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све |
| ам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите... |
| ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} У |
| ри реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S |
| у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{ |
| само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!. |
| у до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите |
| лико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?. |
| што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S |
| <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>----- |
| Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четвори |
| х тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, |
| свеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p |
| ар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи |
| те на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на |
| е отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стра |
| оје је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите ј |
| ала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знал |
| о пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по |
| м, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учи |
| еве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апса |
| ву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет |
| рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Ради |
| о</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по |
| шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од пи |
| почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено су |
| ли само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, и |
| ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То |
| Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од пи |
| <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите |
| } Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi> |
| S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} |
| ва.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се |
| но сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је |
| то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Д |
| најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi> |
| и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово ј |
| егова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даљ |
| ну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из п |
| собље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „к |
| мо очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — |
| i>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово < |
| одника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу. |
| Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче |
| ву на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> ру |
| а десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Ди |
| ана ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на |
| адите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! |
| јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у заг |
| на слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да |
| опреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону ст |
| S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на |
| од коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан < |
| окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ов |
| и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благослови |
| симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, |
| ош једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е са |
| на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпу |
| } А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна о |
| е у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли ист |
| : писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није |
| пет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спусти |
| ед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да |
| еве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отва |
| а).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет над |
| Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви |
| ита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p> |
| вши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пусти |
| а осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу |
| руштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови м |
| оље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па ку |
| после рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже! |
| реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба |
| Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изу |
| ке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите |
| S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!. |
| } Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е |
| ећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћ |
| видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!. |
| она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је |
| ва код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пу |
| {S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините са |
| ку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} |
| а озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</ |
| .{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад |
| и тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S |
| о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли те |
| ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад |
| , снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да каж |
| низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi |
| <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, |
| мио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi> |
| код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како |
| , рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па н |
| ту има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века |
| новну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Да |
| ђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо ка |
| S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да п |
| а и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тесте |
| јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само |
| /hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — |
| а ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Ра |
| ао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; |
| ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„ |
| гње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се и |
| ме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?. |
| уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?.. |
| иле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје |
| т, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </di |
| шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти |
| {S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема! |
| у ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, ш |
| ра — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} |
| аца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те д |
| а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о |
| помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрам |
| hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Ј |
| сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Р |
| S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p> |
| науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на сел |
| о неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, д |
| је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико |
| и рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам уч |
| привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по |
| казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким н |
| има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били |
| лован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да дол |
| не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те нау |
| агоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој ку |
| .{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне |
| у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. |
| Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отиша |
| S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свог |
| е у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас. |
| свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="37 |
| ..{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не |
| врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Р |
| ица опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него св |
| мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жа |
| нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити ов |
| оље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, |
| ет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се. |
| је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у те |
| те кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} |
| д наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договор |
| ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар |
| сам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; он |
| било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одгово |
| шу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи ди |
| а, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши |
| ини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, |
| ма сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} |
| ?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. |
| ојим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете вол |
| нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господин |
| мо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цве |
| а науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради с |
| конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли се |
| лу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему поч |
| hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите |
| и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, го |
| реба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит с |
| Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’! |
| о их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако |
| внити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он по |
| у слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би мо |
| току сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољо |
| људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, тр |
| другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си река |
| ла ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепш |
| це.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви |
| исли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему |
| та прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - |
| згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви смат |
| е и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задр |
| умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је |
| на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељи |
| и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p |
| неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песм |
| а наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што ви |
| сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај |
| говори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А |
| ве нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и р |
| дни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изуч |
| {S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова |
| д ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред |
| лизу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да по |
| ти.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је ме |
| киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је |
| ила Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, кој |
| даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највиш |
| } Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте п |
| одине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало д |
| хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и пре |
| Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао |
| и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с де |
| опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{ |
| “ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јес |
| а Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече |
| твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њ |
| вако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, |
| и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут |
| ава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о в |
| лио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га |
| ма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ пре |
| S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила |
| веку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете ос |
| нимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до г |
| посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше шк |
| свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интере |
| едини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старос |
| а, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрело |
| ато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> |
| к његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, шт |
| да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а н |
| уда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му он |
| болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је |
| време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тро |
| ле.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише пли |
| окле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и да |
| нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и рад |
| акога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све пар |
| земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку сит |
| естили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А |
| ва а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и кам |
| међу себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да |
| с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су т |
| свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде јо |
| о, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само |
| један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камењ |
| узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дој |
| неше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А |
| и Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо камен |
| ка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица пре |
| S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него |
| с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Ра |
| .{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне |
| Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S |
| новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама |
| „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша изв |
| олако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те |
| ба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гус |
| о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу п |
| сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гу |
| дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стиж |
| ејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нар |
| стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша он |
| дрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од оно |
| полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; |
| би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се |
| ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и т |
| hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву |
| се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и |
| ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће |
| сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала ш |
| {S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S |
| није, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће с |
| одине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да |
| ла њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И |
| редио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошт |
| етала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече |
| и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да |
| а дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чуче |
| , и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ с |
| кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, |
| би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И р |
| донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Бож |
| а и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва |
| ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу |
| више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једно |
| ја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће |
| апита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; о |
| и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке |
| е иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине |
| цама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове п |
| пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно |
| а се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или варо |
| а ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она |
| шао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} |
| алуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, |
| ршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да рас |
| ша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћет |
| ли.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} |
| овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послуш |
| е паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, к |
| ана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себ |
| ање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и |
| о, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо з |
| где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа шт |
| оли и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе |
| никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школ |
| рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, |
| </head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, раз |
| ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле вар |
| а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само |
| нежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да |
| су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда |
| >Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особит |
| ого боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одр |
| ете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да на |
| а ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зи |
| вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Под |
| гао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио |
| уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туц |
| јој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и у |
| има врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они |
| или ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, |
| ead> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Дан |
| а отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико н |
| а, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гро |
| авршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ј |
| ено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у |
| а се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну стр |
| је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а зати |
| у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже он |
| потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их |
| авршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на ка |
| а с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара |
| хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта |
| дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, |
| го одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то |
| ј земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управ |
| на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећ |
| мо оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да |
| широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у |
| едао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И н |
| ква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превали |
| уге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули |
| икако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усва |
| адиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући |
| дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" / |
| у и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да |
| „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију р |
| аједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Ради |
| сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од да |
| о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и |
| е и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и л |
| е и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ |
| равимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да са |
| поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на са |
| диша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али |
| ко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је т |
| а час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Р |
| <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућам |
| о друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} З |
| радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Кол |
| нку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и з |
| страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодн |
| с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су |
| . „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опе |
| ни ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, |
| собито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође |
| а и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је пр |
| } А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер |
| с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неу |
| увише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S |
| мење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао |
| ах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико ч |
| и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, |
| тни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што |
| ско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио |
| на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена |
| о не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телес |
| неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, |
| ли.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас до |
| за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да |
| вамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше |
| .{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу |
| се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман |
| о да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у с |
| , усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна ду |
| не био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин р |
| ако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери п |
| азних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправил |
| ге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоћ |
| јвише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно |
| Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и вол |
| ако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="2 |
| нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не |
| S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чува |
| " /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све |
| у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе |
| нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:< |
| ао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— |
| другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо |
| ле, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и |
| огу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјав |
| н не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} |
| ажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало |
| најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а п |
| дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је |
| и још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 |
| вима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто прошир |
| тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та хран |
| д њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа. |
| Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу |
| е код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба |
| о.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од |
| њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За |
| ешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, |
| уху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да в |
| алеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type |
| шетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</ti |
| у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само река |
| ларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која |
| што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о |
| мешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да |
| д Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и |
| е место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди д |
| иху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им ни |
| ве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не зн |
| лаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су с |
| мете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, |
| боје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у све |
| да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да |
| тране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља |
| ме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако. |
| мите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако |
| не где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су о |
| е слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу п |
| рстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пу |
| крстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже |
| Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паме |
| 19102_C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полак |
| и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у |
| <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе к |
| , боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо д |
| гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо |
| а, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теб |
| е буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари |
| жит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и ц |
| же да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизи |
| сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и |
| здржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријат |
| о им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао |
| ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотин |
| вога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше |
| и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се |
| угојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку |
| а, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучил |
| ичана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и ве |
| } А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које мо |
| у младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до ш |
| зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече |
| Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милос |
| о ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео |
| “.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у |
| ања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, лог |
| еизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша |
| поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека не |
| рао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могл |
| тима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и |
| ре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школ |
| а.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа се |
| вније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па те |
| ну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а |
| да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба диза |
| појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у |
| то и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладн |
| S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и |
| и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предс |
| кања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И |
| се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Дец |
| но дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвр |
| природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је д |
| најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он н |
| .4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после изр |
| , то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главн |
| другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по |
| је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, с |
| ико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је |
| ре код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код |
| е ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих а |
| бализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема |
| ош једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да де |
| p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну |
| ет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и |
| .</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами |
| , да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник д |
| оји је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвен |
| узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с |
| сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, п |
| а уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{ |
| другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да ид |
| о парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао вр |
| и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је |
| сле посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које |
| у се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, н |
| избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро зап |
| је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне |
| а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прек |
| породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне прин |
| а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео д |
| је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} В |
| er" xml:id="SRP19102_C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А р |
| полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изг |
| а година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиш |
| ће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у шко |
| тра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит |
| ачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и |
| труже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз р |
| рсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и |
| наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у |
| то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за ш |
| трао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а к |
| рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете |
| о, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље тре |
| е највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали |
| разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тра |
| ше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</ |
| о поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан |
| могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{ |
| и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати оно |
| а устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало |
| и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и шт |
| чиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и |
| , да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да |
| терија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Рад |
| оре се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви |
| раду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је ку |
| здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, р |
| иран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом |
| ештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово бу |
| с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта |
| је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити п |
| 19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необичн |
| у“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на п |
| и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби |
| сти овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, је |
| а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, |
| } Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се |
| 1" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S |
| коло и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим |
| е до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут до |
| азно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, д |
| радан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој |
| „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Мил |
| да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама |
| у ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Р |
| осподина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је ч |
| че му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша |
| p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прил |
| опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба |
| и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све |
| имнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду ко |
| ћ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша зап |
| школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није |
| оре у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а од |
| е, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годи |
| ница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за |
| барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| епо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је з |
| ље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добр |
| артије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је |
| е сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја |
| али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести |
| Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми |
| То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч |
| дно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу |
| а ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према пор |
| брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од |
| етку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рек |
| а се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко б |
| о је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче |
| рећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, у |
| га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо |
| реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више вр |
| д нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у |
| сутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле зајед |
| ају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на |
| даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, гд |
| ли кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <p |
| оћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде |
| мао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није наш |
| су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} |
| ну уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих |
| вала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n |
| женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји |
| е друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" / |
| говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је шко |
| ко чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једн |
| ао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да |
| он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „ |
| ва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} |
| тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без п |
| пим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим |
| а, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих ова |
| да и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да |
| а, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на |
| Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, |
| писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирал |
| го и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови уче |
| ледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли |
| то је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет д |
| икрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе нека |
| и још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво ј |
| се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter |
| ко школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је уз |
| је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето ј |
| Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у |
| другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље |
| зрасло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није би |
| а децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по н |
| иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време о |
| едњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и н |
| ом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да науч |
| ?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда са |
| истар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу |
| , ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све |
| му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу |
| ица, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} О |
| ко лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И о |
| или школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помо |
| ња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају |
| да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што и |
| добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била |
| имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, к |
| осподин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А ка |
| рањење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној д |
| а су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својо |
| а уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао |
| лико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испит |
| ија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање |
| храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је |
| писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Са |
| , те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познава |
| у и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да са |
| авио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му оди |
| на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> |
| хом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него |
| а тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} |
| а децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школско |
| само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма |
| е оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А а |
| S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном зади |
| ..</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини |
| набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, |
| он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да |
| езу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да |
| згледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су заг |
| </p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био у |
| ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепш |
| јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, о |
| време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомиј |
| су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине п |
| рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, т |
| акво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, к |
| мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да с |
| S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али с |
| мери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су |
| и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише се |
| је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке |
| ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напи |
| р), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђав |
| ају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а св |
| ење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом. |
| ="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо и |
| агали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, дец |
| тедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да |
| епријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио |
| с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и |
| л он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беш |
| адишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, тра |
| pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви с |
| јица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али |
| матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој |
| еда и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га са |
| ки просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Сам |
| те помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносит |
| ево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показуј |
| ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћ |
| уги? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Сп |
| и! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{ |
| справља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Оп |
| ли.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} |
| а видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} |
| узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кућ |
| звади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се |
| варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се |
| чак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код к |
| етрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} |
| Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем ј |
| о дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо |
| азда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су |
| више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим |
| се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек мог |
| мо о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div type="chapter" x |
| за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и |
| је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се |
| ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и в |
| и имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили |
| тра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кме |
| дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе |
| — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш коли |
| , света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и б |
| аке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и ку |
| аздарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо |
| сташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што ј |
| ота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, до |
| итава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео |
| еч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год бра |
| има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље |
| па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није д |
| да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и |
| таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од |
| али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану |
| а грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женс |
| акве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и |
| подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на |
| елом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> |
| За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: подел |
| собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скам |
| је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих пр |
| } За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је |
| иса га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за њег |
| обро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па пом |
| ..{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко |
| ла количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је с |
| г Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, |
| е, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и |
| ла Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све т |
| од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, г |
| те да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морам |
| ши Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и ид |
| то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина |
| цније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом |
| је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су с |
| ледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и |
| ђите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове г |
| подине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда |
| Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освет |
| ку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да п |
| ларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче ха |
| ћа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих |
| има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо |
| то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдо |
| } Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зим |
| ће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођ |
| е, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмак |
| 9" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побо |
| ловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све ч |
| пречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да кол |
| ела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке |
| >Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила |
| и поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу |
| жао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S |
| ћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било мес |
| трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста гото |
| иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{ |
| па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућ |
| вога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стој |
| много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море прек |
| } С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Рад |
| лови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре б |
| } Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одго |
| , те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, |
| још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, бић |
| идети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега |
| сподине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а |
| сподине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> < |
| е пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је |
| рици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих |
| имо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца н |
| } А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвал |
| еници у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Исто |
| и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можем |
| о је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почел |
| итање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколик |
| до, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Васи |
| и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и ре |
| ла су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села |
| најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пр |
| е учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу |
| ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет |
| , напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb |
| же: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и |
| угаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово изв |
| омила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притисну |
| е уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учит |
| ине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села н |
| за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене пала |
| лике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам с |
| н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам |
| слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево |
| о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и |
| о похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад к |
| е:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ћ |
| доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка |
| пе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и о |
| с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде |
| ке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у |
| овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другог |
| пи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у ча |
| мену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничин |
| им, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је |
| среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санст |
| сли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чит |
| ем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је св |
| и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{ |
| е једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај с |
| </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег |
| а су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и |
| а мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још с |
| код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број ј |
| не и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш |
| о се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мра |
| онац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца. |
| умената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у ду |
| ви разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша З |
| ако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{ |
| уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он |
| д ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И к |
| од нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} |
| да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица пра |
| диша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу |
| е бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и та |
| дите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите |
| одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} |
| } Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их п |
| пут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо. |
| не друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и |
| тави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да |
| S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био |
| S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен |
| цом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с ч |
| во?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша реч |
| S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почн |
| код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он |
| гне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при св |
| оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У |
| је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S |
| она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинског |
| кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својо |
| ли, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, д |
| о да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома при |
| ује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интерес |
| А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бо |
| м и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Рад |
| и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитив |
| /p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад наб |
| S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима своји |
| жати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им пом |
| су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуд |
| дби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико бла |
| направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, |
| двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, ч |
| као пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учит |
| ом заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом п |
| већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћ |
| је су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преоб |
| а; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школ |
| д школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по |
| ђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана пут |
| авање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у |
| и — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којим |
| !..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви |
| руга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на је |
| {S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чет |
| за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу З |
| колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је |
| ије могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колик |
| м затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку |
| Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади св |
| амо ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрук |
| о и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утиша |
| упа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичн |
| о, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде остави |
| ком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у |
| и разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо |
| е вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| мо читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мрт |
| богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћ |
| и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и о |
| их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је |
| ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите. |
| !..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изост |
| } Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најг |
| радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет прис |
| ви фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмић |
| а треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца уз |
| и и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку |
| да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу дас |
| он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша |
| лабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи |
| носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом р |
| још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, г |
| артонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предме |
| } Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори |
| јте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељан |
| кају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју |
| це и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да угово |
| Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све ва |
| о донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиш |
| дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А са |
| „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи ост |
| подине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у |
| ога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне |
| долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и зап |
| су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне |
| ремена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре |
| ише да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гл |
| све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту. |
| ари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Ра |
| и ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, |
| ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Ка |
| его да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, |
| </p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео |
| } Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога м |
| о рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: |
| ора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, |
| како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправ |
| а веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли с |
| ће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је |
| колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако вид |
| етири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да уч |
| је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да ш |
| Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо бил |
| у своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски |
| S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, к |
| где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису |
| одине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} |
| мо читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју |
| а.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, |
| је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, зав |
| дају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па проду |
| ље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не тр |
| p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да и |
| вде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — |
| њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећег |
| оги би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{ |
| итава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости |
| селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и зас |
| ју; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| ва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће |
| правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l |
| борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира свој |
| љи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и о |
| ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове |
| с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу п |
| знато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да |
| ао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а |
| љан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су о |
| е беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли |
| а тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме л |
| ље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, |
| и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и сти |
| израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за п |
| на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам по |
| емо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи |
| ођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом |
| како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико с |
| да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља). |
| еље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и п |
| ика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко н |
| тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о |
| Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi> |
| у је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као сн |
| као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да пред |
| ре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и гов |
| илова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„ |
| ао гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену |
| д низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дн |
| о би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би |
| му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и п |
| в, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хај |
| ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“.... |
| рушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до За |
| е с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?. |
| ди се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако |
| ију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суз |
| порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек с |
| сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће |
| школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих о |
| више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се м |
| ико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају |
| обро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не |
| а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао |
| , што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни род |
| т дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је с |
| чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се уч |
| договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год х |
| рећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се |
| колом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улаз |
| ве беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су |
| упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилич |
| нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати ча |
| задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с дец |
| равку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судниц |
| а и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да |
| тар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да |
| до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Јез |
| боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога п |
| за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Кол |
| хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало н |
| умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и ради |
| ље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.< |
| .</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће |
| да онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Рад |
| у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио |
| о други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четвр |
| итељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд св |
| ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, |
| рвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо |
| свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И |
| жји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале пау |
| е оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре |
| > <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> |
| ући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, |
| а деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А зн |
| ће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колик |
| ачило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао ј |
| е поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још весели |
| их загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стр |
| кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне к |
| употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, |
| број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и мал |
| обу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напам |
| је човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ће |
| колом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све |
| но чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избр |
| да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да |
| е?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио |
| о мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као на |
| ена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге |
| реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био |
| адиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да др |
| на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напре |
| првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а |
| уж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах |
| тко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви |
| ну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то мог |
| а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће |
| а или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, |
| } А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количин |
| ути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу |
| ирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у |
| мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду.. |
| е и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била пог |
| S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у н |
| сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило |
| манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих му |
| исање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи про |
| ији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерис |
| стика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је не |
| ли па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она |
| лу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за |
| као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срц |
| де и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је з |
| и да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав |
| оји дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћи |
| стом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београд |
| од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ |
| ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говори |
| за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би |
| ишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан млади |
| тоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му де |
| е млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и ко |
| мање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и |
| и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говори |
| Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и |
| лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразр |
| ецу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није |
| ла, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села |
| рици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за |
| генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у жи |
| јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја. |
| је и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, к |
| то да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ов |
| седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет! |
| како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И с |
| другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ћ |
| добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по вр |
| земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге |
| ајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S |
| ску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Ст |
| ог учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке пар |
| ише и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с ов |
| да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Ми |
| горичка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом |
| но с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и се |
| инијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око |
| шао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала |
| какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и |
| у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе је |
| без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадил |
| ера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије |
| сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје шк |
| и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били |
| у кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> |
| вуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а |
| оници за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски |
| им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седам |
| {S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, |
| требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добро |
| и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали |
| причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: в |
| <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} |
| и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема |
| та и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у ога |
| реноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не сме |
| га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А |
| тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља шт |
| и и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање |
| а школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити |
| ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео мно |
| И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> |
| само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити |
| S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вун |
| n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца |
| злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку попр |
| радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ћ |
| ен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено |
| и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просвет |
| здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност |
| S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" |
| да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито |
| ите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу в |
| И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица |
| дан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо С |
| јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива ж |
| Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, от |
| народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађу |
| долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомил |
| по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било |
| ро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност |
| на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> у |
| је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} |
| це доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, |
| не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљк |
| </p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и пре |
| труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стра |
| ођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; |
| кривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} |
| п рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око но |
| ако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан |
| за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок посл |
| ажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од |
| тазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео. |
| била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се |
| S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а к |
| ји и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и |
| и.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} |
| има само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капе |
| за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p |
| S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у шко |
| олико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што уч |
| ко ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она |
| аучићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са с |
| ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри |
| млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најм |
| свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога |
| продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али |
| је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и мест |
| но кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још није |
| лодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Р |
| , а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, |
| то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И |
| било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да |
| нога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми |
| стером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необ |
| капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још |
| >преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним |
| а, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи... |
| су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили |
| доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчеки |
| а.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други ком |
| лакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало деве |
| лема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало д |
| премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Ра |
| ало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и |
| ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S |
| ?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их намес |
| ?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S |
| Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па |
| саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад она |
| оље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћ |
| се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се |
| /p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и р |
| сала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било |
| ма знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислет |
| и“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и та |
| а све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало |
| на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша |
| да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда с |
| ив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужн |
| о у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео д |
| им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њ |
| ћна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на |
| се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда ос |
| ли оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те н |
| <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отв |
| да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први |
| је за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И п |
| о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у н |
| сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите |
| сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у |
| нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да |
| капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у ср |
| — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да с |
| о, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре |
| а, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита |
| је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи ж |
| те: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске гла |
| во расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не т |
| чно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па |
| уцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи сам |
| већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано |
| влачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је |
| па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ |
| е уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају |
| су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован с |
| а имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро |
| Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да род |
| ако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову пр |
| он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га |
| да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састо |
| да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и др |
| литва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино |
| мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је треба |
| прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милиц |
| ер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће |
| акав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и раст |
| и дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан |
| да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су св |
| ве, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залуд |
| } Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега! |
| Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па |
| утали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гл |
| леко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и |
| га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим |
| се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању зем |
| ачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} |
| сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељск |
| с</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слов |
| ађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има и |
| па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је в |
| : „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни с |
| изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и пис |
| Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} |
| (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице |
| .{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{ |
| п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један друго |
| прљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо пис |
| Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу |
| {S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да ј |
| игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, |
| ли, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не вид |
| али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали |
| целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио |
| о стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више |
| а врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши |
| да се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да б |
| о се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „ |
| нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после С |
| м за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па |
| евати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он |
| S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и д |
| има, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за |
| рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и д |
| : људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам |
| о дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жи |
| о сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{ |
| ака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите |
| авали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на п |
| S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сео |
| е, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем |
| ато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што |
| леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, |
| ј кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле |
| м за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интерн |
| да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година |
| е и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето |
| није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и |
| ано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се |
| /p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то бил |
| дине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанк |
| а кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је прост |
| иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, |
| ђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="2 |
| у сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она ид |
| еба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко |
| иша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га |
| ажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе |
| води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што тре |
| е на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на |
| пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="17 |
| } Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш |
| лико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољоп |
| ам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да |
| унце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} |
| а сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите б |
| е.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} |
| е или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{ |
| таријих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извад |
| ју кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре ч |
| не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази св |
| обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се |
| х, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изне |
| и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече |
| му онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, меш |
| !{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинств |
| и; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додават |
| Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо каза |
| А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако п |
| свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се |
| вуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> |
| о: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и |
| м, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше |
| и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да |
| д њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо да |
| да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре з |
| и.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели о |
| ода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <p |
| е мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то |
| и Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} Пос |
| ше ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упи |
| ако ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога |
| равље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се н |
| диша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну |
| </p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави. |
| најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре каз |
| рошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изу |
| што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, |
| послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И де |
| .{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од шт |
| а ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, п |
| по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили |
| што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је доб |
| вено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} |
| а разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све |
| ао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устане |
| -у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> < |
| ој и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за |
| трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли |
| ини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судо |
| мшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S |
| све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа |
| } Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити д |
| ти на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велик |
| део.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму. |
| м у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где |
| њу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бит |
| нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Ра |
| јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су в |
| талом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то |
| звињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је |
| радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољават |
| о радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља |
| уги Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали д |
| посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану |
| па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао |
| па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печен |
| оуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S |
| ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Там |
| ога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: |
| аном и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и поли |
| смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само д |
| а!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас н |
| метан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно |
| је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћен |
| к.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће |
| ем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско |
| е „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш |
| само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале нап |
| и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столи |
| у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме о |
| лужбу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте уд |
| знавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и |
| чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиш |
| ="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Рад |
| тала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много |
| њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су |
| у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и вес |
| морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву |
| време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <div type= |
| ечи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио |
| тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као |
| лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Ра |
| адиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и |
| би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ С |
| ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочек |
| у реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва че |
| екала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу дон |
| е могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године |
| бро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи? |
| можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо |
| а је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласник |
| чни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да |
| ју у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, |
| ио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаз |
| воту добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неоз |
| ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру |
| , а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже з |
| .{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне му |
| Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, |
| лата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до |
| простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, |
| с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе ч |
| Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, |
| Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ О |
| но бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колик |
| биљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој |
| шности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.< |
| едан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је |
| “ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да |
| душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <di |
| обар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би бо |
| господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S |
| има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је на |
| , који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Рад |
| друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учин |
| о, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нис |
| је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети |
| , од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зи |
| кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену де |
| па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се |
| нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом по |
| А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даниц |
| помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ! |
| руга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничко |
| ње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крс |
| ко су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{ |
| ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку |
| и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{ |
| ..{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваљ |
| љао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети |
| деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важниј |
| по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационали |
| којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те бољ |
| е и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, |
| иродом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} А |
| гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи |
| чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се |
| дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и |
| за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један |
| ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то је |
| ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко р |
| о што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А кој |
| диша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} |
| лу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише |
| оје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb |
| ници сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Ра |
| , као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој |
| али, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколик |
| је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S |
| ове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онд |
| брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мој |
| {S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а м |
| вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, н |
| ах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сл |
| све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њем |
| гала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им пока |
| .{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло г |
| еби за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да |
| и за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" |
| ажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они вел |
| ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама |
| ити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, |
| у дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, |
| у сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе т |
| аренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго ни |
| {S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад јо |
| вају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не |
| да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда јед |
| е нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све |
| ници живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да |
| тављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода |
| о време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за о |
| е но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, не |
| сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша н |
| оме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште матер |
| путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нис |
| , па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“. |
| а време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје |
| , те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу |
| сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ог |
| вати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, гд |
| су видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први поп |
| а“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погл |
| ма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с |
| ао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе |
| су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загор |
| е и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ру |
| разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здра |
| ње, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда |
| арији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер |
| о који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен |
| другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Го |
| > <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И доврши |
| елећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас |
| вене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше ди |
| м.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господ |
| скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И |
| адиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици |
| о ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих |
| служи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле |
| так времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type= |
| а обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће |
| амо се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се краје |
| Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет пре |
| о и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове ниј |
| лица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су ви |
| Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши |
| рале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у тол |
| и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p |
| сао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, |
| олове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице |
| е дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине |
| еко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} В |
| песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч |
| рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циг |
| , колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати по |
| пије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљк |
| ече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не |
| ли с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко |
| ле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још гр |
| >“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изу |
| својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам |
| њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него |
| ено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А |
| е се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се |
| , о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околи |
| забрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буд |
| маћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> |
| о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и |
| сте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп! |
| ампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и |
| r" xml:id="SRP19102_C10.6"> <head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. |
| сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје М |
| аху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима п |
| ражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади |
| <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајат |
| тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после |
| оди куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером ота |
| олико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где |
| на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</ |
| оји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи |
| и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у |
| се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање |
| ужном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S |
| виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Ради |
| одужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — А |
| д их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у зна |
| а наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо |
| смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају |
| ви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују ш |
| пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни |
| и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер |
| малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу шко |
| ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису ви |
| т Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколик |
| } Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке деб |
| роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она не |
| ће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо д |
| о оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па |
| доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље |
| вили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| тељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита минис |
| да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чи |
| p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују |
| ати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све н |
| цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми к |
| {S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А м |
| воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели |
| ићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само |
| Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уп |
| , да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто у |
| ладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод цркви |
| ео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше |
| да прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ |
| могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни |
| је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загориц |
| или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је б |
| а раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни |
| /p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу |
| их, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуш |
| разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где |
| S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> |
| им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече |
| Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у пар |
| ог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже п |
| и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих п |
| уштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш |
| ића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун р |
| еде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пу |
| а се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово |
| оложењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S |
| да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвет |
| биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак |
| , који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спр |
| S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не |
| и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац н |
| али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, д |
| руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Ра |
| путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете |
| анојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Дани |
| да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" |
| толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање! |
| уму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, т |
| дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили |
| оће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л |
| мери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да |
| а ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљи |
| а носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша поже |
| иске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, |
| и, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и ја |
| , може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Миле |
| иша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и |
| и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разг |
| опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кућ |
| га дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави ка |
| је ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више |
| а дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се |
| јке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И ту |
| лошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па чет |
| идате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премешта |
| та ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад д |
| и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако с |
| нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко по |
| довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који с |
| ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да |
| нији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити |
| а пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да |
| сновне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваља |
| .{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша |
| г система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше к |
| е команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама |
| је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S |
| а, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не |
| да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акци |
| А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пр |
| немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле |
| мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{ |
| head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих вели |
| Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубо |
| школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Рад |
| е Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Рад |
| же било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем |
| е добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога |
| бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћ |
| а је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да |
| усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за шко |
| о одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она гради |
| о никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се ј |
| наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад с |
| год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне |
| о год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ак |
| камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да над |
| набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набав |
| а а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше |
| е.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу |
| више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом пре |
| агањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да |
| е објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка го |
| ћи.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, |
| мо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговор |
| ну.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где д |
| Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напише |
| Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо дв |
| дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div ty |
| још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане |
| о, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те |
| аљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних ку |
| Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општи |
| апише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову ј |
| е за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући |
| > <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка |
| нило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у |
| ако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све шт |
| тно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша паж |
| сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега |
| е, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Ву |
| највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би воле |
| не, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А по |
| дговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, |
| и нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chap |
| извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе |
| же и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на к |
| помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари |
| во, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n=" |
| Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="ch |
| ас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| рије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољуб |
| кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви с |
| е у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад |
| ани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поп |
| није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, |
| је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан |
| урите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завр |
| .{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понеси |
| рви им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко |
| авапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово |
| ар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја поду |
| шији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан |
| и зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> |
| села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавд |
| као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју |
| могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници нек |
| трејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и |
| оји оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S |
| нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лез |
| варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" |
| него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали |
| га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко |
| је и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што |
| амо кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, нег |
| а њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и |
| наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешнос |
| е био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове |
| до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто це |
| хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и |
| ј деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да пр |
| ила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S |
| им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за |
| нике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао |
| } Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали ве |
| преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да с |
| по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ прич |
| Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је |
| труганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у з |
| То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици м |
| из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа н |
| да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж |
| иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, |
| де у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{ |
| ету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па о |
| рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и |
| шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p> |
| и остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели |
| цом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе |
| се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница рет |
| после, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="L |
| ода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обичн |
| та у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па |
| вље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „ |
| а поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа |
| </p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полак |
| .{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али |
| оспођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким пораз |
| чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и |
| кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пит |
| дмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осет |
| црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим пр |
| ијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гу |
| је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним |
| кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог ство |
| т, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да |
| било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Оста |
| и!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо |
| оли дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом сел |
| што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не |
| ешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, влад |
| стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, |
| ло све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за |
| Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка ова |
| ће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, д |
| , да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то |
| рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем |
| става је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „е |
| n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао |
| а села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наре |
| Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Уч |
| ујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојко |
| чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и с |
| ји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан |
| ужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази |
| о га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изост |
| о, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца с |
| оји им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S |
| идала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, |
| песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{ |
| Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и ста |
| глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена по |
| одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под с |
| једнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само |
| е погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А по |
| десет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?. |
| !..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођит |
| лог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше |
| и су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, кој |
| .{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала |
| у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је сам |
| овим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је о |
| амо ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у сел |
| .{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учи |
| рту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање |
| гу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> < |
| ио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није |
| у.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била наме |
| по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође |
| а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао |
| си ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква б |
| та у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао |
| р им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпет |
| о само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, |
| нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у |
| е мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књ |
| ца је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спр |
| о је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Коли |
| о сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде |
| Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у |
| озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку |
| естре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога д |
| јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко |
| рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Р |
| аже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и т |
| видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она д |
| е, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљ |
| ранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно |
| сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у |
| а узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, к |
| сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је са |
| ели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад |
| на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?. |
| есет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати |
| ад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{ |
| „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за п |
| не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и ш |
| ање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је |
| загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, |
| одима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толик |
| ве ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да л |
| ући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него |
| и и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће! |
| Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, ал |
| Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у ку |
| , деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="32 |
| засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади |
| просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је |
| а окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије |
| м, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле |
| S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Р |
| ечатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цр |
| ојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правил |
| дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да |
| и људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне |
| .{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих ст |
| ха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређ |
| у ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им |
| ринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме де |
| а позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо |
| је:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дот |
| ији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам глед |
| ба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту |
| че по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ц |
| ца су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у по |
| оше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и поч |
| ртију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао св |
| и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оц |
| ео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што |
| Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио? |
| зумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српског |
| ложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души |
| и!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> < |
| те..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да |
| , па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било |
| свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хва |
| а ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „До |
| е би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по |
| веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, |
| где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путу |
| то и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, и |
| дну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и ус |
| њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревнос |
| о, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, |
| помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“... |
| ележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и |
| , па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда ре |
| гов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредн |
| чисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе вод |
| тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничи |
| деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се јо |
| са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p> |
| е лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, |
| ођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били |
| други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако |
| седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и |
| ствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисм |
| ва школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветл |
| ад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрну |
| сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече |
| клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узми |
| у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по д |
| ..</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{ |
| , стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет |
| то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и |
| ви име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „ |
| ођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да пр |
| рвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учи |
| стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, с |
| жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види с |
| индром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе вр |
| и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а |
| изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад ка |
| ирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су |
| на, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра |
| учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му к |
| е ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио св |
| дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе б |
| огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од |
| н рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћем |
| це, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље |
| er" xml:id="SRP19102_C2.5"> <head>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сат |
| а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и ку |
| кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него |
| ало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради |
| ве ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци њег |
| је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Рад |
| {S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празник |
| ом и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет |
| о је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазил |
| само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> вели |
| е, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо ум |
| у нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с |
| сала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S |
| у.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су |
| болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и са |
| нда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, н |
| акле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нек |
| е ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас |
| од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} |
| правку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да |
| и развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И вели |
| у, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све |
| тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремен |
| >Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити |
| , те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас над |
| лази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опе |
| стаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се |
| кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан |
| еки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да у |
| аршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, кој |
| радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница |
| ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити т |
| држати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами |
| и да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, |
| снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кл |
| молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људим |
| вету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо п |
| S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко |
| оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу |
| о с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а? |
| детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступ |
| и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте ма |
| телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа с |
| ру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми тре |
| ницу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} |
| о ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, на |
| ао и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у |
| а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђош |
| га о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, |
| ико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, ко |
| бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је |
| и и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је на |
| чуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат |
| исменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је |
| су Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да ј |
| .</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Да |
| е бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприр |
| и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки |
| војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао. |
| а сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он д |
| ош зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и мла |
| ребало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давал |
| белела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, |
| подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу |
| <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испро |
| долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, |
| од Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је |
| е лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говор |
| ш да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жа |
| на била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље по |
| у видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало и |
| и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него |
| ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, |
| шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Ра |
| И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само |
| да буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких |
| мо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој |
| а нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те д |
| канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгл |
| анка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је |
| почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стра |
| ала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више |
| е учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, д |
| опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет |
| чите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изост |
| лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро м |
| .{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу |
| .{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам паз |
| оследња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, |
| деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да науч |
| е, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко |
| љан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су б |
| и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, вол |
| и књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговар |
| аше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, |
| ам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> < |
| ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их |
| ребало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металн |
| и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласк |
| има капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и прими |
| љку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила |
| н, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна |
| ута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и |
| иља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад превр |
| уда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него |
| ове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвор |
| ти укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле ра |
| кићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли д |
| к један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него д |
| а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и |
| укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је |
| прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум са |
| ране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока н |
| како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} |
| те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикн |
| иљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек б |
| у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него |
| е! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад и |
| шов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати |
| {S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово |
| код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то |
| Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стој |
| ње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да |
| ни, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узано |
| е окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као |
| заној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише с |
| ече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купал |
| о рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да |
| моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли о |
| прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером д |
| пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе |
| То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из |
| — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке ст |
| ет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану |
| м линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле |
| к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само гор |
| иша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и но |
| и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су по |
| ро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ |
| у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и од |
| ош сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се з |
| баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p> |
| све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода с |
| ја.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучић |
| најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеш |
| е ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и |
| о у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су |
| куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употр |
| ове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да ч |
| бавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и |
| {S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних |
| листу, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радос |
| н не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Том |
| а, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом |
| е лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више п |
| к буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку че |
| у сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место |
| доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и |
| е.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук |
| а у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а |
| ења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, |
| о на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} |
| ли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те п |
| ивно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „ |
| д његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад ви |
| они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицин |
| да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шт |
| о не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, ов |
| да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође суд |
| ли кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су поче |
| {S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најл |
| ме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави |
| о је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам |
| воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све ј |
| рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини м |
| аша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, гд |
| задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је је |
| да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из кућ |
| мо што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му |
| ета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепо |
| ога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћња |
| ци до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих |
| он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бо |
| их људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за с |
| и постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} |
| "71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа ј |
| дети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> < |
| Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих тр |
| сећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, |
| коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано |
| ушу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да |
| ања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да |
| и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и мет |
| едају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредн |
| најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њ |
| у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био |
| посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, |
| } Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала |
| у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је |
| гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n= |
| стита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке |
| {S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; |
| аћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толи |
| иљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код |
| ован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она с |
| ши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још |
| ше их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S |
| животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако |
| раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит |
| добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, |
| премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде у |
| су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше п |
| уди и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је д |
| Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право |
| {S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; |
| бе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учи |
| обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покри |
| S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за ц |
| аш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови |
| је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањ |
| душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно |
| чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и |
| селити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава |
| живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и |
| а одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показа |
| коле.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима ве |
| ким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да |
| ло и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани |
| је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S |
| огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} |
| аилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагњ |
| у, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча |
| те таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Д |
| реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није би |
| ионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслуж |
| редио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда |
| шљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благ |
| е и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте |
| су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је бил |
| иша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и и |
| више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучи |
| расе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сла |
| по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прош |
| је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле поче |
| ли свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће с |
| лтура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим |
| ли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учит |
| ладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет б |
| оциологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; |
| а лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили |
| дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва ч |
| е јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места о |
| врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непоз |
| у трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да |
| о је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира |
| мље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, |
| тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема |
| ако се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да |
| па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљ |
| гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први р |
| о ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност |
| ји</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартиј |
| лних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је |
| буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доис |
| е на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опруж |
| оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што г |
| пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и т |
| ца му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се сва |
| .{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те и |
| се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девоја |
| кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за до |
| е и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово ник |
| ђала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{ |
| за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У |
| мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и |
| Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и г |
| школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму пов |
| 06" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу |
| етремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекр |
| о, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{ |
| један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наок |
| и и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су дон |
| да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се ко |
| земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиш |
| или тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Је |
| једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити |
| редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело |
| реке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, кој |
| румената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су |
| и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с |
| ше. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видо |
| да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} |
| ами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине |
| али, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле |
| зеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколик |
| кију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Ж |
| давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песа |
| рну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод к |
| ошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и з |
| других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капет |
| све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десе |
| у оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n |
| рађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у с |
| у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она пр |
| дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одг |
| .{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније не |
| ирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.< |
| је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха |
| оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с |
| чили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној |
| ије казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан наги |
| се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе ш |
| ао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пр |
| врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у ве |
| у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је |
| де?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 |
| својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су годин |
| у добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> < |
| мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијег |
| и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају. |
| ао сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапи |
| е надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући п |
| почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ћ |
| уге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је |
| земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и |
| о лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће ( |
| нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: |
| } И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је н |
| рижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада по |
| {S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних лива |
| о надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче |
| и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође |
| ша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, |
| горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато |
| есели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују |
| за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је ов |
| о је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су оч |
| три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} |
| сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече б |
| де Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{ |
| у право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не |
| .{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је |
| а Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се |
| /p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, |
| као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много |
| .{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва до |
| ач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, |
| ље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова |
| и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо б |
| Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у |
| цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> поз |
| гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женск |
| у само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је |
| су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је из |
| обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која |
| у и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао |
| љнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је п |
| ограду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пи |
| у грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљ |
| ину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: д |
| опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</ |
| о ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мир |
| о овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <div type=" |
| села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори у |
| xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавањ |
| другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмл |
| ије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против |
| у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом из |
| ченичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао |
| ио боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећни |
| лазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <div type="chapter" x |
| адити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и |
| ом, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђи |
| " /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, са |
| ти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Гр |
| кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и д |
| b n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири годи |
| ијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно |
| у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} |
| анемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и пока |
| Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда |
| Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ев |
| о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, шк |
| гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине ми |
| ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље н |
| о ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био |
| траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправља |
| добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{ |
| добрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подиза |
| о за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} |
| би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, г |
| се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу л |
| о је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са своји |
| на дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до |
| комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; |
| де наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко з |
| гме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па ку |
| и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: |
| коме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун |
| тупањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наоп |
| с:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, |
| да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити |
| .{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непреста |
| Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је |
| блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начиним |
| дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљ |
| мо здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњен |
| S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на д |
| би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога рас |
| ?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево |
| да?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извади |
| апишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, |
| е печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад |
| код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„С |
| редње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} О |
| е би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене |
| не; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type |
| равити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" |
| , докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јец |
| рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управ |
| ?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите |
| , а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а |
| ад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући. |
| тељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге остави |
| Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} |
| но! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако |
| шир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У к |
| ти, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направит |
| а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све |
| 72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово к |
| Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све уради |
| у сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} З |
| S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једно |
| дине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не |
| егде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и б |
| p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша. |
| е, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с |
| д импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису |
| тељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и |
| } Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблиц |
| !..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и букв |
| га већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправ |
| ди; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за |
| или са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо |
| наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У сре |
| {S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњив |
| лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима |
| ругим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је |
| ила скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре |
| У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оц |
| је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око |
| и човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, п |
| казао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да |
| е у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и |
| , то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да проду |
| на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он ре |
| ма и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу |
| ко белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и |
| ућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; |
| "54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју |
| киче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли |
| 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили |
| да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете |
| једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледал |
| ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља |
| обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; сам |
| к, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и |
| ам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може п |
| осле равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ов |
| укли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да |
| направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга |
| ао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је |
| је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, ви |
| несем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, |
| >Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се ум |
| е у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је л |
| {S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао с |
| у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ј |
| Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да |
| и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минер |
| местила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки |
| .{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се |
| или истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да |
| три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S |
| ује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} |
| тор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да б |
| ...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће ј |
| и писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје |
| а не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} |
| а клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма не |
| ртиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисн |
| е јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Једа |
| а мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је |
| па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласк |
| него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивост |
| лиживати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости |
| ао у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено у |
| о узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро |
| и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на |
| е.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с |
| ма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпрос |
| Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више нат |
| е судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турско |
| егде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је дав |
| да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом д |
| код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и |
| ну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили са |
| несен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето ј |
| {S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, |
| ?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево к |
| е писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато с |
| авило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у посте |
| рпско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде н |
| де ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и дец |
| S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем |
| за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком |
| д је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре до |
| од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да |
| шли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с кој |
| е одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице |
| јвреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и в |
| ужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врст |
| Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идућ |
| ла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учите |
| псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часло |
| кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда |
| има па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и |
| мала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодн |
| енијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и п |
| њу на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписал |
| а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише |
| е сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Прев |
| S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} |
| свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И св |
| кају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на д |
| Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а |
| морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ |
| ља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може д |
| рамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира |
| ити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{ |
| оље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад |
| спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S |
| иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо вр |
| ећ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отв |
| буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; |
| нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозден |
| шавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, |
| а им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div |
| а и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених |
| .{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дугове |
| зник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године |
| оље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако |
| одитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих роди |
| ћа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И |
| учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричан |
| а виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу |
| о Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се успр |
| беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему бе |
| око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те |
| о дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња с |
| , како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим р |
| повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша поб |
| крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је наб |
| S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу рани |
| диша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово |
| и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у т |
| читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи д |
| р и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он дод |
| што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где т |
| идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не ум |
| „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачк |
| дан велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и бару |
| почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је |
| у а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима |
| сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама. |
| и да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо |
| рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теорет |
| у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна |
| он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивар |
| све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више ра |
| им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и л |
| о је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По дор |
| ешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим |
| о сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам же |
| изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} О |
| ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и |
| колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је на |
| еца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком д |
| знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и |
| и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили |
| олској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле |
| латно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се про |
| а него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она |
| ш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебр |
| где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А о |
| у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога поз |
| оследње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А |
| а дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{ |
| о што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груј |
| био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове |
| руја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он |
| У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац. |
| знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} |
| ром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко |
| и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог |
| нам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободн |
| овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ј |
| вала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас п |
| ре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац |
| че: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хв |
| остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да |
| а и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било г |
| н рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан |
| о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов. |
| одитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крст |
| p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница |
| упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, шт |
| и!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{ |
| а.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учите |
| на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi |
| че: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је доша |
| ноге школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.< |
| ростодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене? |
| зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дош |
| д је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Нед |
| учно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се ма |
| {S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти |
| Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међ |
| варају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити |
| одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици. |
| да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школ |
| е у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хте |
| p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb |
| асак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча |
| вде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истин |
| имназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с д |
| што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо |
| , како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Дан |
| срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело |
| сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доње |
| > <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је нек |
| је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао |
| у и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И ово |
| у.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хл |
| етаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, о |
| ође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, с |
| до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмет |
| је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро |
| обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру |
| осподине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да н |
| А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш |
| ић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша |
| изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још |
| и“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато |
| Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче |
| шао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме су |
| S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а ниса |
| , и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“ |
| ојсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео д |
| то си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који |
| тим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове с |
| о ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу |
| !{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и |
| адин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо |
| а нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; |
| ме учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{ |
| ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду |
| и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа ч |
| а се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што |
| ке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања |
| још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци |
| тане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, ш |
| Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не м |
| требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да ш |
| Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба |
| а Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p |
| адиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из нај |
| злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, изво |
| /p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} В |
| > <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мисл |
| нас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао |
| градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би |
| сти.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схва |
| своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с |
| и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је пост |
| а кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђа |
| ар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Ср |
| од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законим |
| Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.< |
| дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— |
| у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од |
| то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивал |
| а није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} |
| а помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела |
| деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она раст |
| таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разр |
| н је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, |
| реме је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио једа |
| ије гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом |
| ња с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда |
| Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велик |
| } Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством |
| и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разр |
| рави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове |
| њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим |
| у је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочек |
| ричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и с |
| х су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и С |
| а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учит |
| школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од он |
| рве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и |
| а седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми с |
| рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Ра |
| <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда |
| „Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а |
| о, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за |
| ле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, |
| јутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се |
| ошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси дево |
| >„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да |
| се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и |
| ивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено мес |
| азда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, пра |
| сле „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало пр |
| било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће к |
| и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и на |
| ан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситни |
| и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пр |
| одину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред |
| лу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хв |
| А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затре |
| и приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број даса |
| питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобу |
| се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена |
| онеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречан |
| јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату поставље |
| .{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видел |
| бо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледај |
| ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види |
| и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па |
| е он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осе |
| је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет |
| а су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опо |
| под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао р |
| м необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Г |
| тко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за |
| ак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, |
| (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ |
| >Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје к |
| ш усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потр |
| земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, кој |
| так; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} |
| овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Ради |
| околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, |
| што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi |
| не историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с |
| уго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и понови |
| а држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буд |
| ишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и |
| поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмет |
| цу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар зна |
| ности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, кол |
| } И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подн |
| !...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и за |
| скима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пи |
| седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- |
| му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, ж |
| својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и позн |
| сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по т |
| ка кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљик |
| ужне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време |
| е.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и дан |
| вештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве |
| агорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), |
| у секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а др |
| испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и |
| и хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, ш |
| онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Ра |
| зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на то |
| и га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помог |
| е свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињ |
| о у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радил |
| Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="2 |
| ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани |
| } То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад |
| мислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш |
| е селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату |
| школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала |
| а ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго |
| савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S |
| бље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је по |
| а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, кој |
| ак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, шт |
| че 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали |
| тати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73 |
| у имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рач |
| е од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> ко |
| аку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне спра |
| </hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару |
| него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између |
| чак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а пр |
| а осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово |
| прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (кова |
| треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите |
| а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не нос |
| такло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни |
| него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и |
| табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{ |
| ке, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само сли |
| од коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије |
| во оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пер |
| у гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово |
| се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Са |
| ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi |
| та сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га |
| отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих стра |
| ита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо о |
| је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препород |
| ају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} |
| нчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то |
| .{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великог |
| посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака с |
| ејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године зе |
| а читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом м |
| греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће |
| поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред |
| ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те |
| или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од ње |
| S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од |
| на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и |
| ло, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} |
| а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прс |
| па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су доб |
| зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све из |
| први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, б |
| рсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно |
| 111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око |
| казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да ва |
| — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> |
| о.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово |
| шће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око шк |
| ; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi |
| авало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећ |
| оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хт |
| за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} В |
| а се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам ус |
| Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који л |
| Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који ли |
| е; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и |
| ч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и |
| .{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за |
| посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало с |
| е гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остал |
| наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где ј |
| и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца ви |
| ојој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице поч |
| {S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну г |
| {S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гр |
| крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим |
| ати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу |
| која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} О |
| ована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на гр |
| S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за |
| је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко кук |
| е.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али с |
| пише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад |
| ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{ |
| послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује |
| рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по |
| надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је |
| ц, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, |
| зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто |
| школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> |
| p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то |
| јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те а |
| осле подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену пис |
| о од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је г |
| вао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без |
| нице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она ок |
| м речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилн |
| ла рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>посло |
| и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у кој |
| а и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна |
| вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, памет |
| ење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једн |
| авају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Ос |
| видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда |
| не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, т |
| ро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком |
| ин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог с |
| слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у |
| уда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних |
| под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и |
| но врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с |
| уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онд |
| цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше |
| све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева |
| <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова |
| прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њег |
| и, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прв |
| јнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младић |
| ју само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или администрати |
| {S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на мас |
| је више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и св |
| уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да у |
| адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> |
| ја и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ ја |
| новника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка ку |
| равио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он |
| ину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је |
| ге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, т |
| ији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и |
| да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађ |
| краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао з |
| ајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, |
| ца, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће |
| ола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пр |
| им они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар |
| и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој |
| диша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих сл |
| а најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али ви |
| head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, |
| господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S |
| где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И |
| hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова |
| ије имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За |
| е, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Ра |
| според и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању |
| вари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је |
| уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле |
| и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се ме |
| ела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима д |
| а чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улаз |
| ојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јел |
| поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем с |
| у је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматр |
| лубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клуб |
| роветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала |
| ите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиск |
| 4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote |
| таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад мес |
| Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да |
| м).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на |
| не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, ог |
| набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} |
| како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, дец |
| ари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га |
| ве рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између д |
| то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а |
| се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да |
| српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има ње |
| осле био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?.. |
| узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите |
| западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Т |
| ; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако |
| н је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврд |
| ест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{ |
| ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Буква |
| та, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома за |
| S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да из |
| слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи |
| и наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља |
| .{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту |
| и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да |
| з наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја бе |
| " xml:id="SRP19102_C4.10"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је |
| ати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и |
| је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим ала |
| ма две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело |
| а су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о какво |
| у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ |
| јку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом |
| мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се сас |
| roup" xml:id="SRP19102_P2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</hea |
| ва му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и по |
| кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на да |
| други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div |
| е тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се за |
| ије тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу |
| се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школ |
| ира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} С |
| {S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опе |
| е.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S |
| емирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дан |
| будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на |
| } Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а ка |
| рат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је по |
| ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и |
| да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, ј |
| и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учи |
| еве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, |
| S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{ |
| у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} |
| ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бир |
| помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трго |
| но...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први |
| " /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{ |
| не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се изм |
| ажити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној |
| свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих сел |
| } А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{ |
| м ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и |
| помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он |
| ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајно |
| } Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга |
| ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, |
| .{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S |
| 102_P7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id= |
| бан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је до |
| истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} |
| ајближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњ |
| руја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у о |
| је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога |
| одине земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пуст |
| } Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је |
| су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засади |
| онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем преда |
| е и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за ис |
| тративни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато |
| е слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној |
| беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања |
| а околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду |
| на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад |
| прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све |
| ичке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била |
| није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида |
| амо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по ва |
| гој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или лини |
| о као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, д |
| и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су кућ |
| ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља |
| } Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да |
| упчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на та |
| де, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време |
| Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанп |
| на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаћ |
| књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки ра |
| 355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и |
| , четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутиј |
| школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много |
| езнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све т |
| а читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно |
| ну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите јо |
| тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што кам |
| даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаило |
| раничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, ч |
| зора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према ов |
| најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад |
| а, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст |
| су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те |
| ове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је би |
| затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу |
| да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћера |
| је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело |
| варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гв |
| Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа |
| но ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хр |
| у кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особит |
| , кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, ја |
| подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цен |
| биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је о |
| е исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запел |
| и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично |
| Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији н |
| ст наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, на |
| една од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет |
| у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога |
| бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико |
| тије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на к |
| ги разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} |
| не.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју т |
| т с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречни |
| друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише н |
| оле капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да |
| ране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насл |
| и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једн |
| кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он |
| ли зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су с |
| сини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека лас |
| у кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, |
| да је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стран |
| о наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као |
| а слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге с |
| Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не м |
| ај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо |
| ређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се |
| од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лес |
| ст!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а т |
| пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Г |
| се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два про |
| иловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и весе |
| рзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго |
| S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други |
| Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — |
| а је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а чет |
| ако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радиш |
| ове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и |
| едовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А |
| тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} О |
| и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да |
| израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступн |
| и дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи |
| љи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“ |
| н беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и |
| таре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао |
| табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184 |
| ет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!. |
| er" xml:id="SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суд |
| " xml:id="SRP19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга |
| er" xml:id="SRP19102_C9.2"> <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, б |
| r" xml:id="SRP19102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада |
| r" xml:id="SRP19102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад |
| er" xml:id="SRP19102_C3.9"> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, д |
| ва слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да в |
| стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А д |
| и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па |
| ишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а з |
| S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените |
| ви, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли с |
| (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да вид |
| рај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један кр |
| n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види |
| више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад |
| а отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако |
| .</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буква |
| о је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ак |
| тао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није це |
| ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много п |
| Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред свој |
| : „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, |
| title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{ |
| о по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке. |
| дни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S |
| су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и |
| ако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените |
| ва али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цел |
| отрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се |
| вако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која |
| сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је |
| {S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би л |
| страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и |
| људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, |
| Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове |
| ).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист харти |
| о око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио как |
| итељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је с |
| ње, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Настав |
| рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „О |
| цеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суде |
| колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто |
| p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у |
| че, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и |
| , што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село н |
| дговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише с |
| учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „ |
| нда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још уче |
| , да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па |
| ђу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не гов |
| о још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машин |
| мо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва |
| и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде |
| {S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожн |
| казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а са |
| у своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправљ |
| у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год зн |
| p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зе |
| дати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, з |
| не љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су |
| его испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде |
| } Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио |
| су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом |
| его морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвоз |
| један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разг |
| оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу |
| се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и згр |
| е види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И поп |
| у што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они по |
| ете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински и |
| авао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хи |
| е чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме по |
| ца су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се жени |
| овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао |
| е“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке м |
| > то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, ка |
| ице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, је |
| е. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: |
| је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, |
| та!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псал |
| дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет свој |
| а, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша проб |
| други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до |
| е је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу |
| раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у н |
| а поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јам |
| пља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био |
| један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} |
| гу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти р |
| има се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се |
| амештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (и |
| у је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи |
| а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад |
| и за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстариј |
| а се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{ |
| да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и в |
| денули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да |
| енији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тес |
| таде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газд |
| ! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S |
| толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било сам |
| е им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведе |
| {S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас упр |
| ећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у |
| редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад ј |
| код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} О |
| по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за |
| ијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече д |
| 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 |
| ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, |
| е учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распус |
| ви глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi |
| га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замаз |
| исмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, |
| трану.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних п |
| десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и |
| те ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!.. |
| (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку! |
| и су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у р |
| р су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог сел |
| ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву |
| ајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделов |
| један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ов |
| ао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и о |
| ма: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Р |
| S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за п |
| _C9.2"> <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У |
| ој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и к |
| ј удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини |
| о показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исто |
| н школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у |
| надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знај |
| броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаж |
| игу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе |
| блицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на паме |
| имо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не ост |
| о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!. |
| те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игр |
| ред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ |
| аш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју к |
| други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише |
| и</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове годи |
| е најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо с |
| читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а |
| у и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој |
| е „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја |
| ко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ |
| се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У свом |
| новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају |
| ијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада у |
| намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша |
| вот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из поче |
| животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету друго |
| почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим |
| едставама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и |
| су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољ |
| околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој |
| итеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се |
| расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни х |
| ога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи пор |
| {S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали сам |
| стидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу |
| .{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом |
| ша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога д |
| загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у |
| агонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове в |
| ењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасн |
| идели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и к |
| лу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле |
| рста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, п |
| лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кра |
| } И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и |
| авно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринел |
| ешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, |
| су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S |
| лико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необи |
| о није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита |
| ећ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, чет |
| сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта |
| мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него ј |
| е га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп |
| да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновн |
| деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, |
| дају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље |
| ај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и |
| њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детели |
| дрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда |
| е Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврт |
| ки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у живот |
| ло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим ку |
| , што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И оп |
| ористи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу |
| прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала дец |
| рцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе мног |
| лагодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и |
| чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} К |
| у ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које х |
| е боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S |
| е поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред |
| реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} |
| реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n=" |
| ду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васп |
| ад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато |
| е: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Чет |
| Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и |
| и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с |
| рајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију |
| ати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудр |
| ге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране поч |
| шено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме с |
| хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да т |
| школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} О |
| да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако |
| неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати |
| и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, |
| пи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да |
| ога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да п |
| тво и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, |
| а кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање кам |
| кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Кућ |
| главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су |
| па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да до |
| кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се |
| креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и ци |
| жају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу |
| клон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да |
| игните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а кој |
| е овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печата |
| министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису пр |
| ље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, х |
| ечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко |
| еђивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те |
| нута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, по |
| ани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он чет |
| то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зара |
| воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Ра |
| b n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су |
| ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим |
| то или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И |
| а је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је |
| чи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?. |
| ваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, |
| и у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по приро |
| } Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост ве |
| увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су м |
| а се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе |
| с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што нар |
| м и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њ |
| ине</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена ј |
| дан део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под |
| е добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у ж |
| ање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од |
| јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} На |
| нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата ши |
| о људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца< |
| доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има |
| о од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена |
| нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, ко |
| блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено |
| Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто прем |
| каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" |
| да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ј |
| у!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не под |
| иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на |
| или највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — |
| ру је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову |
| атворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда |
| тиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ту Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао |
| и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бри |
| <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је |
| еном онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји пес |
| лази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи |
| јих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само ст |
| је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" |
| њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост |
| оре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша о |
| ицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, к |
| амо му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Стариј |
| итељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао |
| ебе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме сел |
| ћи се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је |
| и јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећ |
| и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, кој |
| га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за |
| Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту |
| дају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао |
| одбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p |
| роша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а |
| губи.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за се |
| ом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли |
| да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљ |
| читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и т |
| не своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само ст |
| ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одм |
| сме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Он |
| и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, по |
| куше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то м |
| 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно |
| е богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, не |
| мам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...< |
| коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати н |
| ете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно |
| {S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуп |
| Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а ка |
| више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато ј |
| и свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту б |
| време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да |
| ш могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, д |
| спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем |
| е ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; |
| ецу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi> |
| p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него ј |
| Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако п |
| 83" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi |
| човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако |
| но леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу јед |
| правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што н |
| животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи |
| њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у |
| ји позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и |
| еђу себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, д |
| Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре зап |
| ко су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стот |
| начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} |
| ека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| рала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише |
| о?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено п |
| и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што |
| .{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, |
| су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту |
| На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрен |
| ој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоће |
| дној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су п |
| запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на |
| ња групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, |
| је:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, |
| она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, |
| е и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасак |
| поља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде зав |
| за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод |
| рбији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири год |
| А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за |
| ето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже |
| елима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и |
| .{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи с |
| ка, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о |
| га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда он |
| би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах |
| <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост |
| да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова |
| ена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они |
| обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је |
| S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље |
| шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи |
| јде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише п |
| оста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љу |
| о на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и |
| А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{ |
| десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S |
| оје печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до |
| ко другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се св |
| дигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а сто |
| дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамиј |
| ним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам им |
| а сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се н |
| Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни до |
| <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојен |
| одина нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што ј |
| ва па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шес |
| иким словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви |
| вача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попр |
| , изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беш |
| текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, |
| уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само |
| о запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволи |
| ије ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што ос |
| каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пи |
| не опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту |
| — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно п |
| бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не б |
| свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступ |
| ца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад а |
| сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знат |
| свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може с |
| одне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак п |
| е само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зг |
| их црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, |
| ваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основ |
| љи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико н |
| ту, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем рес |
| ако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и |
| апредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у шк |
| онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају кр |
| свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Р |
| глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних |
| јавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се |
| реба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Ради |
| ла остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су |
| у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турци |
| а, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био мат |
| е, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то дес |
| у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, |
| и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики доби |
| ило лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а |
| олике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није о |
| а се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чег |
| " /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато |
| , и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине |
| <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се п |
| а се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те |
| о, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву |
| састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>лет |
| {S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете |
| ње обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну ве |
| ено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су |
| реме, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову |
| земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проши |
| не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволи |
| као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је реш |
| с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?. |
| истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико |
| Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{ |
| дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и |
| и овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ доп |
| ети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га ј |
| .{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n=" |
| користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас не |
| едан написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово б |
| ову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више |
| је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторим |
| једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам јо |
| азговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде |
| ево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из о |
| чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им |
| под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с н |
| и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу сас |
| жите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi> |
| жете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је |
| о да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, н |
| опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таб |
| ице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у ре |
| ена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са |
| е никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" |
| е видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебар |
| инио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистот |
| су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неп |
| раво, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки |
| слим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један чла |
| а ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, мо |
| и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свад |
| е живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се п |
| н и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома |
| нжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њ |
| , отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све н |
| то време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S |
| ша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и |
| да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштв |
| Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени. |
| уди, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ћ |
| l:lang="GRC">Zoon politikon</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да |
| ...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о нар |
| о живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је |
| оме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним пут |
| ио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они |
| .{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су |
| , што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису р |
| и припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима је |
| /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки нави |
| вуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по св |
| цу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијен |
| у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у |
| викавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код кућ |
| це, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован до |
| ма и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи сва |
| S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његово |
| њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљен |
| школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на |
| о и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, коли |
| ра о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему |
| руштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi |
| {S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује |
| на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школ |
| и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у о |
| тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} |
| ири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, о |
| eign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да ж |
| рода.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и стра |
| о се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{ |
| ова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се т |
| ..{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у сло |
| чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се коп |
| то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а |
| Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне д |
| и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека |
| сле плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи |
| ле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и |
| ише млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Де |
| ље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао |
| начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу |
| а на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуно |
| {S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледа |
| човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе пре |
| брижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је д |
| ет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом у |
| Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Д |
| ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу парале |
| често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда |
| о је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини з |
| тврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће |
| тово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред |
| сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није гово |
| p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралиц |
| у је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици |
| вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и ка |
| , наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову |
| глави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му |
| о оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет пре |
| ељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспава |
| а реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он с |
| Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта с |
| ко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни |
| уо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање |
| е зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с пре |
| развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што ве |
| , спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је |
| да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек с |
| ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угин |
| а, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n |
| } Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима е |
| аком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели уср |
| тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор |
| релепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром |
| рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најва |
| , мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Свак |
| {S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам уч |
| неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га |
| зучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да |
| цима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на ко |
| да настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам |
| је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, |
| те, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{ |
| ан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у је |
| главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до |
| а скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима |
| дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је |
| се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево г |
| о.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много |
| дубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слоб |
| у дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена |
| е била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поп |
| вде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то |
| {S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа |
| уде и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико с |
| је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загорича |
| тово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку |
| да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти |
| омада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца |
| није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учи |
| а и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је |
| ишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешт |
| ама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: |
| с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и ка |
| у, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу |
| опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин |
| сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се ш |
| мо се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> |
| рајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су |
| још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, о |
| се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко д |
| ица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Мно |
| је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није в |
| ан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" |
| а је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да |
| рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чун |
| } Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим |
| г да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да ј |
| {S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још виш |
| о је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што |
| сео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, |
| /p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, |
| заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се јо |
| арији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали н |
| ...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадб |
| цу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђ |
| а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља |
| сто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <p |
| не стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је доби |
| рици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку п |
| еше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они |
| им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прс |
| ади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи |
| hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиш |
| дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с |
| н опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; |
| загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с ис |
| и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" |
| га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} |
| n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} З |
| ародности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто мора |
| вао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се |
| анас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се ко |
| о у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђ |
| м свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни |
| е лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и с |
| еба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како д |
| бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину да |
| лом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друг |
| и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па |
| их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају |
| ако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами |
| прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се дај |
| шу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} |
| е помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да |
| ли је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубил |
| хови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине свој |
| ГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C2. |
| ведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p |
| наге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље |
| читељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не |
| и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења о |
| до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и |
| народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека н |
| де Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио |
| ољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, к |
| коро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још п |
| 2" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више н |
| горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једна |
| ла, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако |
| калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали |
| без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји до |
| плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто |
| триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <h |
| о четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</ |
| у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на свак |
| шна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво веч |
| Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а он |
| како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне до |
| ама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, ко |
| та ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чис |
| ичани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Ради |
| собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађ |
| столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по |
| ата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора д |
| о пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на вра |
| свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до |
| д први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична пала |
| рици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ |
| и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Ра |
| о, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за |
| га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у |
| кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесн |
| авилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — |
| ила не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div ty |
| корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} |
| су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по ј |
| вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у в |
| дљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора |
| оле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина |
| а и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ст |
| о и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа сам |
| .</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <h |
| ову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} |
| даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на |
| пео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Ре |
| лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно |
| так у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне. |
| ли обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове годин |
| ма, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и му |
| ховну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, ка |
| само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија |
| буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мод |
| гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, |
| к је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку |
| p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види. |
| ки.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi> |
| S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досет |
| је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развија |
| ајпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он све |
| Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече |
| вније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о до |
| не!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради |
| игом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и пр |
| за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се п |
| искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} |
| у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у |
| је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена |
| а се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примит |
| ше воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора |
| е, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру |
| .</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Х |
| иша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ни |
| аздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од |
| ма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека. |
| риродне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни |
| ља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца п |
| нај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p |
| ње ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче. |
| сет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спо |
| развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и |
| не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за саврше |
| с, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гво |
| ће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али так |
| } Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у б |
| чи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и |
| пита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче |
| ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али |
| ијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А је |
| игне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и |
| реко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње |
| затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад рад |
| , а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа |
| но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: н |
| начи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, зна |
| рије.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе заго |
| {S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нем |
| о на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега |
| н седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <d |
| је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише г |
| и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати |
| и. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да б |
| ера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија, |
| а.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу |
| екиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже рамени |
| е да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, |
| учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви |
| сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису |
| оследњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим ј |
| о како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад с |
| у.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе |
| бе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да и |
| граде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> |
| д је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Сврши |
| адноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћ |
| знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну |
| тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних |
| во, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да ка |
| апоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Ш |
| де, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> |
| епој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p |
| образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу |
| итао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он пропов |
| м корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који |
| напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Н |
| чао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако с |
| часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века< |
| — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S |
| Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{ |
| ека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издв |
| раг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, к |
| ам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Н |
| "3" /> <div type="titlepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштован |
| >в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} |
| </hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џ |
| во <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је |
| >.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад |
| носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, но |
| једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учи |
| њић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало с |
| ог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничег |
| тво.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах |
| га.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да п |
| .{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је ство |
| За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог |
| венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пази |
| уре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А |
| о нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и вели |
| Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали |
| илога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткив |
| : „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S |
| >.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите сл |
| итељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поре |
| а и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти |
| добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други пр |
| ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у |
| } Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он |
| што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S |
| комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао |
| а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поч |
| је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва |
| дмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако |
| која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да |
| у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он најви |
| S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци |
| Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми |
| јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јо |
| ом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе |
| у, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све |
| бу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не са |
| Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на г |
| ражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитељ |
| Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да ја |
| шу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место |
| је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи) |
| } Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} На |
| {S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује ка |
| дите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S |
| шу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова р |
| оли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лак |
| а није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у с |
| {S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено за |
| зненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и ре |
| т од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиш |
| анову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељ |
| ви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то |
| о нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер н |
| итање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радиша је, |
| њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи б |
| Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да |
| коро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна л |
| ао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш |
| разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да им |
| брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, |
| поређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, с |
| е натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе |
| ј торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну стран |
| ета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ |
| ишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ ид |
| сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школ |
| био један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пе |
| напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много допринос |
| к више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних |
| тране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кме |
| много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуа |
| ца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он в |
| лупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, т |
| стотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем |
| х десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше ве |
| веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша ре |
| е платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div typ |
| тра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележи |
| стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загорича |
| Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисл |
| ну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се дого |
| их је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дот |
| ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва доч |
| се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господин |
| н, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а |
| један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па р |
| шли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја уч |
| Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после |
| ас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики |
| .{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом н |
| а су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, |
| А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају |
| ијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} |
| идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, п |
| и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, ка |
| ред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад |
| је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавил |
| одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, који |
| кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом река |
| еданпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, т |
| рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред |
| било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најраз |
| екали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађев |
| , што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Ш |
| ош ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{ |
| им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године |
| е ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет |
| ед свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачика |
| е видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они вели |
| адиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онд |
| почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радио |
| .{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у п |
| сам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, |
| ане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по глас |
| ештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, |
| злазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за с |
| шу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, |
| здвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити |
| је кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјач |
| нда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кро |
| асто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рек |
| гу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> |
| <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те с |
| нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућ |
| дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} |
| не, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и |
| Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гле |
| } Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко ред |
| о, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно |
| ско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу о |
| да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он пове |
| стељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже |
| је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда не |
| к у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка вик |
| дам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} О |
| е зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подн |
| S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapte |
| На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна не |
| им небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и на |
| вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити д |
| а знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети д |
| а затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да прими |
| огли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспосле |
| практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њ |
| зласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ак |
| ло решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или н |
| .{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница сво |
| у се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ви час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и |
| глу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој ку |
| Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци |
| {S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у |
| нотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за друг |
| Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од |
| се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то |
| Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пиш |
| е друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и по |
| сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми вел |
| ији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S |
| овима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо има |
| сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ј |
| је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заје |
| Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да |
| Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n |
| Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, |
| е ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте |
| кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше. |
| уће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Р |
| 0" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да |
| о је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је |
| иће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је да |
| дали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пу |
| да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју о |
| се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здрав |
| моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци до |
| ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од |
| ебно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није |
| еже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и кори |
| {S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, |
| ету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизо |
| тављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у с |
| богме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type= |
| н и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је к |
| мо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и |
| с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну |
| еснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или тр |
| ита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 |
| очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и млад |
| мали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него |
| pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се |
| мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.< |
| и не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S |
| него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте |
| има: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, н |
| упани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан |
| десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се г |
| школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји |
| шао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су с |
| о који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књ |
| чи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад ј |
| аве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја |
| рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће |
| .{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим |
| тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога |
| } Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај д |
| једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџи |
| нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дај |
| је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За над |
| и ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схват |
| Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад |
| х скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је |
| спођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, |
| нда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан |
| освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} С |
| могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>По |
| е пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Ид |
| а знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које |
| онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе |
| амо заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте |
| тите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кри |
| д њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим |
| ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се |
| прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу |
| године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно |
| ила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се о |
| ена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних рук |
| е у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта |
| овешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, |
| до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и |
| већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четир |
| ј, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правил |
| свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није |
| чео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и орма |
| ћ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из |
| балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; |
| раћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људ |
| е“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање |
| ећином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и |
| него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да ј |
| вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb |
| сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, |
| жу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна |
| бо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека ист |
| па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој ист |
| то и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на ко |
| тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа |
| посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир |
| де родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате с |
| су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и преврт |
| а земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба |
| се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово |
| и и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; а |
| е:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у ов |
| а била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре с |
| да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И |
| а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега т |
| народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало |
| ике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и |
| ко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Зе |
| славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo |
| воје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски нар |
| оници школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе з |
| ло од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач м |
| Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загори |
| е су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао |
| је и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, |
| о и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је дома |
| ршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово св |
| том, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за |
| ола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеон |
| е!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на |
| рају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у гл |
| те!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами т |
| — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!. |
| i>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје |
| го?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад |
| оворила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо д |
| ин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{ |
| имо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сеља |
| то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови на |
| ! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а табли |
| ко је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не |
| адгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На |
| упи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад е |
| ише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците |
| ..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад |
| {S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите табл |
| ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и бу |
| вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; изв |
| х напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише она |
| ро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар |
| ните печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„С |
| <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која с |
| е п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један дру |
| у!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову не |
| .{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} |
| оца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их на |
| њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се успр |
| испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо п |
| , кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочи |
| рже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу |
| {S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар |
| ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и |
| треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите |
| ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод р |
| } Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите табли |
| е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које сл |
| ле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прв |
| сали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако |
| Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изгов |
| слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, |
| е Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ва |
| >ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод с |
| и?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да |
| су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад |
| Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које |
| и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p |
| е т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ев |
| Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч |
| } У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја |
| hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и |
| ими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да пр |
| уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се |
| } Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</ |
| (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се ч |
| i>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi> |
| ласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо госп |
| биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да |
| ш боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колик |
| ти и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, |
| оре вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо |
| ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, |
| а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ла |
| о, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одг |
| ш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво в |
| школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријате |
| би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човек |
| — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је |
| } Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напи |
| } Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је |
| {S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S |
| т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} |
| } Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?. |
| ењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и |
| заном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо |
| да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком |
| му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чин |
| <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми ка |
| /hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код |
| и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S |
| S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?. |
| Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да пог |
| S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ов |
| Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А кој |
| апиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово |
| /hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је < |
| код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је |
| ако се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и |
| руго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад |
| иш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, т |
| „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да су |
| љу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ од |
| жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Б |
| е камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако |
| неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ |
| кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ за |
| зиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говора |
| и од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и |
| свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље |
| теље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А ка |
| је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, не |
| један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио |
| ш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове ут |
| и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су |
| крсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо |
| га мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И св |
| сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, в |
| мо су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А д |
| не каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш |
| к и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Прим |
| } А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију ви |
| вили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се са |
| пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан п |
| нији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па |
| сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а |
| , кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и |
| , Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множ |
| , он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да п |
| виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крс |
| какали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" |
| Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по не |
| у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} |
| поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврди |
| а видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су ра |
| да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и |
| ми не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу |
| ју, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ оп |
| га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови). |
| рици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до |
| дара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} |
| цу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако к |
| д игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом |
| уше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да |
| у“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што ст |
| ти се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако |
| .{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако |
| ж!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} |
| писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и ко |
| лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешт |
| hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само |
| д табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ок |
| сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. |
| жа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi> |
| код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Х |
| д игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађи |
| е увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} |
| ује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л |
| А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми по |
| а то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{ |
| испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је с |
| {S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове с |
| е ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад па |
| ..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово? |
| во код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ов |
| и после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се |
| а се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{ |
| едајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{ |
| ите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова ко |
| , бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђак |
| ожемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви с |
| лао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао с |
| ти доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торб |
| рани, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а о |
| Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и |
| пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!.. |
| еба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и |
| само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с овак |
| ово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово |
| са?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово |
| лупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате |
| целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами |
| је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо ви |
| ко се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну |
| је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем |
| ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или |
| S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога |
| о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Ко |
| инуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко х |
| .{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је сл |
| је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово к |
| код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово ко |
| /hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; е |
| га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се оп |
| се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се |
| сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и |
| , да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево с |
| ите!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код |
| {S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још п |
| је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — |
| гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, дост |
| после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S |
| да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу |
| се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, |
| е печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi |
| о <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад н |
| о <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље д |
| >сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако |
| ину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колик |
| ли?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Ш |
| га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi |
| је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Нап |
| ме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; |
| ?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго др |
| дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} |
| е га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује на |
| савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово пе |
| е га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Нап |
| и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печа |
| !..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Нап |
| се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат |
| да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!. |
| > <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S |
| S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S |
| ј речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с |
| је се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} На |
| ..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте |
| д ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} |
| ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које |
| ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које ј |
| .{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само |
| али?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које ст |
| .{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које |
| <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која |
| ле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Е |
| ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта |
| код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?.. |
| е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Ш |
| {S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело! |
| мо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Е |
| јпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваљ |
| } А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о |
| ишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако с |
| о речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, от |
| њу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линиј |
| <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не постав |
| е је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га |
| а нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и от |
| ова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{ |
| , ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} К |
| а и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији) |
| писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви! |
| hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још један |
| онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а он |
| ача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; |
| hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi |
| онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да < |
| ека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу |
| простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихов |
| че стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из |
| итета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и |
| страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што |
| је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево |
| емо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зове |
| зопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у |
| мо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi |
| које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну о |
| е, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из |
| мо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к< |
| радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се |
| уљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{ |
| ! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину |
| е а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, |
| i> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је |
| ишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево са |
| министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а |
| па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може рад |
| м се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав |
| иша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће млади |
| во ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке за |
| тком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друг |
| што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бог |
| најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче |
| спод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>о |
| /hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим сваког |
| ао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али мож |
| адујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава |
| овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи по |
| и велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу. |
| развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добр |
| дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; |
| ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буд |
| је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више в |
| е сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, |
| ше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад |
| на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете |
| чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша |
| како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видит |
| 0" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећ |
| вши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици н |
| више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (И |
| Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео сам |
| род српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се ск |
| ана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој |
| и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да |
| м у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад мног |
| ричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек при |
| је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и п |
| очео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није м |
| у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је р |
| е употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p> |
| е.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну |
| њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за |
| цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије з |
| а се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и бо |
| ју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су учениц |
| ли кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар до |
| ожемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи п |
| није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, |
| у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања нап |
| на ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средин |
| ка; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S |
| очео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем |
| иродну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим зак |
| ко дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на |
| нања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на о |
| небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке |
| у, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће до |
| расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на |
| икне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи ство |
| виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције |
| сан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескиро |
| а, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дун |
| бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица |
| тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато |
| ути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века.. |
| м стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ |
| да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се |
| Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише гото |
| ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купи |
| испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Позна |
| ете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</h |
| ишта много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „ме |
| ш поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је цреп |
| ме узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ |
| ад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то |
| радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису м |
| и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један д |
| после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстари |
| беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, |
| су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење |
| она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитог |
| > деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да ј |
| а и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати при |
| е Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> < |
| раћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сеља |
| олу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њ |
| амен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да |
| е решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit |
| нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в |
| i>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> |
| са</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} М |
| ше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом б |
| и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна |
| власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто |
| } Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} |
| бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, |
| х чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме д |
| чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков. |
| осле т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви! |
| р</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{ |
| е б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби? |
| {S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише< |
| ли).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на кор |
| о почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђ |
| да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} |
| S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад може |
| {S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} |
| Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> |
| пата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} |
| дно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А зн |
| око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S |
| е каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н! |
| и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И т |
| </p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Ради |
| i>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{ |
| уже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на то |
| а говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то доб |
| еска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи д |
| а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друг |
| ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што в |
| ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, ка |
| , који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то бил |
| лика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика ст |
| ме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: |
| <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнас |
| ладиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени д |
| десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које |
| квој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и |
| : ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; а |
| се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање |
| хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће |
| а постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите |
| игу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то |
| слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даниц |
| ерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног нег |
| је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ |
| , да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега |
| огла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак б |
| е о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пази |
| га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право уче |
| је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <p |
| оље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарс |
| /hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи упра |
| ћених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већин |
| ушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети нај |
| сто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, |
| {S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да м |
| биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега пр |
| а поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати |
| ата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за |
| а учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и ис |
| ашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да |
| у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а једа |
| најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учит |
| д је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видим |
| i>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која |
| и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их |
| ди</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 годин |
| n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} |
| ца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, ко |
| а д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код |
| .{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} На |
| апишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево < |
| ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р |
| о личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змиј |
| i>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, < |
| хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — з |
| S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!. |
| ово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <h |
| >; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?.. |
| — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> |
| 120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово |
| е је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа! |
| и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi |
| то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!.. |
| д јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше |
| дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у |
| а није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то |
| х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з |
| код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, |
| умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету |
| има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мај |
| е оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га стари |
| ите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код зми |
| него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Рад |
| и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје |
| их могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа |
| а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!< |
| а и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба.., |
| чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи м |
| н видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на о |
| да опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умирић |
| в зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је |
| ескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, |
| довали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке ур |
| читељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало |
| оброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго |
| до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А |
| ш Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, |
| ша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их ј |
| година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ов |
| знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, з |
| рдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на з |
| ерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадит |
| огме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ниш |
| м оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја |
| причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пош |
| се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ |
| него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресах |
| пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти |
| бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку |
| у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Р |
| н је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за с |
| И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се |
| узе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљ |
| дости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" /> <div type="gr |
| А</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C11 |
| ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је поста |
| его у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе шко |
| едељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и д |
| тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ |
| уде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, |
| е непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допу |
| и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а д |
| а мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и |
| лу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div typ |
| ене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам |
| јци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Рад |
| и и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан р |
| иће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више пр |
| оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се |
| {S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} |
| ати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане |
| усти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је |
| велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школ |
| а учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није оти |
| и нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више |
| па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима |
| рабили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пр |
| точне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на |
| шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: |
| огао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му гл |
| них и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку |
| Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> < |
| елеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне |
| .{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за м |
| че на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А пор |
| ба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су |
| рошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту |
| реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да |
| д не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да р |
| е за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој с |
| купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Н |
| добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест опш |
| ило веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, попра |
| дник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао не |
| </p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе бил |
| н је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и д |
| диша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би по |
| срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са с |
| или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га при |
| учни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао |
| и људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали |
| добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и про |
| културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је |
| јој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари прене |
| у најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици |
| >Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И |
| аље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, о |
| , то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, мо |
| тка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и |
| ислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због пл |
| ивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb |
| е удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и д |
| и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, к |
| мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi |
| у, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започет |
| захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S |
| х скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремн |
| же много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође д |
| како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расад |
| атељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да |
| мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства |
| то и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварен |
| " xml:id="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу д |
| адиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и у |
| клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је |
| и, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу |
| очио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахну |
| све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно ста |
| ти, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Данич |
| и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нар |
| кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен |
| у готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао |
| обро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница |
| Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо о |
| {S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше с |
| вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особит |
| а? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је гос |
| на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек ост |
| да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци ваш |
| ожемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снеб |
| жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} |
| им вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазн |
| абле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има |
| а...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а к |
| у, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на |
| та смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо |
| за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потр |
| непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака |
| и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свак |
| гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} |
| је децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; |
| и су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А св |
| адиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само с |
| ко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ |
| , каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а |
| е би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила ду |
| едак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, |
| учимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то н |
| i>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком |
| вих људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали |
| Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за т |
| S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без вино |
| је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господ |
| , кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; |
| о је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале |
| ове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само а |
| вица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине |
| ењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја |
| да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин |
| сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих може |
| још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, |
| ма већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почет |
| ему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мил |
| има најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ст |
| ка цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиш |
| порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио |
| а давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а о |
| имо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја мо |
| " /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И т |
| или. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могл |
| да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— |
| о, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтит |
| ничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школ |
| у је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда |
| е срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, н |
| Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну |
| еко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћем |
| и има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али н |
| тељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О том |
| ј би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је п |
| за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, |
| та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једн |
| е Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила |
| јбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање б |
| ана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на у |
| ицом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школ |
| није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљат |
| ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па |
| ека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је |
| водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и ч |
| е главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница и |
| рици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика с |
| Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, |
| она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време |
| уде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то |
| нила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чел |
| овици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зе |
| уди, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, д |
| >ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Е |
| могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се |
| их но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велим |
| у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од с |
| авало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише |
| них народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онд |
| {S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад с |
| ико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син... |
| Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А ј |
| је заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу д |
| воме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њ |
| би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, |
| p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо |
| оле у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место |
| жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Д |
| у човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, |
| а је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, |
| ицима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и |
| т што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви д |
| .{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упит |
| у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да бу |
| е: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, ко |
| цина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на н |
| реди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да |
| ела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њихо |
| е још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одгово |
| сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не |
| е учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у |
| у свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још виш |
| и, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, |
| уга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњиц |
| у и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га ј |
| диши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши о |
| г сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у |
| то и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>Пос |
| ац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А к |
| а и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да сла |
| век, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је пит |
| кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог д |
| свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, |
| на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и бо |
| едовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила о |
| емље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као о |
| овести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе |
| О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара |
| а, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним |
| воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ |
| оскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, |
| равом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> |
| ађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте н |
| лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој |
| Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које |
| има или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> пос |
| и и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему |
| међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих |
| служивање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у шко |
| ћи да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{ |
| су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{ |
| кија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пи |
| 9" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и |
| ти књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо |
| даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двор |
| га плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван п |
| и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу |
| а узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан св |
| се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да |
| све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило |
| шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али оту |
| и су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снаг |
| дговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре |
| само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Ј |
| и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за |
| {S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како |
| бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово н |
| А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и а |
| е било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и у |
| е да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек с |
| ија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправи |
| у природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је |
| јвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и в |
| него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да н |
| ци, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, т |
| ву и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и |
| радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша влас |
| аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље |
| оле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина ј |
| а века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим крови |
| енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </T |
| ешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамти |
| више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n |
| ислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кош |
| тови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући |
| а у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи |
| , али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и с |
| народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћ |
| род, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи |
| ам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима |
| сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p |
| оже ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да с |
| да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више |
| година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ра |
| значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчин |
| on</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, |
| има тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{ |
| ви, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кем |
| есма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе |
| а расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека |
| сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја |
| ="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разум |
| > од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиш |
| најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсн |
| ка и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише |
| и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас |
| учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете |
| је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади мног |
| м је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад |
| на, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више мог |
| о бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за |
| и боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{ |
| ори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко ње |
| других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање |
| је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" /> <div |
| } И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Је |
| н, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, |
| а све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по |
| Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и пре |
| и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради.. |
| ољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на ко |
| мо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако |
| тељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“. |
| мо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у живот |
| занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којо |
| људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље жи |
| арљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кош |
| да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за с |
| ту“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је ве |
| између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но |
| ној буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школ |
| добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки |
| едних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду с |
| х буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; |
| ка ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у |
| аклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиљ |
| ске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати |
| оће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Т |
| а, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођен |
| си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И |
| у и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министр |
| {S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а ода |
| ма народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па |
| јвише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је |
| ош жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изе |
| , где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да о |
| е вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.< |
| науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у |
| те сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} В |
| м и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој |
| а народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани |
| е одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска |
| ад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одме |
| тати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике |
| шој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бит |
| ам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ п |
| о данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Тура |
| т и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему |
| одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора |
| оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} |
| да, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и та |
| шношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овог |
| е на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном доб |
| аднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу |
| ра у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говори |
| ов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао с |
| коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважниј |
| у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} |
| ао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад |
| што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школ |
| еника својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање н |
| очинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је на |
| оме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што |
| нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се мо |
| то је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде |
| ти „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ во |
| ажности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ п |
| ршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању нар |
| илнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} |
| инио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њи |
| вот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно. |
| таје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загорича |
| ла.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престан |
| уге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они |
| може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, |
| Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>уме |
| ире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви чи |
| е; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по п |
| ика, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки поче |
| агрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, не |
| тињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И |
| почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и држа |
| не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не мож |
| авршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати |
| и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од ж |
| оди, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и с |
| ији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовал |
| оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, |
| } И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала |
| А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на |
| от је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба |
| ти му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{ |
| физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и |
| ши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Б |
| коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, |
| е рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>. |
| , и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, |
| аса кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у п |
| , који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, г |
| рошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишље |
| Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала |
| .{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац |
| природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно |
| други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi |
| C">Zoon politikon</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, |
| >Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; |
| а, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предме |
| ивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом |
| а вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца! |
| иких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну |
| ожемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо ко |
| Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како |
| органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па с |
| а одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше |
| земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — |
| остању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљо |
| не и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинар |
| о је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, |
| мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, који |
| ива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да п |
| мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зим |
| живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све |
| ко елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од ко |
| оја је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је пост |
| чинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, |
| шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу |
| <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију |
| е саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми |
| д још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако ка |
| ије могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нек |
| риродне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради о |
| } Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нес |
| авци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна наст |
| нила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за саз |
| е знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да попр |
| тили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, |
| е послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и про |
| ишта; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загаранту |
| шта.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, о |
| лико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, |
| како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много не |
| а причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и |
| ета по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — |
| ила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћ |
| ити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више. |
| пањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот |
| а тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важни |
| а мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озби |
| гога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човеко |
| р казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то знач |
| Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на јед |
| и од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити |
| у, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољо |
| захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> |
| крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године ради |
| } Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они ош |
| воту вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но ле |
| гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно |
| оме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добиј |
| ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певач |
| проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру |
| чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу чове |
| а се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже ц |
| ма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године наб |
| их сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за |
| ту човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што |
| pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у се |
| в, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онака |
| н, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта с |
| ead> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузви |
| уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да с |
| не су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици мо |
| едно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изроди |
| старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снаг |
| , а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео |
| су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, ко |
| тнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један дру |
| евања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и |
| ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи |
| дицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би |
| орен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се |
| лико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор с |
| разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише |
| телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила |
| и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа |
| онке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким |
| .{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од |
| ве, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки д |
| екао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо |
| 0 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита |
| е овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа зем |
| кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако |
| засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава у |
| Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} |
| сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за шк |
| у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико нед |
| ам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив |
| де очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да бле |
| ен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве. |
| ући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, п |
| у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније м |
| сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, |
| кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из |
| већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и с |
| ише воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Ма |
| е прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле |
| } Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али |
| } И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{ |
| и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било |
| је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао тр |
| е био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жу |
| е велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велик |
| ји у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} |
| и владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у не |
| собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Р |
| ли краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је |
| сторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли н |
| оправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нис |
| — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} |
| а у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, ко |
| е: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, ко |
| аже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да |
| : <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј |
| hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, |
| /hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — р |
| ори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак посл |
| оп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђ |
| .{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} |
| во <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <h |
| } Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину |
| још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од зе |
| резиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живано |
| о оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали как |
| и га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то |
| да не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а |
| ма нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било |
| питкивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а |
| год изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Ради |
| дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост на |
| еоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и бо |
| а сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо |
| е далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је |
| мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви п |
| ли и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онд |
| а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је б |
| .{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p> |
| томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се |
| ли, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{ |
| зброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзит |
| грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке н |
| овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, д |
| се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да б |
| дионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ств |
| говарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да у |
| ту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћ |
| ши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понес |
| стане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у |
| им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак |
| ити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак до |
| шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још ј |
| аправило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да с |
| рми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и зарав |
| прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да при |
| х, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „н |
| о де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поп |
| дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а п |
| Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} |
| ош, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је з |
| има, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на ка |
| Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рад |
| и домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе |
| и не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив са |
| ке и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говори |
| но дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва ген |
| /hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за тв |
| је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо |
| адост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиш |
| за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читав |
| ли, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало ја |
| мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће д |
| , шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 |
| за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна бриг |
| и за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не лат |
| је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта нар |
| озденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ћ |
| ду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, веја |
| а, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о |
| <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за |
| ле опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хле |
| за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље |
| ро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно |
| мењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља |
| домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као ве |
| >углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је |
| у се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} |
| колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била |
| а ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S |
| нтама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи с |
| ните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли |
| ова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од др |
| највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три |
| е</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</h |
| орао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљ |
| то је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо |
| и велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и прек |
| нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који ј |
| но да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је |
| абли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша п |
| ма, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних сред |
| али на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да |
| Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог остав |
| е била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није |
| нова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, с |
| ади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу |
| Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам г |
| најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишениј |
| један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па |
| ли то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онак |
| шњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све |
| гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико ос |
| изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно в |
| их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде |
| ужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, |
| читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с |
| аило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако јед |
| ђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дет |
| и.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: |
| ећа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све |
| {S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно јед |
| анпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајма |
| ити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаро |
| ишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, |
| није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село |
| следњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову деклама |
| приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне ги |
| једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима шк |
| учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваки |
| лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је н |
| ати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништ |
| му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазл |
| ини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша д |
| ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и |
| тао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове |
| /p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најнов |
| прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школск |
| ведна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а |
| ма својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да за |
| кава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпоч |
| д не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешки |
| на шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу |
| одушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чуди |
| па мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде сву |
| оришту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које |
| сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима |
| за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између о |
| ршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле |
| ш?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што |
| којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из |
| тил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огл |
| 3" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за |
| ана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика |
| су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом. |
| свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је о |
| да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што ј |
| питкивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и |
| /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечал |
| где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је дон |
| вљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била гото |
| е Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је н |
| еш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова з |
| е ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озб |
| е, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше с |
| в а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се |
| здизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Рад |
| ишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како |
| после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огле |
| <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак |
| арца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књи |
| а Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и |
| сен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа зас |
| у школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две го |
| а и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још је |
| , прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто поза |
| авањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да м |
| p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</ |
| учак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све |
| ебније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други рад |
| тура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места уго |
| шано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за с |
| , како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица М |
| е што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Бог |
| примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним п |
| најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} П |
| ченике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им о |
| не.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Вели |
| а одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица |
| четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод ш |
| мо је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="2 |
| али, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, р |
| </hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <h |
| е</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <h |
| е</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извади |
| </hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <h |
| е</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете с |
| хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за < |
| ре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?. |
| уче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један ве |
| рну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што виш |
| за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, |
| те, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, |
| ош више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, |
| заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S |
| о ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав ку |
| ни треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, д |
| ављати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те с |
| , и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред |
| де је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, |
| ту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је но |
| вићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша пр |
| „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и |
| иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без под |
| али, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијег |
| после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозот |
| „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се суср |
| вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад |
| ише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунал |
| зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као |
| о јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, п |
| исали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>се |
| е што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне граб |
| n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет |
| понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и мла |
| во, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи м |
| сне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики ве |
| ко <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А |
| ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S |
| ају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заје |
| ника, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све |
| ако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца |
| или и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, |
| а ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при св |
| вога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отвар |
| и и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Ал |
| дити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, о |
| а се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометрис |
| Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црн |
| еле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb |
| ве куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а мно |
| и је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан |
| е Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели |
| ој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да |
| ошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му од |
| да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А кам |
| l:id="SRP19102_C2.1"> <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, по |
| ак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума п |
| ом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је с |
| се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S |
| пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенц |
| али, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не |
| зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је мо |
| стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све ста |
| се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> < |
| S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато ј |
| у дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а т |
| вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најп |
| , и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је |
| е кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај |
| ога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а |
| ило кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с |
| ребало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао |
| једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресад |
| домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село |
| стина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабир |
| го Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договор |
| мо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помен |
| им поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли |
| напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да |
| а земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о не |
| хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хлад |
| од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свад |
| здржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само из |
| у куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="2 |
| да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сеља |
| младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зов |
| идиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то |
| адиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на |
| аца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било |
| и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те г |
| а није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију |
| ј рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи |
| , колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су |
| .{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље |
| Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде |
| не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чув |
| а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, о |
| на нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо к |
| рости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да прист |
| вати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не |
| S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све |
| у беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и |
| ога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свр |
| змолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шу |
| амење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, не |
| треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду т |
| цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дире |
| У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду |
| на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки |
| пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20 |
| темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и |
| S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доно |
| исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а коли |
| љени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали |
| ead> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Тура |
| авала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узима |
| анку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благ |
| тању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Ил |
| Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} З |
| но има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Дани |
| садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и |
| торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хр |
| главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна с |
| та.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што |
| Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмариц |
| ишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад |
| ла министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Заг |
| ла за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској с |
| већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша |
| вима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а ота |
| да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учите |
| град у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељково |
| мица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан ј |
| аље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за раз |
| згази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете |
| ајпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоћ |
| ако се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више |
| :id="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Р |
| и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се |
| е, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него о |
| , а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни |
| <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а |
| и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају он |
| исма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке |
| не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одгово |
| удио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересо |
| id="SRP19102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан по |
| за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и да |
| но што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су |
| но што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малим |
| мо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а |
| и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зов |
| ан: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ |
| Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и о |
| ве учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда |
| одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још |
| да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духо |
| четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је |
| ад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквог |
| току су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће т |
| и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, да |
| да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати |
| поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на |
| ти, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и сам |
| ерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га ку |
| сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n |
| дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, |
| гли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у ов |
| и их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и анти |
| се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{ |
| уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале о |
| воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{ |
| е било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али |
| омисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не |
| нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што ј |
| њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше. |
| Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се |
| остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па |
| не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били д |
| ог него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак |
| .{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се |
| жбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралач |
| и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвише |
| е.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „пр |
| је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слуша |
| кше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, |
| су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, |
| шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да дове |
| де ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде з |
| па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту |
| је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су |
| да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо |
| у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостиј |
| а пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотр |
| и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви |
| о ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик з |
| пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по |
| } Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њо |
| поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прв |
| коро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема д |
| е.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Ал |
| от би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; а |
| иберална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био |
| ет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две м |
| у ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојо |
| да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљ |
| кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеос |
| и њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а к |
| и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А ј |
| о која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> |
| амо у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за г |
| и било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим ги |
| војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да |
| не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту |
| ош сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу |
| има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и |
| да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме |
| ред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> |
| под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по В |
| {S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини |
| оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које |
| дан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и аш |
| них без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици |
| цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни |
| о два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у к |
| у једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше |
| аља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је л |
| ид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији н |
| школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужник |
| ишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А исп |
| и најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толи |
| потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и и |
| е почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на ко |
| наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И |
| у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша ни |
| даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се ис |
| димо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трош |
| не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је пит |
| кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то пит |
| амиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле |
| рена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али с |
| и за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе |
| у: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, бић |
| и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање к |
| принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то |
| {S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и |
| лу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мај |
| мо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша |
| њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду о |
| } Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти |
| ам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница пос |
| <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S |
| који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окре |
| остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње вел |
| {S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађ |
| вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће |
| ст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уб |
| може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по к |
| пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хла |
| пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title |
| Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што п |
| и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" |
| Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Рад |
| А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња нео |
| дноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, |
| ши њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше |
| било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обда |
| во и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста слам |
| ло прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати не |
| х сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учите |
| реба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремит |
| радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јед |
| етворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а |
| S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је |
| и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школин |
| во, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а |
| шима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али |
| его обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: |
| ва Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући. |
| нице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за |
| ела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казује |
| колу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио.. |
| ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо |
| ду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим др |
| да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање |
| м хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је та |
| на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима |
| учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по о |
| ађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те и |
| осе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима мног |
| еносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветин |
| е, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђе |
| ву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| овао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцел |
| је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непо |
| колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Гре |
| собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову г |
| на, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем пр |
| чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови |
| бољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу |
| треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо |
| ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу |
| а да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S |
| тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике |
| Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта |
| гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који |
| ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, за |
| е зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А др |
| јстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а друг |
| <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не поно |
| него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је дон |
| оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онд |
| боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите |
| уквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Уз |
| Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратк |
| оле и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А не |
| а велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече |
| уга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба |
| ало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније |
| лико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала |
| 9102_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је судни |
| д школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и |
| по сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помен |
| грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је б |
| чњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то |
| и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља п |
| да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле |
| чена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, д |
| хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, |
| гу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{ |
| године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у шко |
| децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је |
| d="SRP19102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-да |
| да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као м |
| како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове и |
| нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити прав |
| па куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се уп |
| у ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнич |
| је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за не |
| здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају с |
| ветовно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица |
| ворили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове ск |
| Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Т |
| рађен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за по |
| еко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро |
| облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зај |
| збија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда од |
| има у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновни |
| Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу св |
| ло ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и |
| ачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и сто |
| што у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице |
| ?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо |
| ђије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин |
| и.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да ни |
| равили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калд |
| ер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре ра |
| у учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој црк |
| шао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пе |
| ше <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде би |
| е Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима |
| во да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и |
| им колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље |
| које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састр |
| ом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је х |
| су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или |
| едну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а |
| су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке су |
| еба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још сла |
| мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је |
| и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хл |
| се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости |
| за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико вр |
| и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна |
| није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни ј |
| S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само паз |
| читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији |
| је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Ради |
| ни“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Ради |
| ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, д |
| на док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни |
| па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не |
| свим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и браш |
| тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их |
| још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људ |
| је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато ј |
| а Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио и |
| итељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у с |
| примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да |
| највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у |
| о паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И п |
| а сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај мл |
| , и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима |
| и људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су |
| Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да |
| не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, мог |
| дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана |
| /p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало |
| 24" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на гл |
| , шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима п |
| о.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и т |
| видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли ок |
| њижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови |
| дужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да |
| веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила |
| рпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду ниј |
| походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео |
| да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буб |
| лели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они с |
| А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображава |
| и и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што |
| оговоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао |
| ке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у |
| еље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и по |
| } О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду |
| ло, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији |
| а с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, св |
| ује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас. |
| ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много уради |
| у.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше |
| песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни прости |
| меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви зн |
| то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење цр |
| ужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су |
| и, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n= |
| м селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Су |
| тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега |
| ње, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, |
| његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb |
| Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је јо |
| сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ ил |
| мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку |
| а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Груји |
| ца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као ум |
| , и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb |
| свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи |
| {S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало п |
| S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за прод |
| чи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, и |
| и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} |
| већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци |
| бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S |
| , отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није |
| е да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном. |
| е један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче |
| алу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је м |
| и, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплет |
| , и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста |
| песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за |
| ао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Рад |
| овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихват |
| ита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар о |
| сећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао |
| леб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек св |
| хова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и ка |
| вај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише не |
| Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се над |
| го ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће. |
| за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањк |
| ад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро |
| изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него |
| ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и дец |
| а „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је приј |
| ади и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је |
| требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручн |
| е враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А |
| аје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а ово |
| ен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да |
| огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све п |
| него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, та |
| ст на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си |
| е још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Рад |
| и, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за |
| клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам |
| благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво. |
| не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не у |
| и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали ка |
| зо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а мож |
| но радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је |
| } А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, |
| е и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша виде |
| сили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре до |
| за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p> |
| ни за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако з |
| н алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и |
| је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и |
| први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Ј |
| : идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Т |
| за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} |
| хвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио |
| су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један |
| раду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{ |
| цу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су гр |
| ведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тро |
| е од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта |
| } Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} С |
| >Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буд |
| те земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога |
| о!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралиш |
| уга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила |
| сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист ха |
| ах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по |
| отребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасл |
| су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно |
| овору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с |
| е чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове кој |
| реди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио он |
| лих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако |
| ато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито |
| то год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мис |
| ца деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им с |
| нистративни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} З |
| чина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу. |
| су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} П |
| целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, ч |
| јање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да ра |
| само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се з |
| су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онд |
| бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и в |
| је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хте |
| на...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест |
| помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући свој |
| а оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и |
| и.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено |
| купља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две го |
| страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се н |
| де, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особит |
| коли.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и |
| и лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад ј |
| онат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, кој |
| које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива оград |
| о јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно |
| ва индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда |
| о осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много доп |
| елским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и о |
| м грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу св |
| мо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова |
| м с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су упра |
| брже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које з |
| а; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле |
| оло.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви |
| да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове |
| Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вук |
| ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi |
| руго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуч |
| нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, |
| табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овак |
| јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, |
| направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на ср |
| не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге |
| ршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n=" |
| У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совр |
| се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити о |
| ину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S |
| апред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклон |
| Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше |
| међу себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они по |
| ке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва |
| он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша са |
| , све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то |
| Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и св |
| и по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не ра |
| во положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао |
| ји дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у |
| ојих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време |
| по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да |
| свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само |
| ичани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва с |
| жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} За |
| буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стран |
| ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се веш |
| ки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиш |
| ари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Мил |
| исац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбо |
| на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још ку |
| {S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није на |
| од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано |
| их избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога нај |
| у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет к |
| равље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је д |
| орби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, н |
| Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава |
| ици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} |
| лико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о к |
| Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и св |
| На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако |
| ли у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових вели |
| е окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и ка |
| о, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад н |
| ди су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да с |
| :id="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и |
| l:id="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини |
| ml:id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су ве |
| l:id="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у в |
| а лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручуј |
| структивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су прод |
| заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље деч |
| _C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли с |
| /p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер о |
| кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата |
| атиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} |
| доји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотер |
| у, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код |
| ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на жив |
| много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промиш |
| љама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан ра |
| у, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> ка |
| росвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главн |
| ко Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да про |
| се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало ка |
| аме.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачк |
| о је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и пра |
| о узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме |
| је имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{ |
| о више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дет |
| n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Дани |
| пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па на |
| не судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалаји |
| им се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на п |
| вање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А ка |
| село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно зава |
| Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завир |
| школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове |
| куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бо |
| оме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распор |
| додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је |
| асвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих ру |
| га наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак о |
| е и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у |
| писник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и |
| А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га ј |
| у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А |
| Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобре |
| , веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим ра |
| p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те |
| о хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог д |
| ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао |
| ша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао |
| ти за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима |
| инили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и зн |
| и, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на гру |
| да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена |
| ти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су |
| ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предло |
| Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га ос |
| и у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били.. |
| изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више би |
| особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се лож |
| а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} |
| тнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на стр |
| најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго ј |
| остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити не |
| деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница |
| подина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} |
| ко ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину |
| {S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право. |
| нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не к |
| он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Ра |
| плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жеш |
| а, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Р |
| иша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим с |
| дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много |
| а судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} |
| са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће н |
| дари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лам |
| ова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа |
| лебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој т |
| ао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтил |
| уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, кој |
| да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!. |
| па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год |
| с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше |
| ме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загори |
| {S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Дом |
| муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко срес |
| е хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија |
| ошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљив |
| и.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школско |
| колина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и м |
| дали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n= |
| ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у |
| !{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогн |
| аправио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису мо |
| самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сам |
| азвијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанств |
| лска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се |
| школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове р |
| је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потр |
| а се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршењ |
| вно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја |
| о капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост |
| лом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га вод |
| способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И профе |
| ад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штет |
| немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ л |
| село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти м |
| аћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Ми |
| и то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црве |
| има и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" |
| све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више о |
| знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А |
| инесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини |
| ога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конц |
| ан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну |
| ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмор |
| о да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово |
| и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји |
| а је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја |
| ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од |
| старство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div |
| преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то |
| вчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође |
| А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зград |
| d="SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста |
| му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој сре |
| делили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и та |
| ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетил |
| ml:id="SRP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша |
| да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на |
| , Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша |
| министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за |
| о питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радиша |
| лижују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће стран |
| собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп рас |
| рију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и т |
| да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напр |
| општено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може д |
| ају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да |
| и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као салив |
| ало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Д |
| ориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су |
| хао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се з |
| акију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чи |
| ат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необичн |
| си његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку |
| буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону ст |
| каше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаи |
| ољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више ник |
| умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Цигла |
| да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче се |
| од оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А са |
| Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А |
| у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да |
| и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не |
| и, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и |
| што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из кој |
| рицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наре |
| > <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукопис |
| њак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назв |
| рдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан |
| и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим об |
| ! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље рас |
| ишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви |
| би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и к |
| код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: гр |
| ити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да |
| боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога кр |
| акве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има прави |
| затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и трот |
| у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима наш |
| ело, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива |
| а не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако |
| ст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се п |
| село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину минист |
| све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло ис |
| вио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га |
| е.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране с |
| 17" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да и |
| из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је |
| У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши ник |
| и.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S |
| био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако |
| већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће |
| описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и с |
| у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ов |
| али с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да и |
| ; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест |
| ет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео |
| аслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године. |
| > <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> |
| лу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што |
| та и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од гла |
| и.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамт |
| .</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, д |
| друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно ш |
| е предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник |
| и, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповес |
| b n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад тр |
| „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, |
| , те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и се |
| аци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да |
| о и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И поч |
| изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће |
| угано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцим |
| то ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је |
| у.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица |
| и вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око кућ |
| {S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И з |
| илан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с |
| оли мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По |
| и нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и дети |
| , потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за ина |
| кола; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здр |
| к.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или |
| p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а |
| нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти |
| ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од |
| ца поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривр |
| оворимо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих |
| благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе |
| сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису |
| Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што |
| И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Сам |
| .{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља |
| поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зида |
| S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се |
| веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да |
| , да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, |
| извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и на |
| где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учион |
| S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, |
| имо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће |
| бове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унук |
| че овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код госп |
| дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господ |
| /p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита и |
| од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после к |
| емената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављ |
| гради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да |
| или су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут |
| p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> |
| ате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћ |
| и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, ци |
| н и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада в |
| да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од изб |
| чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни п |
| е - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не з |
| з веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на ње |
| љати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли |
| предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> |
| и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученици |
| о му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета М |
| и и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у много |
| , то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричан |
| а у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А ко |
| , а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни п |
| тељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: |
| >саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и |
| биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмири |
| ете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још виш |
| А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, к |
| лео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троуга |
| за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где |
| обе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама |
| и је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p> |
| практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку о |
| S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо |
| , јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благос |
| а Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле ј |
| ати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је |
| p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За |
| реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре |
| о, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А |
| трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле кам |
| ле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и стола |
| поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па |
| илац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно |
| жи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и |
| за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу |
| <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто |
| праве; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не |
| и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и чита |
| ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре |
| на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} |
| им напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска т |
| ечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да ж |
| та сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те с |
| испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле? |
| трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог |
| Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </d |
| епо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет |
| јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њи |
| 3" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им по |
| које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење |
| и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што |
| ју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава р |
| им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду. |
| питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стад |
| пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, д |
| ш, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{ |
| све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у по |
| ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, |
| донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почет |
| ено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча нало |
| друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћу |
| Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак |
| и му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у |
| ћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад ј |
| вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте |
| к.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручен |
| инише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћош |
| е био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="1 |
| ати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према све |
| омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу |
| ложење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других сел |
| оје се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не ко |
| Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и |
| .{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта го |
| а, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; |
| ице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који |
| ема томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они зна |
| илазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је |
| Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{ |
| ли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су |
| ој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како |
| и извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће |
| молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Јед |
| оје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђи |
| и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узим |
| арода, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и |
| то се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да про |
| оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше проду |
| поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мал |
| наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али ј |
| да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.< |
| 35" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Д |
| а потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много по |
| ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их |
| тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њи |
| нструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после п |
| , и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што |
| јзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио |
| браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S |
| уру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко уз |
| Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико т |
| >радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце н |
| </p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бог |
| диша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и п |
| је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и |
| ја у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско |
| ед врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одр |
| есту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и |
| ло: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доб |
| а за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа п |
| зону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема |
| магић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви |
| сподин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде дови |
| е најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ |
| мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, |
| је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других пит |
| и од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му виш |
| користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више у |
| народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више на |
| {S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачо |
| о, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> |
| чео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви св |
| , да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим |
| ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} Т |
| ред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца в |
| тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још боље |
| реме, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште з |
| духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p |
| му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од |
| уђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, |
| и чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она ј |
| у.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: к |
| у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и за |
| ла!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад |
| , хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећ |
| отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћ |
| адиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И |
| моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може |
| осила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} |
| творене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије вол |
| и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад из |
| ила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша зас |
| шеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу и |
| се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у шко |
| та.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко |
| {S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је |
| еца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену з |
| , никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учи |
| веће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом мес |
| жати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, гд |
| он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема мног |
| ак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дан |
| раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге |
| не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћута |
| воме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за |
| вина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, о |
| е кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, д |
| ву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђер |
| и да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, |
| ст него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зо |
| к за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном р |
| постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би пред |
| ноги су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да ј |
| .{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има м |
| иватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису |
| у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причај |
| Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијо |
| ине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу |
| шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио |
| и за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни у |
| а огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи и |
| Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече |
| то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чарш |
| дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и н |
| арочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и |
| а онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запи |
| p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чи |
| ред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружн |
| гога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења |
| "> <head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменил |
| 1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са своји |
| у све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена |
| ставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и после |
| па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и |
| } Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је м |
| ак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, |
| е, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но шт |
| е имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати з |
| више оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори св |
| бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново иг |
| и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља шко |
| а му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађ |
| адиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми им |
| сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по |
| мтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су |
| во 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обус |
| и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајн |
| читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него |
| а свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући |
| да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и |
| радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, тре |
| предовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао |
| јашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а |
| стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца |
| е љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зи |
| што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} |
| " xml:id="SRP19102_C1.4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша ниј |
| ве више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет |
| ну или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је наста |
| ју, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и |
| ава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и |
| S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела |
| вости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од г |
| него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога об |
| изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава |
| којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу |
| и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к |
| д куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а |
| добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученица |
| мало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле т |
| кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као |
| не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Ра |
| плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усв |
| сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се м |
| још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и ме |
| ге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што в |
| ала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај нап |
| нове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним |
| сеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва |
| јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добр |
| ече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и |
| детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као млади |
| оље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Ми |
| у, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасо |
| школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су при |
| мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша |
| дић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћ |
| ашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на |
| привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и свој |
| их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ов |
| {S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији |
| де неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за |
| а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{ |
| амте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више |
| е и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, к |
| ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањ |
| на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосни |
| а, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих |
| ћином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после на |
| оменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су |
| а 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остат |
| оца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима |
| колу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде |
| доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила |
| о слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!.. |
| ром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радова |
| ва сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализ |
| аже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва |
| да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом с |
| >Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које п |
| че трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече ч |
| прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам за |
| ј мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А |
| аних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља |
| бора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко т |
| {S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „ |
| ослужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар |
| ћ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку |
| у и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n=" |
| зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у |
| пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и н |
| еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, обј |
| како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију |
| је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, |
| ажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с руп |
| у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у со |
| ралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а о |
| таро црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „ |
| ста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није |
| ла отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да т |
| у се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало. |
| а њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихо |
| ој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе |
| и га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се |
| у жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учи |
| уздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се пр |
| ка изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздрав |
| ам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} С |
| лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад |
| ме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оста |
| обили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су п |
| на, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око шк |
| априче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и |
| а најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама к |
| лак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети |
| жнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушт |
| остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и мој |
| је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запогани |
| онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће д |
| ора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази нач |
| бнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу < |
| е да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S |
| лико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p |
| научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узме |
| рбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| привредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине ју |
| а, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на |
| евет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава |
| е свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих ла |
| ачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радио |
| годе, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто |
| ; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколик |
| ење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То |
| дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости |
| још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ ка |
| а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад |
| и и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања |
| ти и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, д |
| у себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру |
| т са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много виш |
| о је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је нео |
| о готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо мла |
| свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред |
| так, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто |
| и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила на |
| имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, |
| или зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности спој |
| } Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, по |
| анашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно |
| буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да мно |
| е па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насм |
| .</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без м |
| и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му |
| слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш |
| на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највеће |
| дила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину |
| колу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и п |
| ише загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили |
| ули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и ч |
| је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљен |
| n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу |
| ад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему |
| ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ћ |
| м куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра |
| а а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и |
| и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и |
| оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци п |
| и драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, |
| ебао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да |
| у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара с |
| ављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И |
| "370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, д |
| о причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђ |
| “ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима д |
| и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису ум |
| јмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом |
| и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> |
| то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину |
| х.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога |
| ји се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најс |
| ml:id="SRP19102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у је |
| д среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и у |
| Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих |
| направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и ум |
| кле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чарши |
| школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена |
| S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Рад |
| /hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је каза |
| докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И а |
| ту, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дат |
| вих ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је п |
| ови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не |
| пис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова же |
| на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паков |
| олину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се прим |
| знало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било к |
| да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чис |
| евац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загор |
| источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S |
| ам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд на |
| е.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p> |
| /p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене мног |
| т рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све ку |
| ш мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} |
| хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет |
| онесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то ј |
| народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва |
| о почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних прв |
| е био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућ |
| е обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца |
| зина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и |
| е и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље дв |
| морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разуме |
| "228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, а |
| ашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, го |
| ине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зград |
| ело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим |
| данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено |
| шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе о |
| к</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је на |
| се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} |
| ше и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи так |
| а постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви и |
| ебојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, |
| , какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да род |
| ијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узел |
| што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га |
| Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље ра |
| рађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посл |
| у, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац с |
| тише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совра |
| оправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових |
| ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којо |
| и главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на в |
| а ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша |
| путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жен |
| м селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћем |
| ине и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> <div type="g |
| свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је с |
| т.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радиш |
| само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, |
| “ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали |
| се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их |
| вог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за уч |
| би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb |
| ими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и |
| авилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједни |
| S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема п |
| меза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и |
| арад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за пар |
| кле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Не |
| еше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало |
| онио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео шт |
| шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа трош |
| то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаил |
| погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном изб |
| кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајви |
| ио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто. |
| и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно |
| почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и |
| да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место |
| господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи ил |
| ртију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки |
| су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле к |
| а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је |
| а завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача |
| нула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S |
| јица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените п |
| мо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајев |
| л му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и |
| ала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница |
| зуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S |
| д плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било пр |
| пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зат |
| и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од |
| Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села |
| зврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ниш |
| ама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> < |
| ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме |
| едно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни с |
| га да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије н |
| ме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Рад |
| преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само |
| д куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за |
| арода нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да |
| ћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све |
| >учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министа |
| а је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице |
| осила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу |
| а и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: |
| епа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад нем |
| лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Са |
| постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „обј |
| ио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ с |
| p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здрав |
| оле</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој |
| помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на распол |
| нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све сво |
| урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити |
| шке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштољ |
| он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и |
| сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, |
| да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их у |
| ик му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову шко |
| веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су бла |
| резимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на ро |
| , који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црн |
| l:id="SRP19102_C2.4"> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Мил |
| плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војс |
| ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће |
| њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Р |
| му лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни виде |
| поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини ве |
| гловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је |
| /p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су |
| тен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Д |
| ложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је |
| се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домов |
| ругога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се |
| и, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у З |
| ј.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнасти |
| ајпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало |
| итницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у гра |
| као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове шко |
| ругих села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јав |
| а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Рад |
| е.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе |
| нске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да |
| чале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и |
| арство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљ |
| его просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на пр |
| ућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чи |
| за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о |
| и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош ил |
| > </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од |
| опривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и |
| учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се о |
| научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да |
| апредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и св |
| настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско |
| и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиш |
| /p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| адњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпос |
| е боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницањ |
| ма и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од они |
| е за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учин |
| ли калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи ради |
| тране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и |
| има и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> |
| ста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они вел |
| о никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и д |
| ске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у |
| лу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да |
| у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састај |
| би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи |
| ила школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред |
| је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да |
| и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им ј |
| м капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И б |
| е сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и к |
| ло много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено |
| </p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично ле |
| жу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у к |
| његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је |
| идети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђено |
| ек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говорах |
| } Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да |
| е свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни пот |
| стоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела |
| и текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <d |
| реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премешт |
| едар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n |
| шити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена до |
| ање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није бил |
| узела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А |
| да по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом ре |
| се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада |
| во се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загор |
| .{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) ш |
| каку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не са |
| за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како |
| ирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задруг |
| новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге прив |
| } И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова |
| школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у ц |
| ицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време |
| Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{ |
| радан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и |
| бор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио о |
| идовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова дру |
| сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су |
| не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећа |
| рној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и |
| себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</ |
| ота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени |
| они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, |
| ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с пл |
| стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ћ |
| <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље в |
| рица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у |
| и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чарши |
| /p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} |
| атима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јаб |
| апију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.< |
| и мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали |
| поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> |
| у сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{ |
| е се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре н |
| велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на к |
| а.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и тр |
| у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S |
| у своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишл |
| оворили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у |
| а учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Рад |
| остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, |
| му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавш |
| реске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима |
| све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у |
| родужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка коме |
| ивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} |
| им школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и |
| ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички раз |
| ба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div |
| ју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у |
| же изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с пр |
| „Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли |
| о „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа |
| вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направил |
| 02_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад |
| јући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, гд |
| ије.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за угл |
| и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже м |
| у се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјак |
| а глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а |
| ако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter |
| ито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И к |
| и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да |
| га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не мо |
| ошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио |
| а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="28 |
| е ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и |
| им и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошка |
| .{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да |
| ије и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{ |
| и соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју о |
| вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете |
| едом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је д |
| го, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово уту |
| , да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху ка |
| румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после |
| S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разј |
| проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто |
| ји</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је |
| ци ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно |
| морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам |
| } Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће кор |
| 0 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, коли |
| S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и н |
| округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} |
| енији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлат |
| о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад п |
| ледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да откл |
| о пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ |
| 8 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добиј |
| равила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; |
| и.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га у |
| да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео |
| или у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Све |
| е то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их |
| сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S |
| ед и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко |
| само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер |
| се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово ист |
| } Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?.. |
| ?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да в |
| вих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{ |
| да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; |
| им радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с д |
| развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша ј |
| вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро |
| то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и |
| о дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене |
| и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити |
| традан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „В |
| ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком др |
| ио математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рач |
| p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и |
| дне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место ј |
| осле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И |
| утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <h |
| у научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки да |
| најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео |
| огао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{ |
| с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе наро |
| ли за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му |
| тупа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двоја |
| а би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{ |
| много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> |
| боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин рев |
| тао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и |
| ад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за |
| а му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све |
| није особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И |
| двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе м |
| ме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи д |
| агоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подзем |
| ужио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, |
| а подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он |
| да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко |
| е с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су |
| најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Св |
| се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p |
| разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају |
| ржава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова. |
| преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао |
| својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да |
| еба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџ |
| нати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и |
| ли да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су око |
| а увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свако |
| све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и |
| у дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита |
| уће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} |
| ме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила |
| .{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема д |
| ушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чини |
| у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све оп |
| највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиро |
| ија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и ј |
| оглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину ч |
| се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се |
| штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што |
| .{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала |
| д почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стеванови |
| гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најст |
| и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретк |
| питомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да |
| ико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена г |
| били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} |
| тву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу |
| и, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> < |
| ћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и |
| ни и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; |
| и је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били па |
| title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> < |
| штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврст |
| front> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p |
| а за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је |
| ца, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах |
| е подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац |
| у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и |
| народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и |
| м месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена т |
| р и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово |
| моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61 |
| ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и гра |
| него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n=" |
| оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрек |
| > <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, |
| њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе |
| ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ |
| ка просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; |
| се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Дост |
| „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко |
| нутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да н |
| и, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком оно |
| уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово |
| до, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затре |
| имицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, |
| иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани |
| ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим |
| дељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну шко |
| >У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике д |
| аха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код с |
| ројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и ра |
| и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да буде |
| да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има |
| .{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и |
| т је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> < |
| жавом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владал |
| ги гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који |
| це и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, т |
| је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим |
| уштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" |
| више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а н |
| чин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно |
| ма треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне |
| ушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободн |
| дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и св |
| у боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, т |
| .{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божи |
| о су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом |
| употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка |
| х је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да |
| своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калем |
| не машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вредног |
| ане.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, пос |
| ко метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно пос |
| вака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено |
| у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напре |
| редио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине к |
| подњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ |
| ојој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома |
| изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила |
| а је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође |
| За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али |
| а окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске с |
| и пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се св |
| тем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и |
| лу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама |
| дина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисл |
| с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо в |
| оричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети |
| ли опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад |
| } Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у бр |
| пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, ст |
| уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише |
| ..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</ |
| натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! |
| о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и |
| натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да |
| Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Из |
| мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ ил |
| а не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, |
| по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| , па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, д |
| ста има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите |
| <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у шк |
| ну да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену |
| о му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „п |
| овијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за |
| Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце |
| зу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb |
| горице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин дан |
| у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид |
| се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лиц |
| ца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ниш |
| е све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се |
| ц прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S |
| као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на завет |
| а северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} |
| ће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те оту |
| био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часови |
| е.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео б |
| добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тв |
| рих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, д |
| особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће |
| ве, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати |
| ако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише ш |
| или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао |
| нца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n=" |
| ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање мл |
| више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да |
| <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Са |
| де и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери |
| је закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. |
| паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га |
| ду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а н |
| а у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претв |
| потребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника |
| т га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није ре |
| есовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а рад |
| е много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не |
| уда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке |
| иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукод |
| природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући та |
| рује и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја |
| ша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то |
| м животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премешта |
| аџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за |
| иша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани |
| род вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основ |
| д ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубок |
| до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место фес |
| о смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да |
| то су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне |
| жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како |
| ја, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него ј |
| узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где |
| а су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, заври |
| војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али |
| к.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцегов |
| сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе |
| сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и |
| кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, |
| Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А от |
| ки Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него |
| и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: |
| су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.< |
| зао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па |
| и.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг |
| о сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша |
| етака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће |
| о да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} |
| Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, |
| вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, |
| ва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, |
| је зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јек |
| тву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њим |
| они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер |
| рати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школ |
| рпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се за |
| ше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему |
| лену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат |
| .</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна |
| ђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи с |
| , и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и |
| оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпи |
| и видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече |
| рамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и |
| то да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми ср |
| где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што |
| е.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузд |
| ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе во |
| ници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они ид |
| више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом сн |
| ење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле |
| дице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Ш |
| полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Ра |
| ји се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па с |
| рнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је мог |
| и и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S |
| ије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде |
| ори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго т |
| оцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато ста |
| ој хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буд |
| асвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да с |
| ако он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, |
| у тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, |
| бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супрот |
| унце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учит |
| то за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њи |
| гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и коли |
| у само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Ал |
| се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка |
| лину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да д |
| вио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, |
| ве оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је |
| ирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И |
| .{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљу |
| зучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки да |
| школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, |
| S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљ |
| Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би зад |
| оди и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле |
| це“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после нек |
| и школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме сел |
| с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је |
| из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и |
| урђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до |
| све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радуј |
| и“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и велич |
| ју како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је сва |
| потребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S |
| ости ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и ж |
| и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: |
| ко и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за |
| промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но |
| отле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и прод |
| адове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p |
| е.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да св |
| ија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако о |
| е он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{ |
| ој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 2 |
| у му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није та |
| о она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царств |
| {S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је |
| с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не бе |
| писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове |
| дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што с |
| , четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао |
| х!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесни |
| и му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељево |
| н је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утич |
| них школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И |
| човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки п |
| дити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у на |
| ни.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање нар |
| ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све кор |
| је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја в |
| децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала |
| а своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога до |
| ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачниј |
| ик је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Дец |
| ?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, за |
| ам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?.. |
| ним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој з |
| м на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било |
| на, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрст |
| а <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали н |
| ма је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за з |
| ане?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са север |
| евер!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамти |
| о да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти |
| д нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој ст |
| сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је |
| и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекн |
| у хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко њ |
| .{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окр |
| ак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, вео |
| па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и |
| плете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар |
| љам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе |
| производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне |
| је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ру |
| нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, нег |
| животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и д |
| итате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{ |
| е беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, |
| се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што г |
| мевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно ис |
| hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио |
| и, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народ |
| ете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те д |
| <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ |
| шам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су в |
| аље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну де |
| сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?.. |
| те у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет |
| hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табл |
| преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци |
| S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља |
| p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шт |
| јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Н |
| ва више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати в |
| су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што |
| и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузни |
| ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а |
| </hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме |
| и на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} К |
| ди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко |
| >с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко |
| >н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и н |
| и</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши |
| блу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши |
| јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој |
| на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} |
| дну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју |
| — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колик |
| ги лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе |
| а рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете |
| гога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људ |
| ква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се ра |
| у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врат |
| тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књ |
| апамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и ш |
| и!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у |
| е, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, |
| нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако п |
| ва?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{ |
| иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запа |
| после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учи |
| пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим слов |
| „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, не |
| .{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Из |
| ишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете |
| д пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућуј |
| шете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их |
| никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим слово |
| мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде |
| ка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинс |
| квар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му |
| о сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прек |
| сали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Н |
| е <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (П |
| да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што го |
| ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Са |
| S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испо |
| те право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код сто |
| ише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и |
| школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да |
| ра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је так |
| л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко г |
| “ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, |
| ло!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, |
| за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана |
| ца могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> < |
| ељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјек |
| три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суз |
| ве па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се |
| нио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме и |
| а и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Зем |
| сле и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео д |
| е нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно |
| ко да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало |
| онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очи |
| ју, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа |
| и добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} |
| е учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиро |
| оуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, |
| "186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара |
| ешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша |
| њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је |
| звода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио как |
| узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привр |
| оме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу ист |
| су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а нек |
| драво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога |
| излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овак |
| нам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; с |
| и народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одго |
| а донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у |
| вори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним пит |
| м, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, |
| ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а |
| буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није |
| ти у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у |
| немо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо о |
| намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да |
| сно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господи |
| рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустри |
| а је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече |
| та и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он |
| рбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погоди |
| ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те |
| господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај |
| љу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Милади |
| а Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод кућ |
| ева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дозн |
| провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради |
| ке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или |
| тање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете? |
| у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори |
| г времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће |
| ободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како го |
| о су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок |
| змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше |
| а била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} |
| ла и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Д |
| , сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одго |
| ри!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам |
| зи неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Госпо |
| ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то |
| ца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да |
| аметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијат |
| сподине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, За |
| е ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И |
| ђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испр |
| ађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Ј |
| товати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантоват |
| е уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и |
| један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично о |
| онеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с и |
| ога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па посл |
| Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „ |
| После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пру |
| Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има сву |
| ти и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша |
| е мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак? |
| О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{ |
| адину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично |
| и, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мисли |
| кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га |
| заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, |
| па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рек |
| ато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући |
| ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зелен |
| поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако |
| руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чи |
| томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је |
| и требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори |
| ги крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; о |
| једничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово |
| а и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда |
| сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено из |
| питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рек |
| не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До |
| трану и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајк |
| толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша. |
| А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, ш |
| ибелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је нов |
| е Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и рек |
| је, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ За |
| за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је |
| игу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и |
| е“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, |
| ку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радовано |
| а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapte |
| екивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срц |
| рчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb |
| одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле пред |
| .{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} |
| кроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове |
| ије“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричк |
| пињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље раст |
| ка; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Ф |
| није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хај |
| да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мија |
| ни буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више |
| ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И |
| кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S |
| је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> < |
| ка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наре |
| е доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с |
| ко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па |
| ичом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то |
| пога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која бе |
| у да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: |
| да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с пон |
| .{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек п |
| од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи з |
| е само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} |
| ком а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Сам |
| човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овд |
| ца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви |
| ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме по |
| истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{ |
| а се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио |
| и напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће с |
| мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Р |
| ам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икон |
| „А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога |
| лека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пел |
| научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се |
| јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: ка |
| ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два |
| имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи |
| учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А ка |
| огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дош |
| о у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вент |
| е, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ћ |
| ј, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до |
| !{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина! |
| „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник |
| Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} |
| ише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће ре |
| разио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао |
| ма ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>М |
| је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта |
| е само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати! |
| лико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себ |
| и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с |
| деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побри |
| а турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у |
| а прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша вла |
| его га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и з |
| , које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад |
| осподин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен |
| p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у с |
| .{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако |
| сподине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу |
| S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да |
| унак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је на |
| че кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасл |
| калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заје |
| још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час |
| врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 ст |
| макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све о |
| олико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велик |
| ош некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и |
| несу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продав |
| учи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па |
| дају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb |
| дели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад мор |
| инара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама |
| ет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подиже |
| та је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што |
| .{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајеви |
| о особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} З |
| их је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и н |
| е по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особи |
| олем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан с |
| у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и |
| даних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво б |
| и у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне |
| и, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и нај |
| о и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, |
| месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више н |
| Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке |
| онце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А |
| ад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и прекл |
| ка и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну |
| о и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали р |
| ом маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два к |
| ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишин |
| ном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за сток |
| која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо к |
| Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, д |
| да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за |
| код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по тол |
| ребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, |
| непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Ар |
| него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао |
| што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наруч |
| кују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и пре |
| га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине св |
| ној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је пома |
| тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с т |
| у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И |
| е у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поч |
| ато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирн |
| у својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им |
| су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n=" |
| и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет |
| али на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ства |
| турни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{ |
| ије преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета |
| умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом |
| ’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше тре |
| ст Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад ов |
| да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним зако |
| мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да н |
| рене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка по |
| у лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У |
| се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А к |
| коли</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да о |
| н рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки |
| Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описиват |
| зо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро |
| оме да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као |
| м о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био ј |
| м.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, |
| е наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, поче |
| S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требал |
| од куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку |
| а слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>ср |
| S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гле |
| ише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код |
| ао снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му н |
| се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад |
| мљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од са |
| “</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојан |
| че му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> < |
| S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назв |
| изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби |
| што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта д |
| пране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у св |
| , које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, |
| е метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљо |
| и и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S |
| че млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и |
| д, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам пров |
| ати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке |
| ик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p> |
| виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га доб |
| реће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, г |
| пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало преструг |
| ужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> |
| тварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито вре |
| {S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак с |
| око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу |
| ивајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако ле |
| по, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам |
| ака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је |
| Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба из |
| ница је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас мно |
| коро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, п |
| онаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што |
| После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред |
| одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни |
| ити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у др |
| било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се са |
| изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком п |
| т не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то |
| и; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} |
| бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као шт |
| .{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb |
| ађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице |
| гледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку в |
| е сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!.. |
| но?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у т |
| место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљк |
| а смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде н |
| мити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволик |
| господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехот |
| на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Х |
| ци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу |
| 2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо |
| пустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге |
| оранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се ста |
| е је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их су |
| отле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и га |
| за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову |
| просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи |
| итао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обила |
| ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама |
| е, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И |
| едложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да |
| правити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Но |
| дуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капета |
| hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста ка |
| дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово крета |
| зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им |
| нога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драж |
| не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их |
| имало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих |
| } Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све нау |
| или све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није так |
| ог кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати р |
| ољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да |
| да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за |
| хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као з |
| Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина |
| диша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| тано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А кам |
| добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу нек |
| ена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете мно |
| “ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с |
| ила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и по |
| слити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога д |
| је неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстре |
| кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше |
| ода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших |
| .{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сл |
| еним, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет |
| ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спрем |
| и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици |
| знања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мањ |
| ледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Р |
| коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме |
| знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам |
| А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и |
| но не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилул |
| и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се моли |
| лог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде |
| ј рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој з |
| авље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} |
| росветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српск |
| духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљ |
| ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запам |
| ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је |
| ти.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и м |
| јала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио |
| } Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче |
| ештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него |
| ет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.< |
| још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате |
| епознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли. |
| ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која ј |
| вали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја ура |
| и имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем сне |
| упније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављ |
| а.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S |
| а је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} За |
| тати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика свој |
| е желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, |
| ма или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А |
| га опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у много |
| да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“ |
| ега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мот |
| ици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гу |
| о.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато |
| им и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби |
| да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо |
| не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вре |
| ве дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора |
| суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{ |
| р у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од нов |
| и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у ку |
| а њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви жи |
| ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, |
| ки народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме |
| раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још г |
| дна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зи |
| е.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод ку |
| шој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато |
| уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па |
| амења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да |
| она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види с |
| је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више |
| пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да и |
| о је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из пр |
| шевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост к |
| дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима р |
| других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код |
| спуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени |
| азна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду |
| кву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и из |
| .{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{ |
| године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра. |
| разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дн |
| е да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не |
| одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и вели |
| е се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо |
| ити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе љу |
| 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај |
| је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Је |
| пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и т |
| живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи |
| ом не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још |
| поуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ва |
| то је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам |
| о, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на по |
| тамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод |
| е оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свак |
| о умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцн |
| да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како |
| моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварај |
| , а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо |
| прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на распол |
| прилике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се изб |
| пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога |
| драслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме: |
| иште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да ш |
| ="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или не |
| што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и |
| ну, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би би |
| да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него |
| аљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смота |
| и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистр |
| и.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као |
| , докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а оно |
| а опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши ма |
| /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ |
| годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви |
| у, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простоду |
| са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Шк |
| ого допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило са |
| загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унел |
| ве.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из коша |
| , а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" / |
| ме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну |
| а покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, |
| ом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изри |
| ање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да г |
| и, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам |
| , и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите |
| а</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша |
| дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви при |
| што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмањ |
| углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на са |
| , пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</ |
| алеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газ |
| ћа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код |
| исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велик |
| било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне |
| агрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и |
| е бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да од |
| ост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио вел |
| на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а |
| што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји |
| киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него |
| ање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе пос |
| писаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о ко |
| да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа н |
| ="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p |
| да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите |
| о најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метр |
| запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба |
| асте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље ва |
| ће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просве |
| уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах п |
| ачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почет |
| за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих |
| урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зг |
| hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати! |
| су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа |
| па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилов |
| и не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да |
| је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпот |
| ну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с п |
| адини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у по |
| стити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и н |
| да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато ув |
| знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога |
| више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо да |
| ри градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори кла |
| дним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне с |
| нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му заг |
| ен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за |
| д до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко |
| аправити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како посл |
| о у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запам |
| кне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поп |
| ка; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније о |
| ету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само |
| о му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после |
| и.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где с |
| на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А |
| о превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша с |
| ет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>це |
| је стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> |
| зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи |
| ље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забав |
| ро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да |
| е, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</ |
| показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је поз |
| порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или |
| д других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио |
| е после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по јед |
| као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S |
| је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран т |
| посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да м |
| је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога некол |
| диша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, ш |
| рате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова |
| тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на друг |
| да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца п |
| сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да пам |
| још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му ј |
| дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако не |
| жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте |
| кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима к |
| о све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде |
| а кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао |
| школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе |
| , па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и з |
| добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и на |
| S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вер |
| ваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, |
| ту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница |
| за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину |
| лично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, |
| о, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосни |
| у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а |
| пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позив |
| није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буква |
| е имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> |
| сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и н |
| лом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да п |
| пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да |
| Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} |
| човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, ко |
| , те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људ |
| х навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разгов |
| допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му |
| се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} |
| е био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с остал |
| ши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба |
| ди.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> |
| .{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешн |
| га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове |
| и ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место |
| , а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих р |
| е родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваљ |
| апредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче |
| ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, |
| ају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили шк |
| цу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба мн |
| ло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова |
| ладаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с |
| и на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој |
| о људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан поч |
| ад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим |
| падало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, |
| творена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p> |
| еља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S |
| аброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него |
| но пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једн |
| а његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од твр |
| ; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим |
| само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после по |
| шту корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корис |
| коли но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране с |
| што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпреб |
| је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се |
| и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у прв |
| се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете |
| знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам б |
| олико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да види |
| већи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, пом |
| . „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</h |
| он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капиј |
| т’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него н |
| >Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршениј |
| их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажал |
| те уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, д |
| S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И |
| на.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају ра |
| примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и пр |
| ј вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да |
| ствовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да м |
| га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а |
| детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати |
| ње, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и њего |
| ењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже поди |
| е још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па |
| d>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дањ |
| у сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; |
| S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да |
| се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине! |
| и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још ви |
| а Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Х |
| и, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и |
| благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите |
| а не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири о |
| товања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и |
| ти нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ |
| равао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{ |
| ране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што |
| ега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{ |
| вет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сир |
| оже најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буд |
| ао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би |
| Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него |
| апут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цок |
| да и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има |
| те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу |
| а ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} |
| година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је |
| џбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине |
| } Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав |
| не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често п |
| реко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не б |
| и нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска го |
| сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S |
| сити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на каме |
| — Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и |
| па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га пре |
| што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост |
| , али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Бож |
| молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; т |
| р.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је |
| <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у п |
| чни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да каж |
| } А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају д |
| књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи |
| врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се н |
| чкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, |
| ише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зат |
| ар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржав |
| лу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио ч |
| и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирн |
| е привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </di |
| и, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволи |
| ену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећ |
| е владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих од |
| много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настав |
| и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води б |
| и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика нап |
| а школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за в |
| сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за руч |
| ом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту |
| наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира |
| убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S |
| бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте м |
| ашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се |
| , овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: п |
| настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: |
| може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигн |
| штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да р |
| ете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам ва |
| г тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној |
| земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и к |
| .{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узви |
| или се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{ |
| мо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним мла |
| ко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и њег |
| на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеа |
| што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; |
| кић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер т |
| наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им ш |
| „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на мест |
| а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не |
| адишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се з |
| ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво к |
| е, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, |
| запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигд |
| рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пре |
| и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и ј |
| ша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и |
| на, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам р |
| то би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} |
| , поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продуж |
| д којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође. |
| мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: |
| та сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ни |
| јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда пр |
| изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и |
| оздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Км |
| јновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка шко |
| редни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, |
| у.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно |
| ти и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова к |
| ле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потр |
| <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> < |
| ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чуд |
| и ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зат |
| а гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су |
| и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини |
| али су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Ра |
| </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4" /> </fron |
| голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га иск |
| ветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико |
| S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога свет |
| на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакуј |
| није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше то |
| кијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти |
| и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запит |
| олитику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда |
| бок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо |
| равио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је м |
| одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је |
| отпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном р |
| > <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</ |
| им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у да |
| је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и од |
| школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хва |
| ражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко в |
| исмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не |
| .{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, т |
| ала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не |
| ео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га ј |
| ушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољн |
| а, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао з |
| корне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост мн |
| ицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности де |
| живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо н |
| ља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све с |
| ахвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такв |
| свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Че |
| је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео |
| ду, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући |
| , јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицин |
| ко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} |
| и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из |
| Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, |
| е добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га |
| и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога |
| ампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три со |
| " xml:id="SRP19102_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{ |
| први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке бил |
| школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, пл |
| љом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} М |
| а душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тел |
| Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише у |
| варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила |
| с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и па |
| и сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Једа |
| и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призв |
| ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} |
| земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не пом |
| прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурак |
| да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, ре |
| дрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n |
| нате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушн |
| дите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, м |
| е сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога |
| жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још |
| иља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очи |
| а стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити! |
| че да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече |
| А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато |
| а небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{ |
| младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због бе |
| упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе |
| амо ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p> |
| то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њ |
| де, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец |
| току!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо |
| ку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Рад |
| се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла |
| примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а |
| дмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео труп |
| т разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су |
| S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „о |
| едеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, |
| ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек ни |
| е нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, |
| кови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте |
| да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко ч |
| те евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може |
| жете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које м |
| да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} |
| да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо |
| } Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је |
| ру?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао? |
| а је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посве |
| А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S |
| тили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одг |
| ашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што |
| у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овак |
| стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — |
| — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака |
| и да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — |
| е обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, ко |
| .{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку к |
| а слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледа |
| ароду.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све |
| чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>! |
| а се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!.. |
| рова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у |
| ="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да п |
| !{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — |
| го не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко |
| S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и јо |
| S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одгово |
| југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отиш |
| да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господ |
| али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, госпо |
| овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још |
| ила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не зн |
| је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на |
| гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише |
| има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и |
| да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу |
| } Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале |
| нчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је |
| ањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „ |
| етан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> < |
| > <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, госпо |
| народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, |
| па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство. |
| су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учи |
| с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да попра |
| а је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи сво |
| :</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш с |
| е кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо |
| ругих села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и ус |
| полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки |
| ицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала |
| г кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и у |
| d>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су |
| рудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро |
| ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, дру |
| штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут |
| енцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала |
| учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље |
| о се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовал |
| и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за |
| S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви |
| намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке ште |
| акше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, ко |
| ижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особ |
| вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље |
| нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више |
| ња чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гај |
| г живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћар |
| јења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим |
| у киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном |
| е о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама дома |
| чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <p |
| за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о че |
| гови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Шт |
| ада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве пол |
| да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, д |
| дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле п |
| да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и |
| ан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачува |
| и су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике |
| увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова |
| езу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољо |
| зет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све виш |
| и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу буб |
| и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву |
| себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много |
| душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народ |
| и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом |
| у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се о |
| оме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> <div |
| лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пус |
| , и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у двор |
| што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</ |
| пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И по |
| ође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему бил |
| и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и са |
| ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или |
| лити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућа |
| расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан до |
| S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Ми |
| еници Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему го |
| идите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима о |
| ац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лаган |
| литички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се |
| проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либе |
| рове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и |
| ити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} |
| кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хт |
| е ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би ме |
| чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ са |
| , а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то мн |
| шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим м |
| вин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с |
| се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, |
| } На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и дого |
| е пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут н |
| је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако |
| д крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него |
| >Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „ |
| n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као |
| јеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите В |
| снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јун |
| Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као св |
| е него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су с |
| она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и р |
| мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да |
| и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! |
| з ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, а |
| Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њо |
| 86" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице пр |
| <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чут |
| дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао |
| Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав н |
| о понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га ј |
| >рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На |
| .{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и |
| , а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те ј |
| овно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{ |
| власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш |
| <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Св |
| Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је |
| ања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стева |
| е Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пу |
| лена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: имените |
| и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S |
| чење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина |
| ла напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи |
| нутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустил |
| У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима |
| и, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се т |
| те?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све с |
| етнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају м |
| и су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у |
| о.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљ |
| ни њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залаз |
| а испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је бил |
| ове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или |
| </hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово ни |
| могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у н |
| <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој ва |
| ици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу |
| чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к |
| у се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он |
| d>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара |
| р, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за игр |
| b n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда |
| ој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немај |
| добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда ре |
| увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ ника |
| д старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне исто |
| еху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма |
| су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте |
| јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика |
| привреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво при |
| гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави пр |
| боље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменим |
| астику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и |
| S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, |
| рочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу за |
| земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на |
| али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може ку |
| т’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он |
| ме се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и |
| е неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и но |
| одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако ј |
| ја по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају |
| е није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време би |
| лан: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S |
| поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на с |
| се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је |
| е, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо |
| прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> ко |
| ба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле |
| кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угл |
| пезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли |
| о своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} |
| но пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три |
| Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, |
| њима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да |
| ан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник иско |
| нео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали |
| ућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да |
| је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кме |
| е да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде |
| ога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду лив |
| мо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" |
| ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p> |
| P19102_C9.4"> <head>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска годи |
| мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код се |
| учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина |
| право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне |
| сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом. |
| дузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвост |
| музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У т |
| одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са до |
| праве.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавал |
| село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, |
| олна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, |
| ема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да о |
| ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талп |
| м, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судни |
| p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, кол |
| живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, |
| 9102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у |
| служитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и |
| и и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у двориш |
| у, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затвара |
| ислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рат |
| истарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за уч |
| равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему |
| свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заје |
| оље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала |
| таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се |
| а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као ш |
| мах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много г |
| а</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да |
| сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разгра |
| и!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној |
| брена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министа |
| сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила |
| као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} |
| учак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао |
| де год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим |
| е то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi> |
| и и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у |
| сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после дес |
| {S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а н |
| би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву мо |
| више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и друг |
| ште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде п |
| д школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда |
| те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дн |
| н за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и |
| у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово |
| и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље |
| нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој к |
| .{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове после |
| овеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете |
| ише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако пита |
| добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико |
| чјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колик |
| ужило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успе |
| ра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, |
| ове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А з |
| .{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је осваја |
| за, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела |
| ак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек н |
| иве, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, г |
| ам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо на |
| о:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку! |
| о:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. |
| о:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку! |
| ците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> |
| емо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S |
| којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и |
| воту одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" /> <div type="g |
| /p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њ |
| ђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кад |
| регледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на ре |
| и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и нап |
| „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да п |
| Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. |
| ара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо бе |
| љи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи |
| уме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да ниј |
| ог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом |
| цом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пи |
| ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад из |
| овереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у |
| > <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је са |
| ве зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p> |
| И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе |
| и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна к |
| све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту би |
| моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највеће |
| а куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала ње |
| е.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у н |
| тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{ |
| пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; |
| а како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па к |
| огућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у |
| ој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колик |
| даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати |
| и и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу на |
| овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде д |
| не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као |
| ко:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} |
| оле.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добр |
| ма! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} С |
| ело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не |
| p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</ |
| највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи |
| вде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите |
| иша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а к |
| е слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да г |
| а, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да с |
| ишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или к |
| не даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за |
| рађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју |
| ого урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљен |
| <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то |
| о је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од па |
| {S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школ |
| .{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за |
| у не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике пока |
| .{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у |
| исање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и о |
| е Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богоја |
| драва.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не у |
| то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога д |
| да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и прича |
| ивоту и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у виног |
| ност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре з |
| шега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате < |
| ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад з |
| уде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо л |
| долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се л |
| а на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и шт |
| е има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у ј |
| } А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће до |
| ало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашањ |
| нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и беж |
| лавно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику па |
| } Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по |
| и: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Он |
| зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ ре |
| је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и п |
| о доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети не |
| правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, |
| род, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још в |
| и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за с |
| јстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више |
| ше.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или д |
| ја, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни разви |
| диша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ |
| сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ев |
| а оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али |
| ве чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb |
| а опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И ч |
| много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што |
| тању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сас |
| оиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њихо |
| и и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрав |
| " /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема л |
| поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово ј |
| у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од сво |
| ниверзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је |
| е био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много з |
| осте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприн |
| м.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе |
| и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Ве |
| , па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радова |
| моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђе |
| и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да |
| каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се |
| а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све |
| а кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радиш |
| nte</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који |
| ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи ова |
| а и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учењ |
| не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући |
| туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, |
| и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кме |
| Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, |
| год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а др |
| загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а про |
| го кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано |
| га, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>К |
| тала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А рас |
| ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више |
| а хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава |
| ад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у д |
| д наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће уско |
| се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистр |
| } И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да ко |
| убу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господ |
| трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вриш |
| чи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{ |
| оказивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и с |
| е, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег |
| и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, п |
| бре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хо |
| .{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопава |
| , коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцелар |
| ште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у сел |
| итку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које |
| и, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их |
| удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, ка |
| погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да |
| рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ак |
| ј, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца! |
| >Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није |
| обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с |
| ет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрт |
| у душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро |
| е патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или пр |
| да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или |
| епога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, |
| као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране |
| градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; как |
| одужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се |
| земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не |
| о даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да бу |
| ја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке |
| грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева св |
| напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| дне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку ду |
| ала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном прилико |
| у своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови н |
| селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити |
| а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су |
| адне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике |
| обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пус |
| а остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћња |
| д своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би |
| лико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да |
| таријег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лек |
| ама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су име |
| {S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се |
| , да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} |
| а требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи д |
| езгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да |
| огих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А |
| (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, в |
| да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чис |
| направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако |
| , да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бака |
| толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљад |
| мере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и |
| себице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом ил |
| ајтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а |
| ве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље |
| , кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревет |
| ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да |
| е намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чисти |
| смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а |
| Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требал |
| да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима |
| паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од |
| Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити дог |
| уди ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и |
| ма како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе |
| ини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђу |
| е се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је |
| жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и ка |
| >У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, и |
| тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да и |
| за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> к |
| направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и д |
| тираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p> |
| ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у |
| земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође |
| је га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри д |
| алеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле за |
| м згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити |
| S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово о |
| одина Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и прес |
| ом стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и сли |
| д општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је да |
| живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда ј |
| ко се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и |
| ак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви |
| дом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од |
| ко кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стра |
| , нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села напр |
| руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате |
| е си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слуш |
| поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет |
| благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни |
| ј, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њи |
| овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да |
| осније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла |
| јвише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко |
| ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста |
| више до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће |
| аје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању б |
| и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што |
| , а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о п |
| колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да |
| јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо |
| а радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам то |
| је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија |
| та знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све |
| у, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онд |
| у и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да ч |
| дложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чин |
| о, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и |
| {S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елеме |
| и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету |
| и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" |
| {S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их |
| на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно |
| т, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у с |
| о и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога |
| без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и за |
| на не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ства |
| " /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рек |
| еше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држа |
| руда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на |
| је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он |
| Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још |
| ушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље |
| је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било де |
| то му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} А |
| ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потп |
| е у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да ов |
| е руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да сл |
| што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је пита |
| се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памет |
| јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, |
| „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, ч |
| оји се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и |
| ања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, |
| у писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} З |
| а.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у шк |
| рета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам |
| ем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калд |
| нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина би |
| све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђ |
| гим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом |
| стар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је прати |
| министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у ст |
| ти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе |
| и готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Рад |
| воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их сади |
| ији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводи |
| А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад б |
| .{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био |
| о школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</ |
| > <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре |
| абуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Ради |
| е па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их ку |
| о у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара |
| још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сва |
| пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе |
| или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манаст |
| небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Су |
| година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испр |
| борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу. |
| урног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња |
| би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови ил |
| м земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо |
| пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и |
| ча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно |
| друге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете |
| d="SRP19102_C12.1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован |
| } Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова ко |
| ма синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сја |
| ма је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више м |
| м месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за |
| су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како |
| вину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато ј |
| адно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још ма |
| е, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а |
| је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школ |
| ајвише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године |
| , да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{ |
| људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и суд |
| и.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити пла |
| а, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину сва |
| роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ћ |
| ка, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома |
| , да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су п |
| слио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у |
| обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав на |
| о не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би б |
| па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим зем |
| е, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су саста |
| сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с |
| раде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или в |
| осана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једнос |
| ом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте ст |
| отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да п |
| колико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колик |
| оме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није пом |
| } Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне ш |
| .{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је бољ |
| радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двоји |
| да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="354" /> <div |
| да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу ње |
| S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градо |
| днога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земљ |
| је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима |
| и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот чов |
| еца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школс |
| на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и ут |
| {S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад |
| овори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За |
| то смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Б |
| о додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче н |
| који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прого |
| во прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су |
| ље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо |
| и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико про |
| ужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, |
| блак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу |
| којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косо |
| тов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да њ |
| вакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и с |
| од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ |
| ја је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша |
| он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе живо |
| {S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто ни |
| <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потр |
| Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где |
| пи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Т |
| и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је гот |
| аљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо ј |
| та велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из гр |
| дући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камењ |
| ило, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и |
| ака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен |
| амо да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмет |
| а; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се |
| асно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се к |
| јте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: |
| реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве ка |
| напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориш |
| ме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме |
| ћи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп |
| ви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из бли |
| у.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, |
| , које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови ил |
| га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, |
| код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на |
| се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам мани |
| којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела |
| н Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, |
| овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да |
| ше.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S |
| иде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било |
| рт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи |
| ).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте |
| .{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на углов |
| сто да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица |
| ове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, п |
| де и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, |
| њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пр |
| же да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то ни |
| а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у |
| нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где |
| топа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите о |
| рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стр |
| на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтир |
| свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и рав |
| па, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ поч |
| де, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина ми |
| , и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ћ |
| душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстор |
| , како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да |
| и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то |
| шао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и ка |
| ко мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид |
| селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и к |
| ао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни кам |
| да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне мо |
| ле, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет п |
| м је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго п |
| аде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па |
| погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедион |
| S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се |
| о, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb |
| друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чарши |
| е, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те |
| ише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих |
| а вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господ |
| лас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Б |
| их се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој к |
| иди као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кре |
| лага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега н |
| ркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у |
| "381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озг |
| них и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне мн |
| е ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је п |
| кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овог |
| и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио |
| новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете |
| ечњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској |
| кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу ж |
| ве, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересов |
| еравали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а он |
| с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне с |
| отпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина пр |
| едставили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зид |
| ајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато |
| ао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „ |
| а престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да |
| вао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показ |
| да поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Ра |
| ост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, је |
| углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за |
| о ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„У |
| ично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад би |
| за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, |
| су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по |
| су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} |
| и, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S |
| репом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} А |
| а него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милу |
| м вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, пес |
| ски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први в |
| , те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе |
| дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да б |
| нима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна ц |
| му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан |
| .{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану о |
| о мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скор |
| мељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кр |
| ужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно зап |
| ок, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Доб |
| опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени |
| ребало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе цигл |
| S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала |
| креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала п |
| мо, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке годин |
| а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле |
| ј а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с ок |
| Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трун |
| д конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца |
| се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се |
| већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша мог |
| као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопр |
| о све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n= |
| ђу дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да |
| ајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све |
| да а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мал |
| во се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово с |
| стија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако |
| то им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово |
| 7" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загори |
| аст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} |
| „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А |
| во у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће до |
| а њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина |
| вати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, м |
| ла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад |
| да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво |
| које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче. |
| рео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} |
| ања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе |
| е...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за |
| јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} П |
| те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман |
| брадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је |
| S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која ј |
| е беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне с |
| мо у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици |
| адиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њин |
| где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Не |
| него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, ка |
| Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито |
| подине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и |
| и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљ |
| рови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег п |
| леће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе жив |
| ече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право вели |
| увао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где |
| овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радиониц |
| на послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужн |
| ући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се |
| hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сен |
| јих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша |
| огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није има |
| од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе кона |
| чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по |
| ке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је |
| вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини ку |
| воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и да |
| долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуг |
| зи много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих и |
| е</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се |
| јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће |
| е од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, док |
| о већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу |
| у, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен. |
| мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохв |
| боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о с |
| тине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а н |
| притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне... |
| ућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мал |
| од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слуш |
| .{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чу |
| штину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре |
| да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и р |
| се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више до |
| читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ра |
| сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, |
| еформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а |
| : за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да |
| ао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрав |
| у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље |
| ез цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како |
| уку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја |
| на је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се п |
| сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{ |
| да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слуша |
| поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете |
| ="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорн |
| на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да В |
| школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да |
| тица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму |
| амо има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих |
| улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе |
| ан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људ |
| у, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Ве |
| ан другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и ка |
| ладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се |
| о је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини. |
| е то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добр |
| ојска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у ст |
| разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењ |
| уци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи |
| е и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој паж |
| лу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше кра |
| — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi |
| ба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово |
| која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су |
| ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово ј |
| ад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код |
| ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто |
| код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа |
| е слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња |
| код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да |
| е су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите |
| абе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi> |
| из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то љу |
| S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворит |
| естере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и |
| личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показ |
| ађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао оно |
| упити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови пла |
| и човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко ум |
| .{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато |
| школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и |
| се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари |
| ну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме |
| ви, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им |
| да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослобо |
| тор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласка |
| ат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован ј |
| , далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу |
| ме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и |
| а другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером исп |
| лијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас |
| пше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од попла |
| И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, |
| са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђа |
| ли земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159 |
| децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или |
| друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, п |
| осна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зор |
| } Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одк |
| д Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправ |
| назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} О |
| ице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва сл |
| и, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак |
| који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, |
| } И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, |
| ту без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче |
| м и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направи |
| сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то он |
| ку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да |
| видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Пола |
| ли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да |
| ко је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} |
| народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити |
| воре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сам |
| } А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато |
| имити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба |
| ак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} И |
| земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије |
| лова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запа |
| помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји |
| и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете в |
| ђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до |
| и, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији |
| лили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим |
| а није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове |
| сам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли |
| у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S |
| ово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако свак |
| а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује посл |
| слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>стол |
| е је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Ок |
| сти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се с |
| дем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имат |
| из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте за |
| и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених |
| дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону тво |
| еле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па г |
| дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, |
| школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене |
| једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред т |
| мо поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и |
| ружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: х |
| >До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су |
| родужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загориц |
| ју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затв |
| сподине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ак |
| тку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школ |
| је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се |
| но.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако |
| у да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче к |
| после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгод |
| ако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато |
| рку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, са |
| те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто так |
| оље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и та |
| и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само зна |
| треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друш |
| се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима |
| да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И |
| арима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варај |
| А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на п |
| и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко |
| шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши |
| врти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусе |
| знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда чо |
| о се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“. |
| мена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што |
| з њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, |
| а и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко |
| о је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато де |
| ите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чи |
| н цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све |
| ита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то |
| а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које |
| ћемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију |
| ни; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док ј |
| че носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога |
| иша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћута |
| ак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин |
| <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n |
| ше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже р |
| и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и |
| из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и |
| чи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене |
| њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и |
| 3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и за |
| ња и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође к |
| и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном о |
| пе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега кам |
| и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас ч |
| други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек |
| откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Р |
| <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после |
| на се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је |
| д на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово мој |
| познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испи |
| ћим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће креча |
| не стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загори |
| у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} |
| ад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по ваш |
| Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, д |
| у били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли |
| о је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{ |
| вуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчиц |
| аво и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужно |
| је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здрав |
| аље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да ни |
| , у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Ла |
| , али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи |
| оје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да |
| ило чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb |
| А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио |
| пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планин |
| епша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њ |
| набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>Пл |
| ље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих |
| Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одм |
| <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметн |
| лите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па |
| а вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била |
| опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више |
| табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код о |
| идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да до |
| јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да |
| и није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> |
| не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта |
| Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне |
| ика и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p |
| издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете |
| {S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз вла |
| и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овак |
| идљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он |
| агоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi |
| аво велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она је |
| и се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша. |
| а ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— |
| /p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешк |
| ати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина |
| а ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одл |
| по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најб |
| а им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда |
| о ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зго |
| мље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позн |
| јењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца ку |
| ети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у П |
| тамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таб |
| i> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Он |
| а се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли |
| адосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испра |
| њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и та |
| , за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најуче |
| је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, д |
| ти.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо |
| не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, |
| гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сут |
| ба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све с |
| ано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо |
| исано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавн |
| ни који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост |
| је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањ |
| hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост |
| свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до дан |
| лави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздан |
| томци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и |
| з мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, вазд |
| а, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе з |
| двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако о |
| е ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способн |
| тика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољ |
| читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, |
| покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развиј |
| ана на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећањ |
| нива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је |
| е јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не пре |
| те радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и пр |
| ану и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да но |
| ли владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је |
| ги свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, ко |
| чи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што |
| стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени би |
| е него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да |
| тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља |
| вао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живе |
| је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја сва |
| едне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </d |
| ad> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни рад |
| е мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао |
| млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спре |
| и и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу јо |
| Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.< |
| нче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} |
| е казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А |
| прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидо |
| крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, |
| ђем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта т |
| по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико бе |
| биљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, о |
| е да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево |
| {S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господин |
| ну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?. |
| S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} |
| рац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога м |
| рави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</ |
| ..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се |
| онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато |
| /p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</h |
| — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> |
| напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi |
| Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi> |
| сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш |
| рните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</h |
| , <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, |
| !{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S |
| ан крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађ |
| е по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је |
| је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с |
| онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора |
| ад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је |
| ј руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десн |
| два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно |
| е, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у |
| им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{ |
| е од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> |
| опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погле |
| да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, ко |
| су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахи |
| од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христ |
| знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише |
| А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и |
| рани Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја зн |
| ј; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако |
| е, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је |
| време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сам |
| у, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све |
| их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па прича |
| да је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од сто |
| или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим |
| е: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се |
| аучити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора |
| ?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову минис |
| i>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; < |
| и знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазит |
| та су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка |
| да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће |
| арају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и ис |
| ажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нем |
| ет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко мн |
| о, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного |
| чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првог |
| омишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се |
| не, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напред |
| рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као ш |
| и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, ко |
| то су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им |
| само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљо |
| је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној |
| у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Је |
| ва година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда. |
| смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удад |
| зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака |
| е речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мал |
| речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда |
| значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава |
| , као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што им |
| езбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, |
| з пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији |
| а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод |
| ађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателн |
| амила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све |
| га ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Ј |
| Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли |
| већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>с |
| ница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био прем |
| им да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А |
| .“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати |
| А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, |
| ободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето |
| Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло доб |
| ка нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа м |
| а говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, н |
| и, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлеп |
| има и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда |
| год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекр |
| во па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти |
| е знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти |
| а стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, |
| >ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо |
| ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће |
| о ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Гр |
| не...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што |
| има као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије |
| ад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{ |
| руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари |
| очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} С |
| {S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с |
| огодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, |
| пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које б |
| ли Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађа |
| савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле ва |
| лика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше |
| и, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архи |
| ад</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и г |
| нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које |
| <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у кл |
| те!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите уш |
| ојника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зо |
| ет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — |
| Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — и |
| могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака и |
| е оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се пов |
| е узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на |
| знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је |
| нате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и |
| буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ |
| Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>табли |
| <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом |
| руштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је пог |
| за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ве учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва н |
| а у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, |
| идело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, |
| ља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те |
| рво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, |
| то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из мил |
| што... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S |
| ркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него с |
| ему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то |
| слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово позна |
| Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и до |
| ета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi |
| а чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и |
| ер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S |
| а</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли |
| Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="1 |
| нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загори |
| .{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико |
| ите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове |
| Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста. |
| ни одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу изво |
| {S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној стр |
| , ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб |
| лиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт. |
| S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли те |
| ека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и |
| он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском |
| руги рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; |
| и веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— М |
| ер овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Милованово |
| о се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо ње |
| Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљк |
| апитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па ок |
| руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми |
| па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора |
| д њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зов |
| ато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити |
| ју свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- Т |
| да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и дец |
| године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад |
| с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу |
| видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и поз |
| капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да п |
| се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао св |
| азила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га |
| азда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена к |
| стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима |
| ачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове |
| оји су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још |
| же да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и пот |
| у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рач |
| да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, т |
| а поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и о |
| уја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују |
| по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и ј |
| ема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да |
| рока.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S |
| ише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски на |
| } Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће |
| и све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је |
| овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али |
| низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку ома |
| о одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а исп |
| n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет сло |
| А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши |
| о је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi> |
| ме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко |
| иљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapter" x |
| и, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а од |
| остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајк |
| лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о то |
| и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена м |
| да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и о |
| заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устал |
| p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која |
| више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се |
| одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе |
| {S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох |
| ана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Р |
| дна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала |
| p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи |
| увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и о |
| и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нек |
| ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, |
| радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Дан |
| душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша |
| ијатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по |
| и је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрад |
| а свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испрос |
| почне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито ж |
| дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрес |
| види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је и |
| е, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблица |
| матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад ил |
| шује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најгл |
| и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буд |
| мом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила. |
| !...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?.. |
| ..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да |
| апишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју т |
| {S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учион |
| легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавај |
| се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се |
| ечи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело |
| бару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не коп |
| у може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Заго |
| ли би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиш |
| !..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хај |
| рата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо |
| д дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно |
| да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које |
| вили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе каши |
| друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њег |
| стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до о |
| тани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до |
| та обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рожде |
| где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали н |
| ању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотк |
| н беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи с |
| е по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су |
| радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ак |
| да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако т |
| сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од |
| нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам св |
| ц.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S |
| би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав |
| па</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком пис |
| >, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад |
| ного мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће не |
| еца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја |
| клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просве |
| о: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књи |
| да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе оти |
| у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку |
| , вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад |
| ти из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево |
| ашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, с |
| она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом |
| на је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово и |
| ла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газд |
| данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве |
| е радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чу |
| шњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?. |
| али, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит |
| буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редо |
| ац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да |
| “ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него |
| е.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито |
| збијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће мора |
| } Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишит |
| све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили |
| арошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А |
| Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео |
| је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да са |
| није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешин |
| ем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега |
| писивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, |
| цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него |
| да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Ра |
| кли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели н |
| други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио |
| /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на |
| сова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после ум |
| вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и пис |
| бито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и најв |
| се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, ј |
| е је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{ |
| е сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калем |
| о варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су с |
| амештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна о |
| есен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђ |
| ! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на ње |
| а сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите д |
| } И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту рад |
| ом не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у ж |
| дан до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Б |
| не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А дана |
| им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} |
| о све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђ |
| аница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио |
| о...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више н |
| уги, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири |
| руштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје пос |
| ани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; је |
| оја је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се д |
| е Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући |
| в, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљ |
| {S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе б |
| потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он |
| да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S |
| вај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропа |
| дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали с |
| е?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Го |
| од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце |
| оди од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гро |
| те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије |
| е послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она |
| “ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиш |
| кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака |
| природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепо |
| ога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му |
| а Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пиш |
| е.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати |
| ради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да поста |
| њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: |
| она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још |
| леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се р |
| Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне ис |
| Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ. |
| ршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и |
| а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} |
| дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место ки |
| убоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућ |
| ко Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Нијед |
| књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини. |
| и, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} |
| љење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И |
| по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помаг |
| ју капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} |
| „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онд |
| утра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка за |
| главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла ж |
| и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега ј |
| по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета |
| а домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје п |
| осову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један |
| ску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад |
| а рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дуга |
| ости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: дос |
| имнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у пој |
| ачинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чуди |
| ог земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам |
| он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је |
| њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шеш |
| — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово ш |
| ио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>А |
| да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је бу |
| првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из ово |
| ена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кра |
| веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте с |
| вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да м |
| е, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} |
| зио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одгов |
| е, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шуп |
| њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили |
| дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са |
| асле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви |
| е и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и не |
| у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашин |
| имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једн |
| камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије |
| и и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову |
| ик ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загорича |
| онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рек |
| ој земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пи |
| е, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих учени |
| је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде |
| Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи |
| ове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села |
| дска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању |
| све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и |
| е против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих |
| ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се |
| S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаљ |
| а.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте |
| и.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у ш |
| О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још |
| и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} |
| не до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на |
| еком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb |
| ебе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он к |
| о му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није б |
| , где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, оп |
| ица се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже |
| и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову |
| , својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, ј |
| </head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више н |
| ле или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у |
| S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, нег |
| Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да |
| тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је д |
| рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, |
| родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.< |
| стао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{ |
| ити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре |
| знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у у |
| у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено ка |
| новну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Ра |
| атрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио јо |
| сле Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Р |
| .{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала пој |
| тку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња ни |
| у у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са с |
| тински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} |
| ста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на св |
| стано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загори |
| а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Дани |
| кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је теш |
| адржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао |
| оде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изуч |
| и, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао ј |
| сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Ал |
| Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} |
| е ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, пр |
| без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да |
| је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може ми |
| м уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ре |
| не.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи |
| лечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви |
| ака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде |
| ицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб |
| ули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаи |
| е јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе п |
| ло може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету н |
| у радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена |
| камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3 |
| о кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; сам |
| о буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како с |
| Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето т |
| едан младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} С |
| А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова |
| {S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</ |
| но с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Ра |
| а је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до уда |
| „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: |
| ет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они |
| ељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њи |
| Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не |
| али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, |
| слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки |
| буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и |
| или се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и ст |
| загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељ |
| е би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не |
| едном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за ст |
| у штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А в |
| само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао друг |
| уката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам с |
| чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, |
| вљено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне ис |
| ред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, нај |
| олу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност н |
| ти школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећет |
| је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша |
| ао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано дост |
| ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи |
| ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакш |
| је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су |
| ди, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писм |
| ије много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како |
| } А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буд |
| ју године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те |
| арцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судб |
| мети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не зна |
| дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је прави |
| ; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за |
| ди, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почи |
| о се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И |
| вио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кош |
| вечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Пет |
| да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем госпо |
| " /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву |
| цу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на |
| ници.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Са |
| оља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде |
| венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова ко |
| ају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гус |
| о је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у по |
| , господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стр |
| или школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор ил |
| то је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, госп |
| попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да к |
| свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је |
| ио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредн |
| роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућа |
| /p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И |
| анцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за св |
| исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био н |
| од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце тол |
| а, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овак |
| ћу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива... |
| ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, уз |
| о може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, р |
| а школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради ци |
| ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „ |
| г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано уве |
| е молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или к |
| за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуг |
| кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две |
| мљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb |
| најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, |
| а; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chap |
| сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују |
| од ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега |
| </p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и п |
| ење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клуб |
| ају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда реч |
| облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школ |
| ико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом ш |
| >Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Ос |
| р им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала |
| а створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато сам |
| а и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како ј |
| > <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одр |
| а!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благ |
| <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте о |
| S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања |
| " /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.< |
| једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и |
| е је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и |
| /hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше |
| разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су з |
| ти овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то јо |
| Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближ |
| ра“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Рад |
| азити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p> |
| у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и св |
| сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па |
| ео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно с |
| >природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и |
| обођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} |
| ј, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо |
| ао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала мног |
| 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и |
| да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да |
| и, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је поч |
| после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у |
| с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Мно |
| } Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су кол |
| безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно пита |
| ет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пос |
| боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спава |
| S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се |
| p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и вод |
| .{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и изла |
| о и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које |
| ове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на |
| гом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p> |
| се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А |
| здарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо с |
| ли што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних |
| ину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Ве |
| нио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрв |
| у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре |
| агољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше вид |
| сака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне гред |
| себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да заг |
| њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А рад |
| у врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би |
| ро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду |
| а учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одгов |
| адаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не |
| нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не |
| {S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језик |
| ом науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је |
| го данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао сво |
| тио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове н |
| и се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо |
| дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Пор |
| дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљан |
| тарог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном |
| је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих. |
| а да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али вр |
| ало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>По |
| вице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао |
| једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене проз |
| лној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио |
| а“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би п |
| покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} К |
| иним и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих |
| у и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке цркве |
| еда све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне љ |
| м тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање боље |
| лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба н |
| мо редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одр |
| собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати |
| жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад мо |
| а после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба |
| веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије |
| тали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А |
| и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше ц |
| ви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и д |
| и су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао |
| , усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разу |
| е разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{ |
| ту разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледај |
| требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И удара |
| овану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> к |
| друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је п |
| аправи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад |
| а их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћ |
| ковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год ниј |
| и и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, |
| лико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица |
| одине школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и |
| еда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у рад |
| џбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, д |
| је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте |
| је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је ча |
| а четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још |
| у, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно ш |
| дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на с |
| вање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поор |
| е и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је |
| а, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам |
| ве године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за |
| којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту би |
| продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загор |
| е, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... |
| жемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и пе |
| себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други |
| отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито в |
| е, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у то |
| p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капета |
| о оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> |
| ије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се |
| } Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке |
| народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна |
| у села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Д |
| о 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више учени |
| ош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његов |
| аје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и са |
| за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је |
| је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску |
| био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} |
| адиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је гр |
| /p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 г |
| “, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља |
| вих су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и г |
| м.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које |
| зори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасв |
| гао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да |
| ари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато |
| не и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter |
| били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви п |
| вако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути |
| но одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и |
| о је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово зем |
| : „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша т |
| и и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске г |
| ављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А |
| ло из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вр |
| развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интер |
| тима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само д |
| још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без жив |
| необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој шко |
| мо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша ус |
| вољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стар |
| нштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, |
| ињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Анд |
| о плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што |
| више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да каз |
| се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после по |
| тету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца н |
| та, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и зе |
| и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не р |
| ладићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пр |
| одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и г |
| представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали з |
| {S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с п |
| њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и с |
| ако се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато |
| рављене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо |
| вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је в |
| е Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им |
| у у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада |
| још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о |
| све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онд |
| ено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је д |
| како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо с |
| рада довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва на |
| прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш |
| ни кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капета |
| а никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне в |
| вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово г |
| у благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научи |
| е његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша < |
| а није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати |
| } Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је |
| ди своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ ус |
| {S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све |
| лаго кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледа |
| ти ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за |
| тио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисл |
| акоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, |
| тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиља |
| истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ |
| ати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној |
| код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p |
| ом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године |
| еру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањци |
| а, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из |
| ставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и с |
| узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и д |
| ати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа |
| са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне р |
| .{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га поду |
| су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и |
| одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљуд |
| сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сн |
| г распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} |
| ј барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и же |
| штеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из м |
| ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} |
| те даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан |
| картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених пред |
| и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ |
| могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак |
| дете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Г |
| ица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете |
| од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност |
| лово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово о |
| ета. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде |
| о млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, |
| њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, к |
| зиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} |
| х просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рач |
| .{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, |
| ети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А |
| А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него |
| ови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „ос |
| ак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук |
| ле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра |
| ре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за ве |
| аки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ва |
| и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта ј |
| и Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“ |
| ку собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и т |
| е; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње |
| илетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стру |
| мирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може |
| ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после нару |
| пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно пр |
| а једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него |
| е затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се |
| ови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а |
| да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они доб |
| како угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се |
| } А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодни |
| су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на |
| а деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци |
| лико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од |
| најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и |
| да мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се |
| Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и |
| још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девој |
| ца, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, зв |
| о зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпуто |
| о увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, в |
| зред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су |
| идети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви г |
| те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима |
| је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и простран |
| {S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гор |
| ширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечера |
| реко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај п |
| раде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје |
| ше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао ку |
| редак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата траж |
| ли још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добр |
| у зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињер |
| пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Н |
| на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је зе |
| а својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, |
| као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледа |
| Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере о |
| је ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} |
| се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће на |
| ици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него гр |
| је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник |
| го посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док зав |
| ко су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и как |
| х сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих с |
| ао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли |
| лити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макн |
| Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на |
| и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да ву |
| у кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је |
| је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништ |
| ко је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи |
| је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други н |
| да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Ра |
| д њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право |
| м пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да |
| а сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на |
| d> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велик |
| видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} Н |
| паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и н |
| ски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} П |
| за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колик |
| чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говор |
| лим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више |
| о је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сироти |
| о негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка уч |
| уго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{ |
| цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што ј |
| да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо |
| те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче |
| о нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> вр |
| имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се |
| чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зат |
| } Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{ |
| ина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситни |
| одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан ниј |
| газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стиг |
| а кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а в |
| н манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S |
| а ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се |
| уг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да |
| јревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима |
| о машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек с |
| де строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а |
| о и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} |
| је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најсла |
| иши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак |
| те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чиња |
| а.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобо |
| нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на п |
| Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, је |
| то је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у нап |
| ози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву |
| у, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{ |
| деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, шт |
| чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да ид |
| S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, |
| дине.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита |
| а и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И д |
| ј би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, |
| шица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла |
| се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је |
| на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како |
| илија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша |
| м оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу |
| војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још оста |
| том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гув |
| јатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другом |
| ена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово |
| има, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој бо |
| ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете т |
| и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша |
| ој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Коли |
| ј лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, тр |
| наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда гов |
| ијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати |
| ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах и |
| ора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пет |
| рата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{ |
| а.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и к |
| де: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И т |
| смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} |
| обови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наши |
| ица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође |
| у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е |
| многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, осо |
| црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жен |
| стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју. |
| ико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама |
| ад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, |
| плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све ја |
| јбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио |
| лини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила |
| само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А д |
| S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ |
| и, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Гру |
| ку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по м |
| сте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, слан |
| да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, |
| } У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не од |
| до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" |
| одужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих |
| одине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цр |
| .{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога |
| брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто циг |
| лази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек |
| прави?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече |
| коли продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљућ |
| и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и у |
| шајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељ |
| о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гро |
| ећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пи |
| упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега оног |
| чију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прв |
| А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад |
| ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погреши |
| Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} А |
| сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много неп |
| ебе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напр |
| у.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с ве |
| а дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да ради |
| ла модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S |
| у, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и |
| ане.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свак |
| тана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба д |
| преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије |
| .{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, нег |
| и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, |
| оловина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су ч |
| сец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је н |
| им разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њо |
| емена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „чер |
| лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убе |
| " /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господи |
| судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би ми |
| срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју |
| е питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је би |
| ионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недо |
| и морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као |
| је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и него |
| дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мен |
| ан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их |
| Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио |
| е свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то би |
| к онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и д |
| продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пили |
| мена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им |
| о и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу и |
| иту и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га |
| н и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растан |
| ешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближ |
| деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као |
| ла га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се |
| {S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догоре |
| и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињ |
| лф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И |
| {S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он мож |
| потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу. |
| лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ва |
| ве у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите сва |
| га села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да с |
| део и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, |
| више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њ |
| упи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</ |
| ослови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почета |
| р знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка |
| је, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <p |
| њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ћ |
| ад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зо |
| Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, |
| “ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио |
| а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и |
| мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољ |
| пе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" |
| купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да ку |
| и пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо г |
| о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет |
| ко је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то ство |
| и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, |
| и Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} За |
| да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зида |
| а јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није |
| овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{ |
| би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари |
| их; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћ |
| му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је зна |
| е.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осе |
| говори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Плат |
| А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњан |
| имнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, |
| ле чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{ |
| се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одр |
| лазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у |
| успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} |
| о испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопај |
| опа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири |
| од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S |
| /head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у |
| њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} |
| : и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек леп |
| зређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом |
| преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога р |
| е довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да с |
| а му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће по |
| ао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном |
| шност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина п |
| скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе |
| дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{ |
| ди и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} |
| ују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се |
| за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одр |
| ро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! од |
| хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{ |
| оштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони |
| лу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином сел |
| мети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима |
| ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> < |
| е радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> |
| дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви |
| о: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На т |
| ој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" |
| ом.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Р |
| !..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S |
| чких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да сл |
| е ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му посло |
| о с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемент |
| о и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И |
| она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпар |
| овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но |
| је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту |
| трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половин |
| ставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi |
| на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, |
| њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код таб |
| добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију |
| {S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и |
| храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало |
| или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађуб |
| еки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад сас |
| ..</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није за |
| српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанск |
| се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осов |
| дућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили |
| .</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја |
| p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самог |
| од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше. |
| х у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да |
| па земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за св |
| мо као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Р |
| е с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја |
| Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и |
| о, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на |
| могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани. |
| их.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилич |
| моравао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно |
| сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бо |
| тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што с |
| у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изне |
| им ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра о |
| Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог |
| — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, т |
| читељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учиониц |
| жи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појач |
| приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра |
| еба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и |
| уда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турс |
| м је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече. |
| стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, ш |
| Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} |
| развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме |
| ша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а |
| ица у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега |
| Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Им |
| дивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају. |
| ци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му |
| “,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{ |
| дају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тес |
| да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ће |
| у првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигн |
| : <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад с |
| ш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутра |
| ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најб |
| ати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати г |
| у.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ |
| pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу |
| ди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би |
| ароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још помен |
| ми могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски. |
| и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке ш |
| и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељ |
| p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану |
| гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили ма |
| у и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и |
| кле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и |
| коро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче ве |
| е што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, |
| на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послу |
| треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да каж |
| утру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога |
| је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили с |
| у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, |
| ле о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају |
| свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда о |
| сно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере |
| о изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша |
| ече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас к |
| е да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мен |
| мназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па реч |
| пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скр |
| Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да пог |
| вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n= |
| колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мо |
| ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај ку |
| децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, п |
| одижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; |
| ти од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља на |
| ожете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми чест |
| ала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала |
| е нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корис |
| куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на до |
| е.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало |
| је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга |
| њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од |
| естара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили раз |
| чнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у мест |
| школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Прост |
| и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигл |
| асвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они с |
| ти нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорит |
| сана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конс |
| вима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој |
| ади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали |
| вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио |
| ла селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе има |
| ло изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радо |
| ности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем |
| е у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} |
| ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} По |
| ма што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада |
| посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, |
| ао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и виде |
| што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да оста |
| е, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И |
| мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до |
| шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву |
| унце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се о |
| муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су сагр |
| да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се по |
| је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је |
| то и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су |
| /p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби донос |
| руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се |
| е би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су |
| и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу |
| ?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, |
| его им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају |
| ричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово пита |
| све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже и |
| не судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најб |
| рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај |
| те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и |
| бе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогм |
| ку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао |
| да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих з |
| м, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша |
| .{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за пр |
| , а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља |
| оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи н |
| {S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао |
| и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чек |
| ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој |
| еднаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана. |
| стру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар ниј |
| це, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... ство |
| на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је |
| ристос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: |
| ођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то к |
| су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У |
| а људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је ка |
| аучи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и |
| ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, о |
| угу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испи |
| учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, |
| лупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и |
| оја ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највиш |
| е видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља |
| којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није |
| леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с ње |
| , ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно пожи |
| ојега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец |
| а да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје |
| ашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти |
| икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била |
| оба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као |
| у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="4 |
| лупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чи |
| ећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беб |
| p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стад |
| везде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} |
| је изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред |
| е што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} |
| и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: |
| на радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као о |
| од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у |
| културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривен |
| о будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га м |
| давали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се за |
| ако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Зе |
| школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Д |
| ликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чу |
| свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака с |
| еб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јест |
| евати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} За |
| љко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} |
| руги.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамти |
| } Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га не |
| споде много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко |
| помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њи |
| ири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S |
| сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?. |
| гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај ост |
| ини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86 |
| естину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по |
| у метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо јо |
| о да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест мест |
| дна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и |
| 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу тр |
| о да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку |
| акво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово |
| вако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали о |
| {S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} |
| зредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица |
| Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна тр |
| тиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да п |
| не, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или п |
| hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се |
| љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца с |
| иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а |
| р није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и н |
| екама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, |
| дили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска |
| м селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, |
| а неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав |
| к од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Т |
| А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим шко |
| руго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> |
| може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега б |
| је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и о |
| иму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и |
| по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на |
| :{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак |
| арао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" x |
| ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и сва |
| ите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не гр |
| <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као |
| утија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу пр |
| една мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не мо |
| анас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радиш |
| изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас |
| отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од о |
| село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно бе |
| е јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестр |
| ни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="3 |
| рберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да с |
| де за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они |
| боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи |
| је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још ум |
| љати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У ниж |
| вучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једн |
| тиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају |
| ама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} |
| р ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовит |
| људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку ко |
| гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а нек |
| но...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је |
| буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је после |
| у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и |
| "108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и пр |
| је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, с |
| шли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је бил |
| “ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „наро |
| .{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затре |
| ртија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он |
| а на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зн |
| сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књ |
| ајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи |
| ра радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће о |
| орица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто |
| е, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> < |
| а траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу др |
| је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напаме |
| , и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S |
| те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле |
| које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да |
| обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки б |
| је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред |
| и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи те |
| , о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{ |
| да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад пи |
| није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овак |
| и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се иско |
| граду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{ |
| е Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, нег |
| а се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone u |
| њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“... |
| <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица |
| мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што |
| {S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, |
| } Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да с |
| е пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?! |
| гу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да |
| ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p |
| адин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада ш |
| ао смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет |
| код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печат |
| какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврд |
| ако се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на зем |
| а поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске са |
| да оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику к |
| вду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи п |
| тељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докл |
| по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у врем |
| к далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде в |
| су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; |
| смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бис |
| оврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оно |
| гога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и |
| , а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А |
| вати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тог |
| тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, д |
| видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; |
| А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да |
| школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они ве |
| ћ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом |
| исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоски |
| у му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале |
| и чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да н |
| селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, д |
| Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви |
| ви ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај б |
| а и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у |
| прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим с |
| азницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, |
| з сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађ |
| и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и т |
| ако тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера! |
| данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народи |
| сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су ј |
| добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око о |
| жњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи с |
| умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, ост |
| о учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово |
| е види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одг |
| изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јаг |
| ма нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су у |
| зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</h |
| љомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да |
| како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бо |
| могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они |
| ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да |
| ени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен к |
| ве виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Ра |
| сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово ш |
| е ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; он |
| о да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и пре |
| много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљн |
| српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђи |
| ишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </di |
| говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код се |
| рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</t |
| добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а |
| ановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Па |
| авноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} |
| је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више де |
| ко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господи |
| неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редо |
| граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} П |
| најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријат |
| чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има |
| дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радос |
| ете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко |
| ..“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ак |
| , а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волит |
| гледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истеру |
| те га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ће |
| ра и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја |
| не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видет |
| сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа |
| е се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а |
| и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива |
| шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У к |
| је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био мир |
| ти и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је гос |
| огу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пут |
| сти, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и н |
| , да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било |
| р је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да ис |
| село и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протеру |
| де загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојач |
| адили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надмета |
| о други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци то |
| их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша |
| д их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гу |
| и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су |
| решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но ш |
| зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрем |
| но сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се с |
| >, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих |
| } Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа да |
| и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мал |
| бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак |
| да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, |
| сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим |
| „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и к |
| дмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, ш |
| воје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А к |
| ку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Ср |
| ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> |
| едно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особи |
| ве и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>плани |
| опасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</ |
| ићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</ |
| сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побе |
| а градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку |
| м, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у За |
| p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у |
| а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типов |
| } А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете. |
| се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу сас |
| да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, |
| крштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихов |
| воју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа за |
| узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И |
| о себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце |
| а било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место |
| а и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били |
| их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По шт |
| окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава це |
| о дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива |
| а Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо |
| а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза се |
| и и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградит |
| општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но |
| г, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је гра |
| Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, ал |
| све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав как |
| и године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео |
| и дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и |
| е стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то |
| о знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и |
| о. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек |
| раја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајк |
| тави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ |
| од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, |
| д ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У |
| .{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове |
| ује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад па |
| цима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не о |
| кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви |
| чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И |
| га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} |
| о <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на та |
| <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</ |
| месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Н |
| сали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и |
| ају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} |
| чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му х |
| рижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; |
| уша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <h |
| ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за прем |
| ани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко ка |
| нако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} Т |
| вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му ре |
| да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу |
| по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то |
| ку?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина н |
| м кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путе |
| гажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим |
| ило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму ка |
| ан товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и та |
| , и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, п |
| молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађан |
| а да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима р |
| мо продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потр |
| ро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каж |
| те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми н |
| је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са јо |
| је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг |
| и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите |
| у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може |
| во од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада |
| и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После |
| i> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов |
| му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је |
| с</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свак |
| да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право у |
| ), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради |
| i>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S |
| евет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има |
| ма пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi> |
| шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>с |
| а три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>чети |
| дам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам< |
| осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ов |
| етир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>п |
| и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има |
| е</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табл |
| ang="LA">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој |
| е бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна. |
| стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетк |
| школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, км |
| је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S |
| после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, ко |
| ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} |
| е у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и |
| Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову |
| -Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат |
| у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи |
| азред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> < |
| чане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици минис |
| јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ |
| ећ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само о |
| зали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> |
| ме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мо |
| песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле годи |
| их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматр |
| {S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благ |
| од дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо. |
| о то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и зас |
| добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се |
| а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, гд |
| владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о св |
| колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су |
| укодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у по |
| де културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако ј |
| њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од боло |
| их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њих |
| и је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле по |
| него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне |
| још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, ве |
| те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи |
| ђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и |
| ти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисн |
| а све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави |
| сти добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с |
| 364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша пок |
| " /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и т |
| па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша |
| темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете |
| а богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жи |
| “ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао |
| у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</ |
| — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Рад |
| ко је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p> |
| љи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот |
| ан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад с |
| више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допуст |
| /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А |
| слиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се |
| пије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Б |
| на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „б |
| једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако м |
| ародне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство и |
| и се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њ |
| а, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане |
| за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму |
| о, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините јед |
| ограда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи |
| срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким мали |
| радовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то до |
| ца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, |
| више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!.. |
| хову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и ра |
| равњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је |
| треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да град |
| га, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која ниј |
| иди и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изнена |
| ужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашт |
| Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Рад |
| авих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом |
| кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније |
| љу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и |
| .{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, |
| оси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је пр |
| да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже бр |
| кога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Дру |
| n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учи |
| остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да в |
| поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао |
| овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, |
| у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој сам |
| — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту по |
| све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готов |
| е, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите н |
| но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније |
| углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свак |
| овора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и |
| а настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерск |
| су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, |
| срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и чове |
| која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуш |
| гме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сно |
| и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За вр |
| ијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново |
| о гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила |
| једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после ј |
| своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се са |
| га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом п |
| Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по двори |
| ри требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је |
| ужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарњ |
| бе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче д |
| а цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста д |
| мах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је с |
| то колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта |
| е по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигн |
| двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „ц |
| и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</ |
| ме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише |
| аница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него |
| мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рође |
| стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздр |
| су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове с |
| и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и му |
| ње корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама прос |
| на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p |
| д немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како |
| } А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, |
| је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да с |
| а; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> |
| ав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви |
| би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба |
| на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чин |
| чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, и |
| и, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета |
| би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио |
| ече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и ју |
| да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико |
| е оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>Пос |
| једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испроси |
| хвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је |
| ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем |
| тка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ћ |
| наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, |
| и обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад |
| ају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на |
| уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па |
| су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и д |
| <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S |
| рије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није из |
| ле на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све т |
| је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је са |
| ез нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, сам |
| и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу прија |
| употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и ш |
| као, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ |
| ежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и ј |
| ор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна ка |
| а, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесена |
| авка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине |
| нају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато уче |
| да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и |
| ледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све |
| ко најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће |
| у кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Рад |
| и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше |
| кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и |
| ити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет упл |
| жем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и |
| лу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који |
| е у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије пр |
| ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући |
| која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је по |
| Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцим |
| им, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави жив |
| се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице поче |
| ен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Р |
| и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пу |
| ко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и |
| млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, п |
| е млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају |
| је и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично |
| из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А з |
| а околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p |
| ост његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основ |
| велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак |
| се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање |
| и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревн |
| ојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих |
| ивина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмо |
| ком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, госп |
| доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо вр |
| буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потр |
| природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставн |
| у“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и догов |
| едузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него |
| у, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; с |
| суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман |
| магало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивал |
| е до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они |
| адиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе |
| све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова. |
| вапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгу |
| сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога |
| осуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто напра |
| привредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само к |
| и рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велик |
| нца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и љ |
| аг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и |
| его све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало |
| јбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плета |
| есец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће |
| благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учен |
| њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не бр |
| тупи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пе |
| уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| сних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је |
| с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се чест |
| ило, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писме |
| није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, |
| п са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покриј |
| мено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да уз |
| може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од поједина |
| ва је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} За |
| природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} |
| и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радос |
| нијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова ј |
| ање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим |
| ртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејо |
| животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих |
| е углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за свој |
| теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики пробле |
| ини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прош |
| ни сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школ |
| {S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само пома |
| ћа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу уме |
| оја неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ |
| ом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— |
| е, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрав |
| врати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и уста |
| да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ов |
| оји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се |
| вега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака ( |
| } А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно л |
| тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад |
| чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те |
| јава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зн |
| зида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је и |
| , те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је наро |
| да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да |
| о много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући |
| је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се |
| то јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљ |
| ут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући |
| рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљи |
| Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и оства |
| ете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то |
| чине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови вел |
| и од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и д |
| ичао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без мод |
| ти барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у |
| ила турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и |
| а му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог |
| буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање. |
| а ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од д |
| мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упозн |
| , као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и |
| роб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а пот |
| ко, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двес |
| своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наш |
| ела! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор |
| о и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да |
| ђу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли с |
| за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питањ |
| ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом |
| више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} А |
| оље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се |
| благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пр |
| жила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бел |
| ки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић з |
| ико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од |
| ина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb |
| осао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Р |
| у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну |
| све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он |
| им, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и ди |
| иштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика гр |
| <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} |
| су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је бил |
| авило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и по |
| носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврш |
| е са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче. |
| дужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали |
| м</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи уп |
| им словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њи |
| оврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују |
| </p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо |
| ругим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" |
| боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и преда |
| ре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други н |
| га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша в |
| и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихв |
| јатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и преброја |
| кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је с |
| ати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш |
| него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и |
| пих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што л |
| е деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и проми |
| натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S |
| у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онд |
| стаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела |
| сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и |
| је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у |
| дну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици п |
| ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ чо |
| и највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозв |
| јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га |
| тњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, ње |
| чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар |
| и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас |
| ва своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало |
| мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око сре |
| ма не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било с |
| долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде све |
| вити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, |
| уги. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, го |
| оје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши |
| овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необичн |
| и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одав |
| дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси де |
| ричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио от |
| народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметњ |
| р бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и |
| а свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад |
| их, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи |
| елео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S |
| а се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напр |
| , Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота |
| посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега те |
| се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Кака |
| , па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од |
| ју наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с изво |
| естаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ход |
| сте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда |
| р пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А как |
| ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не с |
| д, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који и |
| ле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по је |
| замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из гр |
| е начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане т |
| pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позва |
| и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега |
| } Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и |
| ању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерам |
| д онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто б |
| љно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и свој |
| и кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им др |
| цу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стар |
| товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донел |
| е.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и чели |
| У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован з |
| Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно ј |
| се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и д |
| само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би |
| анио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на вр |
| који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш |
| азумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и у |
| дима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио шт |
| зум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} |
| ече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути |
| То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што |
| о се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне н |
| осао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али м |
| ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мис |
| е гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од н |
| Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и |
| ом.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало |
| и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поно |
| S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло ка |
| о не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S |
| о исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас |
| рти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докл |
| о.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може |
| и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, т |
| И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпо |
| еме они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спрем |
| е и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да ун |
| ша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било |
| ницу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати стр |
| бори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, д |
| више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајсто |
| n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по о |
| чку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција у |
| осле се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не сам |
| са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он |
| тељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му |
| дговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, |
| девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још |
| реме узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је в |
| оправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била |
| ај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најб |
| , па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са |
| се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да |
| је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да |
| о научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више зн |
| јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с мал |
| и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно |
| благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, ко |
| ћ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и о |
| ете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трњ |
| брочинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је |
| он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хва |
| овина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи |
| неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је |
| нда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S |
| b n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од к |
| ре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле годин |
| зго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} О |
| јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој он |
| нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори |
| лушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног |
| ма, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми с |
| нови, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, |
| нда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гл |
| нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <p |
| , за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три |
| да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четир |
| слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Б |
| тварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јур |
| м и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те |
| ша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјениј |
| оје запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да вид |
| одсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стаја |
| да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастир |
| ад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистри |
| љко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви |
| ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви м |
| бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица |
| од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него |
| {S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се ка |
| несе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захва |
| двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше |
| хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек |
| е виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љуб |
| е их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да п |
| а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој |
| о, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што |
| све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школ |
| хову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је |
| уда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену |
| е у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Гр |
| друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земљ |
| топу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, а |
| ст</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису пос |
| лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово |
| личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви к |
| о јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћ |
| ме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{ |
| ке, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за но |
| ћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} |
| али да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари |
| и су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код шк |
| њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и |
| изонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план |
| емено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам за |
| ио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а |
| <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с |
| највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у ре |
| ко да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, д |
| е, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а |
| нату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је |
| су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама о |
| ашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад н |
| о, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом т |
| е ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима |
| Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам |
| абу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и |
| онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога |
| ост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, |
| укање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по |
| друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да н |
| што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха ни |
| азили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде |
| Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни |
| ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани |
| да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газд |
| огао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Поч |
| орени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се г |
| еко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љуба |
| ам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало |
| за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а |
| има пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајућ |
| дити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужн |
| а су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно д |
| х двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу ш |
| ори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S |
| бачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се ч |
| створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, т |
| још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и м |
| во за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике |
| ачунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно |
| њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајс |
| је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види |
| Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра. |
| и и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они |
| нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој |
| оји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни |
| оту, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њи |
| ченицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности |
| сле, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} |
| је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљи |
| тицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им |
| ељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада п |
| радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрав |
| правља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор |
| , па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом |
| ши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован |
| ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, ка |
| го запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као |
| да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећени |
| дноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевни |
| ци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="3 |
| } А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од |
| већених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већ |
| њига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши |
| енике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућ |
| изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n |
| е и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и коли |
| и могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно ску |
| ше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А коли |
| вуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим |
| вом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена |
| плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био дру |
| опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој |
| Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, |
| раве чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа п |
| и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако |
| њиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш |
| е...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: |
| ише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш н |
| са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала |
| моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљ |
| — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и |
| Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е |
| је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у |
| или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону дру |
| те сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је < |
| син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта |
| — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, |
| то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, |
| њиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Ш |
| ..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, |
| оље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} |
| ..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси? |
| елимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зо |
| .{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајд |
| p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућ |
| сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али м |
| као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова ку |
| „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, бра |
| то вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У т |
| господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и т |
| ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с ду |
| како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од де |
| ца њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђ |
| — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, |
| тављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да |
| жења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапу |
| код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у ру |
| ста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личи |
| ора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на |
| ни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Ми |
| бразе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збо |
| {S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, к |
| и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од ст |
| да, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све |
| врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија |
| немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Шк |
| димо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разло |
| ати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она реч |
| арио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под |
| да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он постави |
| „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита г |
| чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју |
| е у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, д |
| жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, д |
| о нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Л |
| а и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="1 |
| „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим |
| овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише |
| лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, |
| ка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А В |
| S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова паж |
| и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> шк |
| о, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се |
| ајвише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприли |
| и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети ш |
| и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предав |
| ао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грч |
| н воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на |
| е Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умири |
| димо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише |
| да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p |
| е и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити |
| те тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните |
| д ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена |
| ио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану |
| еленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао |
| о камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градин |
| има о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је |
| ; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општ |
| осле Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакш |
| .{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у |
| на да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамти |
| на: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, |
| клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и о |
| је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S |
| и, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уп |
| аљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учи |
| е бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра |
| тави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи |
| ога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства на |
| петана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам |
| че Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се н |
| напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него с |
| ли, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да с |
| еднога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош |
| у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Р |
| Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за светов |
| ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да |
| у, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобр |
| не „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгл |
| у; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели |
| ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него су |
| ошаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ |
| ивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не сам |
| колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Ради |
| у.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебо |
| једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију |
| аручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, |
| И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и з |
| А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, |
| баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка |
| дни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљен |
| оду штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово |
| оду штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чинов |
| совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најм |
| се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“. |
| ација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао |
| рхимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ |
| ет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S |
| ји се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професо |
| еже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учит |
| истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед п |
| идео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га |
| таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно с |
| цу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помо |
| ежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта |
| аст у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише нег |
| што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с р |
| оду збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хв |
| сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књи |
| те, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и нај |
| ле и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, |
| “, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује сам |
| ине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца у |
| ош живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пастор |
| е отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око ог |
| сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су прилико |
| ља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, |
| остре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: |
| ше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И |
| ше „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалти |
| Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде сво |
| уже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредн |
| мах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и |
| ом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева |
| него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоћ |
| ело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем |
| анталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одел |
| два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после |
| у речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носи |
| S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је |
| S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више |
| е реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправља |
| и дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издиза |
| е биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чи |
| их гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки |
| не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А |
| аросватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та |
| то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзи |
| осподине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мен |
| во; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања о |
| е.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек |
| се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су д |
| свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у ц |
| ело па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Ха |
| и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и |
| о да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике надниц |
| лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости бо |
| што друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} |
| е си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, ш |
| е ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана |
| није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, кој |
| арче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она дв |
| одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још дец |
| све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у н |
| е и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радосн |
| е радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} К |
| Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} |
| , а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да ози |
| у, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли |
| је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове |
| ља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу св |
| ила су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико |
| ти, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и гре |
| е зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете |
| е, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, д |
| и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна зарава |
| ебе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада |
| д њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ов |
| ала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морал |
| ина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пе |
| , то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто уч |
| стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у с |
| ач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Ра |
| лу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и кал |
| ике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни нај |
| сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је |
| је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отиша |
| аде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је |
| реће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчи |
| те навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате |
| кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и уско |
| у, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате л |
| м ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи |
| он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила |
| “ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> |
| ине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вел |
| изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу п |
| је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простран |
| ав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ |
| те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и |
| обрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, |
| од буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна |
| свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" / |
| pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објас |
| екотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бад |
| н окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и харт |
| инило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше не |
| ренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђо |
| е може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} |
| то су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све. |
| ко оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота |
| тали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњ |
| сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је приро |
| } Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а |
| посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и |
| већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него |
| ти у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и |
| а свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа |
| а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав |
| да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су дец |
| не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још? |
| Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана о |
| ли ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S |
| ебало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га |
| е.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти р |
| вљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатл |
| у светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, |
| и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Ради |
| убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки |
| ај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним учени |
| ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код |
| од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој с |
| толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, |
| да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку |
| е тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага |
| му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради |
| и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово поз |
| пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попов |
| е дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово |
| ији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загл |
| номе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може |
| pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S |
| а, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отић |
| ине.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао |
| свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практич |
| иде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће |
| чити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша х |
| S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{ |
| је им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову |
| } Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вра |
| е једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничи |
| е брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Р |
| ачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, |
| вку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој о |
| >ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показат |
| онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да чита |
| и мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а и |
| шио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> < |
| су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице |
| лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сет |
| најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, |
| И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри |
| и представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или |
| а њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И |
| крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и с |
| зара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набра |
| бринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S |
| >хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трч |
| едан повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те |
| о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини |
| и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измака |
| > </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа |
| ад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сва |
| и пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају веч |
| без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачниј |
| ао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па |
| и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, не |
| напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Поса |
| има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{ |
| } Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у по |
| ; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на ст |
| и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве |
| вље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се бо |
| обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у све |
| S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га |
| } Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазит |
| А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно |
| р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како |
| горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како |
| е и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово |
| оре и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали ст |
| но!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{ |
| о! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коњ |
| } Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се |
| Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе |
| , пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код црк |
| S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово |
| S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрв |
| мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се п |
| S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде |
| {S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Нап |
| {S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва сло |
| .{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} |
| i>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?.. |
| ао л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</ |
| пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да |
| само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} К |
| у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали |
| — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово |
| већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био ј |
| ћи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчес |
| преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда |
| — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још |
| ажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ише не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиш |
| ам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газ |
| <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан |
| ко ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и д |
| ега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, а |
| бро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу |
| од.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, ко |
| мало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све о |
| ароду и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може мн |
| и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А |
| ну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напре |
| велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се |
| умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} |
| но поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да и |
| је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Ов |
| и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака уд |
| воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе |
| орила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не |
| јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чу |
| ци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицам |
| и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка |
| ела самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почет |
| ше не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни |
| овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у зе |
| а да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша |
| животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек с |
| уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или н |
| децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је |
| господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, |
| ретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" / |
| чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу сво |
| се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још |
| ову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је з |
| камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште |
| и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 н |
| а врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а |
| и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његов |
| човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати |
| ултурни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радиши |
| !{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом |
| им познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} |
| е Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сир |
| .</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и з |
| ко је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако пр |
| нама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад за |
| ава „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пр |
| почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи бу |
| село; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само зд |
| воју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о које |
| требом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благ |
| номе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или з |
| израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Ви |
| а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам |
| а му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црни |
| дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим |
| хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} |
| </hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радо |
| нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу |
| поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а п |
| ио огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{ |
| го пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред н |
| ичку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто так |
| ладали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А |
| довала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, кој |
| аоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а и |
| звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема |
| ј слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и |
| у с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дет |
| и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутр |
| ије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S |
| а и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у О |
| ду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почет |
| о да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у с |
| ноге мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{ |
| ајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S |
| и у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу прави |
| свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већ |
| велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </ |
| рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гла |
| мене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у |
| те, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте |
| ад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну |
| тнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готов |
| барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодуш |
| аску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске |
| а та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу је |
| удница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде |
| анојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о |
| али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <p |
| реч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а |
| о све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, |
| осле и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачни |
| еци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком н |
| ао да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, |
| на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а |
| } А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пр |
| и и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не |
| ихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе к |
| оказа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министа |
| табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радиш |
| ке, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе |
| им.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су |
| м радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао |
| збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то с |
| се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он |
| зонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и |
| а се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све |
| дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то ј |
| рди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> |
| ло да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почет |
| ту, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и н |
| , да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би г |
| и, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је |
| есте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, |
| е беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то |
| испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви |
| , и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем ма |
| Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо |
| вечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљиви |
| нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и |
| о и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n=" |
| ко да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је |
| ера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза г |
| з војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи |
| шко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, т |
| ла, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме |
| се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику ил |
| и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изић |
| их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом |
| а сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још јед |
| у први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека д |
| не, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не дад |
| р учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљк |
| аблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да о |
| те! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице |
| аслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер |
| n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни гра |
| надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за т |
| воме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наи |
| елико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, |
| нога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није м |
| ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила л |
| што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам |
| и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она |
| гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један ј |
| загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, д |
| ештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправ |
| P19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, |
| у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А |
| а унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње шк |
| во грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи по |
| S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да |
| реда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и |
| тељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотел |
| м у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиш |
| ли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле |
| до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да |
| } Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела |
| } И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на |
| а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако с |
| шла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} |
| !{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо! |
| а наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и д |
| , која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори изм |
| надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема ви |
| ако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и |
| ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете г |
| а напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да |
| била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па с |
| окле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било прв |
| вац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се н |
| што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направи |
| рије — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало |
| били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе виш |
| висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају |
| ди у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у ви |
| дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, |
| о старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види по |
| за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио |
| школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, |
| .{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и вели |
| .{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и |
| S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да |
| е до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета |
| мо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} |
| авало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, н |
| вили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неумо |
| ју му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је те |
| ако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n=" |
| и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а |
| есе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} |
| мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас |
| ма јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да у |
| е привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотреби |
| васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: |
| S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и |
| и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не м |
| е за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, |
| Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! |
| а старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па с |
| буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо ј |
| рдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред сп |
| А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мањ |
| ца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и приј |
| n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и с |
| , да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и |
| же и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p |
| тране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да с |
| ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с |
| алуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам |
| и скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли |
| и, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима |
| раш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па |
| и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и |
| , ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле завис |
| рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој |
| {S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{ |
| орити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господи |
| видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не |
| о нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и та |
| <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и је |
| мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање |
| ра, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај и |
| ш сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша ј |
| достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога |
| х страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незго |
| вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли |
| њака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен |
| и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребни |
| ивот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, д |
| а шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је т |
| да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и при |
| е жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јара |
| е она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у ч |
| а мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напиш |
| д у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{ |
| а имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађ |
| а у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни вол |
| едније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је |
| и.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило |
| ује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити при |
| да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је |
| ко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питом |
| широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!.. |
| ао учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања и |
| градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на |
| један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, |
| а човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине о |
| ати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности тв |
| летарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овог |
| чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само |
| ад, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерк |
| а сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и |
| ни првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет |
| светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ |
| це и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не род |
| едовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило з |
| ма велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати н |
| о кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке |
| лика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали |
| сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунц |
| оликих пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земн |
| можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо |
| који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али бог |
| то јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насуш |
| , крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака доб |
| шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не к |
| на зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а ко |
| су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други |
| , и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{ |
| его избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су кућ |
| стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране до |
| столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у се |
| е, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није ле |
| е ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они |
| не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда |
| има, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распу |
| е хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски |
| австо па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одв |
| јемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и |
| е претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим |
| ак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А к |
| оту човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету |
| еобично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и н |
| ују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да |
| е изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком |
| јаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести з |
| о у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} П |
| а има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балег |
| деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта ј |
| иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је |
| летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике |
| господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а |
| ији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника |
| је, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> |
| па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српски |
| одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у ду |
| и...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у приро |
| том а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брд |
| и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, свед |
| ворише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за сваког |
| се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је |
| руго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да и |
| о је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, |
| ам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема |
| е ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, |
| вице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уго |
| су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и |
| а походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалем |
| почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих |
| , на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно с |
| шој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} О |
| о и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прил |
| руга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да на |
| {S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и |
| Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и |
| те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окреч |
| еде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Р |
| честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девој |
| у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је |
| ем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И |
| би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} |
| ја.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред бо |
| бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро врем |
| да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Ка |
| е требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ру |
| марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре к |
| осподине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрља |
| м месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.< |
| о знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Ради |
| вако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Ј |
| згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загл |
| је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и |
| е, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу напр |
| тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!.. |
| во војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И д |
| жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да |
| па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши мног |
| .{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да |
| носити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </q |
| тране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина мин |
| е у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле |
| рошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, а |
| ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за про |
| пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И де |
| мања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манаст |
| шту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у д |
| hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће |
| т, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} |
| ед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гаје |
| шле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина |
| својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друш |
| к буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је м |
| одужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било леп |
| е лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; |
| и је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати |
| млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагате |
| да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од сна |
| ачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</ |
| сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има |
| у зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у да |
| гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може |
| уљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је |
| ат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше т |
| ито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гоми |
| слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особ |
| ва.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и |
| само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ни |
| ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заиг |
| упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаван |
| руге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и д |
| мишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости |
| вој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него |
| .“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да м |
| ша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме |
| у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали |
| ла креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, |
| х упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или |
| они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <d |
| варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацр |
| агнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да доне |
| је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено |
| е: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио |
| су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов пра |
| брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p |
| е зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије |
| у у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога |
| } Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажен |
| на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У |
| а неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза с |
| јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} На |
| ко пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него |
| и и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на сво |
| вода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у |
| да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла |
| S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и |
| ају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та б |
| ка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, гд |
| у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је има |
| е.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, |
| шла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је |
| га!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милос |
| а донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је сл |
| о и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у поче |
| за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајућ |
| {S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породиц |
| и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, |
| . <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете |
| постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка и |
| не даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се |
| шко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренут |
| сле славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status |
| аница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустил |
| ајлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви наро |
| ишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио |
| радило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало |
| учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у |
| аничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе се |
| „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се |
| се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све |
| то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S |
| ужје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да |
| ља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нуж |
| у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им ист |
| ва реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И ш |
| ле судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викал |
| оћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече учени |
| S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и |
| ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загори |
| он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, |
| него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, |
| очеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од с |
| ближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили |
| ас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или по |
| b n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{ |
| то су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе |
| ле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с |
| вали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и не |
| а и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чарши |
| ива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За св |
| обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти |
| и и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне |
| сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" |
| њивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала |
| се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221 |
| хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рек |
| су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код |
| шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и ч |
| полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Он |
| привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је |
| о видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фу |
| о да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} |
| тану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљ |
| нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и |
| S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза н |
| земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антрополог |
| н је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана |
| учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромн |
| S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих |
| у.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и п |
| учерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да ста |
| н био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиш |
| дитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није |
| S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и С |
| огле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не |
| иљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби |
| Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, |
| у, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с п |
| амтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љ |
| им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по с |
| ена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозо |
| да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: дес |
| агорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо |
| амен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили |
| стрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ов |
| Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Гос |
| а или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књи |
| и све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они м |
| изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила |
| едовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> |
| зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других |
| однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који |
| е и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за |
| и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само не |
| је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и |
| школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали |
| о и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотик |
| још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на |
| {S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим |
| 35" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада ниј |
| ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки |
| стргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су |
| ештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шу |
| и школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у свој |
| енску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p |
| </p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А кој |
| е доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јест |
| редак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не |
| и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад раз |
| ни.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе |
| {S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен да |
| вориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од ка |
| више о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегну |
| {S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S |
| давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи |
| адишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било приро |
| ити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу в |
| у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</h |
| чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико |
| ила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </ |
| вао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакој |
| тири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је |
| ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасв |
| подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А к |
| доване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи к |
| о и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и т |
| ћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по |
| е с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p |
| а и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Ту |
| <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него |
| ултурни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део |
| и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није наб |
| онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се ог |
| мо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су |
| те материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу з |
| тпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пре |
| ља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу б |
| овар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мал |
| ве, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра |
| купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у с |
| па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижу |
| ко Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И ве |
| оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећниј |
| творе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и |
| најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и у |
| и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуд |
| ет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда дола |
| те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Ци |
| да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мал |
| у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразу |
| то су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није мо |
| а, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе |
| чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али |
| њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Ф |
| у Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родби |
| прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада. |
| е најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и |
| свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу |
| у, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде |
| постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, зем |
| ко се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у |
| највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој ј |
| тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и |
| ше не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најм |
| ка и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће |
| > <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пож |
| ругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> |
| роди природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, |
| темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| чи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у т |
| даше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И |
| им је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда љу |
| ри цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S |
| S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и о |
| х речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушк |
| е подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава вла |
| краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве гр |
| очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама ус |
| а створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мис |
| да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да |
| увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из ш |
| увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити гос |
| /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела |
| ику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су по |
| ама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о |
| и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло |
| на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огле |
| на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим с |
| а својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на стано |
| а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу |
| ло полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ |
| ичина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелен |
| устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га |
| то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје ј |
| ке деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и т |
| единице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} |
| ело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и |
| перименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо |
| } Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје |
| у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више |
| мо су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, т |
| у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума |
| порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочита |
| а ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је на |
| за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за т |
| у Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... |
| "116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупил |
| квих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у |
| зу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и |
| види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега |
| опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, пре |
| корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, |
| дили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај |
| је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} |
| ештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око ку |
| диша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога |
| ћу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а јед |
| е загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су |
| само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да |
| ова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као м |
| им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па мног |
| и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запа |
| о у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослобо |
| развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећ |
| ћа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, |
| , а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало приб |
| змакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодит |
| у за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим р |
| ребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова сл |
| ињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благ |
| ким цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, н |
| ећ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чин |
| у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је за |
| ме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који с |
| једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали. |
| било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу |
| , у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у |
| ала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb |
| есто љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане |
| а се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају на |
| си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог |
| сака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су на |
| лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су бил |
| .{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би с |
| орији могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима обј |
| давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се пр |
| чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам |
| а галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здрави |
| добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би |
| елу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду |
| } Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу |
| или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Ср |
| још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chap |
| ња него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао |
| да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> < |
| рству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама |
| ценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето |
| ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што |
| а има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је б |
| је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па |
| иком објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну |
| и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О н |
| о?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога с |
| поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми |
| ади и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, |
| ану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „наро |
| па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. |
| земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго мест |
| и и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао по |
| сути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као ст |
| им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се муч |
| прси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb |
| ле, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разног |
| казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb |
| већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба прибл |
| а су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и |
| а на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да |
| изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не |
| све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{ |
| беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради |
| најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљ |
| </title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> |
| дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кан |
| како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „пл |
| вуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} |
| млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу |
| даре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју |
| вршини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на |
| авну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили |
| говом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што |
| грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример н |
| У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуч |
| да му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, |
| } Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово до |
| , да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с ј |
| оле старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као |
| Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долаз |
| ицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок |
| ту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, как |
| стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му с |
| жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу |
| Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у око |
| ао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника |
| ова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за |
| ма се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево сл |
| ром лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} |
| оду Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И п |
| , да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још |
| ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена |
| дама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и к |
| .{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нем |
| а, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко о |
| е о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма |
| и кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака |
| ка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од |
| а свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био о |
| Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе |
| љен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ о |
| S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине дет |
| само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <di |
| тима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, |
| а не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће о |
| свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пу |
| књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у су |
| е су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све пот |
| и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењ |
| лико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће |
| ака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њи |
| нела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> |
| стаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а о |
| е а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на |
| да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му |
| , што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Каз |
| не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, ал |
| А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, |
| и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обел |
| } А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто |
| сте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају св |
| се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које |
| иђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући доз |
| и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Дан |
| твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају кућ |
| импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се тр |
| теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво |
| ница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, |
| добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању |
| дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре обл |
| време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жит |
| и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} |
| колу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од |
| али даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближ |
| е, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно |
| у му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет |
| сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је т |
| а ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима ник |
| на загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су ви |
| рпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да од |
| рка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато |
| ти.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само |
| и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало н |
| обра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељиц |
| него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зов |
| амо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} |
| деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог |
| еца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим ре |
| сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је оп |
| у та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу |
| по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки ва |
| е она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А најви |
| , и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато |
| гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућ |
| није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!... |
| ена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавањ |
| е увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више љ |
| едак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине св |
| домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћера |
| су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што изра |
| ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и п |
| а је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане |
| а не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољоп |
| ишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је каз |
| уда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певај |
| А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, |
| се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да с |
| ну, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне с |
| на мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу ш |
| ра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцела |
| о.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И |
| загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове |
| њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у ру |
| друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови исквар |
| } И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо ви |
| .{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред |
| за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати леп |
| чу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{ |
| је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из |
| то се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију сам |
| рицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учит |
| о и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, |
| Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од о |
| арод прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у гла |
| жала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оста |
| .</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других пр |
| а Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљ |
| старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана |
| а Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се диг |
| слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, |
| и и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више н |
| е онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Пор |
| му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му |
| “ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе. |
| ању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће |
| амо је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала |
| ринова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник |
| ашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост н |
| сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у |
| г набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је го |
| или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаће |
| дели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога |
| куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, п |
| њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песм |
| ироде човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све |
| купља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелак |
| даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце с |
| но, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом |
| вилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она та |
| унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> |
| им вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су |
| квар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните |
| и Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енг |
| ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, |
| еца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог |
| шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ |
| ало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она |
| е и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се |
| увате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих т |
| д барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па |
| је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни б |
| Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува |
| лио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него к |
| тарима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши |
| јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу нар |
| то откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер |
| па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је пос |
| ено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао |
| и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним |
| ве тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, д |
| вета и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је |
| {S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољ |
| послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском |
| ви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад |
| } Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан ј |
| рћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната |
| ву нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша |
| ем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама |
| да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, и |
| онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената |
| во, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: |
| ту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала в |
| S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би |
| жност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог |
| ији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега д |
| разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у д |
| а зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили п |
| азао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда присту |
| у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу |
| а на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како |
| ивање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с лев |
| а и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршен |
| зивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало |
| Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с ј |
| ршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, д |
| било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> |
| тодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у |
| ема људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им |
| ајзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> < |
| ма и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршени |
| , говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмак |
| лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са |
| о).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешт |
| н пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S |
| } Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Ради |
| за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрља |
| ше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} О |
| нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год ре |
| ама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Ми |
| стор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших м |
| им можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, |
| ели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместил |
| о недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чув |
| е мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овак |
| је би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калем |
| ер, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљ |
| а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, шт |
| х пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па поми |
| о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што |
| ико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове годи |
| ојим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу |
| ислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи |
| адини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чи |
| код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, |
| а одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Ра |
| е огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све |
| ка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што |
| а стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S |
| где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само |
| и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! |
| ју у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, о |
| ешава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ак |
| , краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди |
| ли ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет ви |
| ле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и |
| да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Рад |
| ај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности |
| поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћиц |
| о поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша пред |
| оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сва |
| вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се |
| ренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали свак |
| е <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, ни |
| или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају |
| о и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока. |
| да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а |
| и него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, |
| ли самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родите |
| о се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То |
| у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољ |
| ој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да им |
| вога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску |
| кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа |
| е, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанп |
| ље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши ми |
| згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учион |
| ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпо |
| у у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити на |
| зоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је б |
| цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, обја |
| ла загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушни |
| едан. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви |
| бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и п |
| еровали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима |
| ре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а по |
| ље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узро |
| му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чув |
| оклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79 |
| мо га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{ |
| идети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, наме |
| ма и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, |
| да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато |
| едо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до ј |
| камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било ми |
| арочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до век |
| на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири н |
| речили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитељ |
| е црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово |
| шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче |
| зда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда с |
| слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло |
| о ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгл |
| и виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га д |
| све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је |
| S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани |
| астичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и пр |
| рекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче дон |
| онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима поша |
| здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како |
| ју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је поч |
| е трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само |
| .{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жен |
| своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега не |
| ло и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, го |
| дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не г |
| венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја ок |
| анастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књи |
| њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегле |
| ти.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате |
| После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко |
| анак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и |
| рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добит |
| а стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по |
| по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а |
| , коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била |
| рбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, м |
| ченицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после мал |
| те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе во |
| омне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало |
| јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге |
| по: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време сам |
| д и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, к |
| т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако на |
| нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало |
| едаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима |
| тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у вла |
| p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састај |
| г ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај м |
| а није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило д |
| ликих воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те З |
| е буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно до |
| видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокл |
| олико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, |
| је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је о |
| /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S |
| цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да н |
| и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све вр |
| ао чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само з |
| н Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са с |
| отове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је |
| ивредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико годин |
| могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна |
| о ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадн |
| {S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима за |
| могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је доби |
| ио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Он |
| угане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као |
| бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре |
| , па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљав |
| подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда |
| рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам ш |
| — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и |
| рити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у |
| а, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за тем |
| ске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпо |
| мах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побе |
| е, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разн |
| ме, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишт |
| ва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша |
| че Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дира |
| И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он р |
| аће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју дру |
| вака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица вис |
| риступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} |
| ави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко поп |
| ну.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, |
| .{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погл |
| види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда ниј |
| исам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном и |
| роповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај |
| м ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако по |
| ам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба |
| и, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више |
| } А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Дан |
| S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он з |
| Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта |
| остарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још сам |
| мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су ве |
| и, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога |
| машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школа |
| а, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, заш |
| а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ |
| дост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да |
| е дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у па |
| ра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље |
| шена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и |
| е у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по н |
| беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <p |
| м свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ |
| жи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Р |
| е, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да |
| аца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у |
| тницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завид |
| кву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозва |
| а живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И жи |
| е.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешн |
| се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господин |
| кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целом |
| рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама ва |
| није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, нег |
| само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао мног |
| У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским М |
| ео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку |
| амо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир |
| друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} |
| њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{ |
| рађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, д |
| ма, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвал |
| у извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} П |
| половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша уз |
| осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро глав |
| е одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу дод |
| није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зе |
| д оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пр |
| Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одрж |
| тавнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и |
| свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све. |
| последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослобо |
| ра млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили |
| што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа |
| а и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад |
| та и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети |
| Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набав |
| , који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што с |
| да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спав |
| у мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и н |
| ођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па |
| то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на |
| где ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је |
| } А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинил |
| год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из |
| м, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је |
| о је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камењ |
| е скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих |
| да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени |
| А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="cha |
| шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица |
| ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде нај |
| лности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крш |
| е моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај |
| SRP19102_C1.4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно |
| пун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана нег |
| испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камен |
| ју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, |
| веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породи |
| ну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену |
| гња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, |
| ине, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који |
| и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша |
| д лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите |
| ги ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доноси |
| кошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књиг |
| т није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да |
| >Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" |
| о је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржав |
| довичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је пог |
| кад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> хра |
| га реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити |
| стен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му |
| ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваки |
| ад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „на |
| е.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље |
| еше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Р |
| тово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и к |
| то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, к |
| ве с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети |
| е само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="c |
| баци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где го |
| чионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђ |
| дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да |
| диша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих |
| ћ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није и |
| ца дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, |
| м ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар |
| утио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У крив |
| око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{ |
| себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им у |
| омаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва чети |
| е и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Ра |
| а.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издр |
| ве примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите |
| S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усаврш |
| на градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њи |
| једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућ |
| руја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер мног |
| з тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху |
| уштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати де |
| зволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> < |
| имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 годи |
| куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за је |
| морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и |
| ом тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „куб |
| дна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као |
| ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој гр |
| дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато ј |
| и; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, мож |
| ! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита по |
| четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} |
| па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењк |
| етака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама та |
| и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужнос |
| ј не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше к |
| аша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да |
| а, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба |
| ела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоск |
| ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, м |
| средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, он |
| је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је |
| ђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословим |
| у се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема |
| у весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S |
| P19102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од |
| } Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела во |
| ва узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила ба |
| S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с д |
| И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником н |
| трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга з |
| јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код |
| да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и ле |
| љен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише |
| , а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" |
| д тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку |
| се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, д |
| амена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за п |
| } Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се да |
| лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како са |
| е да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити |
| остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни о |
| о кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мисл |
| но у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете |
| од њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово |
| целаријом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он р |
| у, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Бук |
| претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p |
| ла, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и |
| ор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према |
| рекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке п |
| И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко |
| Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, осо |
| вршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставил |
| у и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омл |
| већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали |
| ала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла |
| овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да |
| мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и о |
| жемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очаја |
| томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, ка |
| којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пре |
| ло и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све т |
| ана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је о |
| и земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао ве |
| , који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања |
| без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена д |
| ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обе |
| сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> < |
| Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се |
| ник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шаре |
| из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, |
| оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опр |
| е овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} |
| ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разл |
| било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да |
| <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; ј |
| е зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двор |
| /p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је. |
| .{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chap |
| орици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порад |
| ило у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилац |
| „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да |
| апетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! гов |
| ве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градин |
| <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је у |
| есени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити |
| су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још јед |
| да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили сво |
| е дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, ко |
| у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво |
| им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовост |
| _C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни сти |
| ме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе ко |
| опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слан |
| ша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Кос |
| урских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихо |
| редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па |
| и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и |
| најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много |
| едне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, мој |
| редрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да |
| почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} З |
| стао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу сна |
| ма дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све< |
| жић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по |
| {S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођин |
| и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у ов |
| >У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге о |
| аложен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Ал |
| ма...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро |
| у видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде |
| за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет |
| или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донел |
| одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пш |
| све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове п |
| м нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој |
| ога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с |
| талоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвал |
| н труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све ст |
| отле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И до |
| ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју ле |
| саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} |
| у и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!. |
| сао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике |
| горичанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља |
| е данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и пр |
| он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред б |
| Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да |
| у што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да |
| ођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} |
| он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у |
| а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и |
| ан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си прот |
| лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што |
| иде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се о |
| ити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити |
| S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, н |
| поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи |
| ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала. |
| бине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само |
| д ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви о |
| ро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је г |
| то не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савр |
| ци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу с |
| опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу бил |
| о цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да пом |
| Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита |
| рам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим |
| ец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А м |
| Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повука |
| елу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година |
| и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ |
| слове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и |
| ва утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да |
| Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским |
| ћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у ј |
| сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била |
| кога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p |
| е само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредуј |
| амоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а шт |
| ва, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ћ |
| аља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има пра |
| ије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у живо |
| и нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном жи |
| Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" |
| рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а уме |
| нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све стар |
| ло: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва |
| д затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, гра |
| уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се ис |
| обе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за |
| за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у своји |
| а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право? |
| subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време |
| ог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соб |
| Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није тол |
| је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да |
| „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све |
| ва доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, к |
| како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је |
| ио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све |
| Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно к |
| гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код иг |
| а дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н |
| .{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте сло |
| наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици н |
| су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски о |
| дини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изл |
| још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е и |
| ="SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месе |
| е, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену гра |
| и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину з |
| тојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и |
| ов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње |
| азио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Оп |
| м реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утиц |
| количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим |
| да, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с |
| па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За |
| концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој |
| и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим |
| мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута н |
| n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазит |
| нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу |
| не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.< |
| а година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им ј |
| сто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} |
| ци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо у |
| Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису при |
| пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцев |
| зите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако: |
| петанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном |
| ран.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допу |
| а је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вр |
| је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио |
| прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, т |
| само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из опш |
| едне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набави |
| не школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему |
| вници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи зе |
| је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инстр |
| о је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово |
| акав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који н |
| сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{ |
| Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао |
| i>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толик |
| чни, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки чо |
| се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, ј |
| ри и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, ни |
| јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице њего |
| нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама не |
| n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не п |
| а доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвој |
| и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извр |
| ени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина |
| ве послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати |
| цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да |
| те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово |
| , који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они |
| „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа бу |
| <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на |
| ља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најта |
| те старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете |
| је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и сво |
| по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, он |
| .{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога. |
| Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро |
| ађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и сре |
| еће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, непр |
| на и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у ра |
| аја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} |
| у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предва |
| пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају бук |
| се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли про |
| ерам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио |
| ма његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша |
| шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} |
| је доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија |
| ше су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све оч |
| емена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен |
| мена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здра |
| а метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што |
| спођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господин |
| и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали |
| виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каж |
| аћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вар |
| <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни ст |
| крсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно доврши |
| арод, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала |
| , који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало |
| .{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> < |
| во свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда и |
| се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто |
| ослу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у о |
| писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове дол |
| се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кла |
| е и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто |
| рсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n=" |
| .{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су нас |
| и њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте |
| , те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу влад |
| песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>З |
| комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога н |
| и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се пр |
| е у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи. |
| телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге науч |
| варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремил |
| у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли т |
| иљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је би |
| ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у о |
| им је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конс |
| з брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!. |
| меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове |
| место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоно |
| није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије и |
| сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и |
| , да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ће |
| а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао ј |
| те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, |
| е клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да ва |
| ка странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И по |
| ли им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био на |
| е и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу наш |
| стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и |
| S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупшт |
| нте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј |
| со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње |
| виле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још |
| и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено |
| орао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и д |
| здуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуниц |
| авље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим |
| хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њ |
| под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</ |
| .{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi |
| о свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се но |
| А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi> |
| јлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ј |
| пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у т |
| S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали |
| Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препор |
| као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају |
| а барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одо |
| сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у |
| показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{ |
| у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ |
| те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо д |
| била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по д |
| земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте сток |
| су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све |
| ш из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да у |
| ану, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, заш |
| посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то ве |
| оз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још |
| мо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и В |
| тељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближуј |
| н за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине мини |
| ди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађан |
| нда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до го |
| па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} |
| ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: |
| д се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну |
| } Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да п |
| кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на |
| су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и д |
| — Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и уту |
| раде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову к |
| амења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се от |
| ад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му |
| ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, |
| етов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} А |
| кова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је |
| А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он реч |
| а.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила шт |
| уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистиј |
| е на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у среди |
| добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљ |
| ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам |
| .{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, б |
| илично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и |
| га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и он |
| пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>с |
| шој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у с |
| чи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, |
| ти на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста с |
| као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и и |
| куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као за |
| S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао цигл |
| аље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који п |
| ао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и ок |
| чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба |
| ије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго |
| ове рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi |
| целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" |
| S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: под |
| цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је |
| вађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„< |
| па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто прич |
| ивређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове |
| заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне |
| ису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа |
| ла су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише |
| у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из при |
| па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију |
| ала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су |
| да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помиса |
| е пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Кој |
| Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и |
| е је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} К |
| аде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред ово |
| почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> |
| ико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} О |
| свим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују |
| је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су |
| је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово ј |
| истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита |
| е само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим < |
| игде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад |
| е, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до кор |
| ише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Ра |
| и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад |
| b n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено к |
| аља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радов |
| но.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“. |
| ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова |
| едан малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спус |
| што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Рад |
| та Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа нео |
| од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што |
| и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде |
| ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца |
| >6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да од |
| ме, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви нар |
| у под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му |
| удове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, |
| могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико |
| и: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што с |
| ко других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо |
| /hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је оста |
| е појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни |
| што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p |
| и природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој |
| ане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архима |
| Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Р |
| опу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу |
| ју,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег р |
| ој соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству |
| бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласов |
| земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтач |
| је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљав |
| дити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код своји |
| его је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општ |
| не или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до |
| је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S |
| S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија ниј |
| одједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије по |
| у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све |
| имало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зида |
| ољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу заго |
| ор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали с |
| им пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p |
| гађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту |
| у зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде с |
| , сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, о |
| којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадо |
| : „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам |
| Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште шко |
| т да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прил |
| о као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добр |
| рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Рад |
| почињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} |
| ећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде н |
| диша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затре |
| ина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на сре |
| заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу |
| и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на п |
| S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дођ |
| им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и на |
| да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми |
| анде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, стр |
| анас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Р |
| и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А |
| .{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и |
| ло да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још н |
| ри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Ми |
| јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешт |
| вио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави маш |
| узе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Ра |
| И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао |
| вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору руч |
| није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њи |
| ad>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око м |
| да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{ |
| аље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му |
| и Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође |
| одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, |
| па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне о |
| ћега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да |
| жић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варо |
| капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га |
| да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из с |
| учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за |
| у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за врем |
| па по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се |
| место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте |
| ка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У глом |
| о, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донес |
| жом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да р |
| језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чиј |
| са за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Ин |
| ући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога |
| еца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, |
| .{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су |
| ају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кре |
| у, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, |
| знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, н |
| а да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S |
| е дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се уми |
| е на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</ |
| а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па до |
| ћи у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интер |
| виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, д |
| и.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, |
| и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здрављ |
| тите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет |
| крстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет до |
| стите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођем |
| бу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да про |
| светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за са |
| нда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју |
| „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n=" |
| ити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју |
| се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може |
| {S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таб |
| рља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар |
| и се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам |
| , да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S |
| празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је т |
| чевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јели |
| и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и |
| оће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може |
| S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Г |
| о помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што |
| бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за т |
| писмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке жив |
| народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му з |
| /p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремај |
| алећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га |
| ао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би |
| навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће |
| бија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буд |
| почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак о |
| да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета |
| о одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је |
| казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу |
| учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зат |
| ољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с |
| ане, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка |
| .{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш |
| п, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и |
| а.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете уми |
| јвећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у с |
| ило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је се |
| је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке ш |
| треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерам |
| више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће |
| е“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељево |
| жу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та |
| о пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, гос |
| је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у |
| роз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— |
| ељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да с |
| да у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чу |
| ан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Рад |
| Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— |
| ођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим к |
| бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људ |
| може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити. |
| нпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде |
| ржи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудил |
| S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У з |
| своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем в |
| с у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S |
| одише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо |
| о је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је но |
| агорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{ |
| понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично |
| да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам |
| све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што |
| ицима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком за |
| у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је удари |
| калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика доб |
| , кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту из |
| војој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="cha |
| практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешт |
| ијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то |
| вршину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин б |
| Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био |
| него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало |
| екли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, п |
| питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње н |
| ошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитељ |
| олу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А |
| оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет о |
| је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала |
| пућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и |
| тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n= |
| грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} |
| воре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и |
| у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им |
| једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими н |
| мо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за |
| {S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> < |
| па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старо |
| е него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је |
| једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку |
| камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љут |
| ише звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један мана |
| .{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад |
| сније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити б |
| друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обичн |
| на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.< |
| сивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рач |
| на њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове мил |
| {S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је |
| ише ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је |
| е и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић з |
| е послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стоп |
| ео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и згр |
| S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову вели |
| днога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао |
| остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и раса |
| д човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео на |
| уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издањ |
| те десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S |
| о било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће |
| овим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је гот |
| У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, д |
| тигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и |
| амо ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вр |
| увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и |
| вара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова у |
| општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој ј |
| знајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> |
| оде све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како |
| их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не |
| они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Ра |
| а зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп до |
| поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, |
| горици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и уч |
| шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ |
| стише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскоч |
| ђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгл |
| ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова св |
| новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледнос |
| а нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Т |
| а зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли о |
| кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, |
| рца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, т |
| трао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли учениц |
| се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за |
| залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће |
| ове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити |
| на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао поп |
| овољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато |
| и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и не |
| горице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао |
| добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где |
| ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школ |
| е биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Ка |
| ога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, в |
| , у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а |
| заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенији |
| кварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој |
| нуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше коли |
| о и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали |
| онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили |
| града и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана |
| егов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином |
| ом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здр |
| другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је |
| ољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожеле |
| аће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и де |
| иљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или |
| их великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева св |
| упио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на сва |
| Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевано |
| о, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" |
| /hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране пис |
| ознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пиш |
| више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом мест |
| је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и зва |
| “ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чар |
| ешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и |
| и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вод |
| ије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци ј |
| ....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна |
| hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду м |
| тала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> |
| слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају с |
| и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао |
| > и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с |
| почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га |
| есеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да |
| руго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестар |
| иша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до |
| ела читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и |
| е потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То |
| хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историј |
| њавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се |
| брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а м |
| знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је |
| све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад |
| днија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с на |
| што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, по |
| бу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер ј |
| е какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је |
| епрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сре |
| том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ |
| у: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само |
| ише деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља |
| име и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклонос |
| оли ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој |
| иви, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та бриг |
| да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су де |
| меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају гла |
| ртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А црт |
| аду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загори |
| по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Ради |
| у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано |
| дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ис |
| више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учи |
| ла Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кув |
| е кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напи |
| ично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што ј |
| је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао прим |
| и канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће из |
| идану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крс |
| акраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својо |
| ме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегле |
| <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загор |
| па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Р |
| ци најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да о |
| х обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и огра |
| {S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицим |
| пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Да |
| да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с је |
| каше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским бил |
| дара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и |
| х људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором. |
| овек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика |
| увао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је н |
| аду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у се |
| {S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће |
| дила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривре |
| не су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагородни |
| уна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотр |
| нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану. |
| ине почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешк |
| ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свеча |
| и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до п |
| иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и |
| аћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна ру |
| х чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога да |
| а ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} |
| домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, |
| поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и заб |
| радини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке |
| не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада |
| S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, |
| да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{ |
| то нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се |
| S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на з |
| и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није |
| нијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на |
| у колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обра |
| к се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их ј |
| ече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља д |
| нај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" |
| ивећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Тале |
| даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкам |
| никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њих |
| о.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А мо |
| ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p |
| м хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њи |
| А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почет |
| ује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" / |
| S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које с |
| амо за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се доп |
| ћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и прод |
| ушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац |
| ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово |
| посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом |
| су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао |
| о извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом. |
| ва па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима н |
| ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике |
| лном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у о |
| о предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразум |
| читељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Троји |
| а од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали руч |
| и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S |
| да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљик |
| ањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било |
| као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бој |
| нела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и |
| ају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладал |
| пи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и так |
| више у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку оти |
| ошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету јо |
| оцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина |
| агоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по в |
| о Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, |
| пшта совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све чети |
| овре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је |
| черање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда т |
| аче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, простр |
| ју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, |
| зиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да |
| им све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И ов |
| дмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично ју |
| колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и н |
| из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца с |
| децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао и |
| осле пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што ј |
| атле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теж |
| прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше раз |
| књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први до |
| терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватр |
| Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова |
| {S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“ |
| ана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и |
| се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не |
| оле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова н |
| е ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} За |
| тане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар |
| а сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} |
| прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ |
| о у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Ради |
| асушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако пово |
| осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} З |
| ама њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" |
| и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} |
| сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млад |
| , намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована В |
| и.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за пров |
| чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да з |
| децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују з |
| е сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чинов |
| и: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да |
| раџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбин |
| .{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати |
| , Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Сто |
| људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да |
| лази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак |
| ромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света |
| о „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи о |
| се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Ра |
| ју колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ћ |
| а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су в |
| нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доње |
| ра Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим пут |
| {S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао сам |
| Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролећ |
| ла и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројев |
| {S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има с |
| d="SRP19102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су |
| изводио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у |
| а Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено о |
| чивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, шт |
| ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађуј |
| пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> |
| ли постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> |
| ли Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако н |
| према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и |
| ва слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликан |
| јача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих |
| ислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „ |
| живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари |
| стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћ |
| алиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету М |
| ј народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, |
| ха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро би |
| е, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чисто |
| омаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, то |
| и били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их ј |
| ога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а су |
| да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје |
| ћује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и |
| ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уно |
| о се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сл |
| се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна но |
| а свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много |
| боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд |
| хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од кон |
| да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском |
| еђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и |
| и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредова |
| јих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ов |
| а.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је при |
| ли, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу млад |
| е.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако как |
| се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне по |
| и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другоја |
| но људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изиш |
| е подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и |
| ико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је б |
| васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је |
| одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и |
| S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ |
| стијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечер |
| троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепш |
| у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се млад |
| лености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме им |
| дало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше |
| 28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће н |
| .{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем |
| јему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани |
| су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S |
| разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њихово |
| е, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село рас |
| и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ |
| ов Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који |
| “ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила х |
| ела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радил |
| мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> чест |
| b n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И нај |
| играбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и |
| Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти |
| п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео |
| ашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно |
| благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустри |
| Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубости |
| стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је б |
| умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо |
| хвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај прона |
| не, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, |
| ра на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су броје |
| о врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио |
| о; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Јед |
| је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није бил |
| ебе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека ств |
| , па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда у |
| других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је са |
| ина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово |
| и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зо |
| во најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније а |
| ј седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p |
| је <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек |
| а, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, |
| ости према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и |
| е као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе |
| ава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, |
| А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И |
| оте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша ви |
| е треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их з |
| је нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идење |
| не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по |
| и колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и та |
| и их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обра |
| и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то напр |
| и добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi |
| ан држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буд |
| ри средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само ис |
| ако је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало |
| .{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу г |
| је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, |
| воме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и |
| ља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни с |
| га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник срез |
| има је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, как |
| е сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине ни |
| да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан б |
| или, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</ |
| а иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} |
| су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не |
| , да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ств |
| <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је |
| у сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и |
| к из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко и |
| однесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„С |
| има рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад |
| да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, н |
| а нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, |
| њу у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би дом |
| отекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно |
| на у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је учениц |
| ње, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била |
| носили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре |
| во и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> < |
| И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче |
| а и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовић |
| рмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и к |
| сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша ни |
| живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из по |
| на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више жив |
| сака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једа |
| н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после |
| колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и у |
| да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње ов |
| поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној гра |
| ; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као |
| они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би |
| веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је |
| азивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необ |
| е, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с |
| сле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова |
| ир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше! |
| ом где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да св |
| е у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ |
| акне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за |
| рцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима |
| ио као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе |
| ше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пу |
| дете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А |
| опису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је |
| чка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да |
| о дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су траж |
| е угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мер |
| хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И о |
| де где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата сву |
| стао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља |
| е ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div |
| о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А в |
| у за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{ |
| што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буд |
| тво Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, с |
| умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Гос |
| љи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се уве |
| горичкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојно |
| екари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он |
| имати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих д |
| н; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним дру |
| стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег наме |
| да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и |
| раде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики под |
| имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није н |
| и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, |
| у и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не мо |
| варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не |
| мет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних с |
| умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре тр |
| е земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милиј |
| е, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да удар |
| имо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се ус |
| задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зид |
| лако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље |
| колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака. |
| познати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type=" |
| вану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада праш |
| уди и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{ |
| шина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила св |
| Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових |
| није и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је в |
| и.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да с |
| селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, |
| и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> |
| агоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле |
| у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, |
| а свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више |
| ман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у шк |
| слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Д |
| о бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да прес |
| о више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p |
| у одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им |
| јбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је зам |
| као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију |
| ам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, зауз |
| али да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, |
| одно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука |
| иша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка |
| се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одма |
| д ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога св |
| ок се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном |
| је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> < |
| а ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Им |
| и.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побо |
| оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, |
| ју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се |
| едак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све |
| ти згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била је |
| и да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не |
| ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити сам |
| друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко с |
| уно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће |
| лако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утица |
| и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске запов |
| ру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb |
| еба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, д |
| почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још |
| S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер |
| творио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје б |
| а школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи д |
| је тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао |
| показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином оп |
| ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хар |
| ре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се п |
| ни не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништ |
| у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div typ |
| о у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и |
| цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, р |
| мени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око су |
| што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет дана |
| овом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целин |
| жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два сл |
| ште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“ |
| и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су |
| а ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за к |
| р и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{ |
| још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, |
| бе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, не |
| а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе |
| т и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од |
| о допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле |
| чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада |
| нај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба |
| обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; |
| ка, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру |
| n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним |
| —4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и п |
| рицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Заг |
| е разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно |
| ребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за |
| у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибо |
| коше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, |
| није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким ста |
| И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножав |
| ко су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему. |
| ј су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у |
| } Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не |
| е, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље с |
| /p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном |
| те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји стар |
| ином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гост |
| пружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече |
| стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, |
| с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с нис |
| огод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Ов |
| рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему |
| не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А |
| најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се ра |
| а могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаг |
| и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, шт |
| ко ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам |
| позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у |
| земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимај |
| и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, |
| ше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, |
| нас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш |
| и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} С |
| ане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А к |
| ју и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, в |
| ша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзе |
| коли кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је |
| А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други |
| ...{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако ра |
| да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао |
| раде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на прв |
| волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шеће |
| le>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у гр |
| ш боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Рад |
| {S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак тво |
| вом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу п |
| гојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се |
| цу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али о |
| њени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истин |
| особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дођ |
| а чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је |
| ване изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помиње |
| лену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и |
| удо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: |
| а.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чин |
| је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем |
| ad>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и бо |
| а, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад |
| жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у кој |
| и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па |
| ња, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад |
| м другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много уч |
| рене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>К |
| ад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих из |
| У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе |
| поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно: |
| а је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, с |
| има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за п |
| љони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако |
| {S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је |
| v type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ |
| лата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале |
| све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због г |
| а пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писал |
| S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и |
| је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је г |
| лот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако ј |
| као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су |
| а ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио |
| n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово |
| рослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div |
| , и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео у |
| му и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори |
| а.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њ |
| .{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од ме |
| који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и |
| места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су |
| де.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било дост |
| стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се к |
| асуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим |
| д пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шко |
| ије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ |
| покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{ |
| За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша река |
| аганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање |
| ли и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и за |
| твори не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеј |
| {S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију д |
| не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а |
| о и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад љ |
| ом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане |
| склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је за |
| а се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати |
| граду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ћ |
| питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да |
| их у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и про |
| то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и наро |
| већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које ј |
| внара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо |
| троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотре |
| ује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него |
| ме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило су |
| ака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчун |
| колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на по |
| еће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мањ |
| ле сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стар |
| је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан |
| .{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите букв |
| ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апос |
| а земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} |
| инама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају |
| ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, н |
| новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од |
| гла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њим |
| аре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} |
| и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету дру |
| {S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „ |
| , али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје се |
| р је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова п |
| бан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала |
| јим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им д |
| .{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су ве |
| ак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање |
| ="SRP19102_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако ра |
| о буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропа |
| рах од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекн |
| га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила |
| сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свач |
| лице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Уз |
| х је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као |
| тране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога |
| А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је с |
| едак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више |
| сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мањ |
| порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано б |
| смен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, п |
| е имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетар |
| да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново сам |
| дање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је ставља |
| /p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и |
| е кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу |
| ућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу |
| Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но |
| шину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва оп |
| ај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да с |
| женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они |
| х је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставн |
| лом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} |
| дравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „нау |
| ракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им тр |
| овало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понаш |
| или сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмо |
| је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} |
| мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати |
| S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша ци |
| породи своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је |
| <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S |
| но кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на т |
| {S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} |
| иша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућев |
| центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је |
| ржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} |
| ћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{ |
| он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели |
| једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремен |
| ањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не рас |
| да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он |
| етање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нем |
| .{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и та |
| е у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће |
| једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно св |
| доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово |
| госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и |
| 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свим |
| “.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи |
| е у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сва |
| ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id= |
| ; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како има |
| алемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да |
| е гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодиш |
| Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда |
| ог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} |
| мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити ру |
| уро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправк |
| е готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад поче |
| епушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав |
| епше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и п |
| лемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му |
| примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најоснов |
| } Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу |
| е не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Ал |
| твари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и |
| мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне |
| и по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више дос |
| их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу |
| већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Ча |
| S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће у |
| тило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и |
| ш удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну мол |
| д је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место т |
| а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је б |
| белити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен |
| го обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али ј |
| скоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било ни |
| хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само |
| ојом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте |
| ајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им бл |
| ницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко вр |
| n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S |
| рдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а |
| исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сва |
| и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој та |
| тите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете |
| ша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како д |
| Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да в |
| на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују м |
| } Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима |
| е.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који ј |
| ата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су |
| че, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба |
| е попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, коли |
| у нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и во |
| .{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за |
| ње.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и |
| {S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, |
| бро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше једа |
| у.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушор |
| ма и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="38 |
| тири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака |
| о и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се м |
| .{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с |
| , како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, д |
| Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А т |
| "293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиш |
| на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове ка |
| и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих. |
| ри и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњим |
| у: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова прими |
| а видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ прен |
| у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од |
| на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Је |
| ску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, |
| шта да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода ш |
| до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишл |
| е.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ов |
| о код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је |
| } Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам ст |
| доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде д |
| дини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у уза |
| ије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да о |
| , који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да и |
| стаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто |
| о, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се |
| е, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} З |
| даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није до |
| S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.< |
| е, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду. |
| тао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, |
| , а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Са |
| и?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p |
| научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дреме |
| Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту |
| и: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама |
| ње.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у ов |
| ебе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} |
| себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одра |
| е тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и а |
| а и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се |
| омоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Мари |
| е венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ов |
| 4" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуч |
| ни.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим сл |
| о, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А н |
| вом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, |
| оци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јес |
| се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb |
| своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи о |
| то, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на |
| и</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, госпо |
| ликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брд |
| озната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и пис |
| да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је |
| умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља м |
| од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и ка |
| отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се |
| но друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је |
| реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај г |
| ј: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада не |
| , па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши че |
| људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књиг |
| буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове |
| о и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте х |
| а једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису |
| {S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре ј |
| Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више прибл |
| ница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада |
| и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су |
| „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазо |
| само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и |
| па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у б |
| да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, ч |
| се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу ле |
| Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праш |
| хнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовањ |
| , који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије |
| и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи |
| иха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и теж |
| ем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост ч |
| како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у н |
| је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а |
| S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма |
| ио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви |
| {S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Ј |
| иватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема с |
| се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имен |
| вачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики доб |
| S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Д |
| гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки г |
| е, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, |
| {S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и сва |
| не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово |
| остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руско |
| тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш |
| а чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су г |
| станих избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ва |
| и почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то |
| рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничи |
| мотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или |
| <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n= |
| лушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А |
| штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, |
| жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и свак |
| и.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на |
| омаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} |
| се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да ни |
| абава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе |
| стор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да |
| а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здраво |
| му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тра |
| а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита |
| е с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и н |
| 3" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S |
| на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио о |
| бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине |
| у паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се у |
| о.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi |
| и све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве |
| одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у |
| авље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника |
| оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверење |
| је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </di |
| књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и др |
| ива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница ж |
| крву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, п |
| пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврћ |
| ве у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може на |
| видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и |
| их који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што |
| гле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправ |
| p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жен |
| , да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно |
| ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Заг |
| а јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| осподине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен |
| емања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Сте |
| родна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и |
| го с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд |
| ким совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је п |
| јвише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски |
| кога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска |
| Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију во |
| му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а |
| Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врл |
| љке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да н |
| ељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} |
| направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у п |
| “ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нов |
| и овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бу |
| и, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шв |
| и се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га намес |
| е месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекр |
| је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша о |
| воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да |
| земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то |
| а носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и одн |
| ајлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на м |
| еднога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „п |
| ас је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па |
| иво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца |
| а сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о |
| е или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S |
| ивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасви |
| играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу |
| зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени. |
| жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја же |
| о <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајван |
| колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којег |
| загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и циг |
| овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} П |
| гме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и тр |
| } Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стан |
| вадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пиш |
| Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, |
| них, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више |
| да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а про |
| p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наш |
| те дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, |
| пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје |
| ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S |
| бро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко |
| te> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> |
| te> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена ла |
| <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране |
| <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направил |
| зите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} |
| ите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код |
| д евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред |
| гле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се п |
| з школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <d |
| оше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити |
| еде на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да |
| да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још |
| } Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> |
| ва.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p |
| сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, |
| есец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете |
| или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да но |
| кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћет |
| з школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двој |
| у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се |
| Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте |
| , особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће рад |
| лушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађ |
| лете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их о |
| да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и |
| до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из к |
| поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнет |
| нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците о |
| чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показа |
| и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пусти |
| в паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што |
| мтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неје |
| куда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради н |
| ругу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, |
| а него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године |
| па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} От |
| о и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пиш |
| рана него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одмо |
| а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут кона |
| знесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране. |
| и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, |
| лова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> |
| оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S |
| вите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Паз |
| н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} |
| да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да ва |
| ад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети |
| ест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit=" |
| градимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну) |
| } Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Г |
| таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање! |
| е да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја зна |
| оста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим нап |
| ар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n=" |
| и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите ов |
| Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е |
| .{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То |
| олица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!.. |
| i>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете д |
| о се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</ |
| .{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S |
| .{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад на |
| пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде |
| {S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и |
| чи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети |
| А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли та |
| је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано |
| !..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гле |
| ајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то |
| енца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више |
| дајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да |
| јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге |
| Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве ст |
| у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S |
| И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране |
| те, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложиш |
| >распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ће |
| ако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео |
| коме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у |
| ало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, |
| >, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штамп |
| стурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећ |
| надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну |
| Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а к |
| ју; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пи |
| кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од |
| још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју |
| ли школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мен |
| и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом |
| у ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!. |
| мпано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>! |
| о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Ш |
| S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли |
| а реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Ко |
| о, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да ва |
| аблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа |
| оже окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне к |
| их.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: д |
| !..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} |
| њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврт |
| три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све чети |
| ако да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за |
| ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави нас |
| несавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити а |
| .{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapte |
| ће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место |
| во, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску |
| љег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора |
| p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви |
| ао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам |
| исте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да |
| у, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узра |
| ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што |
| А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости |
| и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу |
| а убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што |
| , је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто |
| ам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене |
| ле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, к |
| води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут |
| го је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро |
| ућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свак |
| у и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била |
| и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је од |
| Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде бу |
| и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{ |
| сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} |
| } Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка пр |
| ије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била леп |
| ="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> < |
| продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рад |
| и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту |
| >Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n=" |
| ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрве |
| нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је жи |
| адиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="2 |
| да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојт |
| Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идит |
| ма овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у |
| е на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци |
| ерења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ |
| ућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и попра |
| ено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и |
| ство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну |
| о које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка |
| е, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год |
| разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали |
| S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и м |
| е му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} |
| ца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда |
| е.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где |
| јом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и |
| како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На |
| </p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за |
| мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је бољ |
| ман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и К |
| јке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на ш |
| ун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће |
| школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стр |
| А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису |
| жавне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нис |
| Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан тру |
| ми да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци. |
| и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу |
| и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико |
| одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато и |
| век највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокна |
| дучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој |
| лних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних |
| љом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно |
| >— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с дру |
| те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење |
| да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загори |
| козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају |
| мнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у |
| Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом |
| ри и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне ко |
| лазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и се |
| е конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша ни |
| послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућ |
| абадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених зе |
| га стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили |
| иљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загорича |
| део, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му |
| о да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и пр |
| своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна |
| олазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{ |
| лова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет г |
| де по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена |
| школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи |
| <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам |
| поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Та |
| ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер |
| i>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све т |
| справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунав |
| позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљк |
| тку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо |
| пет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ла |
| ога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како |
| а кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошиш |
| да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваљ |
| ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Рад |
| слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе |
| гови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="1 |
| имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани |
| друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којег |
| зрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и |
| школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пе |
| опа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а |
| .</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да |
| да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и |
| чице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу о |
| ицу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S |
| чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бад |
| иљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника б |
| изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но |
| вају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски |
| ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као |
| ити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле |
| >У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши |
| у много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, г |
| љена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадба |
| ега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове |
| свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили он |
| че дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: |
| аше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} |
| а и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је с |
| нда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n=" |
| Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> прод |
| седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршил |
| носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; |
| и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у т |
| двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк |
| "graphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дво |
| и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом кан |
| адиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је сврши |
| су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у п |
| S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућ |
| олу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава |
| ead> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакида |
| кала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоско |
| е последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „ |
| од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђ |
| ити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="ch |
| у кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљиви |
| празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или паст |
| е Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Ми |
| их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Ра |
| ли и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, |
| најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заг |
| дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за |
| пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па о |
| нда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице |
| су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клуп |
| расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској гр |
| најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот |
| сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају. |
| а да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особи |
| , свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и труди |
| му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мал |
| нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за |
| да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан |
| ред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, |
| земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по поли |
| е свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, |
| ијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер п |
| {S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с т |
| еном сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са жито |
| лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда суш |
| а сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с в |
| знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато је |
| ла ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко х |
| исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што |
| а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он тре |
| места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић |
| че другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и чет |
| дмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђе |
| атко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше д |
| шу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато |
| "358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа сл |
| нотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку л |
| за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали |
| ије Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе па |
| ње после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загор |
| ато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт с |
| казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њ |
| вању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе к |
| е могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре |
| коли, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о в |
| по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И |
| д су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S |
| мире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много в |
| — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна |
| год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана р |
| што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и бр |
| S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе к |
| ише новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И |
| то ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдач |
| а да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од |
| /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи т |
| /p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко |
| да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо нег |
| амо једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{ |
| о беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да |
| а треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с |
| ећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ д |
| и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се о |
| ве, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, |
| аши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове с |
| више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ ви |
| омци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Х |
| њигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, |
| ење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" |
| е први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} |
| мена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да |
| адим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом |
| у и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки с |
| о једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, избе |
| мах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепо |
| ајмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су |
| камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допушт |
| ер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе м |
| S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, чов |
| год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи |
| што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шт |
| користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху |
| воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то |
| овања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, |
| аге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не бог |
| у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у |
| ви?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћ |
| ше да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} |
| а да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има мног |
| , па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству |
| и лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја |
| но: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} |
| , и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, н |
| миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Бео |
| о боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу |
| њ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси |
| е ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били |
| а јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана... |
| него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране све |
| а и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих |
| к телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу сна |
| p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпр |
| мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све п |
| а им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу |
| давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не |
| ње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi |
| <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница |
| мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану |
| Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се печ |
| м да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим |
| не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа н |
| близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао пл |
| отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не мо |
| и завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била |
| више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и д |
| на.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини |
| ј шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је с |
| очети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га |
| ...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n |
| анове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, |
| ве рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров. |
| нога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радој |
| рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му |
| мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан раз |
| на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави |
| мти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците о |
| , а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово |
| гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша реч |
| да се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi |
| д Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па зап |
| рља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да нап |
| јпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад по |
| а суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, а |
| е дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да |
| да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и неш |
| а ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру в |
| акао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више бер |
| о прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме н |
| а на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах |
| ава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше |
| дмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико |
| е и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте на |
| загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод |
| ња и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Рад |
| д снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, |
| а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у р |
| ова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до с |
| м долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и з |
| ле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метн |
| да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође |
| чини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с |
| пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ств |
| шије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово |
| полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он о |
| као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и реч |
| месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић |
| сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му ј |
| све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов п |
| } И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.< |
| ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз за |
| иљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, |
| , с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је |
| ржавно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и |
| и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете |
| одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске |
| ли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и б |
| е на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и нап |
| газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и син |
| ице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико из |
| већа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну зем |
| другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Га |
| у и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!.. |
| оста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ће |
| а за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге по |
| уковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Ради |
| , да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово сво |
| би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, |
| Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно шт |
| ве.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове пос |
| ијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{ |
| већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му каж |
| ебало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре и |
| оже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А |
| pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> |
| акија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се попра |
| де зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А нај |
| и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради |
| се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов |
| вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на |
| аку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и |
| се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не б |
| а, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је по |
| и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, |
| плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и |
| наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоб |
| , како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да |
| часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у |
| не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторите |
| Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и мој |
| ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Под |
| а му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да н |
| у за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S |
| псана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за за |
| е боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и друг |
| } И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лече |
| ml:id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на |
| у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља |
| ни се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „ |
| итомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, де |
| окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твој |
| овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва |
| hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба |
| зи и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама |
| ветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам ш |
| м, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај раз |
| може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево д |
| у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к |
| шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад с |
| век губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува в |
| Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и |
| а и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да м |
| тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко |
| дете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је |
| обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово |
| е.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њ |
| могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће.. |
| А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро |
| о сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да с |
| ва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао |
| старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадиониц |
| сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место из |
| болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље. |
| налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <div type="chapter" |
| оме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, |
| а допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети на |
| ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душ |
| похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допуст |
| ас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из ц |
| ете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не зн |
| Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су ж |
| ш више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: у |
| наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у |
| имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </d |
| у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{ |
| животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" /> <div type= |
| и ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако оста |
| .</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И |
| добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима по |
| х које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се |
| да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све |
| Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су на |
| селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали с |
| послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од св |
| и, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се св |
| ако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у |
| применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову |
| д се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би у |
| долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима дру |
| је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву са |
| е плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни |
| е, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите |
| благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст |
| лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе |
| оповима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко л |
| стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у нар |
| и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S |
| опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике |
| ослушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили, |
| га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљи |
| е од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S |
| сервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у да |
| тинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, кој |
| без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напр |
| Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истин |
| ницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хва |
| о с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казив |
| коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пр |
| илана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може |
| нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и |
| ије нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је он |
| исам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и |
| ди су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође једа |
| мућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n=" |
| почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ор |
| Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поис |
| ану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Х |
| већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после |
| иве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно |
| у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека |
| ено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било |
| ољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на треће |
| аш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паме |
| к више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што |
| ика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њо |
| сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и пре |
| а земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то |
| једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у с |
| нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали |
| едан избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, |
| ао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне |
| је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} |
| ме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши |
| дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран с |
| ле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те ст |
| да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то |
| страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читањ |
| е користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас |
| мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља |
| е све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све м |
| оље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да л |
| нарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а он |
| i> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и и |
| у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за ду |
| на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад |
| д тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Ра |
| емље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> < |
| е нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њо |
| > <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не пр |
| ује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредо |
| ријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њи |
| питања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити сл |
| <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао |
| и истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала де |
| , јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} |
| е шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је на |
| е село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добр |
| е свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко к |
| {S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „к |
| ориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ух |
| умско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и доб |
| ола отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати да |
| и и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала |
| о непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се |
| ојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати |
| тампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што |
| зрађевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све шт |
| шао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша ма |
| ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију ма |
| ији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S |
| ога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо |
| има, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за лично |
| она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, |
| мога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А гд |
| ици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{ |
| њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} |
| коле у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и |
| уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиш |
| пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{ |
| о како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi> |
| о како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем |
| умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад |
| /hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у букв |
| /hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{ |
| {S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{ |
| hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи |
| ?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их |
| га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S |
| радан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће оп |
| стаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад ј |
| а да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и |
| мештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово мест |
| ша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се п |
| {S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у ради |
| лео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер ј |
| е Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не |
| ма долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ва |
| тарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања |
| а је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио за |
| ви, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајд |
| е се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и м |
| за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер р |
| аграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије |
| код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема за |
| откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шт |
| ађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што вид |
| знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад |
| едом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова |
| n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, |
| неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отвори |
| крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ов |
| школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушањ |
| због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обр |
| во, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у в |
| и чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас |
| ша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучи |
| , браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите |
| па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе |
| воје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гл |
| омаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реак |
| ина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Д |
| м известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премеш |
| ђевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће |
| о више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе |
| чуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се |
| радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други |
| урном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед |
| ободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; нар |
| <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешим |
| ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви с |
| ке, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="16 |
| > <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, |
| у могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је |
| их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити |
| i>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највр |
| се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда |
| је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, |
| а да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће |
| коли и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али |
| вонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек у |
| те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Ми |
| јачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човеков |
| мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово учен |
| ији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри |
| нскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе на |
| о зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша |
| војим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била |
| ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили |
| те и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе |
| обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда |
| ске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може |
| а чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и |
| азмери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} |
| да Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд |
| које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира |
| олна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела |
| осле сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на |
| ски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће |
| о су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} |
| ала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали |
| е и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лу |
| те, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је са |
| у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, |
| е мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Ви |
| га, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И е |
| нда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школ |
| ове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и ча |
| мо да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само |
| рошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад |
| огоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним п |
| м рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у т |
| судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био |
| нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја |
| ојим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни н |
| слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и |
| ком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А мно |
| } И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не |
| дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо |
| ки снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко |
| едници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише |
| ја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако |
| тор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, д |
| них дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе |
| јлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Гос |
| ме био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је |
| а управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако пи |
| у људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како п |
| хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} |
| ош влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’ |
| та за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копа |
| Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а је |
| а донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, |
| ш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <d |
| нога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се |
| .{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о |
| е што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у ш |
| ја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите |
| S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо науч |
| ине и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ј |
| изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој зе |
| кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: ме |
| ad> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се |
| агао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После |
| ојим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они |
| е прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије о |
| у, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донес |
| .{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и раз |
| адржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не у |
| таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџ |
| нима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и н |
| те, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стр |
| дно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Им |
| а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, |
| з села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је |
| а!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може б |
| спита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној шк |
| ле.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> |
| тао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат |
| писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које |
| и <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен |
| рицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су |
| сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече |
| за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти |
| его само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, ј |
| ицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, н |
| једницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша ј |
| као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи бил |
| о не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши би |
| боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па |
| од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S |
| ам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с исто |
| дак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за |
| год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гим |
| ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купањ |
| p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет |
| о.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгле |
| што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћ |
| .{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из в |
| од кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, з |
| ..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напи |
| ните и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код |
| жан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити |
| што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима к |
| и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} |
| лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу |
| е савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И о |
| .“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало |
| оји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да |
| вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуш |
| много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, |
| азивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год од |
| е од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако леп |
| ву нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за суд |
| чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или |
| , изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n= |
| веку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој |
| а вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, |
| ничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре по |
| а нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бис |
| , па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не |
| о шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши с |
| м ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уз |
| тово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој ш |
| солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и |
| више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, коли |
| о лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио чети |
| жемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{ |
| били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак |
| е увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па |
| оле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда |
| кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су |
| ису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него |
| јно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те о |
| ећ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} |
| само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао |
| ане, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам |
| орили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће |
| и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине за |
| јлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послу |
| и патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стуб |
| ма своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Он |
| .{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а |
| ворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb |
| , догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од дец |
| сено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је |
| } А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту |
| у својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запад |
| вана, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се п |
| а је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себ |
| S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали |
| и својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово |
| , него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу |
| што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, д |
| и стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље |
| а и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{ |
| да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па |
| пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у м |
| тљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намешта |
| дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе то |
| те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Ради |
| да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког ср |
| епо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање п |
| после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да бу |
| г тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{ |
| деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за т |
| и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и де |
| итељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали н |
| и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: |
| ућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује |
| ма, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да д |
| и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдари |
| ви дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а |
| у, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за |
| се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали |
| S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто д |
| му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, |
| уче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе |
| малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако |
| траг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из он |
| један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и ј |
| , што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан |
| оричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Ча |
| а не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да ч |
| треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је при |
| врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{ |
| оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа су |
| е примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах |
| и да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јес |
| ке и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешин |
| ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете в |
| еђени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, |
| Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише о |
| љу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} А |
| потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном |
| ку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и |
| испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом ег |
| е на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и ка |
| еправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији |
| љубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да |
| ут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на К |
| унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога зд |
| а газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А к |
| , те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те |
| га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша увед |
| учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један д |
| су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у шко |
| су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је посл |
| и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спре |
| избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој ве |
| о је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене н |
| је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ни |
| де.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише |
| што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога |
| мевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, |
| свећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апосто |
| шу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он |
| S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемару |
| . <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она непи |
| од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да |
| мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврд |
| та.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваља |
| о.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове |
| одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге |
| не, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилн |
| већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на ру |
| вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно ш |
| опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за |
| ијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, ја |
| или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али |
| дрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и |
| ата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{ |
| а се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина м |
| } Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је пози |
| еју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у |
| {S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред кап |
| кама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употр |
| кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, |
| иша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свет |
| се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и ш |
| будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је |
| брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његово |
| уставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дуж |
| егов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи |
| онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша реч |
| настир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, |
| едам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како |
| } И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и ос |
| рији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они |
| и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n=" |
| е носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником н |
| алије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, и |
| па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и |
| могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, |
| нај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и |
| , господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти |
| , а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а |
| ли ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радиониц |
| Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да |
| ји се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу |
| четком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и ш |
| ан општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и |
| , а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} |
| служитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника д |
| ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас б |
| н даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и с |
| којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} К |
| и је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али |
| и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за пр |
| „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и о |
| ао да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу |
| и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, на |
| гије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање н |
| head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="S |
| селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а кам |
| ва, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и д |
| ве што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје гр |
| ању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више |
| ву наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем |
| сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да |
| {S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} |
| отово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где |
| да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек ус |
| м месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветник |
| <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да б |
| "190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети висок |
| ило школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим кра |
| стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да ба |
| } А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изаш |
| били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у ово |
| брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и рад |
| ли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледа |
| ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су |
| рађени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, к |
| ре гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се н |
| ега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко д |
| сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне |
| ика, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коњ |
| да их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их ј |
| да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпу |
| ас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у |
| су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n=" |
| нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те |
| атима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и |
| } Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста в |
| з мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећ |
| S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу |
| а у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо т |
| агоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки |
| ци знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шт |
| о да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И з |
| арекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте. |
| , да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} |
| .{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на |
| оли више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних |
| .{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Ради |
| и свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много ра |
| приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао ч |
| и.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне |
| сти и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено |
| следње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред в |
| ијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго аш |
| ође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке |
| S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не |
| ими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судо |
| тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога |
| што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се р |
| чини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико |
| д које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу с |
| и неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима ј |
| исменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих д |
| у јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да |
| да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И дои |
| ио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спр |
| и не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n=" |
| арила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје |
| пште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од то |
| више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше с |
| дачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрен |
| однику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где с |
| небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у |
| ојима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита ка |
| лепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; че |
| азму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су |
| онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> |
| они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и о |
| Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Иде |
| кло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пу |
| добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Дани |
| квених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Ц |
| енице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ д |
| 2" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, |
| а пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покроп |
| ељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „на |
| во узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог да |
| о не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ст |
| ма свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни цело |
| да можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двоји |
| товарили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које |
| дан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу |
| имо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div type=" |
| то у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| {S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин |
| ош од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђац |
| давао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех пок |
| , да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њи |
| и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе |
| ато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} М |
| те много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима |
| лети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећ |
| непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве |
| ем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како |
| е лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још н |
| ајзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, са |
| имо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на играл |
| време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг |
| грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави |
| разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком учени |
| коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразл |
| аске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и ква |
| собито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао к |
| ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађ |
| се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи г |
| виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да |
| е мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да |
| , него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку |
| је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: |
| с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прил |
| Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и |
| о својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу је |
| А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад |
| е калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа за |
| војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то п |
| г министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису |
| ом, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим |
| о распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Ради |
| ш онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и |
| што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде |
| Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се |
| ва.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачно |
| узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њ |
| ко људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за |
| же.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лак |
| нијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, п |
| јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новин |
| одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а с |
| си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха пад |
| стане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне |
| у изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио з |
| са намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да |
| га што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, как |
| јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>запо |
| , да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче ха |
| твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села тво |
| ш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да ни |
| учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји |
| уо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе |
| а му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не ид |
| ади по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујн |
| почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље |
| адиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричан |
| друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доноси |
| ито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа нев |
| ма, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља д |
| а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зим |
| човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирк |
| ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У |
| оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек |
| и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> < |
| радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао |
| х сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист |
| знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против |
| ти, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А к |
| блицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја |
| зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, |
| едне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те |
| ; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и кр |
| S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну че |
| и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала сам |
| ина, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само |
| може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати ка |
| е.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ |
| је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још н |
| , подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало. |
| ирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој зам |
| ислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би |
| и, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што ј |
| видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type |
| че: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то |
| чи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро |
| ње и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и свом |
| и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се |
| после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позив |
| у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји понос |
| оста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мија |
| к и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књ |
| да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, сам |
| нији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} |
| итивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и |
| да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А |
| него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буд |
| је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: ш |
| се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ниш |
| е било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици ниј |
| Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у сло |
| кне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: |
| љено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и к |
| е ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријате |
| у, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање |
| } Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S |
| гову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, |
| ја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, |
| реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то |
| </hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или пис |
| ите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово |
| да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све |
| .{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да |
| д да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помис |
| чуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста |
| ица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он ниј |
| у.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, п |
| о никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу |
| врдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране |
| у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просве |
| и увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и кр |
| се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а |
| игледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научи |
| у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} |
| у вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити |
| ле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, |
| квиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, т |
| е ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и р |
| о, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А |
| веран; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> |
| нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам |
| дмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту п |
| и ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити |
| ако сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ов |
| и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке |
| обро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће |
| } А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, ш |
| исли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће ра |
| ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на |
| , откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Вра |
| е, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чек |
| и, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише |
| } Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те с |
| , и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њ |
| без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, к |
| о на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умиве |
| да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле |
| ти му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се |
| у, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код |
| о је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да ви |
| него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име |
| те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе ма |
| ња.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и пева |
| ужницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејал |
| уда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је |
| м дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалниј |
| о што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам |
| , јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч осв |
| него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред ку |
| ело, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке |
| ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гро |
| просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала |
| сипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно де |
| —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се |
| ише у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће |
| е, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене д |
| адиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се поче |
| да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, |
| је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, до |
| а чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А |
| министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, реч |
| Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И |
| олази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може. |
| лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као |
| е, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у |
| груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда |
| жавне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо |
| били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша |
| ом послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> |
| не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он ова |
| уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио ш |
| вати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" |
| бри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и о |
| но средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим |
| она, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{ |
| и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак |
| да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори ба |
| вршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у |
| удише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни |
| ма све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Де |
| јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник |
| СТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле |
| авилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се |
| , како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} |
| И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и добро |
| ша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, к |
| оји није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има р |
| ете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад с |
| и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа |
| рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и ка |
| он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је |
| гих народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да бу |
| е ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ов |
| А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. С |
| еца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад |
| а додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро |
| ца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... |
| задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, он |
| ране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега пред |
| иљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само пон |
| читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S |
| како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, |
| ко даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било |
| чио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и друг |
| } Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер с |
| ех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар т |
| , кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској ил |
| наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за |
| о ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не мор |
| рају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све |
| вако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на |
| а за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа н |
| head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи от |
| и ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша пока |
| а старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Р |
| и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и кр |
| S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови о |
| лу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} |
| .{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и ради |
| е се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни |
| ики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних м |
| чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па а |
| , поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и н |
| сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Ше |
| науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хва |
| за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} М |
| ad>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, |
| p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb |
| > <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли с |
| И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с |
| /p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на |
| оди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежн |
| и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране |
| слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи ра |
| мо издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим |
| ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S |
| о било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само |
| умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у к |
| ном по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па |
| се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде пост |
| ворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неуп |
| ха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега ово |
| и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у оп |
| давање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма как |
| а потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео |
| е и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша би |
| да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она др |
| ево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и |
| бом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио |
| шавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, до |
| } Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о том |
| "18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе |
| треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зат |
| ак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио |
| а је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и б |
| у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учи |
| намо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно ј |
| е чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, д |
| , да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не |
| срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и |
| вети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј |
| су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме к |
| ође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је ко |
| приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, |
| а ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и по |
| им делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш јед |
| причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косо |
| краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Са |
| дом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само |
| н ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало |
| а су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, ни |
| те за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по једа |
| и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" |
| овечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као цар |
| ало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је |
| који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су бил |
| и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" x |
| има те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево |
| потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одра |
| понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И св |
| ако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и п |
| и му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био наб |
| да ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешч |
| времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распрост |
| н за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па п |
| таники, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са |
| нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} |
| 1" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допуст |
| екне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде л |
| ви давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни купо |
| аке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="3 |
| емље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, |
| а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да св |
| не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне сво |
| вориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жен |
| ме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{ |
| то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 |
| и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} |
| и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су |
| .{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу |
| и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба ве |
| већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша |
| е поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од ч |
| ђе снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} |
| сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком бла |
| све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више при |
| шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворим |
| тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год |
| " /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само ж |
| сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати уч |
| вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела |
| е могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће |
| е рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврд |
| погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које ј |
| ити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми |
| нице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ |
| гри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погод |
| ајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, |
| ="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, ш |
| Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рек |
| "283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</ |
| арана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И |
| рили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: |
| о пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S |
| овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А по |
| ек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: |
| турају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и |
| тра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлу |
| мадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, д |
| и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече |
| ајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у |
| очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли дал |
| ећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући ка |
| да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мен |
| лога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде |
| аћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, < |
| с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити свој |
| коли и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то по |
| то у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме |
| антовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантов |
| јени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те д |
| док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје чове |
| ише великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који на |
| е и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у ш |
| и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и не |
| учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно |
| <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{ |
| о дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао дец |
| равите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се про |
| дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} Н |
| започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на миш |
| ицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{ |
| чила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добр |
| о је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сув |
| м се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здр |
| ке године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке шко |
| један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале кал |
| , а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим мл |
| али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су |
| уго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићим |
| књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Св |
| d="SRP19102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких рад |
| штено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа п |
| ола би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо реч |
| корењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичај |
| рамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и на |
| ве већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} |
| на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ |
| , и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само |
| учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Р |
| им и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки |
| ојим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељ |
| о су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесн |
| душности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха |
| ишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се и |
| вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да |
| и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила |
| азвади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка: |
| чке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по чети |
| ј више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, ку |
| ије знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да по |
| ности о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овом |
| са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб |
| нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја |
| народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то п |
| практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније бил |
| жа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учи |
| је Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекају |
| е преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема |
| више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће |
| оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природн |
| што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на |
| ла; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љ |
| о ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да б |
| ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишино |
| ду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да о |
| се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калу |
| d="SRP19102_C9.3"> <head>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту |
| чине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер |
| апредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и ку |
| неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, с |
| цом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, п |
| о.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, < |
| ="SRP19102_C1.2.1"> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана бил |
| и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n= |
| идањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити |
| у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, |
| вља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се вид |
| } Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се за |
| печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је |
| м скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најнови |
| ајпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да |
| тив природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бит |
| Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога |
| д кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господ |
| е помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих тр |
| би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S |
| id="SRP19102_C8.1"> <head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе |
| јака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они |
| зговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане |
| овека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му |
| на слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} |
| е требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан о |
| иша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то |
| „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“... |
| Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, ко |
| упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили ода |
| да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду |
| је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бун |
| личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по |
| коме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам по |
| ну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А д |
| то далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у |
| нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога н |
| енике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча рани |
| је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове к |
| одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио |
| понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: |
| квено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке |
| торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да п |
| к попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се ул |
| е што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поуз |
| је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитоми |
| {S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у |
| рађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола |
| и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у |
| све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђ |
| се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет М |
| а пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се |
| } Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шар |
| овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> <di |
| шиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога |
| а иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје к |
| у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и ју |
| ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „зна |
| а.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотр |
| син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велик |
| обро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви |
| смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и |
| и, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онака |
| не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то мо |
| ао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што ј |
| одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много |
| х руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му прат |
| елу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, |
| мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину п |
| ваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> < |
| ости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те |
| Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго |
| да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ за |
| о, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји при |
| одаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај не |
| крено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове годин |
| тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете |
| укултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у чов |
| head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она |
| и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је б |
| да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозоф |
| је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири |
| стим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна |
| он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправ |
| : да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања |
| ом која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван дан |
| а мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за пот |
| и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} |
| њем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одома |
| , па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му н |
| .{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати нар |
| Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ |
| а јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родите |
| ујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особи |
| ао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земљ |
| да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочи |
| рији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше једа |
| лива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S |
| о да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и поч |
| су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зат |
| олица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, каме |
| ком Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата |
| било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога |
| па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрт |
| га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ |
| пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и |
| у заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он |
| о уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само т |
| јим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све ма |
| и а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је нап |
| е отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово |
| на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало |
| зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после о |
| а, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зим |
| незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, |
| боље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се |
| тово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је каз |
| о и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су |
| малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а ла |
| велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гле |
| ове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу леп |
| ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар |
| м се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не м |
| вако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у о |
| д има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђ |
| и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици пренос |
| може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се н |
| уг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу сво |
| рао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="9 |
| стави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био н |
| што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни |
| ла за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И |
| а ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово с |
| ров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, д |
| ала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској годин |
| д, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и по |
| о пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући. |
| ?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверењ |
| чке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога... |
| ји од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год з |
| едак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} |
| који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Уч |
| а до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе |
| зна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте д |
| и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као |
| живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у |
| а и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, |
| око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не раза |
| необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је |
| !...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече |
| hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да |
| на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на |
| лико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А |
| обилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама сво |
| два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са де |
| његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се з |
| воја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> |
| и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече |
| ше, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не то |
| и распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је |
| да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад |
| о и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње |
| то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Нед |
| и у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је |
| шака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, д |
| не свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapte |
| кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, п |
| ћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, |
| у у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а от |
| ио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца |
| за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу |
| Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе годи |
| узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обра |
| свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} |
| ве <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је |
| ши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је |
| ликој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други рад |
| и дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало по |
| е ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко врем |
| с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то |
| тињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, т |
| има, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде к |
| Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, |
| и шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних д |
| диша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би к |
| ша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису у |
| ибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и р |
| код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке |
| заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, ка |
| то се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега он |
| редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ов |
| олу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити ш |
| опари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да г |
| својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша зај |
| нија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ |
| >Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особи |
| ри?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а рад |
| е</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и |
| {S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи на |
| се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, с |
| и како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су п |
| па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кок |
| „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и |
| дски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи. |
| диша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на нар |
| лико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S |
| ну на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је и |
| S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њег |
| онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне |
| о је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Гру |
| {S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако |
| јим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део њ |
| ти, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху |
| {S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или шт |
| .“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и |
| орице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S |
| огу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Трећ |
| м по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има најви |
| па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А |
| жније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од м |
| ницима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с |
| ћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да в |
| чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за с |
| последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим |
| жио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад |
| о, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако |
| лива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још з |
| опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да |
| адиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у шк |
| школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше |
| , заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њи |
| малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима |
| ша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хо |
| Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се |
| највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало |
| на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{ |
| спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S |
| и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу обли |
| е о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="354" /> <div type=" |
| човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“ |
| он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у т |
| и висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним по |
| права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Заго |
| хвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да св |
| иди с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће н |
| деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад |
| може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што |
| зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је |
| <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш |
| јмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле к |
| диши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они јо |
| оричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној |
| а буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу |
| да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И креве |
| д учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код ста |
| а пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учини |
| ити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити те |
| како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> |
| столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигл |
| то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису |
| њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздра |
| реба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а |
| оме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако позна |
| озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабу |
| озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и К |
| че обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали с |
| послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у ш |
| на киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како |
| е било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу цркв |
| а дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без |
| ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки |
| ј, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да г |
| просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и ек |
| мала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још не |
| ба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, |
| молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све о |
| адиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао |
| ило.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана |
| есма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпр |
| } И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви с |
| , шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву л |
| ила његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово |
| и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто о |
| молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А |
| ала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код шк |
| е</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људ |
| је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више |
| емење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца |
| вде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења. |
| ако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћ |
| оши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S |
| и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десет |
| бре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поч |
| S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће |
| овац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да с |
| што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово м |
| неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> |
| це га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делип |
| , а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, веро |
| е сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личн |
| узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишем |
| е.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на |
| удела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А |
| е срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине |
| S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} |
| шта није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је |
| ша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и |
| ="SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> |
| адиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му тре |
| на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је у |
| без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу д |
| /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сиш |
| зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после |
| је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за шко |
| муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја ост |
| ши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече |
| тра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само д |
| поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега |
| а Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је |
| че!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и превр |
| одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао |
| ку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Ште |
| ади Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се р |
| иближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганос |
| љака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ћ |
| ичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из |
| ориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су со |
| уденица.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Гос |
| шина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане вл |
| Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење |
| е текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била п |
| астко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га св |
| роспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{ |
| и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад ј |
| премај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па |
| е желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде |
| је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школск |
| ди душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово |
| да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слоб |
| пут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу |
| да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и п |
| ро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се |
| простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и раз |
| ругом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; |
| .{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила мој |
| во Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и |
| ен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет |
| просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу |
| ам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако не |
| И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је ма |
| је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене но |
| амо умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног |
| оларски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет с |
| ерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном прили |
| ници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, д |
| ења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начин |
| лица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им |
| вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а |
| и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом ва |
| с.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а |
| вач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општ |
| ога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књиг |
| шта не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је з |
| колико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор |
| ене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозд |
| 247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Заго |
| мају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују |
| ује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, |
| само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештањ |
| пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једв |
| и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и разви |
| ти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осе |
| у се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио пес |
| хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек г |
| ко куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с |
| твари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} |
| ач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калај |
| и парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гран |
| S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на не |
| и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се иг |
| Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад св |
| дур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни |
| чију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су |
| дину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њ |
| разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а сна |
| школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, мес |
| тане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима |
| адиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в |
| {S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погреш |
| нијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе... |
| и није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зо |
| коро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много л |
| се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен. |
| Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на част |
| е мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више |
| ше.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и бла |
| , цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми |
| и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што н |
| у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мора |
| леном.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало купов |
| до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране д |
| нуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили |
| је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ов |
| .</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет на |
| привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{ |
| их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био |
| /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме зад |
| 89" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, |
| ћу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} |
| итељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је прили |
| е то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се сп |
| носно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније |
| S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама ут |
| да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, |
| леко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају |
| школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушил |
| е.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подлож |
| један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са голем |
| у, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} О |
| {S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвал |
| .{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књи |
| , а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато проч |
| па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно п |
| емамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на |
| е Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему к |
| вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи ме |
| роши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више |
| уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће св |
| тране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали већ |
| ише да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у шк |
| ћности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није |
| те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, |
| о је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био |
| те тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче друг |
| убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање |
| се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се |
| јава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и шко |
| д школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје |
| доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утвр |
| а је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а о |
| ку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све т |
| у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био |
| ду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у прав |
| такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је бил |
| ној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очиг |
| ега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68 |
| ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруг |
| учити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима про |
| оке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да н |
| уди ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане |
| или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не з |
| а села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али н |
| ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити |
| не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад |
| ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у |
| ност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ни |
| еме, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од |
| а имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидб |
| наге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише в |
| учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснопис |
| што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде |
| ексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да о |
| ј земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} |
| пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да т |
| чани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Ради |
| ка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се р |
| но одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим |
| лна и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати п |
| он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и |
| а <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и |
| њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано |
| је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно |
| уге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заје |
| н; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад им |
| а да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се вла |
| арадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само |
| тра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је |
| министративни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} |
| чак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру |
| сао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима |
| но, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{ |
| човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, прек |
| х, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала |
| p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке |
| а ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p> |
| кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и ле |
| е и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ н |
| хова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} |
| више скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изу |
| {S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ва |
| чкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пос |
| м; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрв |
| ако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S |
| .{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, вез |
| него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здрављ |
| дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали п |
| казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онд |
| м представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступа |
| зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у живот |
| узу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини |
| Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може |
| су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почел |
| ка смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћ |
| зили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљ |
| а после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако |
| свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову шко |
| загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али оп |
| на су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} |
| } Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро св |
| љивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душ |
| дете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то |
| .{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из зем |
| >Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из |
| лажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у ш |
| ла да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао |
| ао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам вид |
| волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црни |
| рпска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа |
| есе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао |
| о за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао д |
| попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и |
| о, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села За |
| ур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица оп |
| им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; |
| е последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не позн |
| инуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси |
| моран и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су |
| је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућ |
| опала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле |
| ло му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су |
| о је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу чет |
| али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и |
| што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и вид |
| тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин в |
| да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко рек |
| Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и св |
| своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} |
| и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново |
| тране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао. |
| , и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само |
| ри и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема ник |
| ејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другој |
| овач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и су |
| Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, |
| ло, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на пос |
| питаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и |
| све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад ј |
| о а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Д |
| у да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А |
| е пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свог |
| е да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова |
| и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, |
| е напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школ |
| и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може јо |
| и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, |
| да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад ст |
| р, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио |
| е, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је За |
| ај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре нек |
| највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњ |
| ндура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари |
| а</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу ва |
| зме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разг |
| ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто о |
| бро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао п |
| да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у с |
| к, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је |
| вала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као |
| начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако |
| у и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и д |
| акарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се чове |
| ало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрш |
| а и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосн |
| ирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуља |
| да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали за |
| ко, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — |
| па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ ( |
| то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?. |
| е п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ев |
| е чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напиши |
| >с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се |
| Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S |
| — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и |
| !..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <h |
| ни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја п |
| рво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi> |
| стру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми т |
| основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео |
| тврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако |
| је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на с |
| ких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учи |
| } А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и х |
| знало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде |
| е Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с |
| обиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врл |
| се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели |
| кне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај с |
| а него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наш |
| из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у које |
| Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, ш |
| {S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слага |
| што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђа |
| итна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о |
| <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} |
| само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају |
| а слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слов |
| а жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је |
| {S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у |
| ним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} |
| уговића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туг |
| рат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар |
| ебе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познај |
| е све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.< |
| исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се у |
| љ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена |
| за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писме |
| во било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизова |
| нат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зат |
| је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ов |
| утрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке пре |
| развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало |
| а добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самос |
| и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, |
| е.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу д |
| а и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује |
| /head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, |
| икавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку с |
| је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово |
| а.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на м |
| Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека |
| а срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је |
| дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Пре |
| им судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има до |
| тене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас је |
| а што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па о |
| е, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што |
| површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну ду |
| рестану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим дру |
| траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе |
| објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, |
| , не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често |
| у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша д |
| ришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја дру |
| велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, |
| Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас т |
| вијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да |
| то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се тел |
| ар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико и |
| да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ј |
| не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, дон |
| о сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер зн |
| здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p |
| то су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњ |
| не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, |
| само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и |
| ихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> |
| е само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се |
| лнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} |
| е.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро |
| еној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот |
| ци сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{ |
| <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи јо |
| редне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послов |
| ка, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса |
| Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на мој |
| е пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загор |
| трашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредуј |
| , како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окреч |
| и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје |
| опривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих |
| иша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неко |
| потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а |
| непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су |
| <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих уче |
| чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да ј |
| сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb |
| ао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о У |
| и су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је о |
| не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће |
| е бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и |
| даоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људим |
| ачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља п |
| н није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> |
| а, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је о |
| тицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике |
| купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је ос |
| мље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово с |
| те, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да у |
| не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А |
| и град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толик |
| епом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а |
| да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше |
| , како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и з |
| S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело |
| , у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му |
| , да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb |
| м од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој нећ |
| ремена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да ш |
| стан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280 |
| i>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много |
| нога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста |
| љу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и |
| има је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, д |
| насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у нај |
| други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковим |
| не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше |
| шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од ма |
| ва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од стари |
| на: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личил |
| је им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се с |
| и примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега до |
| копље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеј |
| ја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него |
| } После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у |
| и је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске |
| е.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли с |
| е могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уред |
| градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на |
| озоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, |
| } Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило |
| n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у сво |
| } Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову л |
| , Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није |
| ам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то од |
| ад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата |
| {S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе |
| ома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} |
| ош више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом |
| диша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фише |
| ш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{ |
| своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао ова |
| , гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће св |
| му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је х |
| руглога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за |
| дости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често т |
| алдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школ |
| седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све св |
| а.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био уз |
| готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове |
| није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали |
| етан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и |
| да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради |
| ршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да |
| бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи о |
| : „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А |
| пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је о |
| е,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово блен |
| то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 |
| о киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако ј |
| тражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А |
| ак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, |
| велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко |
| сто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дат |
| е.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у |
| по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, |
| , што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу иза |
| бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су |
| изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао св |
| који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у сво |
| вио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више ниј |
| } Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он |
| е, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска |
| тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада |
| поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А најв |
| иши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мисли |
| себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом д |
| примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да |
| и и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а |
| школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне |
| паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно плат |
| љна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да |
| н је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуља |
| ају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она уз |
| 54" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове |
| ве што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> |
| чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у мно |
| О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја гов |
| помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школс |
| пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснопи |
| цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припрем |
| {S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога |
| дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла запове |
| јој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, б |
| Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да |
| га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њихо |
| их, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта |
| до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и од |
| и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} |
| ало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је пита |
| .{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прик |
| иша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и |
| тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто |
| зе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте ве |
| ео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла к |
| ије мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се врати |
| аш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за с |
| самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бр |
| и помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући св |
| него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гв |
| акле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да с |
| ме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на мо |
| за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, |
| ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село п |
| а набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и |
| где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, |
| епо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна кр |
| ребало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно |
| нутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, |
| знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> |
| воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо к |
| ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све |
| мо велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он |
| сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} |
| продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с оним |
| из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници |
| е умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S |
| олико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у н |
| сетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па о |
| , свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наук |
| и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је ов |
| стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гл |
| бјашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рач |
| регледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за ш |
| а, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ра |
| је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у |
| народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он |
| о Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то ни |
| бну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу н |
| је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрал |
| шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и |
| да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи |
| ци нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из друго |
| оље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире |
| цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали к |
| е и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога |
| можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> ниј |
| ола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шес |
| остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} |
| Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{ |
| тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Рад |
| је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| т хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу |
| у.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, м |
| а сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у на |
| дак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа ни |
| дно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли |
| то ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; |
| е старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом |
| читељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, с |
| Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подиг |
| ду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> ра |
| ину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} |
| ред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо |
| инама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} |
| напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада |
| учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још ра |
| иге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из сел |
| иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођ |
| улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овог |
| ратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђ |
| ко су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља |
| } С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна |
| ес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морам |
| реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, ка |
| адиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по красноп |
| стите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два |
| но и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и о |
| ва.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов |
| ко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — |
| </p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не вид |
| жу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би |
| а — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави |
| ту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст |
| чу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а |
| ако ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајде |
| д јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за |
| па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешт |
| чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер |
| у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро с |
| о њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и |
| градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од |
| азило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb |
| ојој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао о |
| вање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спрем |
| ове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с п |
| ља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну д |
| је и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узм |
| а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од |
| грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и |
| а ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметов |
| на па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече др |
| но спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да и |
| ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p |
| копао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београд |
| ало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је пос |
| је, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с |
| му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође ш |
| аро и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима |
| другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она < |
| уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div ty |
| као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу д |
| е да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Е |
| Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на при |
| ве последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и |
| в кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибел |
| од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. р |
| о кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се п |
| рену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се с |
| ред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим |
| оножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга |
| отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавн |
| добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још |
| отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, |
| а нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и о |
| о...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им |
| p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село р |
| , ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} О |
| S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столи |
| анимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И |
| д њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречар |
| p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најб |
| а је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у |
| чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао В |
| и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама |
| иња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је |
| ео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, ка |
| ићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тич |
| еди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређе |
| паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато с |
| вукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола кр |
| на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{ |
| отивио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање нег |
| вљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и најви |
| ћених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} О |
| у.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад |
| детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте |
| олико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син. |
| ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и |
| су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну кре |
| сни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, т |
| а даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас |
| јскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две |
| целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачин |
| и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали јед |
| а.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, посл |
| ли „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа |
| и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да о |
| А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да |
| учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша ја |
| о фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко један |
| о уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуг |
| Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и |
| ући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје мор |
| а мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жен |
| е.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде |
| разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета. |
| се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и |
| овром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радо |
| у се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Ради |
| ..“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достој |
| почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> |
| Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназ |
| се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, |
| {S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право |
| предују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромах |
| дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили |
| адило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како ј |
| о ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и |
| по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општинск |
| ћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји де |
| И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади |
| оброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно деве |
| ред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу |
| је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у |
| лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девој |
| и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами и |
| ме поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на кона |
| Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова |
| да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да |
| окупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| на и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар |
| примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то ви |
| осле малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Велико |
| е, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="6 |
| што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и |
| су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Он |
| шу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако д |
| овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</ |
| о хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим |
| напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} |
| дски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <h |
| у: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја ду |
| ао да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, |
| “, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од о |
| ма. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер |
| , немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} |
| и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Ради |
| и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и теле |
| гу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се |
| епше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неусп |
| виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особ |
| прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива |
| докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране |
| у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу т |
| отово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито |
| ви: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А |
| а прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по |
| савршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они она |
| : да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: |
| S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не |
| дјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у |
| ају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради |
| у направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет с |
| данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и |
| уг а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} |
| и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} З |
| ељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Т |
| године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили |
| направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и чит |
| “ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељ |
| аци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{ |
| о светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши |
| Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад ка |
| осподин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S |
| наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газ |
| љку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, |
| ју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, |
| у се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А |
| мњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам п |
| ше њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити ка |
| арта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис ш |
| нову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио св |
| му, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно |
| ци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да нап |
| нео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Ради |
| ека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дан |
| насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини шко |
| укла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Бо |
| огао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко н |
| ад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S |
| обрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других ш |
| ед, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте |
| нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо |
| рате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и |
| ак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; и |
| осподине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак |
| ву школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови гото |
| А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и вер |
| амо да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лу |
| ао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа |
| н само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, |
| обегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се ниј |
| их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце |
| се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем ре |
| м у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши |
| и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S |
| вети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узми |
| вети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> |
| вети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> |
| Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div t |
| да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дн |
| нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите |
| " /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да гради |
| аго одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено к |
| ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијем |
| мо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мисл |
| и истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се |
| година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро |
| па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да бу |
| кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, кој |
| и од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једно |
| није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела |
| ам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћ |
| ро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним |
| ољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, |
| отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помол |
| ко останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом |
| кретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том |
| е богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разва |
| нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да |
| вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један ј |
| " /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и од |
| S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито |
| {S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и |
| дна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и пор |
| можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву же |
| } Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослобод |
| милуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима |
| полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохва |
| рећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо |
| ње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша поглед |
| , те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам |
| S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво |
| да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта с |
| и сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама |
| ељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, |
| ека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козам |
| нали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} |
| ко у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и |
| нас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и прен |
| веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шт |
| ода Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, |
| љко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај доб |
| ко, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} |
| све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и |
| ?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви |
| више плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много |
| , с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебљ |
| стор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је п |
| о, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре |
| књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је |
| рише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли позна |
| во исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим |
| <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!.. |
| и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је сло |
| и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да в |
| } Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово |
| би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S |
| Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и р |
| у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све уго |
| школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове |
| } С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега |
| стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто |
| а, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="2 |
| ући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађ |
| радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не при |
| селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши |
| а увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зат |
| ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не проду |
| ави лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад |
| вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта |
| аређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, |
| животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како с |
| те још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико |
| код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато |
| али све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљад |
| к, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њ |
| ер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му с |
| n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и ј |
| у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука же |
| ема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} З |
| а смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а не |
| много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ |
| колико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, |
| о завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и ј |
| е од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, |
| ца исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет |
| о, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево оствар |
| човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S |
| ј јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове |
| стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и облом |
| , и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио |
| ва тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и |
| у целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете д |
| одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и ос |
| ога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо игр |
| S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, шт |
| ани и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било н |
| А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вред |
| другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читај |
| је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ни |
| ле се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> <div t |
| естише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="2 |
| ко му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до |
| за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а дома |
| на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога |
| као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног |
| ан заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да |
| вост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је |
| нину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А |
| а, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели виш |
| е, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они љу |
| друму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и з |
| брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он |
| и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно крета |
| кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а |
| е, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поп |
| их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чек |
| машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају |
| е да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подиз |
| ћања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, |
| што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороуг |
| вада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све к |
| и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, к |
| ву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки од |
| де и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, н |
| едну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за с |
| бјаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као шт |
| дижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и |
| род истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама соб |
| помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је |
| од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало нов |
| до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите до |
| ку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у о |
| о, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у поч |
| ом која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разу |
| да с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се |
| авно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, дост |
| стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> < |
| ика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су мог |
| е с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ |
| рица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљив |
| ни него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче из |
| које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсоб |
| равој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>друг |
| не новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забав |
| едности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што |
| мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се д |
| ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу н |
| каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, |
| старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали |
| ма...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва сва |
| ећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин |
| имали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упозн |
| оследње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и с |
| вао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и |
| изонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, к |
| бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Са |
| м нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скуп |
| еска, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{ |
| затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</ |
| љко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине! |
| оред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ ис |
| метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, би |
| естина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две |
| и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама |
| и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да вид |
| сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и |
| коли.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас |
| hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се |
| мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нем |
| у непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико с |
| ривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа с |
| А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Рад |
| n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпо |
| оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклон |
| окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И прод |
| нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А |
| једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и |
| ла.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он |
| , које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива огр |
| али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али |
| пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да л |
| у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоуп |
| и и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да |
| ди; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за в |
| Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се ок |
| ато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући најви |
| зног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако да |
| > <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господ |
| ов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле! |
| асака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направље |
| сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, |
| воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и |
| едника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који пр |
| ође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човек |
| ашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро |
| оне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је нај |
| а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са |
| сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} |
| Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код |
| бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то би |
| господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису ов |
| ђеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласко |
| 00" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће бо |
| рнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме |
| му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изу |
| де бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда |
| дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају прави |
| теља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{ |
| било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да |
| {S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, |
| ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је в |
| ; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско те |
| и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n=" |
| а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, оби |
| ко, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет |
| ра, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А |
| ку, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у ње |
| ратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год мог |
| родуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из |
| јили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, шт |
| на храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{ |
| те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и оти |
| оре трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у шко |
| то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S |
| оже но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди он |
| ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, он |
| и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, |
| уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похит |
| слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако сло |
| ле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога ви |
| } Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, о |
| и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је |
| да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети |
| мо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има |
| вету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнем |
| осле мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта |
| душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба дети |
| е школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге |
| ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно |
| а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А к |
| кну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p |
| јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жен |
| тивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природн |
| а је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим у |
| слушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чи |
| ише и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња |
| нај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опе |
| има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и |
| {S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Рад |
| ма.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- |
| Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Поз |
| шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Дру |
| онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате |
| ..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко |
| се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ће |
| ма иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге ст |
| Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике |
| шали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница по |
| је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и ист |
| проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они ш |
| овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{ |
| прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загориц |
| кост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А м |
| узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и о |
| .{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове |
| вуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и |
| упе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} |
| упа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у |
| рој кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких |
| ну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру |
| н се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на бро |
| ака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S |
| оток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сат |
| оћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у с |
| више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега |
| S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самог |
| живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седел |
| окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Не |
| то лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и за |
| тава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуд |
| посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помоз |
| иче потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевни |
| ге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подиг |
| говорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да и |
| као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав |
| а буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће д |
| па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљк |
| како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у |
| намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи ч |
| но за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} |
| оме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештено |
| на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, у |
| на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви с |
| идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би б |
| адиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ће |
| ечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> < |
| и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се с |
| ледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам |
| мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школ |
| то, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о до |
| говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан |
| /hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети |
| првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сет |
| емље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ак |
| први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Са |
| овора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели |
| дован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија |
| о мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неоств |
| цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку. |
| ва правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, |
| сто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село да |
| ј ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долаз |
| по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много д |
| азе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет |
| е децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало |
| оли.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type |
| амо што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употре |
| помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са сво |
| ата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је |
| добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао |
| ка па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и попови |
| анствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем ста |
| а и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвиш |
| } Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели |
| боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љ |
| где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест про |
| ке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблиц |
| е.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже |
| а својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не исп |
| свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте |
| школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А |
| мози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и |
| дала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: |
| села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, |
| оказа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите. |
| мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да |
| слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижу |
| е!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас |
| ад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="1 |
| во свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и |
| вину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, |
| школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај |
| буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пре |
| их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или п |
| pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да в |
| ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да да |
| } Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га ј |
| пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже). |
| види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га в |
| буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преп |
| е као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Да |
| биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почн |
| умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!... |
| ити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је за |
| ислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно |
| лом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} С |
| у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије |
| е облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашча |
| ране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је |
| да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга п |
| ију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али к |
| а овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. |
| један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општ |
| ју шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуд |
| "394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да |
| ега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да с |
| цине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401 |
| меравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања до |
| е него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба д |
| војица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли |
| лико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са ст |
| ривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од б |
| што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Р |
| Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — |
| набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школск |
| свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и |
| табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и < |
| у и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала |
| ..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умот |
| Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорил |
| се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућа |
| n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је |
| диша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање |
| еша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут п |
| и.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у |
| ница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене м |
| и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити ј |
| међу улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врат |
| А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветри |
| а...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и |
| е, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и ра |
| его и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша виде |
| бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни он |
| види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљ |
| га села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и |
| оделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и |
| је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напред |
| што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и нај |
| Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb |
| у децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научић |
| ко рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као |
| ого о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година |
| с, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi |
| ве; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одај |
| старству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељењ |
| ођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало упи |
| вим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу |
| бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне |
| и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више |
| за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што |
| ише он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричан |
| , помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учите |
| ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва |
| ојаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбиј |
| су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много ле |
| себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о то |
| може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да прат |
| ско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да |
| љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка |
| реча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и цреп |
| го зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{ |
| Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке |
| више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био |
| даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима вра |
| нав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Р |
| тишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме |
| мету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по остал |
| ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према ме |
| што ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, о |
| из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не |
| ит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S |
| што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећ |
| су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим п |
| рода сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека |
| олинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, |
| н, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, |
| азвије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чеднос |
| зучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од |
| прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рек |
| и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.< |
| равље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама |
| адиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат |
| ини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, |
| агарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па |
| и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је |
| струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још б |
| S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор з |
| разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и |
| т свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је |
| е па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачк |
| ите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колик |
| и децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање с |
| ња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралн |
| оле и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима |
| Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животињ |
| и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни и |
| мо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други? |
| и и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала п |
| у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда |
| дзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви |
| с нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и б |
| к.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да |
| изати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота |
| мети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ |
| сми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже |
| код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi |
| код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је |
| најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала и |
| стора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буд |
| а и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну ц |
| е и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, |
| је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ак |
| аредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето |
| рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми |
| ват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи |
| /p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда мо |
| треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штам |
| о остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> |
| кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни пр |
| наест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За |
| е било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами к |
| ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан д |
| је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ов |
| ашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке |
| игните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели |
| коли, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, |
| е пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако ос |
| средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и стар |
| моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} Т |
| о деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} |
| Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у ку |
| није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и д |
| жан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо с |
| е год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а |
| а јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто р |
| ели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је |
| а оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним однош |
| зички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или |
| кавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазно |
| подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на |
| ља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничк |
| м учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здрав |
| тнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века |
| Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу љ |
| ило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели... |
| послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га |
| прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отп |
| одне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су |
| Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за |
| , разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него ка |
| едељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки д |
| изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њ |
| , него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Мила |
| и се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> |
| од ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте |
| ак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго |
| ај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати |
| еђивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скриве |
| е учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} |
| ад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је |
| кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио |
| да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то с |
| и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради |
| ва је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад |
| арали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, д |
| се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и при |
| или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не бе |
| n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде |
| ош прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команд |
| је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Ра |
| стељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњ |
| школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартиј |
| о кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а |
| ансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стан |
| које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојав |
| азовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућ |
| ају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} С |
| а га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико |
| е буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамиј |
| шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неко |
| изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђа |
| рта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!.. |
| И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две по |
| подине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза пој |
| свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељс |
| липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одом |
| за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и жив |
| дице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, |
| роја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су о |
| ли имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђа |
| , која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од зем |
| свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислит |
| до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма |
| улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом |
| е, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтит |
| учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру в |
| ју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{ |
| ојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне и |
| е најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још |
| едају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>. |
| ..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети |
| јпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: < |
| , да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тиш |
| сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нов |
| зваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем да |
| колу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у |
| ршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „ствара |
| ише празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову |
| едина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога |
| шимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ов |
| амо слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће мо |
| осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, п |
| вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друг |
| е, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казива |
| клања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, л |
| а о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање н |
| Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосниј |
| града велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је |
| тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малт |
| дине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о остал |
| ко пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и |
| е видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само он |
| учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ћ |
| практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би т |
| друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни |
| С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> |
| те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од су |
| ла је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам п |
| азом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање |
| мти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само |
| истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и |
| код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{ |
| Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има н |
| како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Ц |
| ји ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „ |
| аки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „с |
| да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга |
| а говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нов |
| се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и км |
| запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их л |
| У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како |
| ва?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањ |
| а воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напре |
| мо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако |
| Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу шк |
| ости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div type |
| тотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова поб |
| како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде |
| срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и по |
| навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} За |
| научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвал |
| моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити |
| имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ић |
| кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, |
| осле кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> |
| рају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без |
| е су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше дов |
| му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="group" x |
| може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме д |
| ских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Ка |
| ћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су уп |
| ња, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ру |
| не, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредуј |
| и и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; |
| је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је д |
| ши, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој теко |
| сетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа |
| ог и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни б |
| дмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село до |
| ојима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљују |
| ије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује |
| ру после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо в |
| за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школ |
| и, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и д |
| воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији |
| ; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, д |
| главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику |
| е више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је |
| и.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ов |
| S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код риб |
| ле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек |
| ишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, |
| до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} |
| це градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То са |
| им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово сваког |
| а шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по д |
| шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније ж |
| } И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S |
| ез њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народ |
| А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жен |
| о капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| епа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином се |
| з воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре |
| ајбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које |
| о и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа |
| иша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где |
| разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко ка |
| зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји |
| и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој |
| ће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те |
| они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине једа |
| ки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, |
| што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити пр |
| ње онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно |
| е, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="c |
| ружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Све |
| ухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе |
| ега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с |
| , него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али |
| и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, |
| не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију т |
| вакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да н |
| јим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе јо |
| у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дн |
| ко што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се у |
| се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим ствари |
| а; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилиће |
| њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови т |
| кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе |
| да букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поран |
| тену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, шт |
| нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| рији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље св |
| Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и |
| овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" |
| ову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особ |
| а се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и з |
| грају; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} |
| ов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша |
| памтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле ј |
| здано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно |
| о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се зав |
| саних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у |
| но другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</ |
| о, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да |
| него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли |
| b n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да и |
| договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Ј |
| хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихов |
| } Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не |
| све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте об |
| диша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n=" |
| ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И п |
| па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p |
| го да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито |
| е требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школ |
| записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока |
| ко се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и раз |
| двише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и н |
| свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то |
| о за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гој |
| деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и о |
| тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што |
| .{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак |
| ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{ |
| да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле з |
| ред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало |
| ли вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини |
| или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви пог |
| едена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак д |
| их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не са |
| ...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта |
| ду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су |
| осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да |
| све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има |
| што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других |
| луђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њи |
| S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> < |
| Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек |
| ни.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако |
| иша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло |
| без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи |
| задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе |
| оре ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога |
| су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена |
| руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру |
| зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" |
| те овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христо |
| остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и |
| школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S |
| а она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом |
| о!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић |
| е, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас так |
| борављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здрав |
| ад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се |
| та.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе. |
| метима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и |
| Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју |
| је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове по |
| , лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, |
| жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S |
| после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Срби |
| ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да гр |
| ко сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; |
| амо цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па |
| S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао пре |
| ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Ра |
| ино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене н |
| {S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одм |
| ео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут до |
| рстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и уч |
| о два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а ов |
| два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатл |
| природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради |
| и га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али оче |
| од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapt |
| ош више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танк |
| па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога |
| ље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву |
| па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умел |
| амештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке |
| намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша св |
| о брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и |
| ам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} |
| д пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p |
| на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и |
| поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, |
| старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунук |
| ирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га п |
| о стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А |
| перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било в |
| , Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и |
| ричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов ц |
| ша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опруж |
| десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато и |
| жице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у ш |
| оји пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена |
| вукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово |
| се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад с |
| сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} |
| дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров |
| разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ов |
| ше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> < |
| час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископ |
| овори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а |
| нели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, |
| па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> |
| еда у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао |
| онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика |
| друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветнич |
| е снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се т |
| ињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учи |
| у и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова |
| вуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Са |
| ко даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Р |
| други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегл |
| у: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну сит |
| аучио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да |
| Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Д |
| су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S |
| дин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак ра |
| .{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а |
| снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва |
| ...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ |
| ла, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему с |
| у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја вој |
| вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у |
| доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету |
| љко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој |
| ичају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али |
| ..“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано д |
| и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија с |
| Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле |
| свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ј |
| ју, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, нег |
| рво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у поче |
| Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко о |
| т и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљ |
| ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а |
| је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости до |
| авили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n=" |
| и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње! |
| и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S |
| вом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p> |
| на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а |
| брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите |
| ро и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега! |
| сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се пре |
| {S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да |
| сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Сав |
| во <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} |
| <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пи |
| е да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напи |
| нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењк |
| ађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у |
| стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село дон |
| његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одго |
| креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора |
| а које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија |
| и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се са |
| по разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се врат |
| је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет |
| е свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и |
| једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дет |
| и знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} |
| а, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте сам |
| еговом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је |
| рава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толик |
| само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви приста |
| маће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саб |
| .{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, дос |
| {S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у |
| треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} |
| оже ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и |
| укла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га |
| ш једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што |
| .{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, кол |
| приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имал |
| ам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду о |
| мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом. |
| је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, |
| ако шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала |
| Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар |
| ше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него |
| <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то пок |
| господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S |
| овали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања |
| о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су |
| онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегл |
| угују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им рад |
| собито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi> |
| оре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су |
| колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине г |
| е били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на с |
| што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништ |
| ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не тр |
| раве овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку |
| могао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша |
| ли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, |
| ли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и |
| ете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам к |
| к.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, |
| p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак д |
| на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло |
| данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затво |
| ичају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Ох |
| е и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не |
| е.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да |
| А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једног |
| ога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила |
| оји буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумећ |
| и дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> |
| м рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако |
| кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жал |
| Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби. |
| аршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капет |
| гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли |
| вно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безб |
| биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљују |
| а се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, |
| славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље |
| итање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних к |
| дован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби |
| им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он. |
| .{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље ви |
| итаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ј |
| {S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљив |
| је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</ |
| , сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, кој |
| како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га ј |
| га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па |
| а не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у на |
| копају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју |
| охватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, |
| подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите |
| казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње п |
| а сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо |
| је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{ |
| иш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</ |
| се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у прол |
| нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан |
| те нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши з |
| стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом |
| орављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S |
| морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им |
| погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша |
| воме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака свој |
| г дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да |
| Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову |
| се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је |
| р је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о |
| а и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико од |
| ишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они |
| ело поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до К |
| к је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле разви |
| исање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Св |
| а млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако |
| и и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, к |
| н сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} |
| али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Рад |
| га не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот в |
| а на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учин |
| како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите |
| туда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио |
| о турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили н |
| рани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста |
| о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из |
| х упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио. |
| е је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу уч |
| и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне рад |
| н ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала ма |
| <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па |
| около.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их св |
| окле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се по |
| с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је |
| жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан д |
| а кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне ру |
| од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: ка |
| нци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воћ |
| га направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница |
| тером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједи |
| асе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи |
| ијатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале... |
| етних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти |
| он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими л |
| динаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да ж |
| х сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не о |
| е, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да |
| <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том о |
| вршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћу |
| {S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас |
| ного брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Са |
| трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан К |
| миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi |
| их изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћера |
| .{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљк |
| моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} О |
| и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и |
| зи време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висин |
| умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до к |
| ко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба |
| , а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је с |
| ав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу |
| ремишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међ |
| товим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се |
| како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Ха |
| љиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направ |
| е тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем т |
| школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а кам |
| низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако он |
| и бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које по |
| лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше. |
| ћу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке |
| Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, |
| ице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и су |
| м поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве |
| нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да |
| мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> |
| а, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му ша |
| <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{ |
| е на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непро |
| и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ |
| апредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе |
| ање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И са |
| шли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на |
| е госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена д |
| ру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, |
| е где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не |
| те их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви влада |
| даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други реша |
| ма да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и |
| ска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} |
| опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш једа |
| ве, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, ж |
| сећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно п |
| лека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њи |
| цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{ |
| учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може о |
| цима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле |
| ш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учи |
| де и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближег |
| у а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зат |
| без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је с |
| уго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем |
| аши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, |
| и и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последн |
| тке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у |
| шину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се ник |
| оме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и п |
| ња не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S |
| ледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На пр |
| них игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у |
| овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и зар |
| оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари |
| и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb |
| најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретањ |
| год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка |
| ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и го |
| његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споре |
| ици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећ |
| био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали |
| писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно |
| анојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло до |
| S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и дру |
| и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели |
| астрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У по |
| азива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике |
| Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро н |
| о.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручкова |
| у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и |
| о иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је са |
| угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шт |
| амо три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!.. |
| ете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији ч |
| та је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p |
| ом утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само |
| н преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} |
| х <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су |
| ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински |
| и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, |
| ајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: |
| енски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу минист |
| и уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понел |
| } То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у др |
| излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко о |
| ица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне |
| оје друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио... |
| а Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није |
| оспођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као и |
| за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици ник |
| равњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла |
| ироди и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне би |
| S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. |
| се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече биров |
| и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстит |
| опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у шко |
| важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ |
| за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, |
| установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за |
| убре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих |
| и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња |
| ује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зи |
| нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да |
| овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуш |
| ецу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цр |
| еци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и |
| го.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на по |
| илним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и беле |
| д се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време тама |
| а и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је у |
| природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила |
| у сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи нам |
| писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и |
| пућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу ос |
| азне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света |
| а виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав ра |
| n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва |
| се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и |
| и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињ |
| околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђењ |
| тара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа оби |
| горичана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде н |
| упио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мај |
| љи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n |
| о мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручуј |
| су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено |
| а да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много ве |
| на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{ |
| е редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И ви |
| ра“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије |
| баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори с |
| никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од кр |
| скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово |
| а му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па и |
| чинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања |
| направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се с |
| ослове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И коко |
| аље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у |
| о све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и д |
| апамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли |
| или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учинил |
| дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да пр |
| и у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, и |
| ви!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div t |
| с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, |
| } А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из |
| нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с ти |
| Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају |
| оре у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта |
| и трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији |
| и, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље глед |
| амо да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у |
| љу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код с |
| аучили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су про |
| гала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мај |
| и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали |
| о и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас |
| ко како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им попр |
| а себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску. |
| >1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитељ |
| вео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвал |
| S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све сел |
| имењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву |
| га, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна |
| на, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје сел |
| владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте |
| багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цвета |
| исавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две |
| малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигл |
| дине био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин |
| је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми |
| е пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Ради |
| набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих |
| на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на |
| однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће в |
| вљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и |
| d="SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може |
| оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више нег |
| чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много |
| лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад |
| иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било |
| ани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане |
| о њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, в |
| у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крс |
| е посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситн |
| правља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, т |
| трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да |
| калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и |
| ту, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, |
| {S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не мож |
| з гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозор |
| о имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} А |
| S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не |
| ештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као |
| а је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на |
| ну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ри |
| ћи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у |
| !“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био |
| о је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу |
| едно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Прв |
| 80" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема |
| ито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свр |
| {S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју |
| S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји |
| : „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу |
| еца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било |
| и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз чит |
| ма.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице се |
| ом и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају |
| тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери |
| особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Сам |
| достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с кој |
| у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цве |
| и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се в |
| и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају д |
| .{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а |
| Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томин |
| ао и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О |
| , има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости |
| i> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривред |
| , и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра |
| другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и с |
| ебе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и с |
| } Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била ман |
| гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмили |
| то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>изм |
| Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте у |
| е рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је нај |
| а живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да |
| ало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, кој |
| ој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, бар |
| нићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> < |
| шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колик |
| мишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих цело |
| ш више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах |
| а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стој |
| ећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и |
| после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак у |
| чицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и к |
| {S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка |
| аде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" |
| га сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или мех |
| му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћ |
| реса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, н |
| се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на при |
| рет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака вла |
| } И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај |
| век морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселош |
| едну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И |
| кој радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропу |
| /hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све м |
| ге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад |
| {S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за |
| } У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народи |
| вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше |
| е имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, п |
| рицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све п |
| те да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема лини |
| , Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади једа |
| по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају то |
| ли школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, |
| о и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа! |
| енску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и |
| ери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети |
| м преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш... |
| .{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи |
| с, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и у |
| аку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год |
| оме видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлеб |
| им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо д |
| А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке |
| овек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, |
| кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађај |
| непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хв |
| ео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утр |
| о више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, т |
| > школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и |
| су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им ј |
| ако су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учит |
| својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и |
| ли за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промен |
| из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да |
| /p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштењ |
| стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређе |
| } Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четво |
| тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, М |
| брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада |
| а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{ |
| о као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђ |
| а више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад |
| рили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми ј |
| шао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Д |
| му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као |
| и, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на |
| у људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе |
| ила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да |
| } И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би дос |
| лостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, е |
| има просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме. |
| не!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S |
| е и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!. |
| а хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, |
| постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату |
| ова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али до |
| дар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ов |
| ораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ и |
| “ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштап |
| {S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му |
| {S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво от |
| ада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да |
| одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не |
| постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојан |
| а у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, ш |
| се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ поч |
| олу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножн |
| јбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није |
| ало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке |
| онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, им |
| то ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у поче |
| тно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи рук |
| ачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и |
| е знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом ре |
| јо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, прос |
| да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћ |
| и духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према ства |
| !“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети пре |
| с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође |
| ко тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто |
| пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им |
| иша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша |
| да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им |
| као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиш |
| мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} |
| ко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, |
| око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те |
| га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после н |
| ли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, |
| пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прв |
| двукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другим |
| ридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају |
| Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле |
| о и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школ |
| и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега с |
| је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су зван |
| педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесе |
| S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он |
| ло помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једн |
| на и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука на |
| ма много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морам |
| деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из ста |
| а јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко с |
| стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и |
| а, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, о |
| посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидн |
| као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, к |
| винама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих |
| S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а и |
| , него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега |
| еразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога преброј |
| а, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето о |
| десет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће с |
| Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њи |
| изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у За |
| ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву |
| граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно д |
| А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Мор |
| а подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју ц |
| како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље |
| ка.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како |
| а је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже |
| ко, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће ви |
| тку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане и |
| илази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а |
| зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и |
| и, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се |
| му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном т |
| бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа бри |
| {S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима |
| у, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Р |
| (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину |
| бро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад на |
| , <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу |
| је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово |
| у калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одм |
| и, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Ч |
| ма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141 |
| елико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије |
| довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће д |
| ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпоч |
| е.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала. |
| мора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашо |
| је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онд |
| о између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Н |
| >; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово |
| лак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју |
| hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S |
| овом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није |
| иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку |
| е отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда |
| дини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто зал |
| да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Мила |
| Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је она |
| а је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и сре |
| нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће д |
| три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примил |
| о им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обра |
| S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати ви |
| гано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само |
| ледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је та |
| а буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не |
| ца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био го |
| а и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S |
| велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад има |
| тку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови |
| учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда дода |
| осподина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те |
| н да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чунко |
| кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „М |
| ивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруг |
| зати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си |
| е за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно |
| м затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек |
| остати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидиса |
| а буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милет |
| за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да науч |
| овека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена ч |
| ате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите? |
| нији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div |
| од свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може |
| о није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити |
| ећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћ |
| ткуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} |
| и су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би к |
| радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по |
| јава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад |
| р више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, госпо |
| и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину |
| сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична па |
| оворише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио |
| ; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч |
| !..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по тр |
| {S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите ј |
| шајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије су |
| .{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — |
| овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле). |
| о има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се |
| е у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време о |
| вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком |
| акоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десет |
| сту и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви |
| аједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и |
| че, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке |
| та, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате |
| имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, |
| „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе р |
| начи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Јед |
| во (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?. |
| > код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код |
| с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете св |
| i>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{ |
| то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите са |
| ако се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{ |
| — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>? |
| /hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} На |
| S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?.. |
| напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише |
| те ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, ниш |
| о?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. |
| >; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — |
| о се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и |
| Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} |
| нут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печат |
| а напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко ј |
| > <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово рав |
| l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>--- |
| <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ- |
| > <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића м |
| <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово |
| нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А с |
| дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, д |
| C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијан |
| >10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још |
| head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, |
| <head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и уч |
| је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у |
| 9102_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећу |
| ead>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца с |
| ad>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спрем |
| "> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још |
| нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитв |
| дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, |
| чао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње с |
| Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станој |
| дели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стој |
| а, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изи |
| им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти с |
| р „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет |
| а осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, |
| трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје доб |
| то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивање |
| ћи Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица В |
| пита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> < |
| да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вам |
| а дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних по |
| и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово < |
| Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у |
| под кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу. |
| е затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{ |
| ајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најб |
| ове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S |
| ни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпр |
| ругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и су |
| ет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом |
| треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољо |
| а, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Пр |
| одину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове |
| ије хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, наба |
| ош деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са св |
| и: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као |
| кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народ |
| ело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове |
| p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да |
| што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиш |
| а ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, д |
| нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколици |
| пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећо |
| сле ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске |
| че један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо |
| моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасв |
| на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ уп |
| један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а |
| је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „< |
| егове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А |
| а!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право |
| друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се в |
| као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учин |
| али.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели |
| “ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад |
| две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари |
| ам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба д |
| ога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом |
| но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га зап |
| .{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> |
| ет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S |
| оговори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде |
| погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, ви |
| јо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Рад |
| о и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одс |
| АД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" /> < |
| ли, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери о |
| и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, ка |
| тарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и зав |
| {S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низи |
| столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — ок |
| столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко мож |
| {S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о< |
| } А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ов |
| сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где ј |
| и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад |
| н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно с |
| а!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} |
| а; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi> |
| S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово |
| знајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај |
| е ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} |
| i>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дет |
| пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би |
| је је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово напи |
| це, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi> |
| лова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како |
| код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађ |
| ..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и |
| о а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зов |
| слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} |
| ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које ј |
| много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете |
| то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо |
| еч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још је |
| Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, |
| д игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, |
| ? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је |
| на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово ис |
| ђите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код |
| о ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту и |
| те у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је |
| конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око и |
| то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно ј |
| сле ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и |
| аници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу |
| {S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће |
| а.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову |
| доше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изг |
| другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> |
| а <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и |
| едела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д. |
| е било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека к |
| Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге |
| алишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игра |
| уг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши |
| ишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза з |
| но игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно |
| е нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је |
| ју у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А |
| ладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога т |
| сту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, пр |
| о а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја |
| ђу улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата |
| даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Рад |
| диша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му с |
| у мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима |
| водио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у с |
| кој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се п |
| децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, |
| ик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосм |
| школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, |
| у него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" |
| веду у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на иг |
| ме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу! |
| није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпр |
| бодно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и н |
| зду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад с |
| тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, к |
| су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, учениц |
| у и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да |
| и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и пос |
| ове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосл |
| тањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А к |
| а много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборави |
| изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше |
| оту људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У све |
| птерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала ц |
| оје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да |
| већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини т |
| м на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада |
| рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би доне |
| <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да |
| враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша |
| своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи |
| арошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а |
| исмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га мо |
| или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пише |
| S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из |
| јном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да с |
| ве намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> < |
| калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од |
| и, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може л |
| итао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду |
| спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му |
| : да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је н |
| ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће |
| огу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жа |
| д прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка |
| стави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Су |
| о је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију |
| се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а |
| да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове ниј |
| ледицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиш |
| оворити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељиц |
| бориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама |
| с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и |
| ају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336 |
| о, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се |
| ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да оста |
| суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимна |
| исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онд |
| Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима |
| олео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а по |
| е и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не |
| овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} |
| , без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледа |
| школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је |
| ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је на |
| анина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да и |
| .“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> |
| коле, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да |
| S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кме |
| а треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера. |
| између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, |
| иша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="34 |
| мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао би |
| ра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају |
| о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> |
| д кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би вол |
| .{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и ота |
| лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери |
| а, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, |
| и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n= |
| сте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пет |
| а слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да |
| , а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо! |
| ћина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближ |
| ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако остане |
| а аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зат |
| смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема |
| ине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи на |
| Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} К |
| И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као ј |
| рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, |
| а: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то |
| је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржава |
| “ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> < |
| азговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ћ |
| азио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да и |
| коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је |
| помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ вик |
| о не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Та |
| кнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигл |
| које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{ |
| адиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Дан |
| ви наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и град |
| ио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупа |
| во, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге. |
| изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред |
| ругом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако |
| ема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку |
| во код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује) |
| ени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривуд |
| а је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" |
| о на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви |
| као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему о |
| То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, д |
| да се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да н |
| задњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и д |
| да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културн |
| ве земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читањ |
| волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у |
| шима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је |
| и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi |
| } Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се у |
| ароде!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри |
| p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на ра |
| ешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад |
| ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, |
| ограду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало |
| м с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S |
| е школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми |
| та било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све ова |
| могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти н |
| па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у не |
| Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, |
| шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу |
| е вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па р |
| м зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твој |
| е послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад |
| м је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски наро |
| ом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо р |
| нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега с |
| епуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати |
| а; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видел |
| бро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</ |
| дине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим |
| .{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А |
| ам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| чити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div |
| ну и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете. |
| пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; с |
| дравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} |
| , него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздр |
| рили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од |
| Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а |
| , да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаће |
| И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји |
| га ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако |
| } Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{ |
| } Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!. |
| } Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{ |
| } Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово |
| Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Нап |
| Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервир |
| е а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погр |
| , да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. |
| — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово з |
| видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко |
| министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> < |
| о своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div type="ch |
| и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} |
| н ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, |
| и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују сво |
| “ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се ма |
| ша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је је |
| сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мр |
| е и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се заба |
| ри и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он |
| " /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Ј |
| Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, п |
| се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више доб |
| кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад |
| иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се ка |
| на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И |
| само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алат |
| , те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њ |
| } И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната |
| ароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали о |
| утем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позва |
| овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по |
| и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загори |
| и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мо |
| ио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко. |
| адан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужно |
| им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе |
| су нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са сво |
| ашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одгово |
| о једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрља |
| агоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type |
| Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} |
| ду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код |
| у доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} |
| ва пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње лини |
| Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао |
| ече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему |
| еома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако доне |
| отова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ б |
| рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад |
| е у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S |
| и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „с |
| ћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него о |
| цо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођи |
| д друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите |
| р код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни п |
| ну игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако |
| , док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се повед |
| у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно |
| е.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која |
| е нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање |
| ; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="19 |
| тарији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши |
| биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах та |
| заним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и |
| ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само |
| е: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} |
| црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и |
| бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по |
| <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поре |
| ле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо. |
| ини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што |
| плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је |
| а могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 1 |
| никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их |
| азред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша св |
| амо им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Рад |
| ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој |
| колико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако |
| > <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и нек |
| S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их |
| вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног |
| Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њ |
| т од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута |
| мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} |
| соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с |
| и и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколик |
| шљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад |
| ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису мо |
| } Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из к |
| адиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у |
| згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ра |
| беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају |
| школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби о |
| и, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беш |
| ом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими с |
| ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био |
| дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се |
| и густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре ре |
| Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> |
| на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, |
| ј земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Ср |
| на било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја го |
| адинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, о |
| ш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је о |
| се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово |
| те.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме п |
| ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све ш |
| и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о ве |
| ево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе |
| своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелаз |
| некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не |
| су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} |
| кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више н |
| ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђо |
| не највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за пред |
| е а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто |
| p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у пам |
| до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу |
| о код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га доне |
| е данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто зав |
| .{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најродниј |
| а; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и он |
| воме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} П |
| ет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и |
| са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: једа |
| да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали |
| S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb |
| о: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} |
| То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, |
| у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у м |
| погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војс |
| да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђа |
| Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и |
| че живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуд |
| ше науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били |
| а враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио. |
| по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о ж |
| којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и о |
| истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља |
| остите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше |
| ; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облац |
| та у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. |
| е и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима ра |
| ао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и прошире |
| ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стад |
| i> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њи |
| дићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и изра |
| ласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан |
| ака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; д |
| и је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је вра |
| гла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, |
| ног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозапад |
| а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда |
| , који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за |
| ша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о г |
| ичка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да |
| ово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остав |
| .</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла |
| анас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она прек |
| ачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу |
| {S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до |
| де и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало |
| ђе кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у |
| Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер |
| адиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и |
| у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики |
| историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривр |
| Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи |
| уте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основ |
| што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, |
| о после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала |
| а месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је наме |
| ретпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова |
| шта невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а ника |
| ака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали |
| учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</ |
| ита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> < |
| е нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загорич |
| лила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, |
| то пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар |
| орила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо дож |
| собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: једа |
| ли ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бак |
| А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И ни |
| учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој |
| многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и |
| и и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад |
| окола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете |
| како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмрков |
| их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила |
| а, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у |
| о из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу |
| т.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да |
| .“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Рад |
| има и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Ра |
| ави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију |
| и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће ш |
| о да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе |
| пече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Б |
| аде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба |
| И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо па |
| е права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се саста |
| а се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, |
| рци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо |
| ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на срп |
| ка обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да |
| у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клуп |
| љење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељ |
| е: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објаш |
| одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у ч |
| је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи |
| ању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово |
| и знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви |
| н и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народ |
| чи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде |
| тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; < |
| бро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" |
| и далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба |
| околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се п |
| је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа бла |
| е плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загориц |
| ки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није виде |
| вада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, |
| д куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их |
| лу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретне |
| ед Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретк |
| и уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви |
| овини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} |
| биљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не |
| у?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и |
| окушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још |
| то се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и |
| ишта. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у За |
| да поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога ст |
| оследња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободи |
| и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Ради |
| олико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега |
| колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се |
| ивеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша |
| јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освој |
| после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и |
| његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје уч |
| ао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нис |
| ју преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без ж |
| лупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> < |
| те најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} С |
| из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвор |
| о после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из тре |
| и се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је |
| осподине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S |
| ада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А |
| ече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те |
| данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како |
| и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у д |
| сли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} |
| оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска би |
| одошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиш |
| {S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири |
| аво, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно тр |
| о они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је св |
| ему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова п |
| су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери |
| ницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с |
| е ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> |
| т набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету |
| да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознав |
| 11" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је |
| амети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од с |
| господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S |
| који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико |
| ређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати |
| . „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му друг |
| и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, |
| Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир |
| прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба кам |
| „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам с |
| што из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало |
| министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p> |
| и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање нај |
| своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни |
| удо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у ов |
| и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се о |
| } Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад |
| мо слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти гос |
| други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Нед |
| округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи |
| о, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S |
| стир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А зна |
| доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и |
| ђе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то |
| ете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, |
| танем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор |
| /p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с? |
| овечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi |
| ишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показива |
| му надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што |
| е деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спава |
| нивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само |
| .. рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што с |
| сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није бил |
| осле кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један п |
| ена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једн |
| мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебел |
| загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста |
| окапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се |
| осуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе с |
| ко је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред |
| ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири бр |
| је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишин |
| , да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, он |
| а захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да |
| о кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито |
| ле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под |
| извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и спо |
| ила, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а |
| о сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све п |
| то, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиш |
| Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} |
| е, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви глас |
| Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пош |
| овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у |
| е природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису чита |
| о у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соб |
| та из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="ch |
| ама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори м |
| и децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и < |
| епосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак њег |
| ве што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људ |
| адиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачк |
| учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од |
| е године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо |
| о онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и |
| има за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па по |
| чере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављењ |
| лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасак |
| теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те |
| бији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ће |
| ad>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој |
| и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Е |
| љу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не |
| и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и та |
| свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање кам |
| е толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет годин |
| целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кне |
| њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: |
| , на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се по |
| о га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава |
| добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретк |
| емље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље сти |
| и имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се пр |
| е радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Бо |
| ваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да одн |
| е десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{ |
| ћ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И |
| .{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини сво |
| !“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје |
| што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло м |
| толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и |
| ја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и инт |
| , јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</ |
| } А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учиониц |
| и, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици мн |
| хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: |
| е писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстрак |
| , у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили мн |
| а нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то |
| авода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке. |
| вртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак |
| не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема |
| о доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат |
| е најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он |
| {S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до ми |
| ге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, је |
| е излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је |
| је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} П |
| унце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња |
| ишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке |
| чка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отво |
| по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S |
| а учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани |
| не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад |
| S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ |
| памтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на |
| кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су и |
| уђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад |
| терисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, |
| {S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да в |
| /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по |
| стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом |
| ама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још |
| анас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затвори |
| у је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде |
| о народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| мљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, |
| с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима |
| о, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други |
| етан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говор |
| S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге |
| каше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једв |
| з каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим В |
| а унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људим |
| отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говор |
| м свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто он |
| вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, д |
| а по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште см |
| ицу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици |
| оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; с |
| човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио.. |
| е су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, |
| Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица |
| био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави |
| највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родите |
| <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она л |
| о о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брд |
| ва и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави пр |
| а онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му |
| ђене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, д |
| ан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш к |
| џганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главн |
| i>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумев |
| рше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато с |
| е <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет |
| тику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за |
| им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за прено |
| И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и нап |
| рџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског канд |
| и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се пр |
| све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> |
| е победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће о |
| оју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на те |
| е!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да о |
| јеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корис |
| е овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агиту |
| мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Г |
| тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за вл |
| - Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандида |
| и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} |
| само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да |
| ћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде |
| је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, ба |
| у река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то |
| дна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и реп |
| оји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би б |
| и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била |
| а сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А са |
| е таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите |
| ека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!.. |
| напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!.. |
| ?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</ |
| , како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово |
| ва.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните |
| ије прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један |
| м, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе пол |
| нда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од |
| p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све |
| уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово ко |
| .</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што |
| у:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали с |
| ћ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линија |
| ео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онд |
| као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, р |
| p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb |
| ли, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу јед |
| нда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли |
| воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и |
| квар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђе |
| да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и о |
| да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи |
| н и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и |
| им и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечер |
| адиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу ова |
| и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побе |
| љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" / |
| мења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и |
| Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мал |
| Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну |
| че</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стран |
| добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону стр |
| да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим табл |
| тоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из х |
| Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, а |
| </p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели он |
| <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, је |
| не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ови |
| же сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у б |
| овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у |
| руги пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} |
| </p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Ко |
| мо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би |
| треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почне |
| оду српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно ис |
| онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика сло |
| да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S |
| пише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите п |
| је кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочит |
| шли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пр |
| колу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам пок |
| из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{ |
| ас се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђац |
| пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвал |
| е Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад м |
| лозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и |
| своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су |
| и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја с |
| да отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њи |
| школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи |
| колу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам ви |
| .</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће прибл |
| читељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може оду |
| аница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> < |
| довао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово |
| наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ниче |
| су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећал |
| ога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држав |
| остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом |
| године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, д |
| а сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, з |
| одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, о |
| алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и пр |
| ору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растур |
| , кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема |
| то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, |
| едак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а к |
| , он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, до |
| да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створи |
| развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и рад |
| дрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преопте |
| еговог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с |
| радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Р |
| и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у |
| } И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapte |
| спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за проме |
| , да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба з |
| , браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решило, |
| говори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зг |
| >да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо |
| .</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом з |
| er" xml:id="SRP19102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После о |
| савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просве |
| апетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је |
| а с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао ј |
| нике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и |
| истар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и |
| послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио тр |
| ило природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и де |
| ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, |
| пе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узал |
| S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитат |
| аше и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} |
| одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, |
| ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разглед |
| много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све |
| сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је |
| жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Б |
| за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну |
| о.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безбро |
| ју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извође |
| у, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та бат |
| ме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништ |
| гри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли |
| , остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ов |
| ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, в |
| нио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да |
| лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразлични |
| безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борб |
| е да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слоб |
| врда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским с |
| индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по |
| ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па за |
| да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Да |
| се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до с |
| збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим меха |
| учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p |
| корно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не оста |
| о молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p |
| head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извор |
| подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Д |
| уди и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зат |
| немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Ра |
| И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Ми |
| је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну рек |
| је је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда |
| им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је |
| оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, к |
| гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода |
| да наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре |
| то је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село виде |
| ве измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; |
| ној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и он |
| некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту |
| нима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио |
| и.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко |
| после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго п |
| во брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих им |
| да рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и њего |
| а него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по |
| младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само |
| о развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће д |
| нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах |
| лостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} |
| у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још |
| о се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један |
| рње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања |
| ње за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема |
| е одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадб |
| ука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи |
| и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу |
| де за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе |
| ; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се пос |
| великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} |
| што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко |
| и <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је треба |
| слом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиш |
| м.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунац |
| ето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне |
| и пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> < |
| едом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ов |
| ама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да |
| м.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато в |
| куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до |
| и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних в |
| да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, |
| већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} |
| ва и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} |
| а мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша. |
| ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде < |
| е дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А |
| де већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Ми |
| адри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} |
| видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престони |
| ола какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од пр |
| и не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газ |
| ије“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је ви |
| мам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику с |
| воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћ |
| јене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавн |
| .{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на |
| чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем |
| вориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљ |
| о и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем к |
| гу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да |
| ики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазле |
| шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им ник |
| им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао |
| ко салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако |
| свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао |
| још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његов |
| лопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох к |
| нка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у ср |
| Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао к |
| е у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</ |
| као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и |
| и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре |
| а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад је |
| људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клуп |
| с и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Ради |
| рши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном |
| оуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање |
| и Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} |
| о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} |
| још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од ва |
| ије било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их < |
| авају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ |
| ote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле с |
| ала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми |
| и <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови ч |
| ет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>д |
| се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите д |
| <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, шт |
| ва у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно |
| селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао |
| гореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из нед |
| ш више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како |
| а Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је с |
| на и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало |
| ки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и ко |
| дном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па с |
| вороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале с |
| те) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, |
| али намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе ч |
| S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у к |
| што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и |
| едан табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у |
| лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похв |
| крстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прек |
| ино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S |
| ли, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет |
| и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да |
| лањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" |
| морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка |
| двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све |
| слишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све |
| тке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!. |
| ући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за |
| о се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и в |
| едао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на |
| то он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа с |
| ајвећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{ |
| у педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као р |
| 1" /> <front> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p |
| ..</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што |
| у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право |
| последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, |
| настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима с |
| прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато |
| је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског сист |
| горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у уз |
| певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи |
| се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижи |
| сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него |
| о себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, др |
| да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично уд |
| ови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а |
| алутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се п |
| њено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у гради |
| веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већ |
| заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатим |
| ушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још по |
| „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div |
| и ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће |
| срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, реч |
| деш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти з |
| али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благод |
| у бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, н |
| е, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики. |
| ти више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико мож |
| д куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да |
| ранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине |
| да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику |
| ици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <di |
| е „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша ни |
| м на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, |
| пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их |
| к</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој з |
| а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она при |
| р, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица |
| ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је |
| кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почи |
| ако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, |
| велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима |
| се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и би |
| о.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити |
| , али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да ј |
| ула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусл |
| првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: |
| да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И нај |
| едан необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: |
| лова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога |
| лазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориш |
| ељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га т |
| ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно |
| гледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S |
| о додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растег |
| емој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучен |
| а и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за по |
| од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломаз |
| га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очеви |
| је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете |
| сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радиш |
| н рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} |
| > <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша с |
| постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а |
| ђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој св |
| овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и и |
| апамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>но |
| } Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио сл |
| апамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је |
| апамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам по |
| Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чу |
| i>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је |
| i>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</h |
| i>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к< |
| — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују |
| зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише |
| о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избриши |
| апиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је |
| S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало в |
| и ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти |
| Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (ј |
| о одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!. |
| Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пру |
| у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још |
| дете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци пр |
| </hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!. |
| .{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после оп |
| p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на |
| орак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђи |
| у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, у |
| и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искуп |
| Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, св |
| д после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше к |
| е рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово најв |
| 8" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и |
| ође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да |
| !..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време |
| Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с |
| како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како |
| уће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, п |
| мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} |
| ретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рука |
| а.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не ужив |
| азбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухват |
| нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет |
| замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb |
| да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код |
| разник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то |
| S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдр |
| д срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала в |
| право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле |
| а какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад |
| e>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена. |
| еликих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући че |
| добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало |
| каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење |
| а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседни |
| и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била в |
| обице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је |
| ји је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, в |
| а учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и |
| ру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи сваког |
| сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угл |
| та је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, о |
| Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него д |
| } А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет годин |
| е преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде око |
| то они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима иша |
| ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели |
| ледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} |
| децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се |
| , кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а нај |
| у се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и г |
| ље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао |
| ина ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио |
| д треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и о |
| .</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ј |
| оје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко |
| <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један ста |
| и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господин |
| правише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га |
| одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за |
| о им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, |
| крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам ј |
| од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, при |
| крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српс |
| и те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступ |
| само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну па |
| а још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Ј |
| и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врат |
| раћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у п |
| и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су |
| ло одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.< |
| према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи прем |
| зао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и |
| ују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радос |
| на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите |
| а замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А ш |
| и.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, госпо |
| е; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а |
| ткуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта |
| дан у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на ш |
| и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чи |
| а чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је |
| изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био ју |
| ећим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рач |
| ојавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и |
| стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И |
| .{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бит |
| изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три |
| у ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треб |
| е загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним о |
| е солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и пос |
| . „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радова |
| време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, д |
| ети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да уче |
| а смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Б |
| болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање бо |
| е и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се |
| југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога ко |
| в распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео |
| мље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега |
| и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам п |
| у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до |
| утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали мно |
| тог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, |
| ао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих |
| и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без |
| ио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до ц |
| постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом. |
| Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} |
| ју опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брж |
| даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише па |
| а се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то муш |
| и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу сам |
| /><gap unit="graphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} |
| лиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше |
| разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да с |
| вакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, |
| обро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S |
| , „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљ |
| је а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много |
| ову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и шк |
| ештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја нам |
| Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине. |
| е да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, кој |
| таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не |
| гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и праш |
| а.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда з |
| ..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{ |
| било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и брани |
| да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор: |
| ог човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S |
| задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у то |
| једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену. |
| ском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с |
| нлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најд |
| о расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и |
| о се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> |
| ма.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доход |
| ..</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно |
| , да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила ј |
| пријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што |
| >4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично |
| ати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опас |
| сет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> |
| њу, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, |
| Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те |
| преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградил |
| менем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунц |
| ивада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета |
| е слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} За |
| један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је т |
| ују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора з |
| {S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се уч |
| „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како п |
| ко се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> < |
| ке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру н |
| им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да до |
| на по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пре |
| Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом при |
| едрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срач |
| и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, д |
| ца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла |
| гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто |
| свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука |
| од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и п |
| ави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена |
| више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само |
| човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне |
| а разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече |
| т полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, |
| : шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту |
| > <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; |
| о, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с |
| других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, |
| атницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{ |
| на још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Св |
| ди, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, |
| ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш |
| и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га |
| лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> нај |
| и, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога |
| итељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто |
| а у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије |
| боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шета |
| облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су ви |
| а за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш |
| рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршен |
| мори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Ник |
| школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младић |
| варе.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико |
| едати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, д |
| у, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, |
| све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно ниј |
| отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче би |
| у се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем |
| n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објасни |
| иже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало д |
| ао војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћет |
| шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чук |
| .{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би |
| нови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учи |
| да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бит |
| у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, шт |
| едио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо |
| слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и |
| ојим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И о |
| Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пиши |
| ато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је |
| мо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо |
| атана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узм |
| {S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, |
| д плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} |
| њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учи |
| ло је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поп |
| S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светоз |
| трине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину |
| е, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а |
| било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мис |
| занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тај |
| биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма |
| ином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особ |
| а преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевно |
| бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и |
| сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, |
| го се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што |
| ом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућно |
| да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше |
| собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{ |
| да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бит |
| ар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали |
| , и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, |
| али и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Ради |
| тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ј |
| уго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужн |
| ти камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и јед |
| а, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ства |
| лики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И |
| е отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која |
| с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар једа |
| и више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан |
| да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер |
| акао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало |
| ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а |
| ило најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледал |
| итељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особит |
| школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n=" |
| о у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе |
| ..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви на |
| и Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толи |
| напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бо |
| у себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи са |
| , да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, не |
| же крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: |
| врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Ф |
| ти, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у ре |
| чили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошл |
| и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И ка |
| с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео |
| е онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, |
| ле и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше |
| јемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они угл |
| ица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала и |
| " xml:id="SRP19102_C1.4.3"> <head>3.{S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школ |
| и просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; зна |
| у према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво |
| <head>3.{S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све |
| до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је ш |
| анке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из год |
| а и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куп |
| лно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, |
| или и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више |
| друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позо |
| е по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не с |
| и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, ла |
| ...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили |
| о старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њи |
| <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њих |
| ена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не |
| јстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоуг |
| <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рук |
| у се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о руч |
| не у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, |
| за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, |
| и полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стр |
| после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе п |
| итоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ни |
| читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су |
| и и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилен |
| то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и наб |
| {S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и д |
| едних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и теш |
| де, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и |
| стаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онд |
| главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и |
| ино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све |
| греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен |
| колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цига |
| ило равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зград |
| а, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћет |
| ечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бог |
| немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Ра |
| ти.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што д |
| помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највећ |
| ао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља ил |
| не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазн |
| а...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{ |
| pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас ро |
| су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{ |
| ојим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онд |
| нак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> |
| ло с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други |
| а и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и |
| човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо |
| ели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер |
| мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у |
| од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет им |
| акша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не |
| сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновни |
| а чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S |
| ла Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> < |
| вима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме. |
| раво.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да пом |
| .{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих воле |
| м пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност |
| ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било шк |
| нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" |
| адише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгле |
| лске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учини |
| цније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао к |
| овац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша ј |
| онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме |
| у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим |
| мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето т |
| ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодн |
| слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показа |
| те се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа ниј |
| а.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</ |
| хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече |
| пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи с |
| олазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима други |
| науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док |
| ишта није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb |
| ад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p> |
| вдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што км |
| иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} |
| кову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом л |
| прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време |
| да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и |
| уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назов |
| дуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да |
| од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p |
| {S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену сл |
| чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n |
| време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на |
| гао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ебојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега п |
| ве људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Б |
| по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> свет |
| деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, д |
| господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати шт |
| и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то |
| то и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекр |
| школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, д |
| “ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда реч |
| пском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам ј |
| титељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и |
| Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се при |
| ишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, |
| ричало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане |
| празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој |
| све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара |
| да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се влад |
| е земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, |
| ено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зид |
| ити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div type="cha |
| обично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу |
| да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи |
| иле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n |
| </head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан с |
| високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле |
| оста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе оч |
| него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се ос |
| мо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш |
| ину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се зам |
| јој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: |
| , или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толик |
| или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и то |
| тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба |
| написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њим |
| е имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре чети |
| Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, |
| већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се |
| ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, |
| елога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде б |
| се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци неп |
| а онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с кр |
| , да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи |
| му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А |
| /hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажит |
| са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко пр |
| ц иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на он |
| У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је иш |
| ак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да до |
| а што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша |
| који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо нег |
| и он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свеш |
| обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} |
| диша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} |
| идљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља |
| здрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол |
| д хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи |
| адиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n= |
| у: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или |
| о је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет |
| олико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири р |
| аме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка |
| дељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тес |
| м наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад ид |
| средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се до |
| еколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без б |
| десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових т |
| е удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или |
| ; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} |
| S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос< |
| да им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате |
| ало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на ка |
| живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде |
| /p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и |
| го више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих |
| ми почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подига |
| седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или |
| е морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиш |
| а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви заг |
| ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем све |
| /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и |
| ад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде |
| титељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио |
| ого одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији влада |
| говори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се |
| чно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више |
| и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није |
| век јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетк |
| {S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим |
| S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном ре |
| ркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као пра |
| 8" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући пес |
| сподине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi> |
| е нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и нај |
| а.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врс |
| евет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Кол |
| их, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да |
| знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен. |
| b n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црни |
| 53" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуп |
| ђа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише |
| арска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} О |
| де има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један н |
| ће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да с |
| пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 |
| , и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ |
| и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетв |
| љани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и пр |
| о како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ог |
| онац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они |
| изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> < |
| ан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако |
| пно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем |
| над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио |
| ди је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата |
| и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у п |
| да свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда ни |
| ди—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди |
| “.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} |
| {S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Де |
| ст или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење |
| ло одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Ко |
| а оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греј |
| млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све |
| и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и ш |
| у право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесн |
| , па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, |
| а слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Ал |
| ница, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} |
| его да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема прт |
| једно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како д |
| њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више он |
| има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има |
| нике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у г |
| а осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да о |
| артија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од |
| ваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} |
| по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по |
| равље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се |
| адруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вредниј |
| Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем |
| могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, цреп |
| може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије |
| ема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} В |
| емо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим ства |
| ао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није |
| {S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара чи |
| анџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора г |
| тава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у ш |
| а још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доп |
| ико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од |
| казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запа |
| ћини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Двори |
| таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота |
| ...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које ј |
| еда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које |
| нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука ил |
| далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да с |
| су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како т |
| колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па |
| заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим гов |
| еника, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне |
| , те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окр |
| <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами д |
| алемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину |
| /p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, |
| ак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S |
| , да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се |
| оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господи |
| они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато с |
| чно одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубар |
| оже и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на |
| о донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно м |
| пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="chapter" |
| , ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато ј |
| и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишће |
| оја се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научи |
| за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планин |
| према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То п |
| и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за о |
| а каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А |
| то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би з |
| грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе |
| е и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то |
| азбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да н |
| ељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, св |
| покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радиш |
| ло песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми |
| мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем сел |
| е савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само |
| о даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда |
| се чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане г |
| (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је |
| е извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта б |
| мања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покра |
| очео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или од |
| то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управ |
| ски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, |
| ице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом |
| ска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начел |
| кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише ш |
| му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, |
| } Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И та |
| е срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, |
| о.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље |
| ко танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то |
| државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друг |
| у се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда |
| било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађ |
| к <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена |
| ароди нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> н |
| аљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под |
| у страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се тр |
| > те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „ин |
| а покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао |
| <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут! |
| мо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше |
| од поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек в |
| бра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у живо |
| ало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и не |
| екоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам |
| А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату |
| јбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби пор |
| свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} |
| х села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</h |
| не.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да |
| местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле |
| више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешћ |
| реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шт |
| ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га |
| о се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово |
| варено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и напла |
| <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете |
| оп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији |
| По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, и |
| м се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и |
| стави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава б |
| i>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препоро |
| Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто загра |
| уго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети о |
| а.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да дон |
| а се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепе |
| ли мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им |
| i>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано |
| ојест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно је |
| ше наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућа |
| иша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе |
| ама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И |
| е се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом |
| брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и |
| очаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју |
| ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погод |
| и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћ |
| reign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који остави |
| аме (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или мет |
| ш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а |
| мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судн |
| ије твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Ал |
| роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, кој |
| По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите сло |
| {S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} |
| ожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само с |
| ја се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима л |
| туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо |
| во либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране наро |
| тране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви |
| ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тањ |
| пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису ру |
| сано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написа |
| пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необ |
| је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по |
| оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и по |
| а позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута. |
| >— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хи |
| ако ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и |
| ној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није |
| остао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада |
| скоп или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирим |
| } Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и |
| је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У угл |
| му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има на |
| итили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је ми |
| јане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић ш |
| ађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело |
| i>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет де |
| i>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је дес |
| седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} |
| м</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је дес |
| ири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет |
| </hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет. |
| <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет. |
| i>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} |
| пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шт |
| “ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским ка |
| у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење. |
| а ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немој |
| n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он ве |
| м причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло |
| остре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а ст |
| е друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и |
| д да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ства |
| вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од |
| нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, |
| ва велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а |
| роди, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пиј |
| инама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја са |
| то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас |
| о вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршиј |
| де у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, ка |
| ли кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом |
| јпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он |
| били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасл |
| роучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или |
| њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља |
| а јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Ра |
| розоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара |
| зе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и |
| ума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зар |
| едну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за к |
| ет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и уну |
| сти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт |
| за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четворо |
| у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он доне |
| морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" x |
| што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици з |
| о, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а п |
| И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСА |
| у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штам |
| ку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви реве |
| а и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и |
| ; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо. |
| чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n |
| прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; др |
| е гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је |
| ајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати н |
| ове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, |
| у као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продуж |
| ање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша |
| на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада по |
| авно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Ал |
| намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готов |
| путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији |
| не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдр |
| ци.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> |
| ја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише д |
| зе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крај |
| господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише го |
| “ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда буквар |
| пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за раз |
| .{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било |
| ове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој т |
| аља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно го |
| а деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о |
| !..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им п |
| а поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} |
| газили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве |
| ром, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, |
| еби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни |
| њу. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може д |
| звијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вреда |
| а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да |
| анко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они |
| зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико |
| и.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увиј |
| и неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год |
| о је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, ш |
| и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита з |
| децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, |
| ша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, до |
| номи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и |
| тампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи |
| породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца |
| , да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Ма |
| да пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије п |
| ар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да до |
| ?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине |
| е, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} И |
| већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од судниц |
| јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мув |
| е прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и |
| е на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њ |
| ио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чув |
| децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало |
| и рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања |
| уке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и |
| е друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да |
| у могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога го |
| о је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућуј |
| {S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао про |
| е.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, |
| живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу пости |
| им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за м |
| !“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било |
| крсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S |
| ице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу в |
| е пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и по |
| шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима |
| е пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика |
| да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад п |
| несене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви поч |
| а као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју |
| олом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом |
| а нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је на |
| гањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да ви |
| да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био |
| се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Он |
| , како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како |
| али и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хо |
| кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И |
| тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било сам |
| је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је |
| јатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмено |
| нимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{ |
| Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} |
| диша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и |
| ази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пуст |
| као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод |
| својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све |
| да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала |
| ра у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и |
| бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собо |
| стави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађ |
| дведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао |
| ледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и и |
| Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Т |
| а још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку н |
| а никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни |
| еко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде табл |
| у данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо |
| у школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора с |
| су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну |
| надио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да |
| лико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, |
| треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Го |
| њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом |
| са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> |
| ављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је |
| д имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили л |
| .{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде |
| могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а |
| е, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке к |
| е им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, нег |
| м).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу |
| мо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде во |
| старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, |
| ма њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле |
| би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога све |
| у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он с |
| казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S |
| ме, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} |
| ше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А |
| џаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи |
| </hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а |
| буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиш |
| боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљк |
| , како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад |
| у и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За ов |
| мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради |
| огли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је |
| е онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, |
| другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! |
| су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је |
| епа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо |
| у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и |
| Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Ради |
| али да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, км |
| кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веров |
| Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред |
| , онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то на |
| ан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{ |
| по, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне |
| инити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћ |
| ти!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од |
| ило за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су |
| а су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао |
| на и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачк |
| вршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка |
| њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и |
| ише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да |
| > (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је су |
| има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије с |
| о... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S |
| да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десе |
| а дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S |
| оћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него |
| су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загори |
| шу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је и |
| о <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиш |
| ни то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало з |
| ртију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани т |
| ад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме |
| ли одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам |
| а, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; |
| не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више |
| риљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за |
| ни школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, |
| а варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне желез |
| Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу |
| него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се шко |
| и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развиј |
| а сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, слан |
| „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да с |
| е не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и о |
| бије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Ова |
| ?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Подел |
| очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки поб |
| вде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још |
| тет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и довед |
| доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити нео |
| по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, |
| их износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и м |
| и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а ста |
| же наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њ |
| им на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им треба |
| и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче |
| у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с кр |
| и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" |
| буђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет би |
| ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до |
| разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао н |
| } Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству з |
| зазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Зво |
| е, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто посл |
| утња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и |
| им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седе |
| ва само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зат |
| о онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето |
| ве школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад в |
| вио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне ла |
| пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других т |
| .{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био С |
| и да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима |
| га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{ |
| био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по |
| а света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо |
| диша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала ниј |
| чили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако нем |
| и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се |
| {S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: |
| ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очиг |
| и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."< |
| ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим виш |
| најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они |
| ра и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају ка |
| ошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли |
| оје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што |
| е даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у в |
| вропским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо |
| деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> |
| а догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако д |
| зио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онд |
| и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била ут |
| ветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у с |
| его их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у |
| едан ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, |
| готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је |
| а је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Д |
| те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да |
| школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а |
| ео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На заврш |
| да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} |
| у све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пи |
| вима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <h |
| римио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да |
| их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег сел |
| пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животи |
| о да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, ил |
| није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да |
| о не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се заб |
| ило да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после п |
| школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суд |
| ју, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кид |
| јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га к |
| да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него |
| на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио с |
| пустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испит |
| га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало друго |
| , које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> < |
| ој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће |
| .{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од |
| а и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не |
| педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поде |
| ика, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је |
| би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и |
| осто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани |
| не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је о |
| </p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до са |
| па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћиват |
| их малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а |
| ину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад |
| њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лак |
| ке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледал |
| е него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер |
| идели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је н |
| а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу поквари |
| еуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да |
| аре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде к |
| о.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p> |
| радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалиш |
| же оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образовано |
| ађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, сла |
| драви и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према по |
| т око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила |
| рана ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А посл |
| раже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чува |
| таоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што |
| е учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} О |
| те велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало |
| b n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чи |
| то, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу |
| ма.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{ |
| знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиш |
| још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а нај |
| Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности |
| на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књига |
| сиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвал |
| времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Ради |
| је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да ј |
| ироде и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згр |
| ече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свако |
| аљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су |
| но им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су |
| ; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> |
| одна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шк |
| дан рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, с |
| ад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, реви |
| је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; |
| а, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јунач |
| е и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђ |
| ју</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расеј |
| се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још |
| глу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из По |
| привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну но |
| ен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправља |
| га дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли |
| изичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали |
| ше сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила з |
| ање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они |
| о биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати |
| ерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи |
| и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што чест |
| , те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би |
| њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу |
| S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам |
| они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb |
| Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n= |
| у тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне роб |
| лико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало кр |
| игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p |
| и имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, не |
| о и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих б |
| и пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p |
| ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И к |
| вала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио |
| шао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао |
| да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају н |
| уне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да проч |
| у.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и с |
| обичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновни |
| ред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не |
| из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити |
| држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где |
| или наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре п |
| ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време |
| решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гоми |
| оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих |
| р о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим |
| ио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај |
| и бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на |
| : „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, |
| ите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{ |
| и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчић |
| ета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели в |
| те: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{ |
| а смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; |
| , а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су |
| вају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их |
| ла, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих гра |
| не?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ |
| ља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу. |
| ; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносил |
| е, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где |
| кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам про |
| ма које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код овац |
| и ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово |
| } Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи ј |
| авати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од |
| њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то н |
| овна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону |
| го су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја зна |
| већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље |
| S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика л |
| ори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, д |
| не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, кој |
| или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?. |
| „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, |
| о.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и |
| мо још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема |
| одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога к |
| реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да |
| и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се |
| b n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи ск |
| ило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повук |
| ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њ |
| од ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви может |
| сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, к |
| се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, тре |
| и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буд |
| д да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема |
| и сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно г |
| куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, |
| а ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али |
| ца — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено |
| ли друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S |
| ад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и кој |
| близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одат |
| има на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло и |
| ћа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Ради |
| ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачег |
| е, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет |
| ање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче |
| е било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Так |
| ри, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где |
| ћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, кој |
| вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А г |
| .{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда с |
| тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње |
| ину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добиј |
| а и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живин |
| овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајс |
| } О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могл |
| те, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више па |
| и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од |
| по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде ци |
| читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и г |
| ни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, |
| века корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свеци |
| научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да чи |
| о радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и |
| ило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и |
| као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити< |
| адојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, |
| цу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села |
| ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити... |
| ли ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу. |
| у десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте |
| че.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} С |
| и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радиш |
| p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с дру |
| ца их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поп |
| намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Ок |
| клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На ко |
| ве по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има |
| , коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као |
| !..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чат |
| е учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала |
| ио на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати |
| а, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те оту |
| ицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ |
| собито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зат |
| А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу во |
| е воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} |
| м увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се |
| и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Јед |
| И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женск |
| } Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} |
| ш десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зов |
| уде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте |
| 8" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па се |
| нда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад им |
| е у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико |
| стало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам |
| у кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а |
| мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ |
| ти.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У ј |
| зде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и |
| да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко по |
| жњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> |
| на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа д |
| е? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Поди |
| опали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зид |
| кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жи |
| ема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у љу |
| уних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам |
| у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне |
| и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зат |
| еде.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Н |
| преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То |
| >„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на |
| ст да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити и |
| ак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он |
| ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и м |
| ова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Н |
| јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче не |
| и сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, п |
| може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, |
| да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче |
| њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора |
| га, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где |
| {S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на т |
| ново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега с |
| ачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то |
| е и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња к |
| то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не |
| ем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S |
| но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n=" |
| дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе |
| стике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, ј |
| е и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а |
| оли, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и д |
| на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и п |
| а слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, к |
| у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би на |
| {S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и г |
| гову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српск |
| у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта р |
| е падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените |
| вијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, |
| иши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загори |
| да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n |
| дине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, ал |
| сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> |
| стреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и о |
| ену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она |
| све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи. |
| нда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост |
| сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она |
| ваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не трес |
| у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} |
| Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за |
| о ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колик |
| д куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћ |
| има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом |
| о има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шесто |
| има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом р |
| ет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем |
| Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом п |
| ет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четв |
| следњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n |
| ује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у |
| има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом де |
| вих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом п |
| народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на располо |
| {S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>д |
| .{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десе |
| {S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет и |
| И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет |
| S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет |
| У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>т |
| ек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил |
| рви ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> |
| {S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — дес |
| јатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S |
| а гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад |
| о понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу |
| ричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико ка |
| ду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p> |
| S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет |
| овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет |
| данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је |
| очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А заш |
| .{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је пети |
| ?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до ст |
| од тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад? |
| } Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не по |
| ..{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте |
| аоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро. |
| - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском јез |
| асника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричан |
| су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их чи |
| ца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, гд |
| утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало |
| ло кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи |
| дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за с |
| сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народ |
| је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богосло |
| остарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученица |
| ка сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће |
| ним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају овак |
| били нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде |
| , и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђен |
| де у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А |
| а Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Ме |
| ти му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек |
| и смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско |
| ме женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред на |
| осподине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу сток |
| њигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписме |
| шчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два |
| ош негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће |
| може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој |
| равио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У |
| сла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на |
| ез овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи |
| е веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који к |
| дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавс |
| сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, в |
| зред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „ |
| вршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тр |
| а, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти |
| и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих |
| ђајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то д |
| ко равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одваја |
| олико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, |
| >.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу и |
| долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко најв |
| у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више |
| ога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, ка |
| но.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом |
| ка кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица висок |
| А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело |
| тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели |
| ужнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, |
| Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то |
| гавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечерав |
| и, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца о |
| ао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништ |
| да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине |
| о су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину |
| сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљи |
| зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У х |
| и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па |
| и деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећ |
| а ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <d |
| нас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да ост |
| омагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба уз |
| зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу |
| ку ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за ра |
| трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, кој |
| диша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, т |
| нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под с |
| ече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили |
| што прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и |
| > су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, кој |
| ти само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даљ |
| ваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добил |
| р није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не |
| онице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од наро |
| оде и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што |
| ли по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S |
| и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо ок |
| p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клуп |
| И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и |
| е још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је |
| ату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од к |
| олу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и |
| Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у проду |
| прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотв |
| а а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, ц |
| аршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, |
| } Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с |
| носио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село ниј |
| а школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било |
| све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кува |
| е и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и |
| е не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се |
| оспођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично ме |
| љење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме |
| ни су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, |
| 146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пи |
| м и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици. |
| где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа |
| трме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, |
| ко се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте |
| рства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним |
| ар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате |
| е, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њ |
| ло добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином инт |
| иди школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и |
| оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свем |
| ке могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова |
| а у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђац |
| школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одра |
| долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да н |
| и млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, |
| о 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су кис |
| е!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те с |
| вљали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се |
| ог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше |
| гао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком ист |
| ладића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Рад |
| је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља |
| 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака д |
| 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се од |
| ече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута п |
| ри као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нем |
| ћи и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слаб |
| а све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо |
| с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили пр |
| имали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну |
| ако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{ |
| а, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу дец |
| ло је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у За |
| еру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на в |
| је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрт |
| ом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да |
| ло му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а с |
| е не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много |
| Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} |
| екултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стањ |
| е знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А |
| његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на |
| да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, |
| шао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S |
| м да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднац |
| и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учите |
| е и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње мален |
| >Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале непр |
| ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са |
| дна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, |
| не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} С |
| а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и м |
| го.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек н |
| камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, |
| прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ |
| постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи в |
| добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се уч |
| и дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо |
| начајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећам |
| ле у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да в |
| по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га прим |
| ле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег |
| а да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно |
| и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад н |
| че: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је |
| инимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других |
| раже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој зајед |
| ш у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и пос |
| који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од |
| н даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Доб |
| и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе |
| утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четворо |
| о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и о |
| кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је |
| у најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{ |
| награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричк |
| ворио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме тр |
| о више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{ |
| рима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележи |
| ана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разре |
| ко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривин |
| иљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за |
| p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с |
| ш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; |
| е и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочиј |
| у своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржав |
| сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} |
| то се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је на |
| авноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па о |
| ор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке |
| .</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у |
| ој</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио |
| и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{ |
| оше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач |
| ната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, |
| лупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доб |
| S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у |
| је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нем |
| да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је са |
| Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљ |
| е стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упит |
| еће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу каме |
| т сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као пис |
| не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, меси |
| рове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије |
| е школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака |
| ражај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да |
| о био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, |
| љало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је |
| у да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="1 |
| и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту |
| е, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога |
| је могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и |
| стар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе на |
| је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>П |
| испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од |
| едствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на карт |
| еће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врат |
| ој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је |
| ов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и |
| една критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и на |
| ије имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим ни |
| стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет |
| ад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад |
| е, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио о |
| За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је |
| Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... |
| ки жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под соб |
| нитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором |
| толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ се |
| су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојал |
| што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на виши |
| лико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у прв |
| редовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Ради |
| моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је |
| ету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика из |
| војим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне |
| оше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован д |
| : на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А т |
| нели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печен |
| било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да у |
| једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку сви |
| и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви |
| о донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само |
| да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца |
| на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у |
| на запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па с |
| да, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро п |
| о од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу |
| о ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу |
| записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, |
| више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену |
| нимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако |
| замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, |
| д наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <di |
| нда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену о |
| се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу г |
| унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша |
| , у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани |
| и знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Ве |
| .{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свира |
| му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А к |
| школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div ty |
| ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу |
| ршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једн |
| едавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, |
| и.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и |
| причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историј |
| , а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не т |
| запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, б |
| д хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што м |
| ура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и |
| то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете |
| ате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, |
| ке.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; |
| поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли |
| на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си по |
| у школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку |
| ао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па в |
| и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и |
| S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже сво |
| Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе |
| ба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?.. |
| остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и |
| округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} |
| равља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће мо |
| у, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко |
| b n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из |
| Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је от |
| њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; |
| сте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Д |
| „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што |
| (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је прост |
| учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив чов |
| школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, шк |
| и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докл |
| т него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Ми |
| аспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишен |
| е направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неко |
| , колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо прими |
| да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у шк |
| осподине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањи |
| воре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, |
| и после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров |
| озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио |
| .</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и да |
| да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну он |
| чим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{ |
| ао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим |
| дићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би |
| } Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S |
| Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпу |
| тка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него |
| о се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учи |
| {S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А |
| .“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан |
| ју.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба |
| итељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о с |
| <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неп |
| лова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, з |
| Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда |
| еч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоимени |
| јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све о |
| ителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, вин |
| ј свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему ус |
| атељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опа |
| збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша |
| лике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учиониц |
| зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, ч |
| ак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, |
| Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да пла |
| Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас |
| у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и т |
| лован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благој |
| мену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Ан |
| А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="33 |
| више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких |
| постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, |
| Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви дон |
| навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зи |
| све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гле |
| руге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{ |
| држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да ј |
| ди, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне |
| ише живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће д |
| а по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара |
| тост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати |
| ој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд. |
| /hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично р |
| говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет ле |
| } А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта госпо |
| вори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав пре |
| чио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да уч |
| смо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, |
| само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не по |
| на.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и по |
| у двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А к |
| није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа |
| иту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлин |
| алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он |
| се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поре |
| и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће |
| им је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чув |
| ду на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су љ |
| овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Б |
| емо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо |
| озове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајстор |
| , одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...< |
| а инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар |
| примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, |
| >Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него д |
| е само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад ј |
| иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим ди |
| </p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер! |
| време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Ради |
| сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило п |
| се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорач |
| лечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако да |
| и старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за с |
| о да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и црта |
| ; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и |
| у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани |
| ображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер ниј |
| очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и д |
| асположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То |
| е се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n=" |
| вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зов |
| и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне |
| играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавр |
| д животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије |
| ас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада н |
| по било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојач |
| путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n=" |
| стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако |
| ти на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У |
| често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим |
| циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зи |
| {S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешнош |
| веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети з |
| естере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се об |
| та на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или |
| скрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, је |
| о зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, |
| с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у ду |
| у и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здрављ |
| ознавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и у |
| доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, как |
| повину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има |
| га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио |
| добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било с |
| ице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је |
| решло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбам |
| конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да до |
| "SRP19102_C10.11"> <head>11.{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сео |
| И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и |
| мењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{ |
| о, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| е су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се |
| и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарн |
| час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепш |
| ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу сагр |
| оље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за се |
| „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би поремет |
| чном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је |
| пствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, у |
| двојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу н |
| рају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо ра |
| , јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да |
| н без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без лу |
| ту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Сре |
| ема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота |
| е по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> |
| адиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељиц |
| је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, |
| пет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка |
| м и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету ви |
| особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природн |
| е избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрад |
| , капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из За |
| тике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, д |
| тар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо пос |
| покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} |
| ве по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} |
| а писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако |
| су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, |
| се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систем |
| да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто |
| рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните < |
| и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па с |
| у одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи |
| <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узми |
| едно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и ј |
| а оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да |
| знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекл |
| обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет |
| кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: |
| него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће |
| н брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправит |
| е не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где |
| Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога |
| или још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хо |
| шена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано |
| о је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у |
| леме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивља |
| ви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па |
| , где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио |
| цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јел |
| ко је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограни |
| део сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако п |
| идите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен |
| пред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање |
| љу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} |
| ћи књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, по |
| наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваљ |
| } И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заје |
| са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске год |
| а није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, свак |
| ао и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног за |
| а какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, уче |
| си она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дв |
| ом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се |
| ао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна |
| и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да |
| е.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господ |
| .</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам с |
| ојега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавије |
| м и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали з |
| т уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, д |
| то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 го |
| ли убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учите |
| ти“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада о |
| а је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на |
| леб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по дво |
| глу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да |
| „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} |
| оплије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усв |
| га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онд |
| ицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу св |
| ет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ р |
| предовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, |
| н радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остаја |
| ти.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају! |
| се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изази |
| отрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, |
| огрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да ј |
| p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога |
| пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет |
| его поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће |
| е земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше о |
| дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type= |
| говој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас |
| цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село |
| а ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p |
| !..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запа |
| сали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером ид |
| и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде ви |
| је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан ше |
| и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уве |
| озову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На |
| ml:id="SRP19102_C6.3"> <head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је поса |
| Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, ус |
| дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца |
| дин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али |
| мели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задо |
| без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што |
| има који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после по |
| ланове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им ј |
| {S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким |
| И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен је |
| Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S |
| , и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p |
| он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и де |
| {S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком |
| о сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбо |
| учним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми |
| на у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разли |
| прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, д |
| у је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петр |
| ли.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чи |
| неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завр |
| е на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то св |
| ајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја |
| ош само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, |
| ри: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута |
| бођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је |
| не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да |
| до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код ве |
| уку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те |
| како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни з |
| итали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више |
| ојем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S |
| >Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим от |
| а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ни |
| исано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и |
| имао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неко |
| .{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станов |
| , од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi> |
| !..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S |
| , испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{ |
| ни појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извор |
| авите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа |
| ари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који |
| ом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преград |
| о пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} |
| једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Ка |
| ењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, |
| ц и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, |
| олаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да проши |
| ије толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред |
| ла ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато |
| : „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди мо |
| де: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде |
| дгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун |
| од ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да |
| ш?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S |
| д му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он поми |
| врше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па |
| амење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет |
| оје је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко ум |
| у у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта ј |
| ашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — |
| то не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно го |
| {S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко з |
| Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није пр |
| ти шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, је |
| је је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да |
| во код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на |
| , овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо |
| едајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли ј |
| .{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него |
| во а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес |
| ваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете |
| Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е |
| ?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пи |
| с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} |
| ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси |
| вењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво |
| во слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да чит |
| је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут |
| је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та |
| ера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је с |
| ре; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је и |
| ут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто д |
| ар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{ |
| је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: ш |
| ?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} |
| укописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у |
| ајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тес |
| ад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S |
| лова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, |
| ме: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње |
| е је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не |
| ово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад п |
| о лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа |
| слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајт |
| а то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два < |
| сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него заса |
| ошена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица |
| p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по |
| а кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је поче |
| о и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да спо |
| а таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! |
| игну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну ру |
| зао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: к |
| А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуц |
| о на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су се |
| томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се заврш |
| овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и с |
| даде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њ |
| ше, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако |
| , него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> |
| тена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђа |
| преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено |
| м и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукам |
| јо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо намести |
| } Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће |
| Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се з |
| ју и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је д |
| и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о т |
| у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико |
| у боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети. |
| /p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина поз |
| " /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове кл |
| > <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око ш |
| у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане |
| носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испу |
| преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува кри |
| Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} |
| амо је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад пл |
| то овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде мног |
| да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче харт |
| зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица |
| сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице |
| </p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад |
| ку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код прв |
| ико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе |
| о, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу |
| ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су |
| Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, д |
| кладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и |
| еби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n |
| адиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар |
| О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти |
| елу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загорич |
| еколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, |
| им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито ре |
| ћега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те д |
| а њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад дух |
| едала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша |
| читељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће |
| .{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли са |
| пречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто |
| трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране |
| ледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи р |
| а градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно |
| окле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкоп |
| аблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чув |
| е.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{ |
| квар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа. |
| Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се |
| на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад покл |
| а се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По |
| уда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом |
| ли крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, ко |
| их је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика |
| е свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, |
| и гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани измеђ |
| ме и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и вазд |
| иде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам дол |
| ој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја |
| је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по оно |
| нају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се п |
| ваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре ј |
| ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију тер |
| из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{ |
| {S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носи |
| да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом |
| <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с он |
| отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога од |
| дан нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао |
| а на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онд |
| де се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равни |
| се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сад |
| има виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за сва |
| шем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазил |
| ас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је |
| еди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов нај |
| а, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их |
| ...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, |
| ке, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и м |
| сио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља ра |
| месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, о |
| н уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; ал |
| ељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и р |
| еше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о т |
| у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазит |
| вање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није |
| и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао с |
| твара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромиј |
| у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао. |
| ите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пре |
| Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите ш |
| што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ов |
| . одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походила |
| ојте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли |
| га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће |
| е научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и п |
| дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан чо |
| прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од те |
| акве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија |
| гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему |
| загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за је |
| ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{ |
| смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погл |
| амо неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после ширил |
| еарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо да |
| ило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукај |
| ад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидан |
| виси од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправљ |
| развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег |
| риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива |
| !..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста! |
| ба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води? |
| >очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S |
| е: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погл |
| ст и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, он |
| ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Дост |
| ..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите |
| их и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продав |
| во да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каж |
| е?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што с |
| {S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у букв |
| .{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите |
| {S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод б |
| од ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите м |
| лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слов |
| перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} |
| од ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му |
| Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то до |
| дова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи п |
| <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да у |
| пштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} |
| ише но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, екон |
| ако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с |
| ва.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и |
| , Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} |
| да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места з |
| градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто |
| почну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се ниј |
| ле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, |
| није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре се |
| оје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер |
| на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко |
| ога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему ра |
| против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се тро |
| а и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другоја |
| ве.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно |
| по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке |
| едовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n |
| земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. |
| hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пи |
| („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, |
| јсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и |
| ве стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове |
| чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може д |
| дни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, |
| ампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано |
| о мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штамп |
| у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је |
| па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље |
| ом и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама |
| полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и |
| богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одр |
| прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ п |
| лом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по ду |
| оји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну |
| то је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најгла |
| малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривред |
| троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље |
| лој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да |
| угачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је |
| их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На по |
| о овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите бу |
| } Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</h |
| еци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику |
| се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће |
| мица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и |
| цена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} |
| S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете д |
| та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме |
| е само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за |
| ако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим |
| где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао |
| и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна пло |
| ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи пе |
| северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: исто |
| те овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на ко |
| зио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} О |
| руго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је стр |
| „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо |
| је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, ист |
| ојој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се |
| јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу! |
| била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је |
| ога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио |
| војом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како |
| у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и |
| } Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и ни |
| ижих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповес |
| х је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њихово |
| се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак н |
| тији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: он |
| "SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се |
| ставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него |
| и ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од |
| ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} |
| боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али |
| адржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које пред |
| у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Т |
| ко ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших |
| ..{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна стран |
| Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са запа |
| а дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне |
| д, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте т |
| и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} М |
| А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је н |
| сен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове |
| .{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви с |
| и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајсто |
| ову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с как |
| часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши |
| а за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учи |
| ене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета ка |
| е ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ков |
| ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саћ |
| у; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема бе |
| „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде |
| о и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошни |
| ко цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагн |
| на, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здрављ |
| Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина по |
| ар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе. |
| м крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца |
| гао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељал |
| И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању |
| се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер по |
| „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и |
| ма се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има |
| тетом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, а |
| нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, |
| јао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио |
| .{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело п |
| рстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије |
| његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Ми |
| ују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, |
| о парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, о |
| да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај |
| у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно |
| ="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачу |
| у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи н |
| е су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проуча |
| > ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашњ |
| у име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били од |
| ље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте |
| е која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети |
| ирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у сва |
| те све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио раз |
| има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, к |
| стим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стр |
| а је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вече |
| осматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега теже |
| рива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у град |
| и пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер с |
| краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су ч |
| S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куд |
| сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети |
| па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окр |
| , да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> |
| и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве |
| злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и д |
| дигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте спор |
| ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том |
| трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је р |
| аучили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изо |
| о год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна сл |
| ам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите |
| анпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} К |
| јој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу п |
| у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички |
| по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изго |
| предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} |
| аже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и п |
| под столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се |
| {S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне |
| могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{ |
| то год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да н |
| их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не |
| е деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „ц |
| та.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А |
| че, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> < |
| и су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онол |
| олико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} И |
| ..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице |
| разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода и |
| ио под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је оби |
| S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана прави |
| остељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе |
| не ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни из |
| да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба |
| не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и р |
| е кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако ј |
| завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само |
| е.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било з |
| људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не т |
| раш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отро |
| иша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у |
| су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели дво |
| све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се оп |
| ако да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је |
| ске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ реч |
| нађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; |
| ка, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље |
| писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S |
| праве по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{ |
| ву справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и |
| у и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у |
| ћу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ б |
| то људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто св |
| се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак |
| д се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi |
| тке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и |
| пет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} П |
| ..{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа |
| иљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школ |
| навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како с |
| да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по |
| е, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и то |
| лу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, как |
| ато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. С |
| на да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута |
| е десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таб |
| уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, как |
| о добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да |
| д свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће госп |
| е, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на прод |
| авније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да и |
| а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите |
| ами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод |
| села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба |
| И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поез |
| ни; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто |
| те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порас |
| моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој р |
| маћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и |
| агоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{ |
| ародне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се мест |
| тали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по в |
| илац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут! |
| а их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десе |
| сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, по |
| и Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ос |
| ју га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p> |
| ло.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши бил |
| .{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} О |
| и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја |
| овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, |
| ко постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је пров |
| може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и к |
| есу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него |
| неш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједн |
| а <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} |
| о да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да у |
| читавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „гл |
| вују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па посл |
| сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ |
| а и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{ |
| апамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га к |
| p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојт |
| тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и |
| хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што у |
| Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писа |
| лова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да л |
| лазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке.... |
| 297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били |
| више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да в |
| шиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросил |
| бли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је |
| расти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу |
| ок се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не мо |
| а, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о по |
| , који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи |
| х зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мис |
| а се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а о |
| .{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу |
| којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необич |
| >- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, не |
| ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на с |
| може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око |
| утрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да |
| вите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p> |
| ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} О |
| оје се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и |
| > <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од бл |
| била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла н |
| но, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричан |
| им алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше |
| ове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по д |
| енијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њин |
| д и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" |
| S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти у |
| зред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећ |
| а тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу нека |
| ли двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају б |
| а да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће д |
| } Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди к |
| злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су |
| е вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поје |
| а с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и одн |
| време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе ка |
| оме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И |
| емо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“ |
| ?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми х |
| рника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није пр |
| ућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице |
| /p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да поне |
| м...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали с |
| е.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им |
| ишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> |
| /p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили |
| {S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање |
| Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су са |
| ији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да и |
| да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких п |
| ред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајд |
| њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi |
| ем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један |
| даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а |
| ече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, |
| показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па уста |
| тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па |
| Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите |
| еље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила |
| а.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека |
| дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете реч |
| S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају |
| селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте с |
| ата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Ми |
| еца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша |
| Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Рад |
| ци пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању |
| асладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика |
| И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамт |
| скоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} |
| свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју шк |
| је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није бил |
| Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} |
| ехани две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у |
| сила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним непр |
| то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишће |
| е лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S |
| , ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни |
| и опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица |
| S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Кол |
| два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на д |
| оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге! |
| да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S |
| ужите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n= |
| — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — |
| равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — |
| у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули нап |
| а их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа |
| /p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад п |
| p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Гд |
| оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је ос |
| прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато |
| диша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да до |
| о не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то м |
| да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече |
| дно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за пос |
| што три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено |
| екла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запит |
| како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје ду |
| ивице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и н |
| /hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридес |
| а и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе |
| ш доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком ст |
| , да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да глед |
| дном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није н |
| министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше |
| су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да ов |
| е, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је нас |
| не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су св |
| е захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да |
| } И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да сту |
| ац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме п |
| у оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не |
| и се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо љ |
| им речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим с |
| ши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има мн |
| ло и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само |
| цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, н |
| ужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има |
| душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вер |
| екова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један др |
| ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каж |
| сти божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог |
| апише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: |
| ати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући с |
| повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S |
| ије, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то н |
| омагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, з |
| ивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беш |
| и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањск |
| у на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле |
| да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опе |
| ку сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а ли |
| >— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p |
| исне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима |
| падајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“ |
| но и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се р |
| м је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас позна |
| планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће |
| е од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућниј |
| записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете |
| .{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да ј |
| ио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне н |
| спросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Ради |
| ду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама! |
| , а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скоч |
| матрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S |
| да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни к |
| емојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца |
| а је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, |
| е Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Јо |
| еци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве с |
| таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују |
| е у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали свак |
| {S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, |
| ра дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да |
| пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда |
| оваке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће |
| своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица мог |
| о књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радиши |
| одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</ |
| вно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао в |
| да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта |
| ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза |
| Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће |
| .{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је д |
| ; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнак |
| ко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном |
| на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно |
| већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четв |
| сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак г |
| оређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли т |
| ече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Коли |
| о друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има деве |
| свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?. |
| Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три ред |
| олико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одв |
| едовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио |
| лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у виси |
| је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окрећ |
| и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „засе |
| ли од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, |
| и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у сло |
| по време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <div ty |
| о много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да |
| , како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi |
| S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, |
| чимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су н |
| али ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, |
| е, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> |
| ко је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер |
| спод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би |
| ма кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођ |
| , да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а то |
| забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у |
| их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају |
| што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и н |
| оћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима ш |
| али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много ов |
| ћу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући де |
| сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тог |
| варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па |
| икне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у |
| упу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био г |
| огу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Ра |
| што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одв |
| ћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друшт |
| } Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је б |
| еданпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује к |
| њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао ова |
| олико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада |
| колску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи |
| узама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрав |
| рима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се т |
| оне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би |
| рцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За |
| упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су |
| и читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни |
| ок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је о |
| ном његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и он |
| сен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не |
| , и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме о |
| те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда |
| вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добив |
| редмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n= |
| а себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели |
| међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од |
| олској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А |
| рејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудв |
| оје носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има |
| е жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваља |
| И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, |
| укопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, как |
| совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div type="c |
| смејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стра |
| ите право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно. |
| зло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је |
| н је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да |
| ао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у чет |
| ви мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и |
| е питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је |
| е беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све |
| дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варо |
| И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она |
| ва дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице |
| и ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу |
| ..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако де |
| ба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А к |
| ло, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио |
| кова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штого |
| пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само |
| дишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Рад |
| ко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети но |
| о је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општин |
| S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам |
| ...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео |
| ођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и |
| оповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава |
| и грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по в |
| ело огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и |
| андуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако |
| о је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало |
| јој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим |
| } Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато |
| ашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на по |
| нас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} До |
| уре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{ |
| руги радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку |
| платно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план |
| су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети у |
| и у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било |
| није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краћ |
| {S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни јед |
| b n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска |
| ма је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају к |
| у у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у шк |
| и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша |
| оричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној пр |
| е, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли |
| ала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, в |
| аучили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорни |
| .{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А к |
| га, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и |
| њига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: д |
| ако много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више |
| што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много |
| та је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке з |
| ако што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушк |
| х одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велик |
| руже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша и |
| ало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по |
| и.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не поз |
| ао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и с |
| ле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, |
| ду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Ув |
| нога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечен |
| писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из кућ |
| плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план би |
| је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега |
| а би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и |
| су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од дру |
| уди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже пер |
| илија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћ |
| је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, |
| горичана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, |
| рачунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду |
| — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ов |
| оја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с но |
| е ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код |
| лово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и |
| рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, б |
| Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих им |
| >з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <h |
| /hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — ув |
| /hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја. |
| ба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и сл |
| ТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе |
| учно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати |
| а какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи посл |
| О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним |
| загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с де |
| човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би |
| о, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима велики |
| !{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и в |
| . „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, |
| у своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то |
| емирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа |
| и о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како |
| школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом. |
| екиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, ка |
| пред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим једа |
| олео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, |
| {S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате. |
| р и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали |
| шљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се |
| } Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу |
| ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики пр |
| ико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{ |
| упи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви о |
| не,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да руши |
| ћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу под |
| <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и рас |
| осао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих м |
| на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито |
| нак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направи |
| и децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бир |
| па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти |
| ди.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> |
| {S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећ |
| n="339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме |
| ши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин минис |
| ом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе д |
| г нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с уче |
| штамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега ш |
| и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> ко |
| је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте и |
| ли него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно.. |
| све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за |
| црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} |
| да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да |
| лела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас |
| ицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Па |
| е десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведриц |
| , да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и даб |
| азите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на |
| у, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста |
| н баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онд |
| ите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток |
| А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутр |
| не!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да |
| и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не м |
| а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио |
| рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, |
| а буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га св |
| тедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас |
| лу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо |
| азговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да |
| оје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи поче |
| овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S |
| ки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње |
| кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напре |
| може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа. |
| слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша шко |
| ку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окр |
| </p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти р |
| } Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div ty |
| ако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} |
| мо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед н |
| p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> |
| о није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим |
| што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и кол |
| ући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и |
| о, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, |
| вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метн |
| , али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле м |
| џбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требал |
| култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: |
| ни ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </di |
| м дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и |
| е шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тро |
| о и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: з |
| Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p |
| Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само не |
| губио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет зава |
| оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био н |
| } Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги |
| а стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и д |
| и и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здрављ |
| иве онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај |
| да сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на л |
| станемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па пос |
| ешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо в |
| да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чува |
| } Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права пос |
| летку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и з |
| писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Р |
| аб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити |
| или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</ |
| ко не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које |
| а он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а н |
| ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче |
| па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га |
| вала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што в |
| воме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо жи |
| а и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким посл |
| еспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју нес |
| те били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће сел |
| до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњи |
| уци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село |
| да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту |
| а некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо с |
| амо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљк |
| отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, |
| дгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S |
| Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа |
| у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање. |
| е руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спуст |
| вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Ко |
| ше баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а |
| све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И ср |
| бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ст |
| али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет дин |
| но, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти ј |
| едно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, |
| и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не |
| На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша |
| је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљи |
| ишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Нас |
| ави?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Р |
| /p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја м |
| {S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А |
| а калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и |
| међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „ |
| радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овц |
| неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав б |
| и мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиг |
| чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме |
| и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити |
| ише чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али |
| се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напред |
| ви, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, д |
| , те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} |
| па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом ш |
| ао што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа |
| говори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца |
| а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли ј |
| а су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико с |
| ече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласн |
| арем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушно |
| о многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с о |
| премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све о |
| као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам |
| женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите н |
| ком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p> |
| : „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: |
| а редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пи |
| , а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пиш |
| о сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{ |
| земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако доб |
| ља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} |
| за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} |
| ле мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта д |
| децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићет |
| кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само |
| власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>измеђ |
| о овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша |
| ни није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} П |
| а немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упит |
| о неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине |
| и да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише |
| а изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем |
| але би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљодел |
| ка је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је |
| јати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо на |
| Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу |
| најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за п |
| и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани послови |
| а она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече |
| оју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друг |
| е воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А |
| разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ |
| Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован |
| Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукар |
| ба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо з |
| тељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих |
| мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, |
| и, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметн |
| те да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{ |
| да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не зн |
| на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више бара |
| авање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само |
| во моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покал |
| је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задово |
| шће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје д |
| а стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашт |
| говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме |
| ње пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стоти |
| одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се |
| ни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар ј |
| : „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на ч |
| међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику |
| а!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете јо |
| ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће |
| е па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које |
| сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре |
| чи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, |
| велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, к |
| {S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде по |
| ње зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га |
| ајвише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и |
| е. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај пока |
| р, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линиј |
| ко путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу |
| рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле за |
| ога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и м |
| ри.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то рад |
| атворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, госп |
| споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгл |
| ли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђ |
| јем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>... |
| де ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ј |
| овника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> |
| п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>ре |
| ренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{ |
| о ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да |
| <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја |
| ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца |
| вати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p |
| е, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо по |
| их или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад |
| је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Ш |
| права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвише |
| ли га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с ка |
| им још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништ |
| ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда |
| порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p |
| зиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, р |
| сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам |
| пред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрс |
| .{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, |
| е, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„ |
| Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и |
| . „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу |
| Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано |
| видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите |
| слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете |
| без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бри |
| и лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце |
| авите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е |
| сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S |
| е.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево ка |
| му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну п |
| е, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље р |
| на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову т |
| датак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две с |
| е ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што |
| и ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{ |
| ављају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој т |
| нда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да остане |
| жавно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој в |
| кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, п |
| в понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту но |
| у.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у |
| а тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака дес |
| здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има |
| ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“ |
| пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом |
| из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S |
| ушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мо |
| бије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које |
| , треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и так |
| , неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{ |
| кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети |
| пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста ја |
| S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем гр |
| ревртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си н |
| е даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненад |
| нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И |
| з подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помо |
| а се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом |
| ли врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша |
| ва.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} |
| и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и ов |
| до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на |
| о покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу свој |
| ет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита |
| p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што |
| с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по к |
| требе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 с |
| покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава |
| <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су |
| толара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави |
| друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да |
| И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено |
| .{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, |
| ело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, рев |
| у се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, |
| уће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, д |
| ују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, |
| је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је с |
| у могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуш |
| петану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И |
| Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивал |
| ра а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао |
| ша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих др |
| гу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда |
| екао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи |
| ну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе с |
| је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако да |
| њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да |
| а овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусрето |
| се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из судниц |
| оју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који зас |
| пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродн |
| то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца |
| земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га |
| ла, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је са |
| то ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>П |
| Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговар |
| то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабо |
| и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролећ |
| ; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до д |
| е у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкод |
| у годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура |
| ихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јај |
| лека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сва |
| оге угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да |
| Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и к |
| диша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио |
| дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Р |
| в, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, дас |
| епа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, е |
| чицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му з |
| а онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокош |
| сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да |
| Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову л |
| знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколи |
| де.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</ |
| а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два |
| ом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред шко |
| а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина |
| у: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, |
| е, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју |
| .{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{ |
| о брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и |
| опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једи |
| е како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попаш |
| вор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо рук |
| дмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали |
| ко, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све |
| школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, кој |
| <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, |
| деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанк |
| т навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде |
| обрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве |
| аде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде |
| унца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, |
| имише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да |
| Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили |
| а; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из |
| а још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају |
| игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци по |
| очну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цр |
| „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч и |
| ркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удр |
| p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„ |
| </p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће |
| >„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао понос |
| ле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, за |
| <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила с |
| ку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несре |
| чи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајк |
| 46" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлет |
| олу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И та |
| песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру. |
| не вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу |
| ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиш |
| жи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и |
| змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> |
| ба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово ко |
| >з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi> |
| ине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јара |
| По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може |
| .{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле< |
| , коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријат |
| "22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сес |
| е, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка ј |
| ма с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каз |
| те га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно ид |
| д цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта |
| о у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то |
| ибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у |
| огледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађит |
| гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајма |
| учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасн |
| положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да |
| тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако и |
| кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину |
| ња од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме. |
| а ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници |
| сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача |
| еју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би бил |
| и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче |
| е, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изиш |
| мет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Ми |
| Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњ |
| одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; |
| ама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</ |
| пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> < |
| Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Рад |
| а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: |
| } Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, от |
| ога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на тре |
| ром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је |
| и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и |
| а јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх |
| го већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли б |
| ле две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логич |
| много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у жив |
| није, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је д |
| е.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити приро |
| ади млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што г |
| дница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од |
| обито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само |
| 3.4"> <head>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и |
| му, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани на |
| тнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Попра |
| приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дв |
| и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бо |
| Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да и |
| ем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било но |
| коле ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стран |
| подине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Ов |
| воје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са кр |
| ш десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци с |
| срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Ал |
| омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те п |
| о практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боро |
| рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад с |
| етвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новин |
| да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, кој |
| на је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћем |
| расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у из |
| ше.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато |
| его сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напор |
| загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S |
| бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељ |
| ор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А г |
| он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао |
| подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је |
| и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да |
| т, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан у |
| кови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да |
| А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, госп |
| ..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} На |
| црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по де |
| Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, |
| ерије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гл |
| ака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?.. |
| тања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој заб |
| рао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И а |
| стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи с |
| .</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да |
| за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили с |
| еструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиш |
| овуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се саст |
| у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени нова |
| ло време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и |
| припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да ј |
| а је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине |
| су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви |
| је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{ |
| акле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако |
| познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{ |
| оје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају ра |
| у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} О |
| еђу два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему |
| рите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледај |
| ?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати л |
| ани?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово |
| сет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у |
| лова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} |
| та ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара |
| треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред ње |
| е је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које ј |
| д њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите |
| Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је |
| угу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазит |
| у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Од |
| страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} |
| S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код |
| <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у |
| и: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо п |
| : „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскоч |
| ина он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учи |
| о:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p |
| <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мен |
| а или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде? |
| је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — |
| те на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овак |
| лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта |
| {S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша би |
| сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље по |
| i>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је |
| није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да |
| d>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да |
| јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђа |
| за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“ |
| пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?.. |
| о се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?.. |
| пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Је |
| то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, д |
| ће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци |
| ат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би |
| ути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша |
| школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави |
| а и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у и |
| е дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} |
| њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лак |
| чне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чег |
| е.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, ка |
| мао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име |
| а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или в |
| књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је |
| о има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац ж |
| рвег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није т |
| ло другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, ко |
| да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ |
| ако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој |
| још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млаз |
| а што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо |
| као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духов |
| 272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељ |
| ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој |
| Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све |
| е уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} |
| ка виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за кој |
| а“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колик |
| љиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!.. |
| да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; |
| тати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико |
| бро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је |
| којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање сл |
| колу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, ш |
| а се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам вошта |
| у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што |
| вете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљен |
| чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нис |
| умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га |
| могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђе |
| S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Рад |
| } Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешно |
| в брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је |
| <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре љ |
| аве“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацим |
| лом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помоз |
| е <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi> |
| Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> с |
| генишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p> |
| ст што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да |
| лас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о |
| диша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните н |
| он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и |
| цу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су |
| Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ реч |
| а после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену |
| своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и < |
| околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Д |
| ече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти |
| иловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га ни |
| омисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не |
| ио и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прек |
| да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба бил |
| ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му |
| Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се |
| за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је |
| уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадош |
| удове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у |
| ј даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је ба |
| опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и |
| оље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више |
| Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је |
| једно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и |
| отову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упит |
| и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у нек |
| ичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с |
| Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он м |
| Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови д |
| да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, |
| ук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отић |
| како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила цар |
| о одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну |
| да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу мле |
| е и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> |
| реднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Р |
| ј акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је уч |
| греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, д |
| словац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Рад |
| леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје |
| дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и н |
| то га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, |
| творио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог |
| луша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете |
| и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било ј |
| ве боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има ш |
| е своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и |
| највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан |
| а, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је пр |
| или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити |
| а наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цр |
| ици; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више |
| абрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало бе |
| цем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од пру |
| сти звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа |
| и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далек |
| и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша |
| детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у |
| д познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности |
| Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За |
| се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто на |
| по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што |
| ка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли |
| створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави с |
| зва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} |
| чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је |
| сао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по |
| оле или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је |
| зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је наба |
| друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то вр |
| ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на овак |
| ји при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: |
| ога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао п |
| ово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово < |
| ово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово |
| о <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ов |
| који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и пок |
| елео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома |
| дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже |
| Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ће |
| ругарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, |
| лова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је дан |
| и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „ |
| вењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се |
| .{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колик |
| а шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова |
| ио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од н |
| } Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и о |
| тима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} О |
| аку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје д |
| ама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и |
| вет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и к |
| х судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да бу |
| х школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега |
| човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и |
| н зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој сре |
| ако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и |
| оме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, бу |
| >— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да |
| ети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци |
| ра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се |
| учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа н |
| оспе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељ |
| „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за |
| ако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник ни |
| ану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А |
| ако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла поква |
| одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглав |
| еба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало ме |
| већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило |
| требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три |
| а мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за |
| могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни |
| ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије |
| обри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. |
| у здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и н |
| је или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда |
| ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај |
| одижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И |
| је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти мно |
| већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о |
| и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се |
| им, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али рак |
| тарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да |
| еки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најста |
| овекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за ше |
| веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, |
| не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки ве |
| еле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, на |
| него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да гре |
| је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што |
| на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен |
| е јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ва |
| и) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варош |
| ле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично |
| ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпун |
| крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су |
| е и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, |
| ло.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека не |
| се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомир |
| их књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у |
| а мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у |
| ме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и оп |
| огодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи уч |
| је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље |
| но га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши |
| енску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било |
| ишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова |
| на; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја же |
| што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове |
| е у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан све |
| огодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати |
| зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Мо |
| свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите |
| еда као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} |
| ма, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њих |
| о?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па г |
| то ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то п |
| {S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. |
| дговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— |
| кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу пр |
| о, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за ш |
| опно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и поја |
| оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} |
| отле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камењ |
| а пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да по |
| дакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на кој |
| !“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непрос |
| иладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{ |
| рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у |
| ребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, по |
| мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, |
| ица стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи |
| Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и к |
| школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то уч |
| тери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пази |
| ју толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да наба |
| ичанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и р |
| повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности |
| они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега |
| дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу |
| стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Ч |
| што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но |
| есме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на с |
| ове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова |
| амо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегле |
| Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</h |
| идели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Км |
| коле.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај |
| еља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} |
| {S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у год |
| у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је н |
| сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са |
| И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> < |
| а ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људ |
| ла твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила ок |
| пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S |
| вот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку с |
| мо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу згра |
| а ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, д |
| е сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> |
| ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша н |
| е подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело |
| о у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учи |
| када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема |
| пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман |
| но пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<ti |
| Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politikon</forei |
| стаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Са |
| а подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од |
| умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од |
| види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песк |
| и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два |
| во и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису |
| пет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет |
| кономију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> |
| ију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који |
| а их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да и |
| е и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вешт |
| ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с прос |
| духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, |
| е.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{ |
| е</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако |
| ицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљ |
| и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" / |
| угу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа |
| еме крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу |
| нствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако ј |
| дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загори |
| кога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој |
| тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно м |
| } Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северн |
| ати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад уз |
| како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физичк |
| мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити |
| /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђа |
| могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано |
| нице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не |
| дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избор |
| на полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђач |
| о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах до |
| сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се т |
| м, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је |
| рове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и |
| а написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школс |
| Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да |
| И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече ч |
| муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеск |
| ретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћуј |
| лавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, |
| олико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и |
| .</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда |
| аправили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а |
| о, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, и |
| о и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој |
| више плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у в |
| Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па д |
| сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, |
| } А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је |
| објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније |
| а.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уо |
| део у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога |
| и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два |
| н човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живин |
| вине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, ш |
| стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и |
| , да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, |
| томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало |
| ри, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код |
| о поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, |
| су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и |
| могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој с |
| гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дот |
| мем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи |
| едну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно др |
| пречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те |
| да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га посл |
| и је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је р |
| и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А |
| арода у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не |
| i>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чи |
| ајлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да |
| ри.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи |
| S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну пра |
| !..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, |
| се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео |
| , а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господ |
| логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије. |
| одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али |
| адиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза и |
| а сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда |
| А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни оног |
| /hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите |
| е поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су в |
| с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако |
| ибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово |
| {S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још о |
| ша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њи |
| мана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам паро |
| се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он |
| те здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не |
| који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаш |
| шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по не |
| „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на и |
| али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чув |
| иње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се пит |
| ли је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим сваки |
| ем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А |
| не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није |
| ован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече н |
| ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рек |
| {S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани шт |
| n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена |
| да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танк |
| нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="21 |
| едела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне. |
| та, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто |
| а ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S |
| да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја. |
| се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по |
| зумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; |
| о се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Ра |
| м овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ ис |
| е и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су |
| и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним з |
| ов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима има |
| д је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те ј |
| ад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и |
| не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У |
| или поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га |
| бри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучил |
| рњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити |
| после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и |
| им механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не с |
| Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескака |
| седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован при |
| повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле |
| ајвише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да |
| филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било |
| ке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само порав |
| еда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} |
| } Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и |
| е ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћ |
| изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш? |
| } А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p |
| сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше |
| о Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао |
| ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Рад |
| овор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по пла |
| ва целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S |
| а руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у |
| , чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и дру |
| у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је нек |
| то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А какв |
| се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у ц |
| овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада |
| .{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета бу |
| свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља |
| ио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је мног |
| о њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци |
| је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морај |
| направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{ |
| и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана о |
| тао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао |
| се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али |
| итало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су дру |
| димо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е пра |
| ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трог |
| моћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допа |
| , да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је |
| , као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је он |
| ата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељач |
| људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} |
| вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малт |
| ке и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушил |
| одине у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, су |
| } Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ |
| усија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, нег |
| е; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, з |
| ини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити расп |
| и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интерна |
| уги.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што |
| и, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузд |
| ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње упот |
| пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта |
| раде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израч |
| државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће. |
| ао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x |
| и.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи |
| ко ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо |
| и.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А |
| и овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, |
| ка.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; е |
| оручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} |
| у равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{ |
| И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па |
| ово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мур |
| н исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па |
| ао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о он |
| ма и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више ц |
| га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао |
| а или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан |
| и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} |
| они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И са |
| и концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је о |
| те земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топло |
| ју, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па как |
| и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене |
| да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више |
| лике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав б |
| и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} С |
| е од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвал |
| аблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем јо |
| реднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих ова |
| сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет сто |
| д се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који |
| по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га |
| едне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а н |
| И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па нат |
| ар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писа |
| о, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела р |
| одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Т |
| д пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњи |
| дња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поде |
| — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на харти |
| или ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупа |
| мо с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Уч |
| шина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{ |
| али учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет |
| оли; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ак |
| и и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућ |
| Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунц |
| и у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, за |
| го бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што |
| буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знат |
| е трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратност |
| ео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда |
| познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писан |
| оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S |
| о и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела |
| њу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све прак |
| ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напусти |
| је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновниш |
| Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с п |
| још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали з |
| аданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, зн |
| продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је н |
| оји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут |
| по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хран |
| ћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушал |
| ажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, ло |
| је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље |
| ли и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први |
| шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чуди |
| и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имал |
| вио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ |
| ћу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не са |
| југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго је |
| наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, пр |
| па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и |
| дну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} |
| а, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне в |
| , ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и тр |
| е?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више ниј |
| а и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него |
| е одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, |
| <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да су |
| .{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно |
| мао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Ист |
| а се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђе |
| ују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиш |
| е самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде |
| а, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут |
| учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изг |
| ди давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом |
| партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војс |
| е <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi> |
| ћарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиш |
| напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите с |
| , да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али |
| настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово |
| .</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хв |
| о путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници |
| ио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вук |
| на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начини |
| о даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“ |
| оје дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му |
| нули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није т |
| А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се так |
| ео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печен |
| ...</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Са |
| нуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} |
| опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Го |
| а хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру |
| а држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се тру |
| утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је п |
| о!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве |
| само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напр |
| ер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била |
| дове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важ |
| угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да |
| зобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млеч |
| тпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{ |
| ко и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="c |
| сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да о |
| реко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајн |
| ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је с |
| е могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кован |
| га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се |
| отиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је |
| оме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Р |
| јузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и нало |
| .{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с |
| то не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова та |
| ела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{ |
| удих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је |
| кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи |
| 7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} |
| Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешт |
| S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња |
| нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први |
| ле до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две руп |
| дина“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било п |
| види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође |
| ширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбољ |
| исаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице з |
| издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то леп |
| то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божј |
| тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли |
| ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, к |
| и пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да |
| .2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школ |
| школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од |
| так школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада до |
| е сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим одело |
| ља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо от |
| оту своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оце |
| час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци |
| head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен |
| ка, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не п |
| модили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани |
| " /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су пр |
| Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом ме |
| не?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо |
| год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки |
| сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову згр |
| епу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња г |
| вим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора в |
| је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна |
| нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женин |
| е докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер сву |
| те.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код |
| десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци позн |
| у могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да шт |
| „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Мо |
| има овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама та |
| есму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења |
| слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка |
| Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћев |
| лободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми |
| , кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога |
| го више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом |
| чео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{ |
| , теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми |
| кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах |
| одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су с |
| и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зград |
| о тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је |
| ужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је |
| ма право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпос |
| за Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који с |
| даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на |
| ло мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било |
| , која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и к |
| оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирић |
| аборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им ј |
| себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није |
| има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варош |
| ерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помиња |
| по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год |
| руге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе |
| ло, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љуба |
| о у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, |
| мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било ми |
| о саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добри |
| га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања од |
| земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је пресели |
| иран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена |
| м погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само |
| S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>З |
| адозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе |
| а што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у |
| мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили |
| вет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест |
| има и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и такв |
| реме преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с велики |
| аду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевти |
| њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио г |
| чају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер ј |
| но и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље с |
| хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздуш |
| шим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у живо |
| може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу истру |
| ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној к |
| све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна с |
| у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презимено |
| периле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и дир |
| продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су |
| зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било |
| гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а ж |
| ога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успе |
| и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с уч |
| о.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непо |
| дионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији ра |
| head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с |
| ики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена сн |
| у, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} |
| не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, |
| нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољс |
| ади све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па ј |
| ила је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе |
| , а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђац |
| р сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изн |
| пски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане сли |
| које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S |
| вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n |
| напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом при |
| ртију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема |
| где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читав |
| за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један М |
| адост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је |
| нули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност |
| их клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити |
| то ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су с |
| роду сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самог |
| у, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му б |
| ше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Д |
| мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни нар |
| не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо дел |
| д сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светл |
| љива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово не |
| орици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, |
| о је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapt |
| основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не н |
| ко вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, па |
| брише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све н |
| и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита |
| ишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је свак |
| } А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Он |
| Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По веч |
| ака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запита |
| аким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: ста |
| ту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калог |
| је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда |
| то јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те не |
| е ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађе |
| зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је |
| а дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то |
| е <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; |
| тао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља |
| ло одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњан |
| убања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се |
| ди ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је |
| вала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе |
| а се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Ради |
| р је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је врани |
| ле још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стиш |
| сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За т |
| ерење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и њ |
| м.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само |
| ила код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као |
| } А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купу |
| дење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима и |
| амо ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити |
| „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело |
| рошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само |
| >, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падн |
| најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се |
| на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" |
| икога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све |
| је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, |
| че.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је п |
| се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обич |
| е био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица.. |
| опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, т |
| ре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад |
| оук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша сврш |
| а изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је саче |
| нац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена ја |
| а криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љ |
| сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже п |
| свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели об |
| и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у ј |
| аг и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где г |
| Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S |
| оља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је о |
| је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су |
| ао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за жив |
| с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засека |
| гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише круго |
| могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воћ |
| ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор |
| песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све |
| рио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S |
| утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пре |
| А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање |
| о миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безаз |
| е омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша нап |
| много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кме |
| где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, |
| оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а С |
| ју, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео с |
| кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечер |
| о <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> |
| приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле |
| и сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка мор |
| кидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор ср |
| души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет ле |
| есени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из се |
| стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини |
| адиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви |
| ветог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он. |
| i>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпу |
| траже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и закл |
| а њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање |
| , које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча |
| је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о |
| <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi> |
| бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао |
| особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, |
| hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; |
| — А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили н |
| вао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рек |
| ајвеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жал |
| а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но |
| одању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца |
| боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је |
| адио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјал |
| је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је |
| едницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком |
| <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi> |
| ло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју |
| отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па |
| ранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...< |
| Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у к |
| оли</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до пос |
| школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном |
| да од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од ју |
| S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало род |
| задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све виш |
| ато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се к |
| едва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се т |
| .{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; |
| позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу. |
| друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с в |
| лазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, |
| вога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба б |
| стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви |
| под ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена ло |
| о би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, |
| >деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпит |
| лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасо |
| ла Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, нег |
| могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава |
| ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио |
| рани од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на о |
| Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша |
| адиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отво |
| ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за нек |
| к чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа? |
| артије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђер |
| одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то ј |
| се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> |
| те корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шт |
| сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> |
| Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{ |
| Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте |
| од столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{ |
| .{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу |
| страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су стра |
| вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!. |
| и.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад |
| } Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{ |
| n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је та |
| .{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?. |
| .{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је |
| ..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта |
| ду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је |
| ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} |
| о прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} |
| је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} |
| Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто |
| l:id="SRP19102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиш |
| l:id="SRP19102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после |
| l:id="SRP19102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на стра |
| сле чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каж |
| S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{ |
| сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси< |
| те ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, |
| сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име |
| } Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово тре |
| од игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S |
| ц „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и |
| ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад с |
| Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо њего |
| о око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има ов |
| сно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одм |
| квару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{ |
| дајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} |
| о је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него |
| S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете |
| !..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; о |
| прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод н |
| падној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <p |
| то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Рад |
| руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, |
| к, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi |
| ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена |
| нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! |
| у у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист |
| вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му |
| листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква стол |
| ве на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви посл |
| ају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе ка |
| ће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација |
| стике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што |
| чком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живо |
| д оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су с |
| га гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од |
| у владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако |
| арошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о том |
| о су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе |
| е да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} |
| е.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа д |
| поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi> |
| .{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</ |
| Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет |
| ице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска |
| ече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S |
| емљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то |
| с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно |
| ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже |
| еврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</ |
| се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хриш |
| ва у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је уд |
| е Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, м |
| шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама |
| ом својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држ |
| с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је тре |
| унак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их |
| и и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паме |
| лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове |
| нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А |
| у у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да |
| о урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S |
| ните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу |
| лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно |
| ша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно н |
| рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах |
| н дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ад |
| владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, |
| ке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било |
| рушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у |
| е запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти |
| руге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одгов |
| жио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људ |
| од брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни |
| S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од дру |
| ећ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни |
| екли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми н |
| ма је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је пове |
| , а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљ |
| рник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је ре |
| S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у пр |
| пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а |
| сна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта |
| , и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да |
| е деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је и |
| ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку |
| мовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и ш |
| драви, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слобод |
| о је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји |
| ба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: |
| на нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је д |
| те удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава ц |
| ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа |
| е није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала |
| амо под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да до |
| и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду |
| најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка |
| љива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набав |
| е је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била ј |
| али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред у |
| био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су |
| и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева |
| е <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</h |
| <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; |
| звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глу |
| <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колег |
| ите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је из |
| шио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I р |
| рело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „врет |
| ало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће |
| „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад до |
| и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и |
| ну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика |
| доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А |
| еће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту |
| им разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне |
| и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type=" |
| ста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађе |
| о два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пеш |
| ји је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали |
| ли пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од |
| уну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицам |
| ме што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне |
| о целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од |
| но или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, |
| p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и |
| је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у ов |
| p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу |
| њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и |
| и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових учен |
| пишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој велич |
| и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а к |
| е што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико |
| у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим окр |
| на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по н |
| на било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет о |
| уби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чуд |
| нуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, |
| е продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био |
| оме му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је дв |
| ле нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за |
| се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао та |
| баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А |
| шли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат з |
| <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да ка |
| о и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница |
| преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у с |
| разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га |
| и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је д |
| о други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А |
| реме још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, |
| ели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и нај |
| едно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се |
| а, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога сво |
| сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он |
| и живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог |
| ду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и |
| тићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио < |
| судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се дец |
| ске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то |
| ad> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету |
| тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове ве |
| јега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како |
| радан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну ба |
| ле загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике |
| а виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави |
| је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, д |
| дан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то |
| су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака |
| азвијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, |
| да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и попра |
| ко не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је б |
| и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пуш |
| мљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је |
| тове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем ј |
| пазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек сре |
| би је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја |
| том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{ |
| све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и |
| ош и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очува |
| ио млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи ми |
| ојске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца с |
| Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он |
| кију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и |
| које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмор |
| шта не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, ј |
| ао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу |
| главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, п |
| жи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камењ |
| ани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се уч |
| данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се |
| {S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано |
| а нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље |
| рибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год |
| ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао |
| упнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је св |
| нице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На по |
| види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситн |
| , своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, |
| вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад |
| треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, при |
| алемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и да |
| и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну м |
| да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на в |
| аки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зар |
| , да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изи |
| који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на |
| ао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 |
| " /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div |
| ару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{ |
| ова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и |
| је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам реч |
| внути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговар |
| сле оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу |
| Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; |
| то је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су з |
| и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свир |
| а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предло |
| рзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, ка |
| је за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по п |
| ло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показива |
| p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао |
| и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођ |
| S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{ |
| полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Ради |
| има буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена з |
| и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у д |
| не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио ов |
| чило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и |
| површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радиши |
| ке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је б |
| сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи |
| Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и |
| остор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзо |
| <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div typ |
| Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекц |
| вар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешт |
| а је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с |
| је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} З |
| Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, боље |
| оље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сир |
| дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету бу |
| лим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} О |
| ку.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе |
| колу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпо |
| нин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше |
| уго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљ |
| лицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му |
| кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, |
| ца.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у |
| евању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животињ |
| нској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он у |
| } Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у ре |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, |
| head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} |
| 11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их дец |
| Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и н |
| 2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно врем |
| -</p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу |
| ретекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили |
| е а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урад |
| о бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је |
| Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што бе |
| е и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске град |
| добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за |
| ихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста с |
| а школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и пок |
| пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако ј |
| о зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, |
| мо посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини з |
| а тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори |
| о се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, |
| али су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им и |
| вој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљ |
| рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се пос |
| еме лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост |
| се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животињ |
| с убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S |
| ањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те при |
| а капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али |
| тиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то ника |
| истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S |
| ужбу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Ису |
| а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хо |
| али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање |
| ајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два ст |
| н је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наруч |
| ео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрли |
| } Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} |
| е дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отп |
| ла Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад |
| ов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у к |
| дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи |
| з своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и реч |
| е сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Док |
| е пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учи |
| т и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од попл |
| а се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је о |
| b n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики гр |
| ници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају |
| вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у |
| И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их |
| љунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике |
| из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то с |
| и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За |
| и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код |
| а би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо пе |
| много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је д |
| школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јав |
| е поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изв |
| спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} |
| ао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако |
| песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит |
| умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ З |
| адишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радован |
| остељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у |
| агоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више вре |
| дска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интер |
| напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело п |
| ан свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљ |
| напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Нап |
| на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишн |
| л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори м |
| еља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати |
| уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И до |
| ао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, |
| колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи дову |
| {S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</ |
| Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и ка |
| је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у |
| од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима |
| о и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне рад |
| , да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и |
| мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати |
| ло чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је |
| гову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мис |
| ажи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, с |
| але земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а |
| јзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано |
| ead> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што |
| школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S |
| дан носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и аутори |
| имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Р |
| инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом св |
| да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све во |
| ларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео у |
| х били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с |
| ахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили |
| у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од к |
| аја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до |
| могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, оде |
| нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је ова |
| иле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном гот |
| а најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, |
| , шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га |
| е гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту |
| С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозо |
| лупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах с |
| пао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опе |
| И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била ле |
| обито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кај |
| а преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и |
| лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен о |
| ога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве г |
| тац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n=" |
| а дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и пон |
| што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само |
| оарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави |
| Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ св |
| се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо они |
| и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то м |
| Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је мно |
| е Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} |
| оља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу |
| а се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих |
| агласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете |
| вљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам |
| у се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и наш |
| рижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онд |
| доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их д |
| у ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао |
| за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То |
| м.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђ |
| табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рек |
| какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година мл |
| најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о оном |
| ан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато |
| уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље куће |
| о Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манаст |
| ајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу |
| а није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример |
| е гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опр |
| ерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друг |
| еђу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да де |
| , шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад |
| а према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није |
| те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола |
| дгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе с |
| сти, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код |
| а треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p> |
| ом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да пов |
| не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређе |
| ј, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бе |
| а је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му |
| ту па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да ост |
| да је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закук |
| видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су |
| је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах |
| емљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су |
| ан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим зако |
| Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турск |
| влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с |
| г да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} |
| кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и |
| школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша ј |
| ва.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} |
| А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, как |
| је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покаја |
| та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављен |
| ер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у д |
| тересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напу |
| дни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као тео |
| , бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, д |
| време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила јо |
| Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и к |
| мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је доша |
| цу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела |
| о паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад |
| о шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологиј |
| тајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од непра |
| о ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да |
| повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружниц |
| за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па |
| за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све ј |
| у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је |
| } А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова |
| о равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да |
| и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код к |
| е ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати о |
| гради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и пр |
| иште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{ |
| стане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али |
| <head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где |
| .5"> <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је |
| адиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу |
| , упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им |
| на је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину поједин |
| асута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је |
| но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, ш |
| јања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће |
| јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и |
| сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и |
| ило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ кој |
| м оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове |
| А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За вре |
| и су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала |
| и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што |
| } Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у к |
| и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb |
| запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; |
| била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> < |
| ође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И |
| извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме н |
| амење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} |
| се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запит |
| свршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{ |
| ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је т |
| ио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширин |
| или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ |
| донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буква |
| тра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} |
| адиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа. |
| } Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи |
| човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је ж |
| доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учи |
| чи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођ |
| чим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се |
| во да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице. |
| о о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{ |
| е празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерај |
| ор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на с |
| ање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда |
| је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује п |
| ена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео |
| су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он |
| ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи |
| љи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову |
| мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb |
| цији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато |
| он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под |
| анас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје ш |
| лики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то |
| аздарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} |
| е ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донел |
| та се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — |
| >; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi> |
| Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу |
| Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише о |
| говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војск |
| <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi> |
| и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају гради |
| <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi> |
| и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно вео |
| а рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио |
| све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они к |
| етврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још |
| ео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају |
| ead>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врсто |
| рнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењи |
| још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од з |
| е појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико |
| сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворе |
| , али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој |
| сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју |
| дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу и |
| њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по пр |
| онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и |
| онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Уч |
| имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није |
| и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештач |
| ругима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима |
| сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то вре |
| ика, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да иша |
| есту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А сто |
| ојих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да уч |
| од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било п |
| на готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне пр |
| штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је оп |
| шке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дрено |
| ичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту |
| <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема з |
| ле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и |
| нственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и з |
| е ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најп |
| етину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мал |
| за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да сел |
| итици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко |
| ра и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња де |
| ар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако рад |
| а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и |
| ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} З |
| ни други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на |
| ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не з |
| у, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско |
| {S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школск |
| ма ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме д |
| еје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господ |
| лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} |
| епе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и н |
| {S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, п |
| гао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и н |
| head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изго |
| зда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, |
| , а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим |
| же.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега само |
| да, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи |
| обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен. |
| о, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овак |
| ву школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако |
| ао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико свет |
| одим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и поди |
| орите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока |
| , он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове м |
| лостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и |
| е а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, |
| зио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што |
| м рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси |
| је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до |
| ; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било д |
| а познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више. |
| ше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта |
| рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејат |
| да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зим |
| , да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда |
| о смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба |
| и из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изг |
| Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то |
| чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се ч |
| пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после о |
| сне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!. |
| нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi> |
| ..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} |
| hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле ст |
| .{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} |
| је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</h |
| <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?. |
| ните оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi> |
| .{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где |
| е сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <h |
| </hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ов |
| ..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?. |
| ?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?. |
| ?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?. |
| писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите пе |
| ера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта |
| .{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} |
| } Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша |
| p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — |
| ши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шт |
| још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S |
| је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} К |
| hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко |
| ите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да пл |
| ово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} |
| редавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ |
| Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не з |
| уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали |
| има и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мисл |
| ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, |
| ак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, п |
| ђена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је наш |
| м и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико |
| о друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је |
| једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којо |
| мо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Круш |
| , па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме |
| ; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да н |
| } Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <h |
| !..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p |
| ко даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то мног |
| се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти |
| ада зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с пл |
| и, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од ст |
| више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно |
| и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спре |
| , а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани н |
| олевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> |
| S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n |
| спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да |
| те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и р |
| а.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је ук |
| <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</ |
| <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi> |
| боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, кој |
| , и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат |
| добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} |
| у радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао пи |
| да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. С |
| о нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у |
| .{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и |
| е поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, го |
| је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са св |
| S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће н |
| о с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} О |
| >— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> < |
| те га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н |
| Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву |
| и.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред |
| "29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} |
| сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да |
| ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну веш |
| там једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: |
| казао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да в |
| едно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као |
| е изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су ис |
| варује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је инте |
| р је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" |
| обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело с |
| .{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, кој |
| које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</h |
| о се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове с |
| ом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала |
| ећа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима |
| ко: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И т |
| слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с |
| и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Ј |
| се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала |
| те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову |
| чео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с лев |
| е.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је |
| га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до кр |
| ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</h |
| ар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Ј |
| ...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворит |
| о <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</ |
| оред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли |
| а: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод |
| бјашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пиш |
| о овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} |
| овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова< |
| ише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Нап |
| овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напи |
| е пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S |
| !..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је се |
| {S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? |
| на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} К |
| исанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је |
| д евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па ш |
| о!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, ш |
| феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Вид |
| {S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико |
| } Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод |
| } Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</ |
| hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с |
| /hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <h |
| hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г< |
| е овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <h |
| hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi |
| hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите |
| ад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т |
| ..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шес |
| много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано? |
| т?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у |
| ..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много др |
| а прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле |
| ..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> |
| ера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Мо |
| о уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењк |
| уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово и |
| S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које |
| какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код но |
| е стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi> |
| оје је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S |
| ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е до |
| и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S |
| и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево ов |
| и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напиш |
| .{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у гор |
| од столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано мн |
| во <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi |
| чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо |
| де је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите |
| чатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" / |
| >и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <h |
| /hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одмор |
| ли!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!.. |
| ано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које на |
| Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише |
| ..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi |
| прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>п |
| ам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>? |
| е б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n= |
| е џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ев |
| Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код |
| „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S |
| Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још јед |
| Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с |
| S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Нап |
| су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А |
| ешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да |
| одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је најве |
| — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које |
| ругих питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по се |
| по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша |
| оделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда ј |
| од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељач |
| и имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учиони |
| ке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много |
| ађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Ка |
| hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — |
| !..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А ко |
| !..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} |
| доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и поч |
| или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите ко |
| и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви |
| > после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од св |
| зваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S |
| ше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили |
| јим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, |
| нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, в |
| С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, |
| <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</ |
| i>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</ |
| i>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; |
| о <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово с |
| у капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао |
| ји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по |
| е је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарица |
| е поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја |
| , а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се |
| по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, |
| учући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на л |
| је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} |
| , то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, т |
| полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у пол |
| и су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је од |
| ете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и нијед |
| канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу |
| одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова к |
| " /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта ул |
| е више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један м |
| у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да |
| село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но кол |
| јући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле |
| да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} |
| {S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све |
| ање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} С |
| тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро по |
| у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће с |
| а Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је стран |
| араконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башт |
| адосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бит |
| Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за ш |
| внога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapt |
| се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо. |
| подине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S |
| чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у и |
| } Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће... |
| ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога |
| оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151 |
| да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала. |
| и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и |
| Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем о |
| дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као об |
| ану, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" |
| гу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а д |
| дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њи |
| о Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: |
| е.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годин |
| мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“< |
| а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створи |
| љопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао |
| еће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша |
| } Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у |
| и ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже к |
| си на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мал |
| м народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задр |
| баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и |
| м, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право ид |
| два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуц |
| ак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, |
| нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде б |
| детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима ку |
| а се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато |
| старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из по |
| ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— |
| у садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски |
| леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је иг |
| то затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шир |
| о је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано |
| печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово < |
| } Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и |
| припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а |
| е средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара |
| еписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они |
| сали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не |
| све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бри |
| стало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у |
| е.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао |
| <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; |
| очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађе |
| чно обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи |
| њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И за |
| и па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па |
| написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је са |
| {S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо |
| а Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| мах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа |
| зме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрет |
| дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове |
| ах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти мн |
| .{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да т |
| ила земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и п |
| ас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што |
| же, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Цари |
| задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био |
| леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, |
| донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и таб |
| оји су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за во |
| з, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола см |
| а је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима свој |
| м линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, |
| долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиш |
| е више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу |
| оме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има посло |
| и и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И он |
| е једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> |
| ла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и с |
| ршину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, |
| је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} |
| „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, т |
| кала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет |
| тове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чеки |
| нске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни с |
| је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а дец |
| слана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хај |
| оња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати минис |
| знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с |
| оме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и д |
| хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и |
| {S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако |
| а, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крс |
| пет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већ |
| а наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само триде |
| је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да |
| ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекр |
| своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи |
| е није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и шк |
| абрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и |
| и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с |
| у околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњам |
| идели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је |
| в.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову в |
| рема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му с |
| окоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слу |
| .{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и |
| октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама по |
| Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapte |
| ве што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само к |
| е, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi> |
| томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатим |
| а ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду ( |
| а трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду |
| чели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У |
| .{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском |
| чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу |
| алој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би |
| и!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њо |
| , честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{ |
| кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан. |
| Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} |
| е</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова по |
| школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да |
| једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли про |
| е, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило па |
| ко је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по в |
| , али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити |
| „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Рад |
| одили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разу |
| устите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, го |
| облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и |
| данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су на |
| а мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истрес |
| продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибел |
| > <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему ј |
| љи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либ |
| у коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине ко |
| еје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољо |
| вијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао |
| ве остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и р |
| све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише п |
| и.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, р |
| редмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима |
| с па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре ос |
| аш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да в |
| } Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у |
| речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама. |
| по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и ок |
| нога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да < |
| шавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском н |
| д“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га |
| претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена |
| га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиљ |
| остола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим |
| млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео |
| је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало |
| тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана из |
| тајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шт |
| ајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања |
| више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} З |
| от.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смр |
| те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога |
| ици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов |
| нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се н |
| мах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом |
| е пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од д |
| то тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тач |
| ните поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у ре |
| ио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и |
| > <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви н |
| мо није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и које |
| е.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан. |
| несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од гр |
| , запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадион |
| или Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таб |
| громном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу љу |
| своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, је |
| ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом с |
| њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Пре |
| акша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S |
| ири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је |
| кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он п |
| м раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да п |
| о ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покрив |
| о и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколи |
| терната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуљ |
| шаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi |
| е бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је са |
| вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даниц |
| ној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате |
| до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далек |
| ead> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближ |
| Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>? |
| тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађ |
| ађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?. |
| Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то |
| >, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био т |
| ете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало о |
| има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамт |
| кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марко |
| севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не п |
| опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом б |
| а војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у |
| ја за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога ме |
| а.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај |
| о друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се ј |
| адишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвоји |
| пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се |
| радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави |
| .{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слат |
| нице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као сали |
| ао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у поли |
| доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и в |
| ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне пропис |
| је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} |
| у.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном |
| е до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да |
| а.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао |
| и, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, |
| на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео |
| и, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити |
| S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињств |
| <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко |
| ици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и у |
| ам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно |
| : да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и м |
| а опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почет |
| ла се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете |
| о, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и бе |
| итала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осе |
| едом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету |
| е, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако прир |
| се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потре |
| ма и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} |
| pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се |
| напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из |
| асно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не м |
| ко други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам |
| међу ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> |
| етку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пи |
| што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама б |
| моћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да |
| а доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А |
| , поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље. |
| ина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, |
| да још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша н |
| љно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и жив |
| диша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да |
| и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ов |
| јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је уве |
| ила приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је |
| спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да |
| То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до |
| него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те |
| њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, к |
| се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик |
| а место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога б |
| ечари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала д |
| {S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разго |
| е и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети мо |
| ођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлос |
| свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспа |
| а другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер |
| а их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памет |
| по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с г |
| једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније ос |
| сла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо |
| а била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се п |
| дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити ј |
| ом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову гра |
| наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Ста |
| >2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија |
| таричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је на |
| најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили би |
| ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео |
| нимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна д |
| ло све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља |
| етању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и ка |
| није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друг |
| сао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима пр |
| прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни д |
| вала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа в |
| напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне |
| м новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је |
| били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за |
| да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду пока |
| те им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем |
| највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и се |
| измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свег |
| и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре ра |
| Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није |
| ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су |
| изању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се о |
| рник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав ј |
| ишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми |
| то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу |
| је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако |
| еђу ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је пит |
| јак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и пр |
| Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{ |
| ржали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба |
| премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Ра |
| амење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И |
| више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, |
| ку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлач |
| ници моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је |
| дине и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и д |
| у све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет! |
| поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да |
| д псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре ле |
| дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша н |
| ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити д |
| ити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и |
| мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја |
| один Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна |
| е један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ла |
| p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И до |
| да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре |
| шко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака |
| ? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p> |
| S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио |
| се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — од |
| у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И т |
| адара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао. |
| и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много |
| за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у в |
| , само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не |
| опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео |
| их још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ћ |
| су осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио |
| варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо |
| ли, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и |
| Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најп |
| такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згр |
| а клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао |
| на; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </di |
| колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да |
| и.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж |
| ћу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и |
| очела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала зби |
| њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље |
| градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владала |
| д баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио д |
| ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућ |
| смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, |
| рди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо |
| вом и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самоста |
| женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта |
| свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у вар |
| о раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од ха |
| /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније п |
| Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко п |
| а је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је д |
| “</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља |
| чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва ј |
| у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек вид |
| у, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу |
| а и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученици |
| а граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав б |
| .7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока |
| „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да м |
| ина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су |
| клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш |
| чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: < |
| имитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, с |
| сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и до |
| а сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали глав |
| допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За рев |
| ло немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} |
| а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале |
| а много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада |
| њиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено |
| побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, т |
| заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна |
| у и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав н |
| ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има |
| собито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, как |
| да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не поч |
| ром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не |
| азите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева к |
| ..{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Пре |
| девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и до |
| и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с какв |
| А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање |
| оздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе |
| дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русиј |
| рава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> |
| рло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!. |
| и и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> < |
| шло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да н |
| ругим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви |
| донија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска ил |
| и и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године |
| , која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по |
| а се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се са |
| ичка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној |
| државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} З |
| иша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш |
| њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb |
| инило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да |
| да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из лива |
| лаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов д |
| , која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шу |
| бља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а друг |
| кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске |
| ава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му |
| </hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује |
| помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другари |
| чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принов |
| оже да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана |
| е да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја мог |
| а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом |
| д куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњишт |
| у; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречи |
| је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у |
| све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако |
| , који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене. |
| сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе |
| раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам р |
| на рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро |
| обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза |
| нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му |
| га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један |
| им, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} |
| нас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета |
| мо су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда |
| пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако ду |
| угојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћиц |
| осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од ж |
| де; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били с |
| слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: |
| Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, |
| лу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из |
| чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива |
| њигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велит |
| ала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже |
| ађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао. |
| о је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „те |
| у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао дост |
| да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хт |
| испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, |
| читала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, н |
| х је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обз |
| Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвали |
| се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији |
| ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу За |
| S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n |
| ного, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то п |
| иљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, он |
| е, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињ |
| ела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас |
| а се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивиј |
| вају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још |
| чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у годи |
| и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и ви |
| ик и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила шко |
| није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа н |
| /head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни |
| селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такођ |
| им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на |
| дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело с |
| 3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све из |
| местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у ј |
| е и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више з |
| и, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак на |
| ођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} О |
| у страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — |
| ољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад он |
| место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће ва |
| што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{ |
| Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сав |
| , које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтит |
| и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којо |
| док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико |
| Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам ј |
| ..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још |
| ..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите |
| ..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још де |
| ..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руц |
| ..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите ј |
| ставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је |
| Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више |
| у, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу пр |
| да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодић |
| ружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по |
| а управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за |
| арем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој |
| је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара |
| други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а |
| м прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а |
| Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питај |
| вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам |
| друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо |
| је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> < |
| почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте |
| арошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} |
| аједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зи |
| љко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, |
| весне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим д |
| ча Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, ка |
| ине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сам |
| и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што д |
| дине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша уп |
| само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усаврша |
| } А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би св |
| ма ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> |
| ас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима ј |
| Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...< |
| е, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Ра |
| воме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао |
| ва, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали |
| к. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове За |
| е испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе в |
| очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама |
| поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p> |
| i>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десе |
| ећ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући ње |
| окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки |
| школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар. |
| о <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго |
| труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подуз |
| тника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и |
| испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле |
| те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изгр |
| па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу вели |
| м те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом раз |
| ађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насли |
| ако ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да |
| се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ни |
| ање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} |
| уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала ка |
| ају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изне |
| ош има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокт |
| икад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни ка |
| они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за |
| м.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зо |
| ења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је ка |
| мали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лона |
| ле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако |
| да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће |
| с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водос |
| арији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, до |
| њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле мор |
| и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, |
| ега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се и |
| зивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И |
| лије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је |
| цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим |
| ишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин |
| накве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши |
| за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јо |
| “ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чу |
| и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку д |
| ме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и уби |
| звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици |
| тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испо |
| месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за |
| ирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за кон |
| школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, осо |
| умеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни о |
| лене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно |
| нако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то |
| а погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је |
| еници ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очиглед |
| и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како |
| ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте |
| аље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у ваше |
| пским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо из |
| а одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </d |
| , да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда р |
| да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га |
| и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но |
| ве у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу |
| а и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>м |
| је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, |
| стио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињам |
| а је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или ј |
| е хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чуј |
| да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подн |
| тио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита м |
| оје, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>У |
| и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће ил |
| } Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од он |
| , да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп |
| измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово |
| > <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад г |
| ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „г |
| му је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако к |
| за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало к |
| орно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каж |
| и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша |
| .</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко |
| ви и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према пород |
| ко огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила ка |
| а ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после о |
| ницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што ст |
| ="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим к |
| што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о с |
| свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама. |
| мена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша |
| , да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме |
| ју свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и |
| од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p |
| их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизор |
| друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{ |
| стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још је |
| да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Пореч |
| ивремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову. |
| чке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и |
| сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за у |
| иље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им |
| миду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи ма |
| еколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито |
| е да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би по |
| на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у |
| </p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с к |
| каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} |
| иша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим од |
| да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је пока |
| реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<t |
| још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило ле |
| ког Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време |
| а, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кре |
| 2.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наре |
| с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном нап |
| о учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову зби |
| и је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само чит |
| своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није |
| м, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, |
| треба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} |
| е на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета |
| своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не |
| него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да |
| ше или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где с |
| и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онд |
| лова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишин |
| кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу |
| реко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и |
| ије, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је че |
| чу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, |
| и, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и ур |
| зо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и ус |
| и</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село |
| <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, д |
| додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изв |
| Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и |
| " /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И св |
| дио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капе |
| вца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простоду |
| .{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су м |
| ака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а |
| <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, он |
| ћа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља |
| е од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употреб |
| Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је |
| није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алат |
| е знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Ал |
| ај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и |
| нидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{ |
| не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опор |
| ва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и |
| ранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{ |
| спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одс |
| .{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да за |
| не је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Он |
| , ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још си |
| н него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знал |
| о рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и и |
| , јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки |
| на заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом |
| ад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео |
| снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само |
| је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, |
| а!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници |
| е би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Ова |
| овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му |
| кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђак |
| е из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из |
| силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати са |
| тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по д |
| шкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици прос |
| бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио |
| та и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на |
| — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, |
| ез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жит |
| ући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори ј |
| ог човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „А |
| из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је ма |
| о учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а |
| ћу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се ула |
| ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче |
| } Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но шт |
| с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главн |
| ки жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупа |
| екој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако |
| ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе с |
| о, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општи |
| ане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Ра |
| капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} |
| аједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и т |
| е.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — с |
| предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А |
| у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни д |
| инији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школ |
| {S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је |
| села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, к |
| нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а д |
| н. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швап |
| де ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова |
| .{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на ок |
| ин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена на |
| {S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме |
| обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га |
| ат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако у |
| д је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у |
| Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам ис |
| а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чи |
| м паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разби |
| живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то |
| јећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Да |
| д како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је произво |
| Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задово |
| ба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долази |
| и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кра |
| калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <p |
| мор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода најви |
| а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врст |
| ад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{ |
| ека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и у |
| после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа др |
| у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његов |
| и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао ре |
| ама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по ку |
| нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S |
| S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао пре |
| трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то с |
| S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не с |
| ну румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је по |
| било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и у |
| су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст |
| очитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <p |
| и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то бо |
| надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте В |
| е греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све |
| приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Прир |
| {S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описи |
| и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу |
| ристи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично |
| ремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} С |
| војом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; о |
| био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или п |
| hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" |
| о је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само треб |
| ео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очиглед |
| ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад |
| слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>реч |
| то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да |
| </hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, з |
| А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и |
| ладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: а |
| ги дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша с |
| ући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје |
| лача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: |
| је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко |
| све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „ |
| радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар |
| нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У |
| живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је |
| о и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му ј |
| ј.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако |
| ело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ |
| војим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече св |
| диша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакл |
| погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука |
| ође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коњ |
| обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да |
| Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то ниј |
| {S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} |
| азвитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био |
| а исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и неви |
| о Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изнен |
| доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече |
| нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} |
| сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се |
| уци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благосл |
| не кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступни |
| векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо шт |
| да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <p |
| већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је |
| убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јут |
| ранцузи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је |
| и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато |
| </p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још |
| ојој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Ал |
| дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржа |
| ио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" |
| ео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде гради |
| школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и |
| оћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора за |
| н то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце |
| творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој |
| ого волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свр |
| сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли уче |
| ши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је б |
| оправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се |
| елом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и |
| а земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таб |
| ница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} |
| му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ак |
| тни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су ње |
| ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од |
| док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи |
| не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су к |
| е тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од ку |
| дине.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих. |
| да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, |
| ко певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, |
| остове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набав |
| људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још |
| >- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече |
| д је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша наро |
| ешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да св |
| ахвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их |
| Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па |
| мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направи |
| " /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у |
| г краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p |
| у и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом |
| творе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова к |
| ет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српско |
| е, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А |
| да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са св |
| ео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао |
| ерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима |
| ош дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам о |
| а васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да |
| .</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ру |
| задовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} За |
| отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најм |
| ном и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и |
| одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за |
| Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали |
| е идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прав |
| S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли |
| и за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: |
| које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са се |
| {S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се |
| рати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S |
| у за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Из |
| беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загори |
| деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је з |
| Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало |
| е купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то |
| рмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет леп |
| 1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао |
| рва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био не |
| слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао ку |
| Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није |
| истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много ра |
| м него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао |
| Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег и |
| без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где |
| Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, г |
| скрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у п |
| није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да проду |
| није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели из |
| е</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годин |
| тру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико ча |
| о му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао н |
| одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије |
| це немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је под |
| м другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале |
| е на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће |
| чом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој |
| о нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} |
| изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу не |
| наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде |
| же испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мал |
| ш на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову шк |
| у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадв |
| о и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И позн |
| е и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У ш |
| коле биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p |
| етнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота |
| а већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију св |
| ици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; |
| што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљен |
| јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из |
| су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан |
| Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у сво |
| много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је ка |
| чи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. |
| после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за |
| с, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо |
| народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је пита |
| ело је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде |
| огинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше к |
| ало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{ |
| живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак уч |
| добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више н |
| во <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно |
| лежио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од |
| ного пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша |
| а код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слов |
| ..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џами |
| запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које |
| е?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња! |
| S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите ст |
| слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столи |
| њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте |
| околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обеле |
| е, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао |
| истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} На |
| им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумеша |
| ..{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово т |
| месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, д |
| је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати |
| Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта им |
| ског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће |
| и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непр |
| ов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, |
| i>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове |
| >; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ< |
| 47" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</ |
| i>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ< |
| >; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi |
| ењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и |
| i>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ов |
| >; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ов |
| >; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</h |
| hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б< |
| i>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi |
| ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и ко |
| >; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње сл |
| је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба |
| ро, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир |
| <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</ |
| а, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су г |
| i>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</ |
| hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц< |
| хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з< |
| >; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</h |
| i>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м< |
| S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, п |
| намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли |
| добрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда зат |
| е и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је од |
| што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пус |
| је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и н |
| е је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, |
| тимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мај |
| е; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе |
| адоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам |
| <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава де |
| hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или |
| ечење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се св |
| о: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао |
| есу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, |
| е с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно ј |
| ево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и |
| ршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и тр |
| каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како |
| Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и су |
| ако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умел |
| а пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А |
| , како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише к |
| есто и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишља |
| на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина и |
| дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ре |
| S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, |
| је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово ј |
| е и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам |
| ше кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако |
| бавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Заг |
| , да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није доне |
| убоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенс |
| стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на с |
| /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао |
| >„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза За |
| теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша |
| “.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само |
| свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, ј |
| а навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао н |
| аче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плете |
| , а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридес |
| на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у |
| е и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што |
| 3" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како он |
| олске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориш |
| i>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова. |
| i>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у св |
| лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су откл |
| пише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово шт |
| се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с |
| а, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здра |
| "> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, који |
| ћи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и |
| у и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља |
| али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица. |
| ни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Рад |
| есађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и јед |
| кова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је би |
| „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А крече |
| и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, |
| је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе. |
| pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да б |
| 222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су д |
| речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> |
| н највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио |
| “, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово сло |
| ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те |
| __ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљ |
| гоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта д |
| ослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одва |
| нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам |
| не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и поч |
| аја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и бог |
| Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи ств |
| марица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћ |
| само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо |
| те онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посади |
| ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори п |
| } Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особ |
| к или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светит |
| или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели |
| слуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласи |
| Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је поља |
| учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, осо |
| данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шум |
| чионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а |
| који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се |
| ће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III. |
| мо војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p> |
| не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне с |
| могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћиц |
| у да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио. |
| Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао и |
| није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зат |
| хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам каз |
| адиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и |
| мо да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му о |
| ју „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кме |
| их кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно |
| и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао |
| е нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и гд |
| и Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Б |
| између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добр |
| о његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђин |
| о то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и |
| ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју ње |
| ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекме |
| одине урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат з |
| и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о |
| тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што |
| нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то зна |
| туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао пра |
| а пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти с |
| био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да н |
| кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Ма |
| ран и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада з |
| рећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и |
| ме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води |
| ше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно |
| ад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благослови |
| а такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И по |
| говој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, |
| м што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако |
| чки дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, д |
| заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} |
| ео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја с |
| зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су |
| аспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А по |
| пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све в |
| се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} |
| м.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су ст |
| д вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} |
| и с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с д |
| ених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да |
| се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не |
| све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све < |
| </p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у живот |
| ша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила |
| желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може та |
| аспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе к |
| за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од |
| ога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана до |
| годити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1. |
| за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p |
| вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер но |
| е!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> |
| на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто |
| најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова |
| вом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора ула |
| довољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пож |
| е све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим |
| во.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношај |
| а топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је ду |
| од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени |
| ешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненад |
| да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешк |
| неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом сре |
| а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и |
| ила довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, нап |
| и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци |
| м Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину |
| а школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражи |
| научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи у |
| ко се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, ј |
| уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село |
| е први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у сел |
| ак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А |
| > <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми |
| е поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом тел |
| да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим |
| е предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује уче |
| боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио |
| остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзист |
| првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева |
| нег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе |
| не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Рад |
| зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољи |
| /p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су уче |
| и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и т |
| при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи ова |
| зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} М |
| чком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} |
| е, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је |
| пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове рег |
| ње и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје |
| оступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на |
| чео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао |
| атама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А |
| настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао |
| ри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога поход |
| се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да |
| се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и бор |
| S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стев |
| у матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељн |
| од ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве |
| i>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко у |
| зиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S |
| >— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: |
| } Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} |
| <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} |
| <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу |
| >очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и нап |
| таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и нап |
| А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А |
| чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. |
| ет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мој |
| јани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да |
| Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} |
| и, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина у |
| но на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?.. |
| до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити |
| ди; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то |
| „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="19 |
| е које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и пи |
| још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а к |
| устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Госп |
| д „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била |
| и.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и |
| р онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манаст |
| ла и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава |
| рко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управи |
| седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на мо |
| за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Ми |
| азује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како |
| о је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па |
| он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пр |
| а осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из о |
| гога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код с |
| ребало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што ш |
| идиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство вра |
| њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике |
| н; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — |
| чега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете |
| <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S |
| Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из |
| да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, он |
| ико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њо |
| ла В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она з |
| дишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку |
| Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако: |
| осејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| олики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке |
| Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би |
| ), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их нав |
| буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса |
| шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било нај |
| или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипа |
| е кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било |
| пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овд |
| е ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тро |
| потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење об |
| "209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим |
| ћа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, о |
| једно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочит |
| } Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није и |
| .{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако |
| камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Ра |
| сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни |
| њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapt |
| хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А |
| зне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да |
| да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дак |
| ао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала |
| са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и |
| љамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="2 |
| е писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> п |
| шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} |
| први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, |
| и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њих |
| ање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су |
| то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако ј |
| .{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и |
| весно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и заш |
| сно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше |
| иге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лаза |
| и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога ј |
| однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме |
| бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога кос |
| Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о С |
| ричало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div |
| о и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, |
| ш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, к |
| >о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране |
| овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је |
| ао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од |
| могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, |
| " /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети |
| и се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу |
| тан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и |
| да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напиш |
| му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелиг |
| мањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много о |
| аспознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да |
| Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да с |
| ебно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и уч |
| д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и с |
| ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас ј |
| р, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, |
| ва Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лаза |
| Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да |
| денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозден |
| мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се пол |
| ије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је |
| и, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, у |
| на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} |
| сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} К |
| а клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири! |
| ко је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите |
| ако је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћ |
| ко је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!. |
| ставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите |
| ако је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмит |
| м?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?. |
| .. које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{ |
| .{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како ј |
| Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету |
| ки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код дру |
| осподине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и |
| век јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb |
| азује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <p |
| } Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава |
| Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?. |
| х загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба н |
| виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни до |
| >Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, т |
| добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново |
| >, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, бе |
| е оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају кршт |
| ош нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — б |
| што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе |
| егових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како ј |
| је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како |
| образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје с |
| и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што |
| они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се с |
| /head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад |
| барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином и |
| /p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо |
| ицу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те |
| о знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округ |
| јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било по |
| има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{ |
| вно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, |
| е оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се труд |
| чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на |
| е, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школс |
| селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благ |
| е, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је пр |
| жемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не б |
| онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још љ |
| пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам |
| десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb |
| е је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} |
| л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</ |
| реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са |
| па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ј |
| ћи сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зат |
| највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабра |
| м се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово д |
| онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А |
| и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манаст |
| пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; а |
| вори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми |
| рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале |
| у?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, |
| да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја м |
| о.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Г |
| , ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво |
| ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има г |
| му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава |
| и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора тол |
| све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом м |
| ји је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и |
| деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не |
| /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и св |
| руго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице |
| рави коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане |
| казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало |
| опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала |
| а их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисл |
| ије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама |
| д отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и пре |
| ече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледа |
| том и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и те |
| даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није мо |
| и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </di |
| !“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио |
| на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А |
| и, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је |
| најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим свет |
| коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што |
| н као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу уч |
| его на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у к |
| моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Да |
| јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет за |
| и тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку |
| ији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n= |
| но и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха |
| ничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је с |
| ацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша ре |
| очеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетк |
| реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И |
| ко комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно дец |
| воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} |
| лодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Дец |
| ве и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најприми |
| уке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пу |
| е</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио рад |
| постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.< |
| ајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> |
| е и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушај |
| у; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и |
| head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду |
| .{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци јо |
| је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се |
| у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте |
| де.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још ма |
| нда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, бр |
| да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, |
| ност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске |
| еломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада |
| оле је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је х |
| а и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} |
| је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни в |
| ица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у |
| ме и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговар |
| и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ |
| чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога |
| а.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот |
| {S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове |
| ирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак |
| S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опе |
| и дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јалови |
| али да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 1 |
| } Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видит |
| је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} |
| ва?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад на |
| две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?. |
| стало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму св |
| их седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{ |
| орака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n=" |
| а клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клуп |
| реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет |
| е, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам |
| или?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још |
| ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не оста |
| тало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на кл |
| лупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, дост |
| тица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} |
| и?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду с |
| ели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте уз |
| упи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите |
| о. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну |
| Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не |
| десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је |
| } Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет р |
| А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој харт |
| о се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест |
| осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десет |
| : педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико |
| ца!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и о |
| ова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!.. |
| е код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта ј |
| лико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу |
| !..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Коли |
| а?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или т |
| а?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Коли |
| и три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетк |
| ..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам дес |
| тири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет дес |
| S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је |
| ели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} |
| дми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачак |
| и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може нап |
| ла дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте |
| S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да |
| !..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је са |
| S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даљ |
| <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад с |
| те три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико ст |
| ош три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S |
| десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у ј |
| страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико |
| једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S |
| десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узел |
| сетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда |
| .{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не о |
| .{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је |
| сет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте |
| дну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док с |
| и било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна дес |
| !..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој |
| } Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Кол |
| ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?.. |
| т!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам |
| Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико |
| у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико |
| и ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} |
| ш једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n=" |
| клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико |
| ље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би |
| поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цв |
| ет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет с |
| њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачуна |
| ска, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, д |
| на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам и |
| акар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу |
| је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака |
| је био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко |
| еколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> св |
| т ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; св |
| е бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ни |
| ?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код е |
| свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ |
| и вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, |
| гове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и |
| луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему ле |
| од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у |
| иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап |
| ли!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, |
| S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је |
| на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме |
| отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад оста |
| е ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му ј |
| камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} |
| ила млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод с |
| и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбољ |
| вде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имал |
| опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, д |
| " /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа |
| м!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: |
| о и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је по |
| су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Пр |
| емити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о |
| а по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану. |
| {S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све |
| школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарств |
| е, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера |
| ен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из об |
| јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и доче |
| ен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{ |
| ћ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да |
| пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи |
| пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађани |
| еда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и кр |
| вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци |
| јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и |
| не даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затвара |
| су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће с |
| е и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} А |
| тински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газ |
| ости, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је |
| јхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико прост |
| рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десе |
| Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој п |
| И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублаж |
| е Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, |
| азнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и |
| ови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</ |
| згубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши |
| ата и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количи |
| шено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова |
| и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша уз |
| есне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су |
| је могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда мес |
| есе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарн |
| ати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и |
| али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су мар |
| Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у на |
| а је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко |
| јте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се мо |
| е да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас ви |
| ли је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као |
| о и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обу |
| S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари |
| ој школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се он |
| и свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми |
| је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га по |
| ри за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је под |
| вољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који |
| То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Он |
| ош мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали свак |
| то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису |
| другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, б |
| о месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа |
| ко људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још |
| м друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шес |
| >Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, |
| > <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе ча |
| се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па |
| наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју вели |
| а калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да |
| Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и |
| о оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече |
| > <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су |
| <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да н |
| изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дрш |
| ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стоти |
| разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им |
| х села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су |
| Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет б |
| године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Н |
| али да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што с |
| ђе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би би |
| ло не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље з |
| су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Ј |
| но што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, ви |
| а ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли м |
| ога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су он |
| ану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и |
| д ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да с |
| одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се ле |
| е су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме |
| вали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечер |
| атоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за |
| угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже св |
| економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те пра |
| о с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч |
| и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздра |
| ра и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{ |
| , и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва < |
| је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похв |
| преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра про |
| широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице |
| ушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је н |
| ање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетн |
| ад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље с |
| тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама под |
| и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је са |
| глези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Б |
| народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је |
| Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега зн |
| ад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и з |
| i>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово исп |
| ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље |
| .7"> <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцегови |
| Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добр |
| мије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпо |
| .{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих |
| куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да |
| и прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено ка |
| ише времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратит |
| њавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је о |
| ој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачуна |
| десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средстви |
| њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није бил |
| тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је пр |
| ово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi> |
| екла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало |
| брже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} |
| се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за |
| до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Исто |
| њиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти |
| није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мија |
| кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да |
| о и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и |
| у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и |
| је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живо |
| е оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Е |
| ените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а |
| {S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме |
| Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планин |
| ла у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наук |
| друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова вел |
| Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око |
| о.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда |
| писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гра |
| ши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је |
| ило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не |
| лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, е |
| лише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни се |
| е, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, |
| им, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!. |
| бро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и |
| те брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, |
| ам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не ос |
| у, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очеки |
| ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што с |
| ило!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша о |
| бли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета |
| одитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви |
| ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 |
| читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, п |
| п</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да |
| е зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{ |
| читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi> |
| , то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, |
| д дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сес |
| па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба јо |
| на, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те лива |
| а</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад каже |
| не, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <h |
| а шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снит |
| та се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко |
| у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Па |
| више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете |
| н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово т |
| дне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi> |
| н</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S |
| аш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <h |
| е то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно |
| i>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас |
| ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учин |
| и он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележ |
| ете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то |
| го да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она ств |
| у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета |
| и с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осо |
| ије било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „ |
| се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би |
| колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} |
| преднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с |
| вој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпут |
| о и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од њ |
| едовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био |
| еће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — |
| та је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ев |
| Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог |
| шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зи |
| i>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, т |
| с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта |
| } И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, |
| S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гла |
| ; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је |
| и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За т |
| >Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и г |
| м Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употр |
| молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, је |
| него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим |
| насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?.. |
| виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер |
| реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S |
| шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине |
| а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли |
| ја чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових мла |
| отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} На |
| чи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца од |
| нем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова |
| долима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако о |
| време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега |
| му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, |
| о је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „ко |
| ли <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и |
| инистру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити |
| видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин |
| у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако |
| 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки б |
| те ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, |
| учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата |
| н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево |
| је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то ј |
| во га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S |
| и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се в |
| адовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо |
| зите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S |
| дговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за |
| е непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „ |
| и; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си |
| најете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} |
| {S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S |
| шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше |
| та је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или |
| а читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сл |
| ад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по |
| „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, ш |
| сно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и |
| Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о |
| >.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: |
| е ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо |
| и које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је |
| .{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!. |
| ч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дет |
| одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} |
| х читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу |
| S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја нау |
| требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин по |
| о.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је сл |
| — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</h |
| ска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре П |
| ат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S |
| сле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па би |
| едва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша пра |
| то а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избре |
| направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орм |
| колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало ј |
| теље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајд |
| ато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имов |
| та је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога |
| је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима н |
| браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати |
| љи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И |
| целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци пол |
| д се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку р |
| ита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и наук |
| собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем |
| ћени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о ш |
| по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учи |
| о, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да |
| рета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђ |
| ђају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано са |
| S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} |
| о мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по не |
| граду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим |
| отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пре |
| е више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учит |
| ађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, |
| ате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</h |
| .{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите |
| и, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве с |
| } Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Види |
| д су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како |
| S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} |
| ише дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, шт |
| а поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и пре |
| к.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад |
| оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се гр |
| прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам |
| што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здрав |
| кав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" /><pb |
| едну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 4 |
| желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у је |
| „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, и |
| шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} |
| људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, |
| у тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према накло |
| ној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се |
| .{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, и |
| а, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом |
| S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче |
| земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Ал |
| од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код вен |
| наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} |
| да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} |
| ао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва |
| е и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и да |
| коле, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му |
| воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} С |
| једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дете |
| започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где |
| вакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхра |
| чје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрве |
| а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али ма |
| да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе о |
| о, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само |
| е тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да п |
| у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви јо |
| сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се по |
| ино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна др |
| е о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>к |
| о мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто пр |
| уг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме нај |
| ријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови |
| та; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове ц |
| акој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гус |
| рник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио |
| мрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу? |
| ндидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, д |
| премио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним |
| писмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; |
| школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми сво |
| или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање кор |
| о оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их п |
| а живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та б |
| } Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, |
| ео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су |
| , него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе бо |
| , те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад р |
| ља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају |
| А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А |
| их ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на |
| ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Заг |
| ане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вр |
| он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да ог |
| шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматр |
| ћу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Р |
| ида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење |
| ке, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави б |
| ији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1 |
| пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што ви |
| агоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да с |
| да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле го |
| су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана ов |
| нке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</ |
| опале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим |
| ричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и м |
| ебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> ниј |
| лу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S |
| живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p |
| , он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Ми |
| гли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калем |
| свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, |
| у врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад |
| а модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направ |
| боље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у д |
| ти и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде. |
| а и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљи |
| ити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и д |
| ода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи |
| и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону |
| А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам ни |
| јем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто |
| звија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар< |
| био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их |
| у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема ка |
| вет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је р |
| онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} |
| олу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његов |
| , али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усав |
| загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а |
| роди и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та с |
| о на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао де |
| о доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао н |
| шњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник |
| Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у |
| д рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развиј |
| опи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у |
| пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао |
| ете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем |
| су ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, |
| више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ и |
| спитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио |
| хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и |
| рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи |
| и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од се |
| та! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чи |
| т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S |
| амештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране |
| те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, ради |
| мала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <p |
| ="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе |
| н школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша вид |
| чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да н |
| ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако |
| понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и |
| љне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182 |
| дост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, |
| дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а ов |
| "310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас з |
| ихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај саврш |
| другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже б |
| учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су |
| кога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што ле |
| долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, к |
| јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је |
| и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у кр |
| да била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понав |
| али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како б |
| в.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било |
| јство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо? |
| ижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио |
| ма — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, ко |
| у Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочита |
| Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} |
| време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим п |
| адине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно |
| а дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; |
| ане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писме |
| о слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="1 |
| ћ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter |
| ицања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и |
| цу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су рад |
| ђашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је |
| може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапу |
| ђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и |
| и људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових неп |
| елу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико |
| {S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као ш |
| рактично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} |
| о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да |
| жи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то |
| еобично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, шт |
| пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање |
| х.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, тол |
| па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме |
| у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати |
| ад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша нам |
| е то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да н |
| плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење инт |
| природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да и |
| атко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то |
| еча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загор |
| И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S |
| ило „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је за |
| љају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и ш |
| посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што |
| оји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но поч |
| у твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те |
| о је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је не |
| згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, |
| Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану |
| ше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је наст |
| стике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је |
| ривикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изос |
| да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао п |
| ати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особи |
| лу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да |
| азао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с |
| тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је |
| /p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Ре |
| најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша |
| S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем |
| оро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Св |
| , после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним |
| и парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и од |
| и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био по |
| з оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за |
| гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем т |
| се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама де |
| а, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ни |
| ју у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша |
| или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су з |
| јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Ра |
| скопане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и |
| што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, |
| ју“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је |
| ему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у с |
| поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница |
| стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да |
| вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико |
| ло срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде с |
| о од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Са |
| новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школ |
| ако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша у |
| иродан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, |
| ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Р |
| ође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврш |
| ре.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега |
| обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле у |
| нкове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунков |
| све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био н |
| S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну |
| и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и ус |
| њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и сл |
| партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор |
| да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугл |
| ју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа год |
| мтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S |
| Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четвр |
| е, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било не |
| рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi> |
| шао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напредн |
| Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се извр |
| и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Рад |
| ред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све ја |
| да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се |
| и човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му ј |
| све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капет |
| о штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о |
| то је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти |
| исто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „Т |
| о, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окр |
| Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, |
| е Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, |
| том или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га |
| које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме |
| земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, он |
| диши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће |
| штву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни |
| по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S |
| остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису |
| о би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постара |
| склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врл |
| оба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа |
| ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како |
| је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужб |
| угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим |
| шу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и муш |
| уги рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска до |
| ло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} |
| о зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде |
| да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p |
| дних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред стар |
| у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао сас |
| и.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда с |
| икано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да |
| ек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије |
| роши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим |
| каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окреч |
| о; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се |
| је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша в |
| кова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима |
| ом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и бољ |
| видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} |
| нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни по |
| снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развија |
| лађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно |
| државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига |
| промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је |
| ређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили ј |
| е боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а |
| учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи п |
| е нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у |
| адиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види свој |
| коли.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени |
| ело се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, |
| ин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено н |
| и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, кој |
| з околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно шт |
| но било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то т |
| ља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из нај |
| и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Груј |
| мите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Е |
| вој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренел |
| ешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и о |
| азивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> |
| терано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да |
| и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, к |
| а први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у |
| а је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се |
| и.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији кој |
| век.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ниче |
| е слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости |
| је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђ |
| и бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом св |
| т, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и в |
| /head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и д |
| купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао |
| их иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме уч |
| м била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмо |
| је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише |
| Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или сто |
| А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од |
| квено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није во |
| услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види |
| ..</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то |
| стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без |
| де је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали |
| митиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загори |
| „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питањ |
| је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драг |
| м детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора |
| мо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете |
| S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шт |
| {S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби |
| знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је |
| позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколи |
| тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше |
| , тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиш |
| } Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премеш |
| зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А |
| ла и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} |
| S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{ |
| мисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним д |
| е село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и с |
| е заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији р |
| оји је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађ |
| Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на ок |
| своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се |
| а јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И до |
| овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер пре |
| ојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Ра |
| head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим |
| "> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у За |
| а нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се |
| аде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, |
| и или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он |
| /p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за |
| требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Ј |
| је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим в |
| јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који |
| Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!.... |
| је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник уст |
| о, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та о |
| о, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени |
| мо слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} |
| дин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен све |
| p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету |
| Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи |
| , да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред |
| те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, |
| влаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем д |
| о књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме |
| рије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму. |
| {S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у |
| ане.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да |
| нас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрада |
| м тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} |
| и, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер |
| {S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу |
| аници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта д |
| ју, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им |
| средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер |
| му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дођ |
| у у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака |
| ад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет д |
| Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и ка |
| S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло п |
| еле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена |
| г.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> |
| , па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало ј |
| Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и пора |
| вљена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље |
| д Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је уве |
| оје дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили |
| кнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра |
| напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они уч |
| слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао |
| развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само |
| дмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и о |
| е где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност њег |
| и школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци ни |
| а је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утич |
| а соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у ј |
| није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, |
| јаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А да |
| а да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да |
| ла, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад би |
| нда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и ик |
| те дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, |
| т, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи не |
| ного зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су о |
| је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли |
| ного више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он |
| а заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова |
| у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно тр |
| у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} |
| и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} |
| ти.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао учени |
| анас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме ца |
| аже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њ |
| боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио мес |
| дио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи |
| ло, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена |
| којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извес |
| ван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и |
| ла, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да чи |
| иша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач |
| евне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морал |
| ти <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанс |
| испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам |
| је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од |
| Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема |
| у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије раз |
| и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ће |
| шао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих |
| у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал з |
| бљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} |
| та да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с |
| и у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дак |
| ре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много |
| је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наред |
| ову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српск |
| 2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зат |
| сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кок |
| {S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и ра |
| очекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским |
| метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да |
| ола бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је р |
| спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} За |
| све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече доне |
| су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено |
| во друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — |
| а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не |
| о пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{ |
| } Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створи |
| ћа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по им |
| ед овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радио |
| каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потраж |
| да нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Рад |
| је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико |
| мету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и кап |
| једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети |
| што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити |
| та на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учит |
| ици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништв |
| била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од њ |
| Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и |
| мала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опа |
| ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час нап |
| разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ни |
| причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно |
| и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је |
| је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас преша |
| на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљ |
| атка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад |
| ји се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и |
| ва од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће |
| и да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног канд |
| , и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{ |
| ао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type |
| ва.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, |
| је ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигр |
| као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се пр |
| где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од с |
| кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао |
| ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам п |
| рема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чки |
| ешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села |
| сподара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сад |
| чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак |
| и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и М |
| једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радиши |
| амо још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S |
| Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некршт |
| C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоко |
| школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} |
| {S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Мож |
| слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подн |
| а, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељад |
| ; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је |
| за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је замени |
| hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има |
| и <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова |
| самдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редо |
| >четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он и |
| ридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он им |
| i>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он |
| и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут |
| ца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да |
| жавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и н |
| читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи д |
| се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звон |
| то износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом |
| а Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и пола |
| Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупо |
| очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Дани |
| изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзор |
| у.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима св |
| с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна |
| вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да |
| и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и |
| растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се |
| уша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <h |
| жио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, |
| поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и |
| доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али ка |
| наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду |
| приносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша н |
| се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било ми |
| дини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, роман |
| је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе |
| } Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Р |
| у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у на |
| му биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни пој |
| и за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Глав |
| опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њег |
| еће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на |
| е толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би што |
| виш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и |
| рога Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна |
| све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотин |
| Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидел |
| е притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија |
| и.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb |
| кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају |
| рађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то |
| у сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Ра |
| осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} |
| ије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта |
| бао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, |
| есми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и |
| <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било |
| еднога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана ву |
| сподине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Ј |
| S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и ис |
| н преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непр |
| , што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} А |
| олице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — За |
| ните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво |
| блице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају |
| ео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њ |
| да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не т |
| питао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не са |
| “ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градил |
| долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} |
| знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је б |
| питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је он |
| учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ п |
| {S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Мила |
| друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ |
| м?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у |
| е коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ног |
| ..{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Са |
| и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у ц |
| d="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном |
| није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве реч |
| е насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па |
| се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и углед |
| ећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по а |
| и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пиј |
| тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и |
| та му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је оде |
| Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљив |
| потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div t |
| е све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, д |
| малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, о |
| а није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на |
| а старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу |
| д с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака к |
| који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у прв |
| а их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава |
| омно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их |
| хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разре |
| посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А |
| о?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно и |
| ољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизор |
| е од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добит |
| Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом |
| 7" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се |
| ела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати п |
| ленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио |
| свим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдар |
| ки и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини б |
| олину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, |
| су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у ц |
| , па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише |
| ећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар |
| рироди својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе |
| , па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је д |
| адишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Да |
| и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова муз |
| дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те |
| и и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и |
| ео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде |
| али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више ра |
| о чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али ј |
| н послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред |
| згу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазит |
| еселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вече |
| диша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type=" |
| зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у |
| било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу |
| ата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Дас |
| е ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини |
| ој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p |
| ба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема |
| њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понес |
| де у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он |
| Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њем |
| ај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да на |
| е он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оп |
| о је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогла |
| ротив ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра |
| ико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем з |
| који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипка |
| Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда |
| се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на |
| оме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у с |
| тница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање |
| ола отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви |
| ло мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је би |
| дили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те мож |
| у нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И о |
| је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и лега |
| ођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону ма |
| ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само |
| стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још б |
| српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци от |
| она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао р |
| им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа |
| зумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово |
| ез њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он в |
| оцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесен |
| мо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то |
| учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога |
| .{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а ниј |
| Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати ко |
| зда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и нов |
| урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопри |
| , где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац п |
| и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагоро |
| и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла |
| нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А кру |
| о и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очи |
| е пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најп |
| људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом |
| пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и |
| ролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу к |
| право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнућ |
| но парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте |
| сле је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, |
| Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (ка |
| ита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од |
| А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у За |
| доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, дост |
| вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу с |
| , и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у сел |
| настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за |
| а тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се |
| министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиш |
| о, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести нек |
| гледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која |
| мена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер с |
| исао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи |
| или нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изоста |
| га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Ј |
| {S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било м |
| " /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Ра |
| це неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, |
| а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је ка |
| ти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сут |
| се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, |
| да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о поста |
| Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек ј |
| е и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око мле |
| адан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће |
| ла упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на д |
| а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана о |
| алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ств |
| , докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два |
| тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| д и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи к |
| им су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадањ |
| ме.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав |
| развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И ов |
| ње с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и |
| <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу |
| .“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у |
| S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је |
| ље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они |
| , и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила јо |
| S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је |
| године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било т |
| ни две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у сво |
| а младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправи |
| размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са |
| оцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрех |
| на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако |
| беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви у |
| то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа |
| но, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не уме |
| е котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи |
| а већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не |
| и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради |
| е казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавал |
| писивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, к |
| отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне нека |
| осили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша |
| увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у |
| рали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Ј |
| адиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још и |
| је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свир |
| им ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују св |
| коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку с |
| дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да на |
| жила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда наш |
| ора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> |
| их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је |
| } Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошл |
| ке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак годи |
| : „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико |
| руге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет д |
| га има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S |
| ико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?. |
| вно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и д |
| ше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, |
| ичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседав |
| од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па |
| ного.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то |
| д дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кри |
| а су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога |
| домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна |
| е на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у ве |
| да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиш |
| а новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва |
| нпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као |
| ма, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку |
| ко су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осе |
| ма су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави.. |
| а зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то п |
| од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би доб |
| ле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За вр |
| тали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су он |
| јком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, |
| тка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више з |
| а ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише |
| ду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и |
| њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној |
| радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да |
| одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им |
| ли: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пр |
| у их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога |
| } За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако. |
| ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ов |
| их домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточи |
| хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и |
| } И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и п |
| у они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" / |
| мо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимањ |
| о и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и |
| доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свем |
| шао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао са |
| заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отиш |
| ањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа |
| оље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где т |
| <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разу |
| се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима нау |
| ушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја з |
| ајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Данин |
| тељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при св |
| еда и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:l |
| емље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почет |
| и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, |
| амом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све гото |
| ује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви |
| ођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао |
| ли и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да п |
| даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А |
| ши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашт |
| н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да чита |
| су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Кос |
| зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу |
| тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније |
| тично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уг |
| да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" / |
| данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе |
| није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, виш |
| се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила |
| и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слобод |
| је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад љ |
| диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сач |
| поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредн |
| држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче |
| ад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (та |
| акло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет |
| ли онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по |
| прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици |
| а пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станој |
| Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неко |
| ве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаки |
| а још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, ко |
| један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић! |
| уде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! |
| један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 |
| дника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у дв |
| на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, |
| едан је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуц |
| њер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зг |
| есто да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето |
| а шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто де |
| мо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да пл |
| одигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите сам |
| ре би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два |
| о Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио ј |
| поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацим |
| гните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опр |
| егледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други |
| иком се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да |
| што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год ура |
| {S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше |
| са пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па |
| ито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачиц |
| ко овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! |
| а назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам сто |
| ико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете |
| запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ли |
| Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окр |
| ем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напре |
| ите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раши |
| {S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, |
| ви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; дв |
| ан је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум |
| ање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угле |
| ачара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерз |
| сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и |
| е причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Рад |
| : и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, |
| ; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад о |
| агорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву |
| ав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да ро |
| а пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки |
| тор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између д |
| ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други ов |
| таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа |
| се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече |
| ле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, |
| ок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи ур |
| ва, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у које |
| или лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме |
| га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} М |
| ђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће она |
| на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! |
| раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} |
| им један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и так |
| ајвише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је је |
| ле враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао |
| пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако |
| осподине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче п |
| д.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга св |
| аде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду |
| адили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им попр |
| ет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Ми |
| >У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Рад |
| вењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S |
| еобичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово |
| да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му |
| азговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, |
| ећ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје уче |
| вен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једн |
| вамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, ко |
| него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица |
| су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војск |
| у где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<titl |
| едваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у д |
| и, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам. |
| <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово |
| оделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадв |
| S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отв |
| реправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутр |
| авади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља пост |
| n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} |
| н није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако |
| воде и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и по |
| Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато |
| алопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и тр |
| таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун |
| те између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамт |
| д је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорил |
| Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Н |
| „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше |
| ље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ |
| ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије |
| , за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, |
| снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде н |
| мљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изго |
| нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ уп |
| оделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} |
| а је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им |
| тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политичк |
| м Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је |
| стрше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и |
| подине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну |
| ебала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац |
| лу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „го |
| о.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко п |
| ники, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са св |
| "SRP19102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких радов |
| </p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложен |
| тра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, ј |
| да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, до |
| .{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те |
| па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ п |
| итање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на |
| клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све |
| ачинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; |
| коли и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би |
| е мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и |
| ово се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не |
| лог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученици |
| ик, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и |
| козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чи |
| за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је |
| та Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слив |
| во преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ад |
| Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим н |
| ђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси из |
| страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Ј |
| казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на |
| ужа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав рас |
| p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам |
| {S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине нау |
| о путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и ч |
| акве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} |
| бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стак |
| што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, ро |
| итомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или дру |
| лу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један ма |
| а уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога к |
| ања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га |
| и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, |
| ита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, |
| за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва сток |
| ловином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и да |
| а.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то |
| ва не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојиц |
| и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишав |
| други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да п |
| тање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, т |
| а“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и |
| испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да |
| оше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину |
| д греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} |
| од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца |
| м.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само |
| Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете |
| потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих |
| апреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима |
| к година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне с |
| ; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да |
| S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) шт |
| авите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кро |
| је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали |
| ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао |
| <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва |
| ожења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три је |
| ује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па б |
| запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онд |
| .</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па д |
| како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљ |
| ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} |
| ану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, је |
| шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одма |
| .{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су до |
| аправите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пол |
| ите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — |
| ди, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред |
| е слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ с |
| } Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је д |
| сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>? |
| , а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ва |
| за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље |
| oup" xml:id="SRP19102_P11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТ |
| и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види |
| е ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, |
| ју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш л |
| вађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, |
| ога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овак |
| ајмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе |
| пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па реч |
| , да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им |
| аблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двап |
| говори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплак |
| он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ва |
| ју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет |
| сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, вел |
| и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спу |
| ве и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору |
| е“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже |
| .{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру на |
| ребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и ла |
| само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога |
| лова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с |
| Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} |
| те доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници |
| требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо |
| рану!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} Н |
| уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашо |
| ас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно с |
| с измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} |
| пи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде с |
| ишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} С |
| о каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч |
| </hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га |
| .{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зи |
| вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} |
| авља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — К |
| творите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле. |
| <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утув |
| памтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упу |
| е, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без нов |
| Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Струг |
| е не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „ |
| — Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем кав |
| и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S |
| је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и рук |
| да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде |
| којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео ду |
| јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{ |
| о добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиш |
| је је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само поста |
| да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико |
| i> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} |
| шу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили |
| Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло |
| ле као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим пра |
| с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да |
| на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чи |
| давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с то |
| о друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца |
| стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у |
| м, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школ |
| еларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком по |
| згледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањ |
| екао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</tit |
| /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то |
| обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад г |
| не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па с |
| ову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те д |
| јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да ма |
| иде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да о |
| „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им с |
| је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Мили |
| или су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на неко |
| > <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу. |
| е и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он |
| ој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату с |
| а хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>До |
| онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и |
| и нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали |
| требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и коли |
| амена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и |
| о ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те ј |
| ју ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражи |
| и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно |
| и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помоз |
| обро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај с |
| Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоуче |
| орала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, а |
| што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће по |
| морите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и |
| негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о то |
| си сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва че |
| <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О |
| се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и ко |
| вао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А ка |
| же <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; < |
| та совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири |
| ре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је о |
| лази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда |
| могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здрављ |
| сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загре |
| ало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад б |
| ућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} К |
| изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и |
| је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, |
| ећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> |
| је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо. |
| деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тач |
| инице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} К |
| ах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто с |
| рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама з |
| етицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад |
| ену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, |
| то му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер |
| га села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се им |
| Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да чи |
| } Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те |
| вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један за |
| крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <p |
| и оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у му |
| иротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање |
| } На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада |
| е или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, |
| да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је |
| а једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе п |
| ечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!. |
| су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се ј |
| а играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и |
| ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и |
| а овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јест |
| кога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И |
| еца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати |
| , да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да |
| кицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориш |
| се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село поста |
| раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у |
| ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући |
| камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне п |
| " /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} |
| ребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигл |
| круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбр |
| а је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да |
| и у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу |
| че један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да под |
| Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, ко |
| казао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе п |
| данији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!.. |
| ет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без км |
| оме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од ки |
| е Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема ј |
| ље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом |
| ће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше суз |
| ђаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да |
| 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну |
| кој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С о |
| а буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за остав |
| ци са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега ст |
| е запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слик |
| ече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене камен |
| кренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те |
| пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за ти |
| се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстариј |
| не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о |
| ајвише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света оп |
| останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовал |
| јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образ |
| да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кр |
| опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека сед |
| неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку м |
| усен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за д |
| имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господ |
| шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке |
| вао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај ил |
| оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, он |
| 5 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако п |
| година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важн |
| пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова |
| леће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово н |
| бито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не может |
| а би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно |
| каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, |
| рема Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре см |
| боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи |
| ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако са |
| то и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто |
| ругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, ј |
| урчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту |
| рига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на И |
| } Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није г |
| су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани |
| по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода |
| и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де г |
| есет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине |
| ном шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, д |
| А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <d |
| м и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров ок |
| министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад |
| играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу |
| } Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија в |
| шавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још тр |
| преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице |
| те му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обу |
| и.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господ |
| дине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а пре |
| атрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за |
| ш пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, госп |
| орника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у |
| м за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја |
| е једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за ча |
| ад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да |
| арој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, |
| е.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} |
| узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ш |
| наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните т |
| а, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по п |
| обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини |
| Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша |
| би обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио |
| у се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, |
| аши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, м |
| зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању |
| треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела |
| е одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и м |
| о, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко |
| т’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело ш |
| авније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку ср |
| , јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за п |
| јави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ |
| {S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему |
| ље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао |
| е мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов пр |
| е човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад пре |
| ша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Ради |
| епше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њин |
| је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с лев |
| разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{ |
| е да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго |
| ило што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо |
| х изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, |
| претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница и |
| шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, ш |
| лазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и |
| ко се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у жи |
| настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а |
| о...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, |
| ркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да го |
| заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Да |
| ијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли |
| би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да |
| ући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газд |
| авнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> м |
| {S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и прилич |
| доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, д |
| ма у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јес |
| ећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целин |
| ове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} |
| то за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега и |
| адашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и д |
| е, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мор |
| чима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Р |
| о даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, |
| ђите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему |
| обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа |
| ите сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) |
| едном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како с |
| на подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, н |
| о учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с д |
| у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да ш |
| а буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана |
| едан рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општин |
| о је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој п |
| његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико |
| лата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ћ |
| но испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} |
| дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га |
| {S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни |
| на у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утиц |
| м током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Да |
| како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и |
| а не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S |
| ате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти |
| !{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно о |
| понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за |
| хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији поп |
| туацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још је |
| > <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у св |
| вом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Јо |
| угу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке |
| зненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, |
| радовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и п |
| рећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, |
| само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећ |
| аку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране |
| иша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, он |
| . (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако |
| сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; свој |
| десет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао сво |
| коси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, о |
| застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је изб |
| ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни |
| ала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, |
| {S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова |
| д куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и к |
| , даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасу |
| } Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} |
| дила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{ |
| не донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му |
| ним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а |
| ица да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји |
| калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохвати |
| ад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома |
| ите сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три но |
| а!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начинит |
| ре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да д |
| у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша |
| } Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово |
| овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро с |
| лна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни |
| ђе и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Р |
| у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или ц |
| а, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза гра |
| адишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} |
| > <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одг |
| иша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком на |
| предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и |
| дам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам ка |
| народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на т |
| а је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима уче |
| вачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва д |
| има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина |
| ише помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете с |
| више ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не |
| и за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} |
| о двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до с |
| ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| рочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да п |
| управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је др |
| доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, д |
| цу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се |
| олициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познај |
| у.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео |
| те ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе |
| ма изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И с |
| год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај |
| озвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка |
| да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје |
| вако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> |
| >2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми |
| кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, прос |
| његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспо |
| , па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да |
| ише.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви уме |
| а.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друг |
| да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајн |
| о друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће |
| не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, мож |
| биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и по |
| ини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми |
| ање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одгово |
| му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја к |
| ила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, |
| {S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђаци |
| да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедош |
| Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се |
| зе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излаз |
| по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по д |
| ато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ |
| молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се би |
| о, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове км |
| на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем. |
| га дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за |
| ливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој ра |
| му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на зем |
| "> <head>7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, једа |
| head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кме |
| 102_C1.1.1"> <head>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века д |
| <head>5.{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и |
| оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих в |
| нички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме |
| има је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су |
| да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S |
| ом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по к |
| ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средин |
| талној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од њ |
| х чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{ |
| му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не те |
| ико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе |
| подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху попис |
| датле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој је |
| а се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у л |
| не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и о |
| поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта |
| еље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А н |
| арод само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непр |
| н мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му |
| ше га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где де |
| } Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи об |
| и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојк |
| <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу |
| трано двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, |
| не.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу |
| а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа д |
| требу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и о |
| је, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени |
| амисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко |
| сао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.< |
| ици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{ |
| оли</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и |
| блицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво кол |
| ена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су |
| ису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешин |
| вичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погин |
| амо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути. |
| ну, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опре |
| сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или |
| ишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита |
| ршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} |
| авек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам |
| круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи. |
| шту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а |
| јвише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, т |
| с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да до |
| простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једн |
| ницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, как |
| да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да |
| напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да с |
| изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих |
| ве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </d |
| некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то |
| а овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Как |
| дговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам |
| ема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с |
| ло претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да |
| људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за |
| ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиш |
| н живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народ |
| јаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Ниј |
| и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, |
| и, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас |
| Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад |
| , него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи |
| у се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Ова |
| атле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланов |
| гова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше |
| е Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapter" |
| с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Рад |
| аша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он |
| ша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне преч |
| о и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била |
| једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, д |
| едну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у |
| /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Ка |
| еру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Мил |
| ћ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они |
| <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чиста |
| е <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек ст |
| ост.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се ок |
| о стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији |
| !“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n |
| {S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита н |
| } А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите |
| тановницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Д |
| , па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину |
| једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скрој |
| 36" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном к |
| како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само д |
| ри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари |
| , кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Ост |
| их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како с |
| есетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!.. |
| ам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака оста |
| у једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} |
| ас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се |
| а клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у р |
| оше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати п |
| ијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати |
| учите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те |
| е је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца |
| о за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допал |
| коле са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, |
| о најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — |
| што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изази |
| тина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две ше |
| у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и |
| а ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо роди |
| ривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и в |
| друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе. |
| ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{ |
| и....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламо |
| горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онд |
| {S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастир |
| е нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпрос |
| мет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој с |
| су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је |
| ом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде ку |
| је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и пит |
| } А државни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, |
| т. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> < |
| дишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом |
| накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако да |
| по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50. |
| вакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам они |
| ли у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их п |
| осили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи |
| даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на |
| десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картон |
| адиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет о |
| оме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрља |
| ка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, |
| лаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умир |
| аљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у |
| и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет с |
| з овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора |
| да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се г |
| , према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то до |
| е вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спрем |
| и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше вод |
| S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S |
| S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Н |
| есетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{ |
| их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је ос |
| побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да |
| ко вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ |
| ..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{ |
| } А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узми |
| ..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну! |
| ..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{ |
| } А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на к |
| и а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а коли |
| сетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на |
| ико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам ј |
| их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} |
| же кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је |
| S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{ |
| пи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у |
| и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што |
| нов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му испл |
| у.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би уче |
| е слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послу |
| чега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек ј |
| Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде букв |
| утрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао п |
| бе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год л |
| постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају |
| ити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да |
| разне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{ |
| , а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и |
| .{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживе |
| а; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после ка |
| лободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И а |
| ре да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да |
| да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чуд |
| он и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака |
| умео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венча |
| рава посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>ј |
| књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито оним |
| све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укорич |
| :id="SRP19102_C5.2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попа |
| сника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, |
| ве по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би бољ |
| деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, |
| ла колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело до |
| учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, д |
| мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, |
| к деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје |
| не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су |
| нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати |
| ноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистиј |
| кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су |
| ице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да ме |
| и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни б |
| а шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зи |
| зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва |
| и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за |
| д се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi |
| есте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со |
| аћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у ку |
| х судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумин |
| и по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љ |
| ан повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те по |
| да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословиц |
| добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу |
| у да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске |
| ужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта с |
| бито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да и |
| у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Св |
| и са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће |
| и.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па |
| један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био в |
| а да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, |
| ало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и |
| че. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он |
| града је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто ниј |
| р су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом п |
| естоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јеле |
| и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена ја |
| ...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни |
| „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јеле |
| телни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: |
| елни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелен |
| ворителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали. |
| ни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S |
| ителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни |
| предовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађ |
| сумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки |
| а време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на |
| ), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно |
| ћа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне д |
| и понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на ч |
| вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако |
| ране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па он |
| <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мал |
| а; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто |
| ас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли |
| јетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину |
| х.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{ |
| Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду го |
| али по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају св |
| ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће |
| и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} |
| мо он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео д |
| бећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша |
| ства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и д |
| осподин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и |
| “ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањ |
| чинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна мно |
| рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша попр |
| прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и п |
| отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем |
| воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и до |
| уству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро |
| ављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у о |
| арству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; ј |
| ометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону фо |
| им бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда. |
| нас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврт |
| за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога |
| у је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на п |
| стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, |
| е се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без |
| ш данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сут |
| и је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је |
| } Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже. |
| овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му и |
| а жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у ве |
| ане? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш |
| рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{ |
| анији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, |
| ена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела |
| нији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за он |
| задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су |
| и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без |
| убре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И |
| ошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао ј |
| ве више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом м |
| да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч |
| је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, ш |
| , да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене. |
| та неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да |
| у се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А |
| ији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији ј |
| ватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, шт |
| боље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, а |
| , питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Ту |
| <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јел |
| да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега |
| <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За |
| о опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А к |
| у ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: |
| стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и |
| аше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и |
| и нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и |
| су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p |
| то су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је с |
| за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слу |
| е, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да деб |
| у; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и да |
| у“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики |
| не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и |
| его мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што |
| сте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да |
| Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задру |
| могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се но |
| ђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет на |
| о му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа м |
| S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је км |
| {S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води |
| е бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу шк |
| у и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме |
| ред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учиониц |
| .{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што |
| ачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари ни |
| ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p> |
| Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су |
| „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „К |
| о више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и доби |
| метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испр |
| доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста б |
| а она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га посл |
| болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, |
| не.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је иш |
| донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрш |
| .{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Пок |
| а Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...< |
| оста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бива |
| руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати нај |
| .{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и |
| сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, наша |
| , да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за |
| оказало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва |
| адиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад |
| Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редов |
| S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босог |
| остављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су изд |
| у код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је |
| ремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А посл |
| мена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутр |
| је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су заврш |
| ран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али ј |
| омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} С |
| адиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша |
| диша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то он |
| да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан |
| лу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен |
| ого учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа купо |
| и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упус |
| о је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, |
| диша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаи |
| им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио ко |
| отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико са |
| ни ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они је |
| S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, |
| ста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака кол |
| кат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и |
| а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- Т |
| вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га |
| ачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године |
| простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Он |
| многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошим |
| е може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа панд |
| ца у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нем |
| би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност |
| де ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се боја |
| а учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка дру |
| земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турц |
| атницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од |
| ђа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам |
| адиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро |
| ла и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p |
| ели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} |
| ер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани сти |
| и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И |
| е оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко |
| е и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> жив |
| турно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показив |
| нети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поно |
| ао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађ |
| ди циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет |
| ле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају |
| у, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осу |
| вим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с какв |
| али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и в |
| о.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да ид |
| ика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио |
| а пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} |
| ија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а |
| ди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, |
| сушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они са |
| пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала |
| S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу |
| то сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научи |
| леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се |
| ћивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapte |
| десет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањ |
| у живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, |
| ци много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они |
| се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше |
| ије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, |
| у у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака |
| нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, |
| сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у За |
| а вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали на |
| ао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} |
| и толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици |
| е у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду. |
| дизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на |
| ршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда б |
| на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може |
| ад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{ |
| учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Је |
| е да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву |
| ајузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати м |
| ња из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<fore |
| узданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком см |
| па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а к |
| ба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца њег |
| b n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И |
| ћине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешн |
| и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи |
| краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон не |
| или у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину. |
| е да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презиме |
| људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини |
| нда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају |
| тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће н |
| оће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> |
| ак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћ |
| ледњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме |
| принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечји |
| и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи |
| о узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Заг |
| ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.< |
| криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и шт |
| е, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи |
| и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабр |
| дужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу св |
| е брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови н |
| оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која |
| убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико тра |
| аву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на пр |
| сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И |
| римити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао у |
| ато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку |
| то данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић свом |
| здарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече |
| и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p |
| па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што |
| колицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n= |
| ју, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли |
| за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од рад |
| от, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за |
| докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље |
| се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио |
| јању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробљ |
| једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесен |
| оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчи |
| , који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати |
| , те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорил |
| досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни пома |
| е.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све ле |
| о било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и |
| И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду |
| е намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знањ |
| хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у ј |
| што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та |
| школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држ |
| , у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако и |
| {S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди. |
| овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би |
| ебну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, |
| вно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ов |
| што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља |
| позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто вре |
| код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно |
| школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју д |
| ме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта п |
| хове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и уми |
| него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против наро |
| ено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала |
| год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са т |
| ивати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Ин |
| иљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и ма |
| више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S |
| наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити тре |
| ок не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да уч |
| место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао он |
| >“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} З |
| риродни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и ид |
| имо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{ |
| ру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нис |
| Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као |
| сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и бић |
| Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању |
| чује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господи |
| непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблиц |
| ти је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нем |
| а ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио де |
| били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека п |
| људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад |
| ви: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да |
| “ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шес |
| ао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одго |
| ручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она |
| те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувиш |
| pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило |
| .{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и пр |
| вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у пр |
| о, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се прес |
| енски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су и |
| е водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S |
| многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира |
| за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је треба |
| пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису је |
| а западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} |
| ко даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} |
| и њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што в |
| кога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А |
| најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци |
| морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и јед |
| читом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и ок |
| код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чарши |
| дили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристан |
| > <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из |
| облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутр |
| head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да |
| .1"> <head>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од к |
| </p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате ш |
| е он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да н |
| у...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Ра |
| е помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо |
| , знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет |
| јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом п |
| <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први |
| ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на в |
| а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце |
| пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано н |
| а кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а га |
| та и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, с |
| вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо до |
| носито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише |
| упу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S |
| .... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, |
| Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта |
| д рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Ко |
| он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о |
| Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворит |
| имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и та |
| емо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба пре |
| а.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово < |
| , онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега |
| S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S |
| под цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него |
| S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ов |
| јала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да |
| је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите |
| .{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буква |
| иња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?.. |
| у реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте |
| i>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко д |
| .{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не п |
| Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Мана |
| де?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи мо |
| ему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђа |
| реће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за |
| а?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади |
| рту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>е |
| ово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и обја |
| о и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је |
| Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који ни |
| } Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад |
| деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечег |
| ато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Ха |
| да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви |
| то је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите |
| ћете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочек |
| .{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните |
| најете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S |
| е ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов |
| андура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе н |
| сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће |
| оје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет сам |
| све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мал |
| коли колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су |
| а, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигам |
| .{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, |
| , да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би те |
| махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а он |
| сподине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овак |
| ш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком |
| " /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће бога |
| у у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> |
| .{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је л |
| S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мал |
| } То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово |
| рисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко м |
| реше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особ |
| Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом |
| е вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад он |
| > <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељ |
| у, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора |
| многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мија |
| А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам го |
| ћи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у |
| о заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако |
| страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову кориц |
| о ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте ма |
| ву са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У бук |
| ша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио |
| је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <di |
| питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита |
| десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало |
| ознајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински ше |
| нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и |
| } Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу о |
| о стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна с |
| се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би с |
| могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне поја |
| не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била |
| ри; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И о |
| ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Д |
| дан; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу дес |
| то и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, |
| ст; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и |
| А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што |
| го други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спрем |
| осподине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овог |
| изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S |
| е што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајсто |
| } Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} |
| Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Пра |
| d> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална |
| иловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, |
| Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, |
| то Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и |
| купаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је |
| Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није |
| .{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} |
| или па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га |
| шевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу в |
| то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је сув |
| неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла |
| ши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, |
| } На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но |
| било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нис |
| е!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде мат |
| ије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно |
| сање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео |
| ога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јо |
| се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна. |
| S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} |
| <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова |
| оље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништ |
| а и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вр |
| ставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се с |
| , па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да |
| гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише |
| то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је д |
| а снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним в |
| {S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни |
| Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од ж |
| о ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде |
| пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и до |
| тара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свек |
| њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла |
| S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, |
| шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не |
| , па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, |
| разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене |
| м Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела |
| омагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питају |
| ожа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли |
| S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се уде |
| ца?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} |
| орила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „го |
| ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{ |
| нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у ц |
| те, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може |
| ити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја |
| и, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} |
| очкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да |
| а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још |
| ожи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто |
| , туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се по |
| а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им с |
| , учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ |
| аху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђ |
| чили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло. |
| рави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Го |
| , вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима |
| иже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато |
| јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушил |
| ном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак |
| жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој |
| тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој р |
| да у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је |
| ов у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости |
| од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: |
| и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узим |
| , господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику |
| је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву ш |
| и да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с |
| вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су с |
| а кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И није |
| ачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и о |
| шили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не н |
| ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} |
| .{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено пи |
| совала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно |
| и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и н |
| ја?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А |
| умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила |
| и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, |
| је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Р |
| ва крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77 |
| а, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали ц |
| вога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ков |
| ј умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и верова |
| не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је ро |
| Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Ма |
| е не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А ј |
| још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам |
| рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, |
| веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не |
| едња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додац |
| >Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добр |
| Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједн |
| плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле |
| на мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Д |
| ска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег неприја |
| ријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, пр |
| речна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса. |
| ва слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, < |
| у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дођ |
| ње у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дох |
| А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима |
| оје мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била з |
| оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасно |
| није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну проши |
| ти.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дак |
| Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају к |
| латка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и ма |
| заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign x |
| се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава друг |
| о и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану |
| ша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као де |
| а не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Ми |
| дала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарат |
| {S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад |
| Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо |
| е ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> < |
| по и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умре |
| сно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола гото |
| те још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад |
| .{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!. |
| же!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} |
| Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Может |
| то, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их јо |
| ц узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} |
| с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су |
| одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда |
| је из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило св |
| не земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у п |
| леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва |
| та.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или кр |
| >Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осет |
| <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према |
| та па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он |
| ше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не мора |
| у, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику |
| гурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Зап |
| едајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче вој |
| у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све |
| коли и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због то |
| и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера. |
| јне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о пра |
| угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега |
| и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се |
| таре и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само |
| ланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила |
| почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвој |
| ило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> |
| више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он |
| кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S |
| Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградим |
| још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад |
| азвитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и у |
| учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им го |
| ан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у т |
| међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађ |
| престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још |
| погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису ка |
| котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више т |
| свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала |
| ране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињ |
| одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није м |
| а доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „К |
| требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> |
| лучајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| е да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како |
| ткопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с |
| ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову ве |
| ица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, дец |
| ше да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ће |
| а се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало |
| у много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{ |
| {S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С н |
| е.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје с |
| ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мо |
| ви жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и |
| светлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, |
| је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се |
| и губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехо |
| о даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије добр |
| о, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за |
| ило да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући |
| , за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио |
| тровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да с |
| и с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља |
| су народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати |
| и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћ |
| моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на неб |
| ему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да |
| дужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за |
| искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици |
| ропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и |
| продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише в |
| } Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразбо |
| тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче |
| утра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра ид |
| Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређ |
| на човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писме |
| сећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и м |
| и имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да мол |
| доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је |
| рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време |
| око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на |
| е обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац |
| >.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте |
| е школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с |
| х танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које |
| мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога је |
| и и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и |
| } А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута о |
| етнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 2 |
| е да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и |
| едељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах поч |
| великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само |
| воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у бла |
| ли и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њи |
| овек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и би |
| је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде к |
| о, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овц |
| сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> мож |
| ла и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ пре |
| } Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да |
| у страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{ |
| е и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништ |
| } А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се |
| преднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> < |
| 167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{ |
| народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи |
| тров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су не |
| да онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали |
| у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега т |
| и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна |
| а им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се |
| целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Р |
| >Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра |
| ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, |
| е.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је ле |
| мивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S |
| као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је вр |
| воје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тих |
| града сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те |
| му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <p |
| највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша на |
| } Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљ |
| тобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почел |
| кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загор |
| не појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друм |
| је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Б |
| удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају |
| А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према |
| ац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађ |
| село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва с |
| ко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, |
| да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они |
| и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уред |
| о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој б |
| {S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад у |
| че да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет х |
| како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој поте |
| и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина. |
| о и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова шк |
| и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник |
| међу испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да |
| потребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у п |
| Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} |
| гао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранит |
| .{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога |
| /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одв |
| Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Неде |
| наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи |
| гово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу |
| ледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицам |
| нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и |
| је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и буко |
| . д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први |
| екао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад |
| од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како |
| н у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „у |
| 5" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их |
| етнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој |
| могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој |
| а прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не пр |
| песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле зем |
| да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на |
| начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша си |
| ну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и сед |
| ни бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, |
| ека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је |
| били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсол |
| ="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p |
| љем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет сто |
| загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измла |
| омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и фи |
| гима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре |
| о примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину иг |
| ужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај |
| ша у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то |
| и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, |
| е свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хле |
| кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало |
| и.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него |
| ао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слик |
| етим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да уч |
| очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати |
| ачините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада тр |
| да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само |
| } Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод |
| у ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она |
| игните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде са |
| тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврни |
| ет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико во |
| ет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десе |
| ци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узима |
| Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на |
| Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци? |
| од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по јед |
| глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?. |
| но, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n=" |
| и трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хај |
| напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{ |
| јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака |
| hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађит |
| је)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну |
| ..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- |
| е четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!.. |
| дну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А коли |
| дну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још је |
| дну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет |
| колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо |
| зели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!. |
| руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на к |
| ..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је |
| узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а |
| е десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало |
| колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико в |
| колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?.. |
| лико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?. |
| две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако д |
| узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је |
| узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу |
| , а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је |
| } А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је н |
| га, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узет |
| е каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико |
| десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?.. |
| !..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну |
| десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десе |
| Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овак |
| клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колик |
| ци, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад |
| ге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не з |
| ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у |
| ћи вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разре |
| S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Сто |
| ра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} |
| ине, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, |
| „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донес |
| , кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187 |
| још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, т |
| чи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они |
| близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови дели |
| : али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и |
| ве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здрав |
| у „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Ради |
| ов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минут |
| слободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За ве |
| оши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем |
| ин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада шко |
| есеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Нач |
| а трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша по |
| се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу |
| цу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је |
| сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у гр |
| и ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се заглед |
| су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ли |
| е.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" |
| да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! |
| ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога свет |
| {S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{ |
| е, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треб |
| оправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, |
| истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца |
| бог останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрад |
| есте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу |
| своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда |
| ини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји уч |
| бало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, |
| {S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, мож |
| д, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{ |
| учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово |
| е потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним |
| је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам при |
| ла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је |
| дан другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то |
| ушмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ зап |
| еља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у |
| о даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор |
| од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — |
| ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да |
| чи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, нег |
| и део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у ш |
| Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају |
| на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од |
| онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железни |
| за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојен |
| ки посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска в |
| а Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепш |
| најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: |
| му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их |
| стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и с |
| и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте п |
| олу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и стариј |
| који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко |
| ико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па пос |
| по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је гот |
| старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба ре |
| шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у ко |
| ли снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато |
| нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће |
| диша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, |
| не?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите м |
| се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као к |
| о може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, кој |
| ј узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се |
| оздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје п |
| унце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Ра |
| а оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{ |
| а сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и |
| ве школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с |
| и, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше ма |
| за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него с |
| ош вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у |
| тувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и сло |
| е могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— |
| стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће |
| за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова |
| учите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> < |
| ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и |
| лико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су ред |
| ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мно |
| ети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах и |
| е и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у дру |
| колицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом |
| деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље |
| рећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко каж |
| ан Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и дево |
| ко радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били |
| а за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће |
| ред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно. |
| дованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му |
| колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још |
| бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње |
| и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времен |
| траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, к |
| оме радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења |
| " /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова |
| је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавај |
| ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!. |
| оказао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је |
| у и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљк |
| S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Рад |
| исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! |
| озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да |
| да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете в |
| бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и нас |
| влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњ |
| адбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се бил |
| не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио |
| глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је по |
| им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, |
| бичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и |
| Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и |
| ? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а |
| као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? у |
| да запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајсто |
| ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да |
| {S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груј |
| чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала |
| ; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па |
| ви Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и |
| астојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове |
| нога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с о |
| о није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које ј |
| ше ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је |
| кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом |
| одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло д |
| га, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и |
| љу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет мн |
| ња градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у р |
| S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео |
| оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Ра |
| дан да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједн |
| S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} |
| е да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!.. |
| {S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> |
| ут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове |
| м вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добр |
| ане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмо |
| три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете |
| ш једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо |
| амо слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите пер |
| о све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div t |
| целарију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и |
| ници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је ње |
| а је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у |
| авду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капета |
| ола.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику |
| S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожел |
| о даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало х |
| датле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла сл |
| па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностр |
| и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и |
| би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говор |
| ена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да |
| о, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у њег |
| оме не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капет |
| где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом |
| школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод ш |
| ..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите |
| S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код та |
| 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још |
| остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 |
| е још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша |
| номе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јес |
| да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку |
| ељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| остеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посеб |
| о заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају |
| о <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа х |
| го и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазит |
| вега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу |
| то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је похо |
| и, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта д |
| љанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у ку |
| друге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} З |
| е.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и дв |
| ње жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску св |
| ичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама |
| али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у |
| рипремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш |
| ш умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе |
| мио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и |
| и сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће |
| и да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онак |
| у!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то врем |
| вима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{ |
| ветитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаски |
| некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога п |
| ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је |
| а ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми д |
| ; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, г |
| „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господи |
| радина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за бољ |
| гарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и |
| вали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну коли |
| лим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, |
| ар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушев |
| , мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода д |
| /p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље |
| љно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му с |
| бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљн |
| које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И в |
| х запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, |
| ше његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, |
| од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу |
| и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс ов |
| не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговор |
| већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако |
| <head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и |
| рва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се |
| и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију ка |
| Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p> |
| Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, |
| где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају к |
| не, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ за |
| девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> |
| а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ов |
| ао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам |
| а, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато |
| ци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да |
| чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мр |
| ети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> |
| ска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога |
| у силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>- |
| ке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште |
| .{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" /><pb n=" |
| и северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{ |
| продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то ј |
| Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} Н |
| ци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Ст |
| ајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу |
| школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо |
| учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе |
| ице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут |
| заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједн |
| } Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Са |
| да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!.. |
| евину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S |
| аху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и незав |
| замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јач |
| то је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу |
| {S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?.. |
| „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја |
| е дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете |
| го.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> |
| одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да б |
| а се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да |
| а крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела рук |
| гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусл |
| ше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши |
| коро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су |
| мете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зо |
| отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по |
| ио бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи т |
| још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете |
| остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да с |
| а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| е лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам |
| буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <d |
| м прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи |
| народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамт |
| асова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је ве |
| а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{ |
| {S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које с |
| лео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера |
| ју поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у |
| је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било |
| илоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И |
| ворили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким п |
| реба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разгов |
| свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapter" |
| иљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јунач |
| н и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин |
| амо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ |
| у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А |
| ше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су м |
| иша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога |
| опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или веш |
| рође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и д |
| мора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле пре |
| отни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа |
| е, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чин |
| провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, |
| ош и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи ув |
| свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу |
| ћно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да |
| ених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Цел |
| er" xml:id="SRP19102_C3.1"> <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан |
| хове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као |
| опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши ве |
| ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао ј |
| head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки |
| , само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, гд |
| изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису |
| тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у |
| и, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио |
| шом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша |
| да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави љ |
| иладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече |
| м је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на |
| и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали |
| с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па м |
| авио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима |
| сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год о |
| у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још |
| ко била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осе |
| звао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} |
| ша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворен |
| ати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, |
| а оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исе |
| } Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може |
| {S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напише |
| сер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отв |
| адоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по |
| >Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још |
| /hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону |
| есте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{ |
| гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S |
| било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да |
| охитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јуче |
| еди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и по |
| p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запа |
| још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење |
| не био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће |
| у </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно |
| онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађ |
| Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и у |
| ака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| } Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n=" |
| , особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па |
| јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бо |
| јите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну |
| — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} |
| ени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да |
| се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и |
| га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, |
| ).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи |
| и!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{ |
| ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, ко |
| е ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговор |
| На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповеза |
| у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтов |
| сојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, |
| он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце. |
| о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И |
| Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! |
| чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и н |
| <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у |
| алност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба |
| ема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно крета |
| најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика |
| си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си мн |
| S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} |
| највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први |
| те се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мен |
| ).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; |
| се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ет |
| ?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И так |
| i>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово |
| >ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <h |
| </hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — ве |
| лово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и |
| пише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда |
| оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој с |
| јих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, |
| ари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих |
| мали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти |
| адавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабада |
| а засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, |
| берали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напр |
| раћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, до |
| пљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се уг |
| оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето та |
| абим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је |
| гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“. |
| н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} |
| а је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо < |
| ="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја |
| е просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу |
| сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <d |
| , без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и |
| запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу уве |
| му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши |
| И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ |
| настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не м |
| ли је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} |
| и сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за |
| овање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је цели |
| свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од |
| а се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он од |
| же да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало |
| ме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових год |
| , држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни |
| е <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велик |
| ар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и ова |
| еће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво др |
| и Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У |
| чекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мо |
| тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали су |
| свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и |
| право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна |
| дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет си |
| се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице |
| м напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни на |
| је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је |
| Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је |
| , и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало по |
| оте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист вазд |
| 195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} О |
| {S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зор |
| од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појав |
| Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да |
| S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, по |
| с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше ду |
| {S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђаци |
| ти шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнаст |
| и и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, |
| , али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они д |
| танков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужит |
| овог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље |
| са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста |
| о и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао |
| лно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p |
| свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} |
| ечима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља по |
| и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколи |
| мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и |
| дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ |
| жите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Ш |
| е чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком |
| и не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одм |
| ко од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} |
| је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одг |
| ирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч |
| ом приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу |
| и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачим |
| и толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту с |
| ави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али |
| ску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title |
| И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато то |
| ица свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Рад |
| истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два д |
| Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за и |
| а само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па |
| школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не сме |
| је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао< |
| да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће п |
| вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је до |
| родне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке |
| ов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро |
| умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе |
| у и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре |
| заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице |
| употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за ос |
| де да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина |
| да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само |
| шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и пи |
| ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитељ |
| очитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То с |
| нске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу из |
| ише умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља.. |
| су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школам |
| је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу |
| о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавн |
| да Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Рад |
| за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао г |
| Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе по |
| ке загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више |
| и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако мн |
| шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „и |
| нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад |
| ; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиш |
| а продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радо |
| и загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су |
| да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи |
| може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му те |
| е изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали |
| о их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, |
| мо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“.. |
| и план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако пре |
| познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} |
| ише напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} |
| и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Рад |
| одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чкол |
| слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, |
| у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хва |
| неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју |
| диша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад ч |
| су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је |
| у одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечанос |
| Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одгово |
| ужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало реша |
| ну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је |
| и ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сва |
| диша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога |
| ом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је тр |
| за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда |
| тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад |
| иша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} |
| 2 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и пре |
| иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не дај |
| е имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који го |
| шиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, |
| ви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити |
| } А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи |
| дило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они уме |
| еће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радиони |
| ус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу |
| лико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојак |
| кари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него он |
| а Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече |
| ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац пре |
| ије од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у кој |
| ’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина мо |
| 7" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа |
| видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне |
| и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен |
| ти и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се з |
| о је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згад |
| p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се |
| е? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у кит |
| е.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!.. |
| н се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га про |
| напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напред |
| > реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајк |
| ледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат |
| о виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити |
| рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S |
| т његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и |
| се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она о |
| ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и про |
| више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи |
| позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излег |
| i>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знај |
| е.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријав |
| мо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, |
| тпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се |
| ам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Ради |
| а реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише |
| шамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, |
| кривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху |
| е најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} |
| је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, т |
| е рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зи |
| м</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, |
| , те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти |
| вљао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потреб |
| њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе |
| то нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ бољ |
| хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика |
| е један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ау |
| диша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу |
| овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према просто |
| зме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од с |
| се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако |
| е послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, и |
| о су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је |
| казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад доб |
| томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе |
| хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и св |
| к буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог |
| и и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси |
| S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, м |
| е још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се |
| та буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Поглед |
| на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у |
| нас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пр |
| шите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Од |
| део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути |
| во Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме до |
| /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и |
| било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тр |
| анцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и вид |
| о њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отиша |
| он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилаз |
| ога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и об |
| и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, де |
| а.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за |
| вога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, |
| {S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завез |
| еларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, |
| од ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује |
| ча Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стран |
| м је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, |
| коли нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је |
| ика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и шт |
| удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном |
| о време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по ре |
| А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго |
| ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледа |
| ни штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све |
| та и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена |
| чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брис |
| каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворил |
| кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату п |
| су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Изв |
| џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, |
| у даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нис |
| почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо |
| једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком кап |
| <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све п |
| , и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „о |
| се клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одм |
| рекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша |
| .{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само бил |
| је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има мн |
| н је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели ц |
| што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, ка |
| и до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекци |
| , особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, |
| , хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели |
| ио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро ве |
| аже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје шко |
| ше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бус |
| данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред |
| а свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икак |
| колују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћер |
| да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад |
| ! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{ |
| о Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се н |
| х да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога чов |
| ристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама |
| у да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две |
| прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља |
| , и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — |
| је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb |
| д нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се |
| адиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и |
| старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и п |
| да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зат |
| ди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, с |
| ио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу свак |
| напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} |
| о опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се м |
| против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљк |
| ој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза ни |
| тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и ме |
| ози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигам |
| кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> |
| није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тог |
| омично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме |
| доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопође |
| ини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису в |
| } Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и |
| а види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за с |
| био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти, |
| .{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се по |
| оја се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо |
| то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и |
| се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу свој |
| не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно зат |
| шу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља |
| .{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је |
| Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило |
| ко је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?.. |
| покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пре |
| дити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рог |
| внога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви раз |
| ј градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена о |
| у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господи |
| да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и мора |
| много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће |
| ицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љ |
| с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви |
| а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па реч |
| и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им |
| знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p |
| њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и с |
| стинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И |
| у скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунашт |
| власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћ |
| Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва с |
| ле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и |
| и и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и |
| угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начи |
| тивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим посло |
| у у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је |
| лио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за уч |
| и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам |
| само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сест |
| сме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем |
| то је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово |
| ојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само |
| нам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа рук |
| ду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је к |
| ерује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца |
| каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и од |
| е још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{ |
| иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} |
| лазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне |
| говим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, |
| ојој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је |
| а, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и |
| уди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја с |
| воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога |
| томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест годин |
| умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео |
| .{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћ |
| рави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о |
| Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти |
| у, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна п |
| та.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини |
| и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је када |
| олико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то |
| екају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају п |
| гло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон |
| ите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, |
| види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и при |
| те на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: |
| му је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање дана |
| иједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „ |
| моташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лепти |
| школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: |
| пало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не м |
| е и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље |
| како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као ма |
| а их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их п |
| дмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ов |
| томе, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За т |
| hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала |
| читеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами |
| спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поре |
| то га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пр |
| човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то би |
| па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, |
| с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико д |
| ва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставил |
| о велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загл |
| и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто |
| а у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је |
| ла међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, д |
| то томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како |
| више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом кој |
| види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула |
| азима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако н |
| ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су ра |
| ном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ |
| о надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одве |
| извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и |
| .</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ р |
| снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> |
| ачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да |
| онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и п |
| ико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и у |
| њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубљ |
| и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ћ |
| ају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</h |
| апетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једна |
| алуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутр |
| и: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај |
| бина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље сп |
| а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војво |
| па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо н |
| старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда заг |
| једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А мож |
| тишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде |
| ети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако |
| е калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљ |
| палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да |
| инчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким ма |
| е редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај |
| “ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и з |
| па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакш |
| проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њен |
| утира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он реч |
| сиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку |
| господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и о |
| госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, |
| itle>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји т |
| је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше з |
| нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </di |
| па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну |
| ично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била |
| руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо |
| S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирот |
| брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде |
| падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а |
| е Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а |
| “, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, как |
| е сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто |
| узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, |
| ебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, од |
| ржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и нас |
| и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кука |
| женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође |
| на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi |
| ле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавн |
| е много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и |
| о пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пус |
| ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим |
| који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово з |
| едан старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио п |
| ="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу п |
| а, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове ка |
| озар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (т |
| олико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижев |
| ци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај |
| и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Т |
| их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Ко |
| је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико |
| кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ |
| али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> |
| за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другог |
| амо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, т |
| о јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па |
| та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; |
| hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо |
| те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>т |
| ну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазит |
| ше нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зов |
| , па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, с |
| ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>т |
| то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, и |
| писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је к |
| е, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} П |
| Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А |
| итамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломи |
| неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по зем |
| се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете до |
| му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од је |
| {S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад |
| ше?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?.. |
| се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изгов |
| .{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} |
| ?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А |
| се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да нап |
| се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гл |
| .{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и |
| Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише та |
| .{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} И |
| Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} |
| } Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ш |
| } Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мам |
| } Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се |
| е сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} |
| д се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад с |
| ечи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!.. |
| S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S |
| се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише? |
| <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели |
| ставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни го |
| а.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се |
| на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Мил |
| ао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год д |
| они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледи |
| Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји с |
| n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је |
| што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Рад |
| ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да |
| куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем |
| А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве |
| писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не п |
| воја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију |
| д је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна |
| да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе |
| стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне |
| се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је на |
| „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу |
| м казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писат |
| варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви |
| ен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђац |
| школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, |
| до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на ми |
| вну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Ради |
| оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мисл |
| подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они са |
| агорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не де |
| мо је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другов |
| господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама струж |
| молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или кој |
| , пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срц |
| уда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поруч |
| зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера: |
| Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, ов |
| лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, трес |
| У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одго |
| } Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео |
| ижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви с |
| ру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога је |
| ете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често |
| .{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, |
| > <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси |
| стос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „О |
| пе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и ст |
| јима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није по |
| ка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи р |
| траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу друг |
| , и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да и |
| пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом д |
| од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу саста |
| о, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како |
| ј, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова |
| их чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а |
| е интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, |
| ивредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као |
| барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у ј |
| му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог ч |
| рсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, |
| о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас н |
| акве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични. |
| м, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Са |
| љска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му с |
| ешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb |
| их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пиш |
| да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да |
| у доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни |
| у и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и јо |
| ворио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те |
| тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао |
| необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још н |
| рошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не м |
| и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већ |
| } А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „На |
| ак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и |
| ваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, < |
| а, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако |
| >- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам с |
| епо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушил |
| ?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, |
| земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то н |
| риликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао чит |
| да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је |
| Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није б |
| старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и |
| човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зат |
| да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито к |
| к морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу |
| воза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ |
| {S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече п |
| господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време |
| сет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ови |
| а!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} |
| о криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, о |
| је желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, |
| љах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети гос |
| ане?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову |
| капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на п |
| и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замо |
| тку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, о |
| ица послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуње |
| а децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долет |
| често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и кат |
| розоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они има |
| олео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, п |
| га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира |
| о што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социол |
| му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца |
| па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад ј |
| занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађењ |
| ућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде |
| а учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу |
| дствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се догова |
| је и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не ис |
| } Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од н |
| а косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу |
| својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> |
| до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смисли |
| би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> |
| мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да |
| еба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обичн |
| како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и он |
| иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је н |
| ли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли |
| м манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите |
| оле кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете |
| ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетк |
| ака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да |
| ом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пу |
| роди управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, ш |
| <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољс |
| це!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стру |
| или за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стањ |
| есту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — с |
| S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хте |
| а црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш и |
| а опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговор |
| ошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и ка |
| е.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мос |
| традан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче кам |
| него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице |
| потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у про |
| и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке |
| : „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „гос |
| ; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И коли |
| па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само |
| врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин с |
| и и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица |
| ути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако по |
| а читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите |
| о да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчет |
| о сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умет |
| поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од пл |
| сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" / |
| ли, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био нов |
| брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као о |
| ао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у ру |
| черу и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих к |
| д њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Де |
| кваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их оставља |
| ло поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатн |
| ете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их |
| ана; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу |
| ћу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били пла |
| би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако |
| о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „верм |
| у ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а |
| {S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сест |
| га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек бу |
| асловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Ва |
| погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спуш |
| за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi |
| ко је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?.. |
| на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се н |
| мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет |
| и и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се |
| едем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</ |
| чи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како |
| ине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших |
| , које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље то |
| неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет до |
| то ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске |
| ој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата |
| апише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу |
| ади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из |
| вијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јас |
| обито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу |
| <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се ка |
| жете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се гово |
| ет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавниј |
| на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?.. |
| чи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже < |
| е <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи |
| е <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем < |
| е <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?. |
| е да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{ |
| д ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S |
| аже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад с |
| кне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се |
| каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</ |
| ју у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад |
| i>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> ч |
| ..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А |
| је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош |
| гралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је завети |
| ларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, |
| е састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, |
| могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> |
| te> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и ср |
| l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци дев |
| <head>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није |
| {S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго |
| 6"> <head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, |
| _C12.5"> <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га |
| 5.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш посто |
| > <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству |
| е уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску г |
| ице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таб |
| а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таб |
| све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таб |
| а им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и да |
| цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу |
| четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За с |
| ецом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школ |
| осподине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на сво |
| „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у |
| стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину пој |
| руштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици |
| де насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде |
| ећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред сврат |
| ове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно сем |
| ом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њи |
| Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да |
| е сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цв |
| а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспат |
| , а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газд |
| први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Как |
| И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да в |
| ужи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни |
| је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школ |
| о и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају |
| ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ |
| да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти |
| барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша по |
| {S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За |
| пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађош |
| адиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: х |
| клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, |
| д куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад |
| и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно |
| b n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални |
| и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усп |
| ега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није мо |
| к пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити... |
| је видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигам |
| са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он ј |
| у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и о |
| ем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и пона |
| помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала непр |
| ри без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, о |
| двојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу |
| ља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако м |
| У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и |
| што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви ме |
| е је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то д |
| о ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: |
| {S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} |
| овори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа |
| ти?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapt |
| зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вреда |
| ада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђе |
| и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и пожени |
| тика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</ |
| а је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиш |
| вако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведе |
| ји, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од |
| колу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И о |
| ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </di |
| о коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољуб |
| ога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, |
| ло земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њ |
| х.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко з |
| одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, с |
| "91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда н |
| ско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође мле |
| своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{ |
| онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А та |
| д патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, м |
| и и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога у |
| ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се н |
| жем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им п |
| уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме |
| Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се |
| <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је |
| уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и |
| е то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се ч |
| тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује к |
| реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи |
| кне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне |
| >пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Д |
| </hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос |
| то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје се |
| /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с |
| десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <p |
| погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi> |
| да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — |
| ј табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Кој |
| ос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со |
| напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта |
| аписано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта с |
| >очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже |
| >око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <h |
| hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{ |
| о кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сит |
| лико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{ |
| о их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} К |
| с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли теш |
| напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} |
| да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Ш |
| луша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер ви |
| српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико |
| ј што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> |
| е па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А кој |
| то и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки |
| , <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</ |
| орала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанп |
| , ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ак |
| огли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говор |
| ини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судн |
| ; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је |
| пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у |
| те ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо |
| ва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном зе |
| посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брж |
| : „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или на |
| пимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу |
| во да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и |
| ет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он |
| али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само из |
| ала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла и |
| > хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за |
| милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пит |
| оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи |
| а идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, |
| креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједни |
| ласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и г |
| ако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само |
| Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуљ |
| кренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну. |
| у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели |
| } Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Ко |
| уке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите |
| не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но |
| а говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ов |
| кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два |
| .{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} |
| екне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише? |
| о уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шт |
| ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као |
| днога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, им |
| оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану |
| А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте љу |
| n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се |
| , од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и |
| друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек нам |
| м дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као |
| то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!.. |
| оказати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ов |
| гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да |
| реба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, |
| а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад пок |
| те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога |
| о ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре |
| те.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не с |
| н доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с то |
| аст!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је |
| нском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да |
| је имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док с |
| p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или |
| тимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} |
| а страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а |
| зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни |
| те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете |
| то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>т |
| ч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, ч |
| ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је |
| имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата< |
| о оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило п |
| м кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, |
| Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, |
| ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших ста |
| женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; ш |
| а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах д |
| буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, |
| те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то |
| емо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женск |
| језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| та је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?... |
| љубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да |
| чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је зд |
| ишта не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све шт |
| о још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столи |
| } Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да |
| а бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p |
| ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову шко |
| ј искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта |
| е, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно ле |
| а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чуве |
| све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уо |
| „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек д |
| ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо |
| инистра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Ра |
| S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! |
| S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — ев |
| с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — |
| е.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно |
| {S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{ |
| ат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује |
| , носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу |
| ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{ |
| .{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли |
| зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — ок |
| око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</ |
| hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад на |
| То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>! |
| о је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} |
| мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н |
| и своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је |
| то, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже < |
| по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили |
| њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онд |
| пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код таб |
| ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} |
| {S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, |
| не им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде леп |
| /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и н |
| е, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и с |
| ше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампа |
| тили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни заб |
| ко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима н |
| рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и |
| су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, |
| у, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у |
| ку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а |
| су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасл |
| </p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајст |
| а се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много |
| му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде |
| онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да |
| му косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обраду |
| а се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да и |
| о чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добр |
| ад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А |
| скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово |
| се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, |
| да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p |
| S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинул |
| да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине |
| амила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у |
| ута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и |
| ка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се ран |
| та за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, |
| други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама |
| ју и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је бил |
| ете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га |
| кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: |
| > <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на ч |
| издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим од |
| п? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— |
| батура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се |
| е“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, |
| од куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обук |
| ицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква |
| ази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И |
| лико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да б |
| гори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста хра |
| како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее |
| коли, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом |
| олована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Дани |
| народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали и |
| пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће пр |
| Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже. |
| руги вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложиш |
| чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је зап |
| ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње |
| н, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село |
| писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим |
| ли их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда |
| таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S |
| о реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и пом |
| заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и |
| реје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на |
| ом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он ј |
| оли.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћу |
| е да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад разм |
| есе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је с |
| онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом |
| ли и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Ви |
| вео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из шко |
| вео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпо |
| о превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На |
| а је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како |
| о гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одше |
| је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на ш |
| ши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио они |
| кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" |
| орите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите |
| поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да дол |
| оче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књи |
| А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} |
| е кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бу |
| Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку ј |
| хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је |
| мо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је п |
| е бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туч |
| ако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пиш |
| школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је |
| сали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</ |
| чају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко |
| еше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађа |
| овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S |
| азе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају буква |
| ислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и |
| а сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите ок |
| до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књи |
| да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до са |
| и мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутр |
| су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзор |
| зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од |
| } И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао |
| на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ |
| нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, к |
| обро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с |
| /title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а |
| их“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и |
| о потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресулт |
| вакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је |
| ре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући сво |
| у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџ |
| осле причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечит |
| нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалуда |
| амо с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не б |
| азнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирк |
| , а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им |
| асвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Н |
| ше.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних |
| народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ висок |
| четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда |
| аједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах наред |
| ворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може |
| вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напре |
| адне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, ве |
| завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели д |
| /hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејано |
| околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша |
| раг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а |
| питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је |
| м покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реци |
| ељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер уч |
| мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p> |
| его ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У гла |
| у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је |
| жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му ј |
| тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вече |
| м <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| виње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ра |
| донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те |
| Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе |
| аловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, |
| , неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, |
| њенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити |
| стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по ј |
| о једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а о |
| у и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мал |
| е су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде |
| не и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало к |
| бука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге з |
| најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јаји |
| чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; |
| кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, з |
| у печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и |
| к у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почне |
| Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а ж |
| ве лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S |
| новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мањ |
| помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Свето |
| да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарц |
| шете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и |
| ишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је |
| хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овак |
| рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који б |
| ило најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се ни |
| а причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала |
| али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао са |
| како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је о |
| у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и т |
| њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе кр |
| n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у |
| еша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни р |
| ме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у н |
| > да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није бил |
| и ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршк |
| РЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. |
| .{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негован |
| ди? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше |
| дном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а |
| л за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двад |
| pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како |
| авнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће |
| поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А кој |
| ..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетан |
| вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке! |
| жао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</ |
| ила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, |
| „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а |
| кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> |
| S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако с |
| писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако п |
| највише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, ид |
| упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболев |
| непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади |
| рали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина ста |
| </p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, |
| утарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак |
| умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она |
| _C5.9"> <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно вре |
| аде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — К |
| ила добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А ка |
| вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево да |
| ругој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних оса |
| селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви св |
| поређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што м |
| .</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учини |
| ође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ да |
| орички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и д |
| никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{ |
| се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, о |
| о ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с |
| ује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да |
| у, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хва |
| ви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи |
| да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} |
| а се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени |
| да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њи |
| них и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни јед |
| ији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоц |
| и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су д |
| ико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, да |
| авањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какв |
| обри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, госпо |
| нама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето на |
| ко је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је |
| зивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад |
| послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није гла |
| авно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове шк |
| шио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и ка |
| е наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од какви |
| елу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог |
| спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их |
| а слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте |
| амија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испо |
| Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} |
| не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод |
| о!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађ |
| је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код |
| нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Н |
| ворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школ |
| уди; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и |
| е од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми |
| сте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах |
| презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и |
| ље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p> |
| Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!.. |
| емо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је би |
| тик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да такв |
| ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чив |
| чајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају |
| кренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренера |
| сти и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутит |
| јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те н |
| ки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <h |
| и од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су |
| е износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепас |
| /p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да бу |
| ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њ |
| .</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њо |
| а.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је д |
| окатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је |
| ако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт н |
| , да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лак |
| 19102_C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} |
| иња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и кра |
| бро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда с |
| какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се |
| ницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалиц |
| , како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се |
| тати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава |
| и и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, т |
| те, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружн |
| ео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам |
| се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није |
| ве, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Ј |
| тео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а |
| е прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је др |
| а пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} |
| ђе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша |
| га је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а |
| .{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другог |
| без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту |
| упи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чу |
| А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплета |
| зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађ |
| за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије |
| а час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и д |
| има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики сн |
| даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да бу |
| дио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари |
| И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да |
| и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чист |
| и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А |
| је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега |
| е гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што у |
| сле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу он |
| се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, |
| отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S |
| олу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће |
| блаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подј |
| > <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Ка |
| х кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколик |
| а подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како |
| испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, црт |
| ратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре д |
| ве књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива |
| није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одра |
| обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} В |
| } Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком д |
| али су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} |
| ма, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и с |
| та.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене |
| у.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше |
| здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите |
| и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у ку |
| } Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајк |
| ет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Се |
| још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде |
| ном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што |
| речје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе |
| дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су |
| ом од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и |
| , ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све |
| а им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у |
| шици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз к |
| а и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, |
| научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити зем |
| клоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање |
| лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се |
| буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној |
| даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшног |
| ести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да |
| .{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам прича |
| це, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> |
| дности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао |
| оброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Нед |
| на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или ма |
| о да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближ |
| правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по |
| рио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слуш |
| ушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде |
| !{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208 |
| а и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Ра |
| се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И посл |
| и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њи |
| екако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Ч |
| абавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара |
| .{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} |
| ре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се |
| се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџби |
| и, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</ |
| ; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве ст |
| е она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Про |
| >!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините п |
| мите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад |
| е је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово сл |
| емо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да |
| Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Цариц |
| иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да |
| S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава п |
| ћи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се на |
| у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да |
| и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети |
| че кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а |
| х меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише |
| љ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео. |
| а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p> |
| ушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За о |
| ина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли м |
| елу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више |
| куда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била |
| да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан с |
| имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Он |
| за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мал |
| ј посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одва |
| амоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из в |
| {S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио |
| е је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Је |
| " /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p |
| они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши |
| авно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову. |
| да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и |
| не, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па |
| пре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете |
| ив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није |
| емљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у |
| али!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, т |
| олу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит |
| Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таб |
| аде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али |
| } А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш |
| га“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци |
| има бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, реко |
| n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и в |
| и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физ |
| — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовим |
| } Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од к |
| ! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље |
| оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је д |
| S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{ |
| да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину |
| како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, к |
| {S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде и |
| најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу |
| о колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће др |
| све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S |
| ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, |
| да узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, |
| користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуст |
| букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима |
| ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељад |
| адишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако ње |
| онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да |
| м све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто с |
| их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих |
| ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па |
| што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не |
| ју, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да ид |
| о против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу произв |
| ен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и о |
| е, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и ин |
| набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга ил |
| у најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и мн |
| е дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, |
| атеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S |
| да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297 |
| је, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода раст |
| ава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слуш |
| се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда оним |
| е све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари п |
| , да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Весел |
| и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи |
| н растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да у |
| и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било |
| би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Рад |
| дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако |
| не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и ка |
| {S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је с |
| .{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је сло |
| Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се о |
| оварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је ва |
| ат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарст |
| У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад |
| градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, |
| пит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и прир |
| к је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ би |
| , где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио |
| то дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом с |
| се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почн |
| де и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, |
| изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби |
| је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Ра |
| то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право |
| ме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде |
| ајопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше п |
| летку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у |
| потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању |
| еориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с пр |
| тера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд |
| и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и састави |
| ући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде ле |
| рими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за |
| да је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како |
| Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помра |
| и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у шко |
| и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А да |
| ду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не зн |
| ко убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, с |
| старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не |
| лазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша |
| настир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манас |
| >— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! уз |
| носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело |
| из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуш |
| данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више? |
| , како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како |
| рећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ |
| позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила |
| јица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово |
| како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да уч |
| та.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, ло |
| ојих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити с |
| они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се |
| шала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да |
| ове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесе |
| коло денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гв |
| ати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и св |
| Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да з |
| имио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и |
| е једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њи |
| огли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и |
| и испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толи |
| нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{ |
| ести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће |
| им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; к |
| ; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџ |
| бе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на к |
| е постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а р |
| о наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати са |
| она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, как |
| е и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и изл |
| егова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друг |
| е имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и так |
| е на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако д |
| а топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како |
| се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржа |
| било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све с |
| јбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није виде |
| па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један |
| здахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а |
| лазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те |
| Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Ка |
| ad>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне |
| а, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: |
| чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало коли |
| гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{ |
| све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?. |
| ко је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!.. |
| је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите че |
| S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} У |
| {S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} |
| S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на кл |
| пет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} У |
| {S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} |
| ететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и ма |
| ..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири |
| око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десн |
| кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и |
| име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А к |
| ..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у С |
| " xml:id="SRP19102_C1.4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи из |
| ије тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одви |
| прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, ка |
| мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвоји |
| а и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе |
| Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи |
| не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Н |
| м сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут ко |
| “ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени |
| зненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, т |
| во, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, к |
| разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> ид |
| Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога |
| ју.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону рад |
| е; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад збор |
| се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и коли |
| толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Ка |
| отиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи свој |
| и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S |
| више сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље |
| ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, |
| путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љут |
| ви.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван |
| S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну |
| .{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А т |
| добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не тр |
| ви и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове мла |
| учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко сво |
| основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци |
| ава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме св |
| им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање |
| владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан |
| укам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за угле |
| а му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, |
| нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо |
| у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и |
| били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> |
| p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и д |
| сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од сел |
| ете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и |
| и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по сели |
| веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати н |
| о, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео јед |
| цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису и |
| да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде |
| и он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груј |
| х ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову ма |
| што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тест |
| 6" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да нап |
| ало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi |
| ва је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се |
| по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ |
| све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих се |
| ћи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{ |
| да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да |
| побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту доб |
| су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на он |
| га живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, |
| изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како |
| упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одг |
| сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, |
| вашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Он |
| бично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и п |
| и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим згра |
| је било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће |
| на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати ко |
| ондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нов |
| етним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Ве |
| од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је де |
| мшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече |
| најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Том |
| е</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божј |
| кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој |
| послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и доне |
| на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он |
| римање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају |
| и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радов |
| одила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити јо |
| војимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, |
| вим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p |
| } А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни км |
| ради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку |
| уда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђ |
| : „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси т |
| а, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и |
| ајвећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село доб |
| предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљат |
| Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и |
| н доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи |
| .{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично |
| сет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, к |
| вање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи не |
| руја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио |
| исоко образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач св |
| дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, |
| ми да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича |
| и; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задо |
| х изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше по |
| илом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи во |
| а то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него |
| а могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој |
| певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и и |
| е шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Мила |
| да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљк |
| ви за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, |
| Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном др |
| е очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од |
| {S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само |
| ом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, |
| е сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} На |
| побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, гд |
| њигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већи |
| да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару |
| у већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Нед |
| е је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напис |
| око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави |
| .{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово ли |
| — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви |
| ле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код |
| езнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле |
| а Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за |
| или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; |
| чела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступа |
| без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљи |
| {S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на |
| а, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој |
| она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се |
| >Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од |
| Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колик |
| е онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А о |
| ема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не м |
| ко се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо сви |
| распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} И |
| да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, |
| села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се |
| ; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћер |
| вори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платић |
| <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се |
| судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбољ |
| зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих заг |
| д су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и с |
| о село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ |
| е па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље |
| која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измиц |
| исину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају ка |
| тарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога |
| вала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, |
| најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и т |
| их пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у су |
| адне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прера |
| ли и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај р |
| ко се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план |
| астира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге |
| како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је би |
| а остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени ов |
| који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало о |
| Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да при |
| ења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпо |
| у, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу з |
| за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Инте |
| тао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње ник |
| и посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Ради |
| е него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и ка |
| х је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове |
| томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви |
| е главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гле |
| и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се д |
| стала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском |
| ош деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју в |
| зне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали до |
| Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и мир |
| м за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са |
| да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и прос |
| осе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; к |
| асте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској град |
| ли, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о вла |
| едају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, |
| памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго |
| јим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била ј |
| чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и о |
| лидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и д |
| се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у |
| каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то пр |
| му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се |
| што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па опр |
| Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову леп |
| у, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да |
| тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да вол |
| тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и р |
| а ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је вра |
| ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазил |
| својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрљ |
| говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова |
| је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога |
| о шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Бо |
| имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако |
| изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо док |
| више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то |
| и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} |
| чио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате |
| азати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити |
| тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт! |
| кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од |
| не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народ |
| и не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много. |
| о плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да |
| ађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о |
| о!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и< |
| примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да м |
| твују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видел |
| се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градил |
| а рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је н |
| ролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све |
| за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачн |
| ога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонт |
| осподине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и |
| заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили |
| опадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и д |
| по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S |
| е и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода |
| го се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји |
| траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како |
| ако ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисл |
| телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету вид |
| а, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни |
| арод“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове |
| шли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивој |
| е видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је о |
| ети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после |
| ских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају |
| ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек |
| позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у поч |
| аво, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им |
| ете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сва |
| елу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, |
| да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излаз |
| ахвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор |
| оје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школс |
| гар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{ |
| у, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Ле |
| елиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу до |
| оје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао |
| и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слов |
| носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прв |
| а узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите |
| е да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држ |
| семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по у |
| оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту |
| у се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад |
| ри за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор |
| </p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем и |
| у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и < |
| одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало |
| нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у заг |
| ..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле |
| Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по је |
| Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је о |
| то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и в |
| ли и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} |
| <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <h |
| господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа |
| јања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, |
| то је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то бил |
| грешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађи |
| е из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опе |
| {S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е |
| бај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко |
| и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и п |
| S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози п |
| Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и |
| оме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шт |
| е најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од слам |
| и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у св |
| тане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да |
| већују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не м |
| фију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S |
| не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато и |
| у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S |
| ли, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учил |
| здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме |
| имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и и |
| су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу |
| врнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, м |
| окријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и дру |
| „Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ћ |
| “, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И мно |
| аље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би |
| ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово с |
| азио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, осо |
| се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?.. |
| :</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богињ |
| то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напре |
| ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шт |
| су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мал |
| аква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p |
| да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је ос |
| Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ. |
| и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који |
| евину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа д |
| ђи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</h |
| га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се у |
| ауче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара |
| {S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, |
| а и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и нај |
| >искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да |
| ији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина м |
| } Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији ње |
| о смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губи |
| а, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један т |
| бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из ч |
| евојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинит |
| и на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што ј |
| да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша |
| ше табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам |
| не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутк |
| одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекне |
| а</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за |
| највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и би |
| ко док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите |
| ; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре с |
| нима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би р |
| рштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им |
| је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И |
| {S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у в |
| алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу д |
| адиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети |
| ожан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је на |
| ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало |
| олико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз |
| око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а |
| пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то п |
| е могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да |
| дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако |
| благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгл |
| могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S |
| а почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и |
| одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.< |
| дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, ни |
| ре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, |
| чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе |
| ров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој |
| онцем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли д |
| тар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту |
| е, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово ми |
| рбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се к |
| каза деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је оста |
| е ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше |
| ша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозо |
| х улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове |
| лици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Тр |
| ко ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајућ |
| са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне р |
| јстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S |
| Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, |
| авири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дре |
| е зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више нау |
| >5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S |
| и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брз |
| е први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, |
| још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред |
| његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у гради |
| о и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, |
| <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су к |
| довало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Заг |
| енике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добр |
| ће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену |
| .{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао |
| воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи ово |
| да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; |
| су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њ |
| рици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{ |
| калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу < |
| опадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продај |
| ецу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за |
| то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба о |
| нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у З |
| у се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} |
| на.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће |
| ашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је |
| S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је дово |
| гранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину шко |
| најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је о |
| рекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива о |
| је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме неш |
| да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што ви |
| е расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило виш |
| да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој За |
| ја“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и по |
| му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздр |
| самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче |
| није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештени |
| ду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p> |
| је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, п |
| м брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега |
| и од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге. |
| стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и чит |
| ли, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Гру |
| и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем |
| ве то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он по |
| анинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе |
| лели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки |
| обегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манас |
| а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А |
| ју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и |
| дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда о |
| уму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с који |
| м цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, нег |
| коп и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он и |
| сле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да вид |
| се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и н |
| а чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у ру |
| ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели |
| из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању сврати |
| о, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да прос |
| како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се с |
| без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју |
| што мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и |
| а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по |
| за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући |
| , шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа р |
| песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велик |
| а страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е |
| мо минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном |
| дигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече |
| ђе судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увид |
| даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се да |
| и било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} |
| узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не |
| и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да |
| и нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га |
| ка индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад |
| е поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, т |
| , је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше |
| се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Из |
| и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зи |
| ше у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се доне |
| да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то б |
| и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике |
| „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то |
| сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, |
| S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Ра |
| уку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; с |
| а који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пе |
| село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући кре |
| ницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као |
| и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином о |
| понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих г |
| где, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: д |
| прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зид |
| пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још ве |
| лун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили |
| креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше |
| крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искр |
| песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и |
| ве школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стран |
| се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што |
| стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да м |
| гови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми вероват |
| ајмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креч |
| и, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није |
| дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој н |
| у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас |
| у: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</h |
| а своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{ |
| е.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако угла |
| дам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чува |
| се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јач |
| месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици б |
| у, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је ш |
| .{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је |
| да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљ |
| его да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} |
| у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направ |
| много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе ко |
| види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много ду |
| нио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, |
| ари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после |
| гледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камен |
| <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само ш |
| буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шу |
| или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да |
| никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по једа |
| ло је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачу |
| у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и ис |
| и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ов |
| појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и так |
| агради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће |
| ка.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен т |
| е клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} |
| алдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије |
| је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке |
| па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употреб |
| “ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо кам |
| рне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} |
| ме науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ |
| јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију др |
| Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права |
| ћом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред врат |
| д друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, госпо |
| бље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне дру |
| во.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још |
| како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде |
| у: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја |
| како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час |
| а дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне |
| > камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је |
| потреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће треба |
| обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ циг |
| е, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њ |
| багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим мл |
| зују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озид |
| ељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за ј |
| ле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је |
| годна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су заглед |
| чупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га ба |
| лико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S |
| е је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, д |
| ао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао |
| о било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Св |
| .{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им |
| врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређе |
| } Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, кој |
| а се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ |
| ише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S |
| нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се |
| како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и |
| е „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад |
| и и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редо |
| ше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А |
| ану.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S |
| оге ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особи |
| амо да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белу |
| ао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, кој |
| гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не па |
| у видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је |
| „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже |
| емо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више д |
| и је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, не |
| Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оста |
| су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S |
| му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} |
| им таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{ |
| да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које |
| </hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} |
| ти која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{ |
| у и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, |
| ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, |
| а и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S |
| ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих |
| у, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа |
| тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и друго |
| и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет ра |
| одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> б |
| лушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога у |
| обичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак |
| е{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и прима |
| поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, б |
| S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за бр |
| тане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад |
| ена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набави |
| те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је поче |
| " /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештенико |
| ата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да ост |
| ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chap |
| нас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку |
| S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу |
| вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђу |
| амен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају |
| да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајк |
| а су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама и |
| Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зат |
| п ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зат |
| га не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја |
| развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од |
| али за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема с |
| ом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин прича |
| о нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и пос |
| радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337 |
| и, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки чове |
| нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војс |
| и се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена |
| е један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео |
| ебало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потис |
| спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер |
| во сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега п |
| он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премешт |
| даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде... |
| , и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— М |
| </hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да |
| је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа |
| и и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из мин |
| да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, |
| је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики уч |
| S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њо |
| јна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћут |
| егов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Ра |
| европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он |
| id="SRP19102_C12.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе |
| :id="SRP19102_C2.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је по |
| а: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S |
| да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капе |
| p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогу |
| ату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други п |
| ен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послу |
| ош они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и |
| ор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше |
| му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша |
| ead> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак |
| , да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће м |
| тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хо |
| а барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје дет |
| одност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже |
| и објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и |
| та од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу д |
| и кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, д |
| ница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више |
| Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци ним |
| ких</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих тр |
| обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш |
| и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је с |
| опатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а дол |
| ече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле |
| и људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ра |
| ила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је |
| тали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године |
| а од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и |
| да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научит |
| е реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у |
| раведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p> |
| а већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже |
| о је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад к |
| се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је |
| још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и |
| ктичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати |
| куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Ст |
| је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркв |
| диша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред |
| алпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућ |
| амена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све |
| ли нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко р |
| ац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатл |
| <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се чове |
| о селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, |
| ао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, |
| еоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је |
| ању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мал |
| олико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине нов |
| {S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да б |
| нашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n |
| школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на |
| вили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборави |
| а је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових |
| о научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима |
| т стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, |
| че.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од ц |
| ст, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је до |
| о помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претер |
| долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља |
| S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако ос |
| више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овак |
| ју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише раки |
| иге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута |
| ч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је |
| Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је н |
| свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} А |
| по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — |
| мо им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољств |
| су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће |
| и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И |
| а довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се не |
| ко и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{ |
| како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’ |
| . — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга |
| онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успе |
| конима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S |
| школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико кој |
| ке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div |
| е!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без свој |
| обожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати м |
| о бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зим |
| деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе |
| мо сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упад |
| а не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још |
| ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би |
| ању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и про |
| , па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаш |
| м, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето так |
| будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и |
| .{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да ур |
| пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело |
| ано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало пома |
| А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да |
| нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Ц |
| турић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!... |
| но семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије нич |
| оврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је же |
| ле, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним мал |
| ије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И |
| на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па |
| твеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можем |
| е с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} |
| ке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Најви |
| има те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досад |
| ењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележи |
| жа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} |
| читељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустиш |
| у свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могл |
| ају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки жив |
| 2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша в |
| сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „красн |
| к и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Б |
| м само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако |
| и.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђ |
| ћа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за ш |
| школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко |
| ићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— |
| гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S |
| и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже: |
| : слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.< |
| ајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} |
| е ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} |
| те га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад |
| ините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!. |
| о што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да |
| иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, |
| лико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво у |
| собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од с |
| оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље |
| о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и |
| песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нуж |
| овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже. |
| управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и љу |
| ала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам |
| је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зг |
| све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је с |
| и и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш |
| и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онд |
| је могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите м |
| и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ак |
| чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је т |
| идео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста |
| прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и о |
| отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и |
| горичани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је |
| је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на |
| де куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само |
| Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и из |
| .{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше |
| а била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{ |
| ="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у шко |
| лободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> |
| динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} |
| 56" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да |
| свануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра |
| к), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трип |
| дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад |
| стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} З |
| ета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чел |
| рбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар |
| гом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, т |
| е за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто |
| адила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише |
| морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучава |
| шу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као сино |
| с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост шк |
| з ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је с |
| ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљиви |
| књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што |
| p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и а |
| ељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те |
| е па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио нау |
| заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села |
| и шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле по |
| а корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где леп |
| љкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем ци |
| по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углач |
| човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живот |
| “ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да и |
| и и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко |
| мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било бољ |
| и народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учи |
| уни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по ви |
| купише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И |
| у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} |
| пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — |
| да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и |
| ком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Р |
| воје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њ |
| ји могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне и |
| у хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као ка |
| ео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Раз |
| се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједн |
| свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успех |
| тиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште |
| д друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли |
| тове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смис |
| да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајућ |
| јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин са |
| лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварит |
| за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; |
| гу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се в |
| ад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, |
| иле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлен |
| а, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преобр |
| ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се |
| не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све |
| ало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и дон |
| накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, |
| и народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школ |
| га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркв |
| чекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам |
| видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмиса |
| , а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је неми |
| ћи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наука |
| а тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још ос |
| дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На |
| одику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађ |
| високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало |
| ли је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се |
| и и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих |
| сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена |
| b n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер и |
| а не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова про |
| унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу |
| и административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши |
| } Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову с |
| е посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с учени |
| е, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у |
| бичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају. |
| </hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је |
| е и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а |
| црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, п |
| ши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и |
| и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захва |
| и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, |
| павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био гот |
| богме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех |
| љијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењ |
| се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах |
| т.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђа |
| ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Б |
| Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе |
| } И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} |
| кве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широк |
| е, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> |
| оме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша нау |
| калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у шк |
| а, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док с |
| Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима |
| и оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу |
| се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умед |
| </p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, |
| ео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} |
| ди нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно јед |
| } А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу. |
| го овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове |
| кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим |
| га, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојиц |
| а грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер рас |
| hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањ |
| еница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Госпо |
| није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p |
| умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} |
| а је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с по |
| <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да о |
| акав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњењ |
| о и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме |
| и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и з |
| ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу |
| адиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо |
| зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша ј |
| ере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се |
| чи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пе |
| му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова |
| из, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрв |
| е кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а |
| варима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у о |
| вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге |
| д јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не |
| градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из друг |
| илун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам |
| саног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb |
| крио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он тре |
| , да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити |
| о манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе да |
| лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом |
| о необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се |
| шани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у |
| учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да так |
| е само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, не |
| иноћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер ј |
| но је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може би |
| то више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и |
| дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" /> <div typ |
| , него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: г |
| нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изг |
| ке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још |
| х духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању. |
| највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може |
| S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда |
| тва.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно |
| и докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, |
| н може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас т |
| тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди не |
| а прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — мој |
| , и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> |
| и пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пи |
| зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> |
| зео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школ |
| ник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа |
| его Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и |
| горичкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао |
| </title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) |
| аском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с |
| Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало н |
| и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школ |
| као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у |
| ином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, |
| оле, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на зд |
| женик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по кој |
| е готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђа |
| у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не |
| ав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио |
| с се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипа |
| и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он |
| ле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и |
| тарији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S |
| нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно уз |
| њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Рад |
| и поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и ка |
| {S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је |
| све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиш |
| као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S |
| ли јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништ |
| и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао науч |
| у и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да |
| причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, |
| S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за |
| .{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} |
| тито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиш |
| ља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи |
| и се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} |
| љопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је по |
| ез овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} |
| о нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div |
| веним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши с |
| идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у |
| иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које |
| ма и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S |
| {S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одл |
| зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да |
| и имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто о |
| а и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у ж |
| да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} У |
| .{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не м |
| те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године п |
| велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: ти |
| наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као ма |
| ме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њин |
| га света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, нег |
| ао царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ј |
| аједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гла |
| ребао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није то |
| три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше |
| зу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а г |
| е може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго шт |
| да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{ |
| </hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi> |
| и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се |
| капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с ле |
| им што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд |
| вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за св |
| ко часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици |
| није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пил |
| ио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} |
| да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је |
| је говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње |
| Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кул |
| то и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>П |
| Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу ве |
| шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанствени |
| десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опе |
| по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па |
| брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али д |
| енуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној лин |
| ве чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошког |
| е још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Чит |
| оведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих ред |
| ="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици |
| <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја м |
| души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{ |
| улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и о |
| е, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао в |
| i>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетк |
| умен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, |
| И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, |
| што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за |
| наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му д |
| т, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде др |
| ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се |
| издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица |
| и и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Рад |
| ли па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било |
| добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био |
| Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле |
| е што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} |
| и, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, н |
| државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и оно |
| разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и |
| ред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову |
| што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо тра |
| собито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Рад |
| , да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа засл |
| и и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као |
| ио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Предст |
| <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учите |
| с необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан пок |
| мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, ал |
| иша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет |
| зу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе исп |
| ита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општ |
| ко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико |
| букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове |
| сађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу |
| а.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добр |
| S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тест |
| је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвет |
| енагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и |
| лико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетан |
| ељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио |
| х за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми пом |
| оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике |
| ојим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их ј |
| оље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те годин |
| Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек ва |
| 9102_C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и |
| нети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} |
| итеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га |
| учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели тре |
| еја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} |
| знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово до |
| не греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку тол |
| има, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који |
| је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ |
| ље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> |
| е дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнал |
| ам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Ради |
| д капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допусти |
| ну и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим н |
| није.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш бић |
| мет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета |
| .{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу |
| ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} |
| ук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} |
| </p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не да |
| екретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај посла |
| се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ под |
| ице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер не |
| желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља |
| , да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвет |
| !</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори ош |
| мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, |
| ама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи с |
| > <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овд |
| видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, |
| То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, |
| га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: |
| p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људ |
| А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— |
| за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ј |
| рче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— |
| внемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише п |
| Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и по |
| дину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад б |
| S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се |
| пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достав |
| као: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиш |
| еровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је са |
| лично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на вра |
| окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S |
| .“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би ве |
| много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Ва |
| рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А д |
| , али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их п |
| вди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може |
| рати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно деј |
| , господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зва |
| {S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита |
| шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову |
| и порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо |
| је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи |
| S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша |
| исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричк |
| ече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{ |
| и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S |
| сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среск |
| нички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ |
| <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желе |
| вимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, |
| ам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па н |
| .{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над в |
| ти.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазиш |
| вога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо м |
| ених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша ч |
| и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша |
| нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није м |
| ана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у шко |
| ху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпа |
| тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да |
| и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судб |
| еднога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше |
| тан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p |
| ћани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много з |
| л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све |
| и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену оп |
| прављајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај |
| кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је |
| А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} А |
| орица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан г |
| то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане. |
| з власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Ми |
| и, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравње |
| по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било вел |
| га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече учени |
| е попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с |
| ва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да |
| рагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и |
| ц од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} |
| е да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања |
| {S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану |
| е све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, |
| простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води |
| о у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с др |
| а Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на дв |
| ују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} |
| и капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Рад |
| те, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини м |
| , то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власник |
| ше, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И уче |
| да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постар |
| и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!. |
| адиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писа |
| у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више |
| е у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изе |
| га и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила с |
| S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако |
| а да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човек |
| иња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ић |
| Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type=" |
| не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не |
| а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} |
| орњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су |
| дине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашов |
| ови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на |
| гле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да |
| о и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет |
| ама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ноше |
| ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" / |
| ри врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од д |
| било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја годин |
| ајпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим |
| , још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичн |
| ку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли |
| о, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да про |
| а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћива |
| а треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да н |
| радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи |
| наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, |
| био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Дани |
| а, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то ј |
| онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} З |
| е, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, д |
| другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео |
| велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или пре |
| го топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где ј |
| да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У остал |
| теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гут |
| а ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <p |
| и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећ |
| твари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу п |
| есту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и |
| ише но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек м |
| раћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саг |
| , да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Д |
| , опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „М |
| ве може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столар |
| а се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на ок |
| немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А |
| их га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немир |
| и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас ис |
| емљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и жив |
| „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она надад |
| екне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она |
| и и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се |
| ..{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи |
| е,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танк |
| њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте ке |
| је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може |
| јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми |
| многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми тр |
| е тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање |
| иле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Рад |
| но из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утв |
| алу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити нај |
| и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на њ |
| требе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он |
| е, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд |
| а вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више |
| новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глоб |
| ћ.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по ма |
| ко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада си |
| ака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посе |
| и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је наб |
| злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одма |
| е под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода |
| ара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у |
| четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ из |
| ови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете |
| , да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у |
| те „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писа |
| нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као |
| 19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци н |
| није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S |
| иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> т |
| <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп |
| хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; д |
| е не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује ве |
| ако да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђ |
| уља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда н |
| да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те |
| калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша у |
| а онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точа |
| тане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и |
| hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ет |
| а и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био к |
| еја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са |
| ло, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због |
| <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Р |
| а скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљев |
| набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, |
| су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је |
| о целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало |
| ка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике дов |
| ме, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још б |
| ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, о |
| да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Р |
| мемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да |
| ц, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је нек |
| адио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе јед |
| је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бо |
| Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} А |
| њем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до н |
| амо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз |
| а свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у го |
| диша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> |
| а се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе рук |
| арству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиш |
| Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пр |
| .{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А т |
| атељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</ |
| ве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И |
| це сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не |
| у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учите |
| фирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја |
| а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмо |
| /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново |
| о њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће о |
| } А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица би |
| је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао п |
| емо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они м |
| будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ов |
| днога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену |
| и?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у том |
| оћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца ра |
| како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да |
| .{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се |
| испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су |
| де.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дуга |
| су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће. |
| ца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} |
| епо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за |
| предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко |
| кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега уз |
| врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да к |
| у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледива |
| по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и изл |
| уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих у |
| це и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и |
| орица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се у |
| лука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нис |
| и седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста ала |
| бољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа |
| ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за н |
| S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} |
| сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S |
| а сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањ |
| што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</ |
| дан је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „ин |
| угојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгле |
| о сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да |
| доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} |
| други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> уг |
| дова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе |
| твори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутр |
| и.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у |
| и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кв |
| о од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо |
| у за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у |
| купили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p |
| дање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S |
| та Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели |
| во се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столиц |
| м диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија |
| ио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете сед |
| једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а |
| ..“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!.. |
| ста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте пис |
| тавите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клуп |
| ш једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на к |
| ико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узми |
| букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школ |
| .{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. |
| .{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} |
| тните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клу |
| ико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Ка |
| !..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оста |
| ..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнут |
| олико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе |
| олико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у |
| вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у |
| у!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" / |
| по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} |
| о сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био б |
| } Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ни |
| е узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, |
| Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а ко |
| ико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимај |
| ну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а к |
| мите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Уз |
| у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком |
| не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите два |
| према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пр |
| дивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша |
| обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико ме |
| ..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмит |
| .{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} У |
| остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узми |
| оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десет |
| ико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите |
| Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?.. |
| {S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не |
| десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још |
| ишта.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} |
| ко је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ |
| адите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их |
| овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је з |
| p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно з |
| } Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта |
| “ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најста |
| а и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите св |
| е да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где |
| толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава иш |
| но, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слов |
| S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви |
| те буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одм |
| че деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак кру |
| S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ок |
| ми...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“... |
| > <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле... |
| Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за гра |
| дну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћ |
| фицири.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осм |
| S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и до |
| није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од к |
| а се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не |
| е тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а |
| као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господ |
| улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици мог |
| иста, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} |
| Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била дал |
| а</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене |
| опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Св |
| аде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе над |
| н да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год п |
| преме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају |
| и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> |
| им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, |
| су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаш |
| и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и н |
| ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школ |
| ена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је |
| И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао прав |
| , те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неко |
| } Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Да |
| азе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, |
| сма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и кап |
| а, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, |
| у ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, |
| „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, |
| у.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, |
| очита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хар |
| ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А |
| ишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини креве |
| х година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест |
| ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.< |
| ала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и |
| ачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето |
| планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те |
| ву 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита ј |
| о била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окр |
| споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икон |
| <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је |
| </p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Миј |
| пије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице |
| умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А |
| ита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И |
| ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год к |
| ку, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да |
| што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, |
| чена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно |
| х морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све |
| ш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о |
| ити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине |
| шио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили |
| з саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да |
| ени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити д |
| .{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде |
| ша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба |
| то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао т |
| је решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, |
| по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се о |
| днели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, гд |
| е <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за т |
| у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а ка |
| ње“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разго |
| не у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и |
| ствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стаја |
| ађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад |
| затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} |
| и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне |
| А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ће |
| ше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша пр |
| љ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руко |
| ше од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи н |
| уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} |
| а.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се |
| па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у ва |
| и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је |
| вело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био |
| ише врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема тол |
| 6 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је |
| ер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после ви |
| мета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече п |
| двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су од |
| ћи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата |
| у све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће |
| о да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да |
| ако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, |
| но Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу р |
| — То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не |
| оће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начин |
| ћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да |
| ик волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господ |
| д кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с |
| нога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мал |
| мао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље |
| ли се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да ви |
| а оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село з |
| авадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га н |
| у.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо |
| .{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{ |
| био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био ј |
| за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га п |
| ави.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша н |
| да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не |
| с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите |
| о спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је |
| а ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири годин |
| ="SRP19102_C2.6"> <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко |
| а је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био п |
| ="SRP19102_C3.1"> <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу |
| а, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, |
| , врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да гра |
| ..{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа |
| пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> |
| био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у за |
| аху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде |
| подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једно |
| а још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја |
| кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваш |
| Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S |
| м сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала т |
| ласт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де |
| љку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и госп |
| зва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они |
| е место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада ј |
| снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Пе |
| је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Мил |
| .{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, |
| ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да |
| изни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени |
| нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле |
| обом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати н |
| је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмен |
| а било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај с |
| а општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> |
| су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност |
| е суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало и |
| его да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било |
| се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шест |
| два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саш |
| едно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, |
| кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је бил |
| е воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче |
| шту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{ |
| путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакрач |
| опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и попис |
| {S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља прати |
| 02_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газ |
| , одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време |
| зао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове |
| и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће |
| м коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли |
| м боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао п |
| изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужу |
| дишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за |
| у деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} В |
| до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да г |
| иље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, |
| сторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у ок |
| едино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ |
| по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Ра |
| н у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, н |
| већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, |
| вој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у сел |
| мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и неш |
| шинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> |
| S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало |
| , господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ р |
| по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање |
| ој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{ |
| А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што ј |
| ени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за пи |
| и наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или вар |
| ан Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или |
| >, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градови |
| ли: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за |
| исмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} |
| или да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} |
| ине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у вој |
| писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњач |
| светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана |
| е Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и о |
| ти, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div type=" |
| селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и |
| кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и |
| е уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi |
| apter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за по |
| изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика! |
| и, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од |
| укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „ |
| епших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уп |
| изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити. |
| , и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они |
| ?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи |
| што од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чег |
| га дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, |
| зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који х |
| набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год |
| {S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не |
| Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мн |
| се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особ |
| <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И з |
| ље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од пл |
| вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста |
| .{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и |
| вео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати би |
| лова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онд |
| тете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из |
| ечатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усп |
| атано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утув |
| бољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоц |
| е књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шт |
| у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље |
| па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, |
| ри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља |
| га за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, |
| дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телегра |
| ељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, |
| а ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: |
| ти и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И бла |
| п код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људск |
| жно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она на |
| итано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и |
| те и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не уме |
| у паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода |
| ош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици ме |
| стиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хт |
| о и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те |
| рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи |
| је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S |
| вари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, ист |
| а научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ |
| више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбо |
| ишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на |
| егдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. ( |
| ати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да |
| његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, ко |
| ле позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хва |
| да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Ал |
| вао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Чи |
| "37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толи |
| ричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Рад |
| а песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачуна |
| ича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је |
| сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељад |
| је.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима |
| та!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} |
| е ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много шт |
| ени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да зна |
| невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако |
| науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања |
| рирода учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| одине, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо ка |
| и по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те харти |
| , и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву |
| да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се |
| писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и обли |
| чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају |
| о, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} |
| и дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На |
| де време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и |
| поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немој |
| нда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко |
| што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S |
| рати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте |
| од хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у други |
| дам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама и |
| е човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, д |
| ажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и < |
| време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у |
| плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{ |
| ји су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{ |
| који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, п |
| би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога |
| е и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извез |
| екако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зн |
| му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом во |
| оји има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово |
| као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему |
| ет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете |
| шајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Поше |
| вао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не |
| е у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправ |
| тављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу б |
| јстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива |
| лу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Ко |
| за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстар |
| знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је |
| едан велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука ст |
| лучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка |
| неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, н |
| елу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што |
| обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>ч |
| једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у шко |
| с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ п |
| у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима |
| књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не из |
| ушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње |
| о школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узм |
| да није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по |
| разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу. |
| и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све |
| у, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако |
| учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им |
| е оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, |
| И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне сел |
| рци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су н |
| што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала |
| у, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“ |
| јстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно |
| ном одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена |
| ље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево св |
| Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, гд |
| ме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене |
| ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите на |
| д њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" / |
| анпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да |
| аци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио |
| м.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће |
| ав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{ |
| назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и да |
| оље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се |
| но говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да каже |
| е коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на |
| >ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји |
| упе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена |
| а.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омла |
| шина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хиг |
| о барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из ко |
| љу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним |
| ављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то мож |
| ијатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни |
| сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче |
| авалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да град |
| њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један |
| а се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега проб |
| и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде но |
| о брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да с |
| нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо |
| канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S |
| и, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће |
| сано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето |
| је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сме |
| иша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћер |
| ити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како |
| пушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти |
| ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талена |
| оме, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче |
| во их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да |
| его други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору |
| pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују |
| ко к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, |
| растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер |
| добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога по |
| љанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучем |
| онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата |
| ларство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струж |
| ла велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратко |
| {S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је |
| су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, |
| мо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и |
| ле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да по |
| олази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све |
| и.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата |
| ћи, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у |
| т зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у |
| о ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ног |
| чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши |
| Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S |
| и!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина |
| послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио вла |
| ако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида |
| е.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун С |
| собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и ж |
| рту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} |
| <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај! |
| ађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово к |
| е код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с л |
| а по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад и |
| а опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{ |
| е још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко мож |
| "129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је |
| један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви зај |
| слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га |
| слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако с |
| <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} К |
| <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна сл |
| напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} |
| } Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!. |
| } Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме |
| >е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S |
| {S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите т |
| <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваљ |
| .{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{ |
| во <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{ |
| во <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таб |
| <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и |
| ..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова. |
| н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о |
| и терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S |
| прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испо |
| ите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?.. |
| оју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и |
| ује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад |
| чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се |
| S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
| S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
| чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: |
| се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?. |
| S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч |
| се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши г |
| "175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А |
| а чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каж |
| се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује |
| а се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi |
| ва чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <h |
| се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци |
| слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Изв |
| >с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?.. |
| S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
| е чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума |
| се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове |
| се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси< |
| ице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слов |
| !..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчит |
| и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао |
| о до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е д |
| — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљ |
| ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код |
| значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од о |
| — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује п |
| >шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
| .{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>п |
| уди у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вел |
| — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} |
| може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа |
| ?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</ |
| анпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете |
| сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Д |
| {S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S |
| Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиш |
| остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време о |
| умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако |
| а и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пиш |
| се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?! |
| .{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви за |
| још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пиш |
| , код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у г |
| та је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за с |
| е само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите |
| <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, |
| ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <di |
| еке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>с |
| памет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на |
| где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} |
| грејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете |
| од ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још |
| ка.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <h |
| hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, д |
| i>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десе |
| {S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — дес |
| >.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — де |
| S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <h |
| е „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{ |
| е чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се |
| у.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџиш |
| има.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређал |
| i> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно. |
| е на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да |
| живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истин |
| исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас |
| е оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас |
| могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало п |
| ј варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, и |
| оћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начин |
| спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да с |
| људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је |
| предио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А |
| , нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, |
| нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него < |
| ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упи |
| аво! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други |
| Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад |
| ли. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n= |
| ма па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу |
| и, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и |
| табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите |
| ме, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је о |
| су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућив |
| е,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све шт |
| има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће с |
| прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да к |
| </p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она уве |
| } А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у |
| о; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за |
| а дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову из |
| , па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он |
| цу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с ти |
| ша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио к |
| ив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло п |
| немо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све |
| сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, о |
| по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има |
| писивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и < |
| предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да напр |
| кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А |
| ецу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах |
| при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу п |
| ци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да |
| е село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, |
| још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће и |
| осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни |
| ошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој |
| S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — стар |
| и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред |
| орици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из др |
| од својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика оп |
| бодно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу |
| ти се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти |
| и опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко. |
| ница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што |
| изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ак |
| } Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им |
| ће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазит |
| S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви з |
| е боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и ум |
| вет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо |
| лео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече јед |
| да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора |
| S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг |
| ва, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме |
| да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} |
| ија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не |
| га да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да |
| ницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, д |
| .{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин |
| дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо... |
| ју, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени |
| школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с |
| ему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брин |
| не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} |
| зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и |
| да да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у с |
| а дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радован |
| с надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш на |
| да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно ме |
| о и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; |
| ко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да |
| ан избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, д |
| да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Г |
| ом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S |
| арод „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ б |
| ки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да за |
| у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</ |
| >Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут |
| а за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се ј |
| Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се |
| је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе |
| други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оста |
| ајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; е |
| ош.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, госпо |
| /hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, |
| еврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу гор |
| е.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{ |
| кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем |
| ском И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици |
| а идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу и |
| ече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, |
| да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, бољ |
| и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и |
| послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле |
| да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> правед |
| епимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разго |
| оји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хле |
| Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који ман |
| школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Са |
| на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или |
| ју, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} |
| i>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — |
| их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти |
| вамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад |
| ану, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не т |
| бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо |
| И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљ |
| ње цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидал |
| пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу |
| се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато с |
| а да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до |
| данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи пр |
| о суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду з |
| и!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да |
| авље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега прост |
| ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> реч |
| школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: |
| S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...< |
| е остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, |
| Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи упр |
| винама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле та |
| да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на |
| S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару |
| живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба |
| стало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За ков |
| <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; |
| ј за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и |
| у и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих |
| } И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S |
| у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки ј |
| онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је н |
| најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен |
| е желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да опр |
| дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош |
| у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи |
| е требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да |
| а нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову но |
| ољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење ме |
| е неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачниц |
| ларство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако |
| занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту |
| ојега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу ш |
| пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, |
| сти своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали |
| има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је бил |
| уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ |
| јући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда к |
| да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комши |
| ло дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога |
| е сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправ |
| да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о то |
| а, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке не |
| могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори |
| авље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свог |
| о гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти може |
| /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да б |
| ти, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, не |
| за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n |
| уприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите ми |
| бе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменим |
| и му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p |
| дем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господ |
| мати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била актив |
| у њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: је |
| елак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, |
| дишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца |
| апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} |
| није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а |
| Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова |
| } Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом |
| то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам |
| ко је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да |
| вку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да |
| А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води |
| олазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су он |
| има!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на ко |
| ане и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стоје |
| е <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} |
| } Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као за |
| {S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{ |
| , код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, ко |
| после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и в |
| код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код д |
| код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код |
| , код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Ка |
| код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код |
| је после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их н |
| код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жа |
| во што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код г |
| : код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код |
| оје сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написал |
| код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко |
| к?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост |
| ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код г |
| , код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бу |
| , код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код ч |
| код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код у |
| } Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово |
| код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од |
| а би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсе |
| , код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код ма |
| код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код ј |
| , код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите |
| , код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, ко |
| з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, ко |
| , код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко |
| i>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, |
| јпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, |
| hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} К |
| Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И он |
| шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код |
| ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и та |
| код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код |
| д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код л |
| код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?.. |
| од гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код |
| б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код |
| , код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код х |
| п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је |
| ворили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, |
| код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> < |
| по, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — |
| век се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађат |
| Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, ко |
| р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код |
| ед те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код |
| в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код з |
| , код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, ко |
| азите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код |
| код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код |
| <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код |
| слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код |
| >ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч< |
| је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или |
| игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, < |
| бле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте |
| д ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, |
| толице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, |
| ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, < |
| те ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, < |
| вењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и |
| и, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, |
| ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусал |
| пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас проб |
| S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље |
| м да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узе |
| сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, ш |
| и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало с |
| } И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад |
| /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушав |
| за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнасти |
| , да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на прим |
| и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни |
| <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао |
| два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{ |
| ва слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево |
| можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код нож |
| д градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, |
| сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто ов |
| ..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} |
| .{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете с |
| ад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читам |
| што не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Са |
| е пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви ова |
| ђите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} М |
| {S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано? |
| њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека г |
| ?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} На |
| уквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Как |
| овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну с |
| од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист |
| слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађит |
| а код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} На |
| ва код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Н |
| а код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађ |
| звадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S |
| ва код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Н |
| а код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} |
| ова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} |
| ова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотл |
| лова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу |
| а код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} |
| а код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!... |
| код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} На |
| код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите |
| ва код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Н |
| ова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} |
| а код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Н |
| а код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} На |
| ете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је |
| то не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“ |
| прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, в |
| истове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слов |
| једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је |
| једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво? |
| лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?.. |
| ако се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> < |
| А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узм |
| оже ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво? |
| е ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је |
| ; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте |
| тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је |
| > <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега трид |
| ајпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с д |
| а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака |
| ет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код |
| се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе р |
| је знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке |
| раслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему м |
| него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду |
| <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је |
| и судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А к |
| за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како д |
| ницима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и |
| ице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правит |
| ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и остави |
| аше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од по |
| 7" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пож |
| мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога с |
| , те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе |
| смо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S |
| ћ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само |
| его увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да |
| и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а д |
| ио на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школ |
| је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко. |
| њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму |
| да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 |
| један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу |
| се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е |
| Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb |
| варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, до |
| </hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} |
| апита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је т |
| се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и го |
| лазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А |
| сет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду? |
| то сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подиг |
| лу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући |
| цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на |
| е може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих по |
| и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не изн |
| што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бит |
| у скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S |
| ша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова |
| диша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то к |
| је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо |
| лиже Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком |
| е на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Вол |
| није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали до |
| му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вече |
| ити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепај |
| исано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се |
| </p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера |
| а</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с! |
| .{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S |
| блу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, к |
| подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавит |
| него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} За |
| ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацр |
| чили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} |
| а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је |
| га је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешир |
| она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мо |
| а.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде д |
| ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега ј |
| ега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле |
| га што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у |
| адиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно |
| ашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је с |
| ош јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из |
| ј градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соб |
| пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, госпо |
| ише и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту |
| Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане |
| н изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крс |
| у, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, |
| које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се пе |
| ока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да баре |
| ном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и |
| рити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупот |
| и.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, |
| и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на |
| а, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ов |
| ете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Позна |
| иљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други |
| нда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли |
| i>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети с |
| бле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb |
| Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чи |
| орник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви н |
| д ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж |
| и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука најв |
| то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на з |
| учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је госп |
| ма ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и |
| тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ов |
| нили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану п |
| } И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <q |
| што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили |
| задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Ал |
| ао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири г |
| што механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, ка |
| у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу. |
| е, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било |
| ао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао ова |
| n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div |
| мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а |
| добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су ш |
| не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да |
| еко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А ок |
| оста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а |
| сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуван |
| м шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја во |
| датле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су доне |
| осао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} |
| анас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо |
| {S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о |
| l:id="SRP19102_C2.6"> <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Ми |
| 02_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали |
| S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разг |
| жићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, |
| ада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав |
| и, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ б |
| ља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и ј |
| Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту б |
| од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простир |
| сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а на |
| м.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је |
| се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао д |
| ишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе |
| икано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је |
| <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је < |
| од жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је |
| од рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је < |
| цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <h |
| змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је < |
| мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушк |
| ашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <h |
| од њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код |
| од ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <h |
| од чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је |
| сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је < |
| бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је < |
| код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса |
| код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета ј |
| дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је |
| код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је |
| д листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке |
| венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је |
| јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <h |
| игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова! |
| .{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да м |
| ије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите јо |
| игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево пи |
| пут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо о |
| а видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код |
| оје је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Са |
| S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли |
| ..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> напра |
| S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако |
| ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?. |
| .{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим |
| ли: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ов |
| S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га |
| S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и |
| пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{ |
| мо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„До |
| угојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је |
| тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Ко |
| очита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењ |
| ано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад |
| S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишит |
| S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} |
| S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и |
| сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки |
| Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете |
| ите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, |
| ут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то |
| Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> |
| ено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица. |
| м“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S |
| .{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет |
| Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и |
| ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које |
| с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А ко |
| } А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите |
| ово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код е |
| лово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви |
| широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} |
| епо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!. |
| тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се ч |
| орите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много д |
| } Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а ко |
| еврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Каж |
| е перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: |
| и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пиш |
| снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У |
| је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само |
| на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је |
| мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је с |
| се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пр |
| о што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај по |
| а заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави |
| аједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери |
| па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао |
| : „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да |
| можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у |
| иша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па |
| ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је с |
| е сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, |
| l:id="SRP19102_C3.1"> <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у жив |
| во горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стр |
| је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које |
| зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо ј |
| где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока |
| pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ок |
| веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњ |
| е прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овд |
| љко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сут |
| ему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стига |
| која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће |
| а сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу |
| , како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђи |
| мо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако мо |
| } Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више |
| овима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладино |
| е белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била |
| из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} |
| лику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече |
| , да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили ст |
| дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човек |
| легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекину |
| ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици поче |
| деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Госпо |
| ри Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мен |
| } Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чуј |
| >; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е |
| најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код |
| и и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на |
| казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да |
| те се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да |
| , јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жит |
| парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у |
| ја“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да |
| и било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и ре |
| новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и |
| а, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив |
| <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајк |
| код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јар |
| стаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га св |
| прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како с |
| се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} |
| це иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обу |
| Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики огл |
| да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле |
| својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је стра |
| ом реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слов |
| у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написан |
| ш скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и све |
| и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и |
| ли крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве как |
| — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по |
| ко.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству |
| а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој |
| ишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек |
| не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже |
| head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему дај |
| е барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине и |
| е у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је |
| и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су |
| е све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син |
| домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је с |
| пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: ч |
| но опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаон |
| и на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела. |
| litikon</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одра |
| тком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у д |
| млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава |
| рао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није уч |
| у шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у |
| ставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо |
| у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на |
| опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Кој |
| ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} |
| ениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb |
| о пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме пи |
| си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште теков |
| се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да |
| томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{ |
| е око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком п |
| зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда ре |
| од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше нам |
| вакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </ |
| тву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, |
| јвише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме |
| а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Б |
| авио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако |
| напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{ |
| <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi |
| ош неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите |
| направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзон |
| темо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу |
| Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Б |
| о све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непреста |
| кона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомаг |
| колико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави м |
| дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао |
| а судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам па |
| ренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми дру |
| а уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са |
| ини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико н |
| д се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо |
| могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону |
| е као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друг |
| ула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећа |
| мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који поглед |
| ати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади |
| ли једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубр |
| вљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао |
| ше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На при |
| p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{ |
| алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за |
| збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка |
| од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} |
| о на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} |
| ју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде |
| d> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игр |
| : да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да |
| е одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и |
| да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А к |
| граду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли |
| а жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница виш |
| шује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Наста |
| а рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се г |
| Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко |
| то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!. |
| се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>че |
| ..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад с |
| а чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чуј |
| чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi |
| лова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се сло |
| се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се |
| ова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која с |
| се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта |
| се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} |
| /hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</ |
| те</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко у |
| </hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125 |
| S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се сл |
| е, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која |
| ро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траж |
| можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да п |
| а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме |
| слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која |
| ова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се |
| то иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите? |
| с не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S |
| вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, |
| вори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа |
| у.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево |
| ли ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} |
| м, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, |
| аци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чеш |
| осле нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога |
| ка!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, к |
| ађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне |
| је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и |
| а она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, |
| S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је |
| једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{ |
| де некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је проти |
| јпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце за |
| памет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него на |
| у за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелен |
| проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто т |
| од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељк |
| и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро |
| се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га св |
| чене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде ј |
| апишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише |
| оздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са |
| !{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу ку |
| тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице |
| писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још једа |
| аја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју |
| а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да |
| , колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у ваше |
| е сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше в |
| ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледа |
| ешетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред ш |
| таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељан |
| старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је н |
| штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то сл |
| е су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бра |
| b n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити он |
| иним бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни ви |
| pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи |
| наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није |
| а исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, |
| цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерами |
| ?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?. |
| S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља д |
| оду и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега |
| ини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозо |
| мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једн |
| прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита пе |
| ду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени |
| ја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам |
| аћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи |
| а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице |
| а врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разр |
| ну, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и цел |
| деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <p |
| дајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као |
| {S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад ре |
| и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина |
| уну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по |
| а пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чи |
| што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшав |
| есме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да б |
| лу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучн |
| p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а изно |
| онац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наме |
| и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је |
| } Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда |
| а, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chap |
| а будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} |
| Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћут |
| , кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и бла |
| рање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А од |
| варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или |
| брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је |
| више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви |
| у је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непозн |
| ено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi |
| ву што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с |
| нако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разб |
| епасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само |
| тво Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу |
| ребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без |
| дио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их ј |
| жи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак. |
| у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепш |
| или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у вар |
| о овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S |
| hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi |
| д радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заб |
| не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна |
| а и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово |
| е може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да |
| а је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за о |
| као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, |
| каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год |
| јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети |
| ђите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је о |
| мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малиша |
| диша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети ос |
| дрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаш |
| улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога хо |
| а површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу |
| рора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава. |
| ваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједин |
| је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> |
| гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Кој |
| ?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Кој |
| — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Е |
| шите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све |
| о што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi |
| м слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{ |
| о зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ев |
| буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?.. |
| анка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад зат |
| слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <h |
| ова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Мож |
| ч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово |
| слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта пос |
| а и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! |
| е, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!. |
| реко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код у |
| ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва с |
| се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S |
| га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?.. |
| ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} |
| ад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} |
| ако се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише г |
| код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{ |
| оград!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које |
| } Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне с |
| ар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод стол |
| а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?.. |
| од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Ко |
| испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} |
| ем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} |
| !...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју с |
| а код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p |
| ет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Ко |
| тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погле |
| ?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред |
| !..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова |
| i>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које |
| hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које |
| i>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је < |
| i>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је < |
| оје је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које |
| i>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које ј |
| i>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад из |
| аља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — |
| есет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је |
| атано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печа |
| адесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико |
| нога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано мно |
| уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод |
| и запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} К |
| абле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?.. |
| код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{ |
| {S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод |
| } Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо |
| ама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, |
| <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које т |
| еве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово к |
| с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с |
| та</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{ |
| {S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле |
| S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p> |
| лово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} С |
| о треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} К |
| треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здра |
| те га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише |
| те га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; е |
| те га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} |
| ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде |
| ово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печата |
| е слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слов |
| та се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали |
| {S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} На |
| во печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="1 |
| те, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му пр |
| јдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које пос |
| е <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које |
| hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало |
| аписали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише |
| штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а ко |
| .{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се |
| пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле |
| казао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: |
| уша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а< |
| треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Ми |
| три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим де |
| а и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и< |
| е пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово < |
| е пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и дол |
| } Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?. |
| столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!. |
| можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!. |
| .{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово |
| ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице? |
| о до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми јо |
| ло до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које |
| и!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S |
| Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!.. |
| Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад |
| код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{ |
| сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је |
| у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} |
| сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од |
| је је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покаже |
| .{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојач |
| "251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{ |
| се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?. |
| .{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — |
| ам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако |
| е слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S |
| а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код |
| родужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега |
| правно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како в |
| нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обе |
| ила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо ика |
| и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, |
| } Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У З |
| ме пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се за |
| а је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једа |
| а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „наро |
| а цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана |
| .{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову |
| у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пу |
| о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а на |
| овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито |
| есме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се пев |
| ове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се у |
| о и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и |
| ра, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све |
| вника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био о |
| ле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да |
| ко се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово п |
| села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што |
| p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јад |
| цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печата |
| које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они |
| ли и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад ј |
| љена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{ |
| ом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Р |
| за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потеко |
| т и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, о |
| има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више вол |
| иљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову |
| ама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго п |
| кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а о |
| ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — |
| танови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од у |
| жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа |
| а целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које мест |
| о.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из кој |
| ви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове п |
| ад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! дода |
| на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација св |
| само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваки |
| S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а |
| лини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи |
| кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узим |
| а, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сва |
| ст и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде |
| радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа |
| амење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, а |
| диша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" |
| игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова и |
| још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега. |
| ољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом о |
| уста плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи |
| а српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она. |
| </p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по ј |
| ако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим |
| у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S |
| је ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази м |
| оји поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за ча |
| а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи |
| за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео |
| видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља д |
| рдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„ |
| у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у п |
| пе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћ |
| И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} |
| а им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевањ |
| ске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што |
| {S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{ |
| i>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</ |
| </hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} |
| лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо |
| положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у м |
| и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити ка |
| а, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би д |
| ница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским |
| омажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста |
| {S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа |
| ељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже |
| печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и мл |
| места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и |
| аћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зар |
| о и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све |
| атано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађи |
| ..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S |
| hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли к |
| је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша |
| рође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загори |
| гађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не |
| а и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пу |
| младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је о |
| } У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваљ |
| уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете |
| 88" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље |
| се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и на |
| ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липови |
| да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице |
| их.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо л |
| ро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујт |
| једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом з |
| бичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од |
| а и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „ |
| њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p> |
| ре, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне сред |
| ди разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине |
| кој планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је |
| .{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све |
| шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва д |
| е Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, |
| ља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> со |
| којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или |
| разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово те |
| евноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, |
| д куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по кој |
| прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} |
| оред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је п |
| и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на пос |
| гнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Доб |
| и, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређ |
| а сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још н |
| а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сад |
| који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати |
| ема народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује |
| деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да н |
| "237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио н |
| близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само |
| с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни |
| ета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли |
| </hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили |
| , али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и |
| рани сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више н |
| ја, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешност |
| у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак |
| ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" |
| ребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Так |
| лађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систе |
| аког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у нап |
| ори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А ка |
| ни „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, |
| ет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су дец |
| егово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну пар |
| ирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало |
| прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога |
| аћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољи |
| тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамт |
| да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем |
| о је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда |
| осле све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и п |
| и ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци с |
| них предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим вел |
| и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очи |
| рилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, |
| ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="33 |
| ћених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S |
| за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најп |
| твеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико |
| навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио |
| и и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати |
| !..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, |
| је и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у су |
| p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети |
| кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p |
| учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова |
| чењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја |
| зак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и б |
| елики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ћ |
| ук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла к |
| нака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме |
| крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руц |
| зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} |
| е природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу јед |
| говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за |
| спрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износ |
| та, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да |
| а да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно |
| ече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Стан |
| га, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему с |
| стог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразм |
| идати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом |
| а на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек |
| а је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим |
| описанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, |
| ги решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војс |
| И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, шт |
| игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек ум |
| ље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Бог |
| , бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није гл |
| бише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и по |
| Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између |
| А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} П |
| лу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управ |
| } И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио т |
| Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они нап |
| вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву зас |
| ју би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необи |
| му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се |
| , да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и в |
| од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело |
| „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ |
| га апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са с |
| ји се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља |
| едан млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, |
| Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето |
| оме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и |
| је па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није поди |
| је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а кам |
| рост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, о |
| азвијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде |
| који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циг |
| а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабра |
| оме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видел |
| ли за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године |
| ува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово в |
| надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И |
| радили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су ра |
| ују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обо |
| зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскам |
| и кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски за |
| еном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једн |
| људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако |
| а сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све |
| А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научит |
| општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућен |
| то више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не в |
| земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је |
| тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и |
| и циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим |
| је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој |
| е год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с он |
| пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Осо |
| м казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су н |
| чи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, |
| инистарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере |
| сте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују |
| обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изво |
| ише и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све забор |
| или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је сам |
| ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" |
| а тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тат |
| ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати |
| и исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> < |
| много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како |
| е поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у гра |
| колске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздан |
| бито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права р |
| отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу |
| најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле |
| ли, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пе |
| се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, д |
| јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су к |
| Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} За |
| ео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде нема |
| начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они |
| други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуд |
| <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при |
| ди, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те ом |
| а, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред |
| оћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле |
| е га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала |
| д су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву |
| са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хл |
| ги Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас |
| А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам ј |
| ога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он м |
| енске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <p |
| и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њ |
| ите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зн |
| зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да |
| /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је н |
| гу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се |
| и у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће |
| покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Н |
| и још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети. |
| о за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од р |
| највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним д |
| у.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гл |
| ad>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у |
| ко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога |
| г живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења |
| лиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч |
| се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у |
| теља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са вел |
| столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао њ |
| и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да |
| Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на јед |
| и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вент |
| а извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро |
| тра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} |
| дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о с |
| да исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи води |
| нда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Он |
| ала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидан |
| да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и до |
| корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су |
| ли веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време бил |
| ину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле |
| је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} |
| е чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој к |
| е:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте |
| а; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и |
| о њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута |
| ско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херц |
| у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеши |
| ци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини ути |
| и даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки |
| своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом |
| котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме к |
| диша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага шк |
| искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да извад |
| е и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у живо |
| сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами |
| данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{ |
| <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме до |
| сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овд |
| ади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о |
| народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим име |
| дања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>Н |
| а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру ви |
| о што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко |
| и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кр |
| она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права заба |
| азборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господин |
| осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год ч |
| гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећа |
| hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим се |
| , да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља св |
| који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вућ |
| а четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} К |
| мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи |
| Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су дру |
| пустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек из |
| падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и |
| е слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</h |
| су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигни |
| ељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити к |
| ћи креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о ци |
| има, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одго |
| .{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратит |
| ни народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас |
| /hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајт |
| лико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најста |
| говори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— П |
| И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад с |
| о здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша |
| ео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{ |
| чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље з |
| и, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице |
| јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак нећ |
| {S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, |
| идео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} |
| адаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да |
| м о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, |
| оље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја зна |
| околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милин |
| овек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и |
| јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жрт |
| } Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Поглед |
| S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Поглед |
| чних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви на |
| к му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах изд |
| пован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у сам |
| ослова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском ру |
| еца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да и |
| их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: |
| људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за су |
| их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су |
| ам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго |
| Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у |
| p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајк |
| није, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је |
| и ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, |
| пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, |
| оменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео |
| па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се |
| S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао |
| бе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи |
| е су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу г |
| т Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само |
| к ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у сре |
| потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима тре |
| И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{ |
| адиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућ |
| <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, ш |
| артије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је свак |
| не куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере. |
| дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Мил |
| е“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да нау |
| камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њи |
| да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памт |
| цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне к |
| отле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се |
| свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било |
| а!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви с |
| Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао |
| ењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишл |
| тео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Ра |
| о по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, |
| ика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три ј |
| јну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један де |
| је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њ |
| жњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујут |
| је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним |
| и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад в |
| овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и д |
| у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и са |
| ваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и по |
| пис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима |
| естером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истр |
| мо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме |
| одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на друг |
| ате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} |
| ва и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С |
| се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада |
| Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само с |
| вости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, к |
| да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш б |
| ед лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хлад |
| вија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „ку |
| вета па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, |
| остога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} |
| /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ! |
| ло било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша |
| је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире |
| н је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и |
| вај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: |
| Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилов |
| одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, ј |
| устите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно ис |
| то су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код |
| нима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, |
| S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Над |
| садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне на |
| има, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да ура |
| ао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једн |
| ина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се скл |
| а да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је |
| оворио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне б |
| имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички |
| ...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати |
| > <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и |
| И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, |
| па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се |
| послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, |
| {S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, |
| од Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучн |
| есним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам иско |
| њарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час мо |
| , да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, |
| те.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, т |
| нарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које |
| о“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина |
| шњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{ |
| ље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, |
| ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210 |
| ци.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот ск |
| ле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се кул |
| е дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и |
| само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} Д |
| ћем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово |
| вилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта д |
| удити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга |
| потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има. |
| тање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се |
| ок а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените с |
| да извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све |
| е Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швап |
| можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знат |
| о да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, |
| тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{ |
| } Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} П |
| да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Ра |
| вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају |
| емљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологиј |
| а Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као л |
| будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у |
| а дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу и |
| од њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Рад |
| шину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој стран |
| развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они |
| заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благ |
| ам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све д |
| кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вредн |
| и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које рас |
| а наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да г |
| дом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији |
| могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све ш |
| ако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и м |
| им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако |
| је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</ |
| ог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо са |
| S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сум |
| ам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. ( |
| ам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, к |
| ве књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин по |
| м се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима реч |
| е ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на |
| Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока и |
| а да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и њ |
| ју га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, |
| огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и с |
| аша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидан |
| оме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме. |
| о, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго мест |
| г времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остај |
| : једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још |
| учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си м |
| он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту мал |
| } Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од |
| зати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да |
| шћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па |
| да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети к |
| си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала |
| се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су |
| ако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представ |
| мо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} |
| и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета при |
| и школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борб |
| визу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" x |
| У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и пр |
| ле овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type= |
| ротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само з |
| e>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што |
| буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И с |
| на и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јед |
| } Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је троши |
| занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома |
| те да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више м |
| прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и |
| друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим |
| док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, |
| иви у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, |
| но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о |
| о и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и |
| , и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, |
| би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој |
| а ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за |
| а другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и живо |
| ети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="3 |
| о запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да |
| и Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! |
| умети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познај |
| изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши |
| ст, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и |
| ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова мож |
| е су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: н |
| >— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз н |
| крене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој мало |
| Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А |
| м врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то |
| а ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите ова |
| доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зов |
| аних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по ово |
| нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала нап |
| ша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S |
| оји заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богат |
| дети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type=" |
| е по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по |
| ре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — св |
| је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има |
| иш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти дан |
| {S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у сред |
| њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему как |
| и у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо н |
| Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве ми |
| да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље п |
| е било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи р |
| осподине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо гос |
| ајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А најв |
| ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази |
| е а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки |
| а и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} До |
| ња о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавањ |
| е чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљ |
| ском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма пот |
| цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељи |
| је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледај |
| заном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како ј |
| е обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим |
| } Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Не |
| орите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете |
| да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S |
| по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загориц |
| во помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и |
| сена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине ис |
| засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако |
| один с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога п |
| о а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда |
| краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ј |
| иладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишт |
| муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у |
| да пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и |
| вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и |
| д хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да ку |
| ад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!.. |
| шка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао |
| } За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то |
| и во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах |
| вој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како |
| {S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет |
| ешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије наб |
| } После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и |
| ице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао |
| седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече |
| ма!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткај |
| неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола п |
| као: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све т |
| разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрез |
| или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један |
| ="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ У |
| итој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваже |
| изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дв |
| адиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући |
| нда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да ов |
| је јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb |
| ад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има чи |
| из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну |
| ших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па |
| а.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми |
| своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало др |
| е својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и |
| ц.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он |
| а, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по |
| ла.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, |
| дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, |
| ду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада |
| опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јо |
| /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован о |
| ије више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је |
| ни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде |
| епша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за |
| кли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да |
| де шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света |
| и и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и |
| измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас маш |
| да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура |
| S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвеће |
| зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а коли |
| иша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222 |
| и земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. |
| Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колик |
| <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу |
| ду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда с |
| д Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толик |
| мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; |
| забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрв |
| и, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању |
| о просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: |
| Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Ради |
| ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да |
| олико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој з |
| ивремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији раз |
| омисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после в |
| да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да |
| ионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зи |
| А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали с |
| о јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико с |
| дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отп |
| и, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у шко |
| S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројт |
| еограду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дуж |
| е.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око |
| године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе |
| где не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, с |
| а људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и кол |
| мено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало р |
| с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој п |
| све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико |
| та може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и так |
| у, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и т |
| одајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и де |
| дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, ко |
| вако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити о |
| избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који |
| ео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где |
| меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од |
| иша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи |
| дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је иш |
| х заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје |
| ичину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати коли |
| се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу |
| ручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењ |
| т долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто в |
| јални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загорича |
| ихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је на |
| асова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S |
| род наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми |
| ом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div t |
| и ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и ма |
| после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p> |
| а што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других |
| , и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим |
| онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе неш |
| /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и |
| су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто р |
| еба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирек |
| је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико |
| броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јага |
| мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право ка |
| ма, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— |
| па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа бу |
| о су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пу |
| узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им оса |
| ну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!.. |
| ите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико ст |
| ој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S |
| Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица |
| ам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} |
| амо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је о |
| руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} К |
| сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Ос |
| ко је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не |
| ите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{ |
| ..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Може |
| је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је до |
| три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?.. |
| о три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико |
| да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узм |
| зму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све |
| ало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још |
| узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по |
| ма четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је |
| е све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је |
| другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините јо |
| на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!. |
| на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} У |
| је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Уз |
| ребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу |
| има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даљ |
| сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!. |
| на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узм |
| е на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако |
| амо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Уз |
| амо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овак |
| још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док |
| {S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико и |
| о је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико ј |
| је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} |
| о је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмиц |
| Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{ |
| пи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докл |
| Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Уз |
| једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад и |
| десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи? |
| д у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не |
| сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је |
| сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико |
| сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико ва |
| е на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало |
| о на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} |
| о на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још |
| евет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{ |
| у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико ст |
| ака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} |
| обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још |
| ?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле |
| четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Ко |
| олицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погл |
| е које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји кол |
| ка?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у |
| ?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на т |
| еда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?. |
| {S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико |
| и веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака ил |
| је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} |
| дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два |
| > шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у харт |
| ест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите |
| ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S |
| олико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у сви |
| олико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу |
| .{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p |
| у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам? |
| сти ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{ |
| је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Ов |
| о је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет |
| два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетк |
| т редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{ |
| еће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири |
| редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од о |
| или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или |
| Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет |
| ање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Кол |
| ?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има |
| исте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десе |
| ђите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико ј |
| плаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, |
| ица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их |
| ем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доноси |
| езазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Св |
| без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да |
| шношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа м |
| њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S |
| едно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поде |
| децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— М |
| била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српс |
| Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје |
| да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако |
| сет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би у |
| т десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колик |
| сет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда п |
| Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико ст |
| S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Ко |
| змите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је с |
| те опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет |
| јте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} |
| Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још јед |
| ите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико с |
| едну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S |
| ш две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако док |
| десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико |
| десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а н |
| још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол |
| још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Ос |
| још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овак |
| те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се је |
| т свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} Пос |
| е трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте |
| ду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!.. |
| .{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико |
| Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад ост |
| ико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже |
| ет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол |
| !..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} |
| ико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по ј |
| ојте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} |
| е девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ре |
| а је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече до |
| војој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они |
| Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапр |
| бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо |
| „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има |
| </head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о |
| враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је |
| поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите |
| мите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико |
| ош једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Он |
| на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у |
| дну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} |
| есу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, |
| од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, |
| о „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали за |
| S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даљ |
| ве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, |
| т, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај |
| дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како |
| дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет |
| , наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да с |
| . „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједн |
| {S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{ |
| е ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табл |
| свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио п |
| м селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, |
| ме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да нико |
| еданих или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади раз |
| , на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђу |
| огну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако |
| о капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> < |
| нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале в |
| на и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву |
| е и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за |
| окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки п |
| Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам про |
| на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам в |
| ми</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, |
| га платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и од |
| материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394 |
| сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са свој |
| од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, д |
| ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучит |
| нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да |
| да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И так |
| с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се за |
| интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само |
| одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и св |
| а зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добив |
| , и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би б |
| године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из |
| д које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, д |
| је коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Бож |
| воје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само |
| не ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велик |
| ењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не саг |
| диша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни у |
| па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307 |
| е само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Ра |
| И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза ниј |
| а замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало |
| мо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мањ |
| век мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и ка |
| колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обрати |
| али и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} П |
| с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је да |
| ени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, не |
| летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се ви |
| на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Т |
| преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема ч |
| ави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био нај |
| је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четир |
| е.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села. |
| ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови |
| и напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, так |
| даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас С |
| изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерами |
| ова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слов |
| су толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, |
| се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} |
| ако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немај |
| ди!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин ј |
| реба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и |
| и једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади ра |
| и служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ко |
| а паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и |
| један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на |
| нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> уве |
| проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим наби |
| своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави |
| , ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у |
| може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је кан |
| го је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број д |
| и рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разгов |
| S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <p |
| ајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стоти |
| т!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад уз |
| ица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су п |
| гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде |
| тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико про |
| звођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирок |
| ику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред шко |
| ш чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те |
| е од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разум |
| селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови |
| {S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општ |
| ите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Х |
| на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје |
| вно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два |
| пис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како ј |
| ме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усп |
| не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим з |
| местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</ |
| јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте |
| н.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледала |
| матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одје |
| путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљк |
| о селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="22 |
| , и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одре |
| таљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливањ |
| додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад ви |
| ead>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге |
| у: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога |
| ечне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу |
| „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како |
| иша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — маца |
| ама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направ |
| та да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, |
| има од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша |
| другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога не |
| а нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зат |
| унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну дас |
| А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше пл |
| ле и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а др |
| олом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доц |
| рећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да ме |
| ца.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао |
| не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, ка |
| диша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је |
| е долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли т |
| оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, |
| Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче |
| средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Сам |
| тве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и д |
| да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и заго |
| гледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим |
| мељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано |
| .{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и пр |
| ојном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај |
| о тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, ник |
| но.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцим |
| но Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону ру |
| стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до с |
| је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле |
| Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква |
| Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све ч |
| ти нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци |
| им и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, |
| е; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је |
| ко чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње веч |
| тио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпот |
| ни углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у ча |
| ли су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" |
| и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему |
| илове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за |
| и баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рат |
| ешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велик |
| воме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса |
| глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за |
| ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупи |
| тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S |
| на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби |
| оже и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да до |
| тету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог с |
| кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима |
| како ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и ко |
| га пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и |
| ак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико н |
| а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад |
| с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме г |
| тампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> |
| да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон |
| су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога |
| <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу |
| оћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекне |
| ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад св |
| јпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господ |
| ли и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости |
| треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, |
| нда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде ко |
| се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p |
| код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко м |
| о је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао с |
| er" xml:id="SRP19102_C2.6"> <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, к |
| па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Ради |
| овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господи |
| „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље |
| руго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> |
| ишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није глад |
| у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа |
| ога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било ј |
| ml:id="SRP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и |
| овео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио чов |
| ако се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова пор |
| или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{ |
| ожено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на |
| ="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троуг |
| ти лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад |
| а други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се |
| је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за |
| па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке не |
| калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb |
| .{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а |
| ружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најд |
| е наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} На |
| било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од к |
| ена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају ко |
| егових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије |
| те, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева кона |
| во игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до пе |
| ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? |
| ке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу |
| } Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све с |
| о нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну стр |
| обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и по |
| већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да на |
| о је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друг |
| ше од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет ут |
| раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задрж |
| еме одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац |
| ов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{ |
| ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S |
| је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће |
| ођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били |
| о дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Бос |
| мо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда д |
| а му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без |
| дин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, пре |
| ади овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуљ |
| ђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, |
| } Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедал |
| и веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прела |
| ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и р |
| је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запу |
| ебно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле и |
| рого прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главн |
| воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред |
| им па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене лед |
| може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{ |
| и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потр |
| и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, остави |
| реба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше |
| ем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школс |
| Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и |
| да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и зе |
| оследњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало по |
| је могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео друг |
| ричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке. |
| арити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докл |
| ега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овог |
| аче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај |
| едини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац з |
| сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} |
| црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> |
| упа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово |
| шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не п |
| као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Пок |
| ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi> |
| у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који |
| ам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у букв |
| лова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре< |
| у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и |
| још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке |
| е; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село об |
| ари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, |
| оје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом |
| ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува |
| д жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад из |
| S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите |
| Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к |
| упе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в< |
| та сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Нап |
| ?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Н |
| ном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући |
| тписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и |
| опривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем |
| као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Дана |
| спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не мог |
| адован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испра |
| ли.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те |
| есрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а о |
| е не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога |
| бан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све ш |
| девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет сокол |
| га.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет со |
| господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвес |
| су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и |
| и, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и |
| за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рук |
| , господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узј |
| унце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S |
| ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман |
| отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пит |
| ш остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову |
| са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да |
| одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу |
| о, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, |
| емља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са с |
| Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}П |
| и су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да п |
| и и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него маш |
| е само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А д |
| циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата |
| и напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра креч |
| дно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у |
| ије рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и |
| и.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="28 |
| ивремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било |
| де ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да |
| више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово |
| нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газ |
| и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше пи |
| А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре |
| се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с |
| сту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вра |
| ћу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После |
| ! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружи |
| за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право |
| ите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се |
| ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не |
| зиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке на |
| балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мис |
| р и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{ |
| еобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају |
| ици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био осно |
| том и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, |
| сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" / |
| , све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и з |
| а причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, |
| предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази |
| д куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сва |
| се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој |
| растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред св |
| ој имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот ви |
| азе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>За |
| ењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву ф |
| свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Ис |
| b n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, |
| у поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала |
| весно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, |
| дећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним гра |
| веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво |
| ска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком |
| тање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и |
| она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он ради |
| што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у ово |
| ву кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и |
| скога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, коли |
| ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што |
| а пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде |
| ити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину |
| адгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око ш |
| посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову настав |
| у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад ала |
| то је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и |
| "384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па наг |
| мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу |
| колицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и ка |
| шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотиц |
| е зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се на |
| лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад под |
| ара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом л |
| лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{ |
| и лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто |
| е до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} |
| поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предви |
| рабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на г |
| бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред |
| <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново |
| ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, |
| хове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи |
| инама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то п |
| е нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом мест |
| а, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је јо |
| очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су изл |
| Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им |
| а, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а ч |
| заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која ј |
| су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви ко |
| мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више |
| њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Мир |
| гари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране? |
| пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онд |
| мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила гол |
| одну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца |
| , чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</ |
| ела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> < |
| .{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} |
| Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у |
| с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира |
| летела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце |
| упила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад ј |
| необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учит |
| А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и |
| очека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у пе |
| ушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују |
| м причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе |
| и кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Тур |
| ликога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће |
| кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>По |
| те! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се |
| пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо неш |
| томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| але ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам |
| ко исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним м |
| але синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те н |
| се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да св |
| да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе |
| удима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђер |
| ао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је |
| ашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Н |
| јразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту |
| више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су пр |
| лази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко вр |
| лада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти ни |
| пита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даск |
| о, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Ра |
| д само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо |
| в брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише за |
| Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован |
| кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, |
| ад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић |
| е око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} |
| крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} |
| крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић |
| направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} |
| равља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовим |
| крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да нап |
| вих котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котур |
| крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крај |
| руга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} |
| артије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до н |
| е потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају |
| е спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, ка |
| паљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љуба |
| и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учи |
| још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су о |
| ; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Ра |
| еровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; |
| калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако ист |
| га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} |
| ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђац |
| е поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и зад |
| еца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода |
| а, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са се |
| .{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају ст |
| сенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљ |
| те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина јед |
| колу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово |
| нате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви мож |
| војена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овд |
| } Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „кућ |
| у око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је |
| се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд т |
| па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они |
| ајвише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; |
| и.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре |
| највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школи |
| е само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{ |
| о пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, |
| и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда |
| е мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном стран |
| иљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} |
| Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала ч |
| ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{ |
| 6" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школс |
| рилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле |
| „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и |
| робудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле о |
| ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се п |
| набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да с |
| их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут враб |
| те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе |
| S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час |
| елили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају |
| елу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је т |
| више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а ви |
| ало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу. |
| пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загориц |
| а вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енгле |
| оље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 лита |
| дивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег |
| <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у |
| ина, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Ми |
| ремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу н |
| xml:id="SRP19102_C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и |
| пет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га |
| је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и |
| а је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S |
| школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричк |
| лим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би |
| адоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли |
| није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио |
| просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове |
| јвећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи |
| адиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секрета |
| ички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године. |
| иша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена нег |
| горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отвори |
| пита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мал |
| естим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, о |
| увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} |
| онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је |
| ак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је |
| 102_P6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml |
| срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кме |
| нда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крај |
| тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива |
| дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло |
| к а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога |
| ута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад |
| чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Рад |
| и, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад |
| <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За |
| јпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, |
| ..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове |
| ога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога х |
| ече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Он |
| аље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пише |
| и на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и |
| ..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:< |
| Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните |
| заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по с |
| други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима с |
| {S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изи |
| ост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи дос |
| онаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета |
| п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, |
| у стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак н |
| речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао |
| апрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, |
| ачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписме |
| кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга с |
| дноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, |
| е ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како |
| друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били |
| м па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало |
| је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи |
| } Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него |
| стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако б |
| S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чуп |
| ечке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, н |
| дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S |
| била место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена |
| е ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди. |
| то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по т |
| оносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду |
| n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а о |
| {S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Деве |
| >о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово |
| рудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quo |
| n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити прав |
| страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на |
| њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Ј |
| школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је |
| вањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитељ |
| почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> п |
| возденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школско |
| било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује гла |
| !..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х |
| о <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S |
| па, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго |
| колској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пр |
| > <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајсто |
| .{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако |
| угачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико окл |
| и и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, |
| абавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <di |
| мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загори |
| би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„К |
| , или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то |
| десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покриве |
| и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини |
| ам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св |
| светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, ја |
| настире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су жив |
| им верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, ш |
| што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога в |
| нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ва |
| и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио |
| и славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда зна |
| ту од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили |
| одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа п |
| , а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбо |
| S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато |
| ао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После о |
| ће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ |
| је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда |
| да Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад дол |
| ених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша |
| ужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо |
| о?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ |
| лазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском. |
| тиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку ко |
| Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муни |
| који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша |
| ..</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од |
| у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и д |
| на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље |
| це, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да |
| бито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у |
| у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од |
| ецу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа |
| иша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете |
| ажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђива |
| за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се |
| да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, м |
| Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога с |
| пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је нар |
| за није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по |
| А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n= |
| у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На прим |
| да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији |
| има.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, |
| зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, |
| , и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „нар |
| сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је баци |
| рима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши д |
| и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и |
| добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> јед |
| општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а ка |
| већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша |
| па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са з |
| први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и д |
| ша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те |
| са, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опран |
| собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако |
| ци, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број сто |
| м и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили |
| Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али ви |
| е хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да |
| или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре расто |
| } Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених |
| док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били |
| ештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и о |
| среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило нај |
| ило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да |
| и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места |
| коди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А |
| ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито |
| љиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и огр |
| а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, ш |
| вају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који ј |
| Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и ле |
| што после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је п |
| држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љ |
| стичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у поједин |
| ере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практич |
| ири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не |
| а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води |
| илике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће |
| } И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката |
| еч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станков |
| ње, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него |
| еба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то с |
| шке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе п |
| ака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар ј |
| о двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цр |
| S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није б |
| село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим посло |
| /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче |
| о што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби |
| брих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се |
| градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад |
| ре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је |
| зарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помо |
| есак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће |
| и: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе |
| камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који бр |
| еча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господи |
| реба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летав |
| аљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиља |
| збијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} |
| </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се |
| знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша |
| ко од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер |
| ни ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div |
| љу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и пок |
| овали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и |
| и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола |
| де цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад ј |
| ла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печ |
| го је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред к |
| Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре ост |
| р, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише |
| оле беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода |
| ри с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да п |
| амо каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загорича |
| лисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и зајед |
| вадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали шк |
| де на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископ |
| њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан у |
| џије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко |
| се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове |
| ише људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори |
| орба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њи |
| А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градин |
| е и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је би |
| омаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле |
| {S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна праши |
| и таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У |
| које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И он |
| кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу. |
| могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или ц |
| нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смони |
| влаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то ј |
| збијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или пр |
| сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћ |
| реба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Ј |
| ечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику нег |
| животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима |
| доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чек |
| не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невес |
| је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је о |
| “ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Не |
| тала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а |
| ану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господи |
| емешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Вл |
| ако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на |
| ски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, |
| и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и од |
| од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, д |
| „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају н |
| до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, |
| > <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Д |
| а.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете |
| реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Л |
| ругова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газд |
| ти а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што |
| ни људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они |
| и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора ра |
| што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} |
| жност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свим |
| ико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена ј |
| рка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је |
| аку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n |
| а рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерски |
| е мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све |
| јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочи |
| се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, |
| ну децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима |
| њавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати |
| у премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута |
| , две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш |
| учка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потв |
| <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И ник |
| о тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе с |
| се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ |
| , а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога нем |
| од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менге |
| : то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којег |
| па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је |
| тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце |
| а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може |
| } Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и табли |
| хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих. |
| се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш мн |
| 0 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, ста |
| ци</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком |
| .{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од ов |
| а већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утв |
| пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У кој |
| оста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ва |
| ош већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како |
| га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете |
| хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, |
| о један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торб |
| а запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео |
| од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код к |
| ку, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разб |
| сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место д |
| ице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и |
| нокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} |
| ој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> < |
| е, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поно |
| да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ |
| вот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S |
| чионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод ко |
| у опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Так |
| у канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша пр |
| и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превр |
| сла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и |
| сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној стра |
| други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечан |
| сус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> н |
| аст!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој |
| драсуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да н |
| S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Ради |
| чку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и п |
| волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — св |
| роз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новим |
| е.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и по |
| ика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и |
| а за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунат |
| и су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чег |
| <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не |
| трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, |
| овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће |
| о на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча. |
| ма врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади |
| <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а др |
| Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војни |
| личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће |
| отарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење |
| ad> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до ј |
| ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцел |
| а га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, ал |
| едва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио! |
| , особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљ |
| почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по једа |
| научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знат |
| </l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се св |
| руди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда п |
| оју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И |
| рођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини з |
| се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} |
| е и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, нау |
| два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Милади |
| ли ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} |
| о; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну |
| селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необ |
| а, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да до |
| ле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена вој |
| исао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, не |
| у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као |
| аде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све т |
| од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога ч |
| ло новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само ј |
| не и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је |
| S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране сток |
| а похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и п |
| за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи гото |
| од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то р |
| ћ!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} |
| едан ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, |
| ет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је л |
| Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и |
| рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће про |
| — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад |
| дина, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро дв |
| после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да буде |
| ило обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу је |
| писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писа |
| ..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јес |
| ветом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго |
| ешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пр |
| ре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају п |
| ио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мал |
| ћи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, |
| план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, д |
| му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почн |
| му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У |
| д кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S |
| село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био |
| ео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задр |
| нога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака њег |
| ного добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они т |
| је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готов |
| SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша |
| заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S |
| “</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што са |
| че: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље |
| дишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говор |
| r" xml:id="SRP19102_C11.7"> <head>7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне |
| ов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави је |
| ме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је |
| ди Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пр |
| су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, |
| d>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли с |
| ицима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, а |
| на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „ |
| е каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је |
| и ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi |
| њана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онд |
| е у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Ради |
| сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! |
| много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је свој |
| шло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, ко |
| је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда |
| кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви |
| и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саст |
| лу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у п |
| које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су јо |
| ом!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Об |
| Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Дец |
| тос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „цр |
| теване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети А |
| ј</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ |
| ако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb |
| како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начи |
| па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на с |
| турић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} |
| } Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромп |
| е мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Р |
| то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су |
| лазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша г |
| <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види |
| су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и |
| а! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на св |
| анова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитији |
| долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Од |
| рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, |
| оугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребн |
| ли колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} |
| н Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? |
| и.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга п |
| н, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} Т |
| екао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се |
| по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке |
| школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске |
| , да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред според |
| <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>н |
| о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомо |
| а и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, напр |
| какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па |
| абави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврт |
| и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се з |
| у млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педес |
| ких облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у раз |
| шена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозал |
| или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава кос |
| или за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер |
| о вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и ос |
| ли камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгл |
| ви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за |
| у је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (пл |
| кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и |
| ослужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његов |
| седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке к |
| ог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша |
| стрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца |
| е само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и |
| {S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с |
| Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је |
| и у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{ |
| двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога ју |
| , а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „ |
| рици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а нај |
| а никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се на |
| многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се скло |
| и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и ме |
| засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином |
| у знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или кр |
| је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276 |
| ју крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању |
| идео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је о |
| и.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао о |
| камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ < |
| аћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљко |
| на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се |
| едне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили |
| године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који оз |
| се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду ку |
| оје се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се |
| свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купу |
| ој, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборави |
| оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није мога |
| ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина |
| ремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа |
| але, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> < |
| а да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да |
| више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да ви |
| и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празновериц |
| руни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрви |
| прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти |
| могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Б |
| лази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде свети |
| зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитај |
| ша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, |
| лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, д |
| родични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је свак |
| а ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јо |
| ма и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми |
| Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!. |
| да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па |
| де сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпе |
| лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S |
| оли у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па |
| тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназ |
| брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толик |
| ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> < |
| ање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} |
| гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му |
| дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и рецит |
| ележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда пр |
| ти!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си в |
| ељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{ |
| и, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не зн |
| а су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у сел |
| ао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда |
| ашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели |
| мао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, |
| од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столиц |
| у већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Да |
| где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда |
| т згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде чети |
| свим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег |
| е улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један п |
| ошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ов |
| очињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао ил |
| } А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање ради |
| ућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја |
| ујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још |
| прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> |
| ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су |
| и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пер |
| Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба |
| а само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} |
| буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћ |
| еће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега |
| крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја |
| азговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој |
| кога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на |
| обу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево |
| е и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Ст |
| од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не реч |
| умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он |
| је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањи |
| рмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се |
| или, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он п |
| а у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} |
| ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова ц |
| !“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци |
| метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што с |
| ањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђ |
| и много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, н |
| онцем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет |
| ј, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу |
| <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле ц |
| зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надмета |
| ранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" |
| брешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по |
| иша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у |
| ојој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и |
| ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињ |
| , а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му |
| нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загор |
| бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо ср |
| еоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала |
| учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писме |
| _C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прил |
| {S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода |
| а познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је св |
| етозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак |
| рено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи измеђ |
| , који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{ |
| и главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек |
| ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо |
| ез њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији |
| м да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око чов |
| ли му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико |
| пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} |
| мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвал |
| е, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху до |
| и кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за |
| онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са сви |
| </p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опе |
| еников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из мил |
| {S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, |
| и пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су |
| еданпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је з |
| јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог д |
| дуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, ост |
| о је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан |
| је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстар |
| .{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљ |
| кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни швед |
| остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поре |
| у.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре не |
| анас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и м |
| глане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они ма |
| ки и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развиј |
| истоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању |
| ој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загори |
| ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане |
| камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, |
| коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до корич |
| још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао п |
| опусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и леп |
| а да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ов |
| Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купу |
| и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на |
| Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом То |
| е соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам |
| и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дош |
| д млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиш |
| ван у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{ |
| лапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> цел |
| ама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само упр |
| S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа |
| " /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају |
| одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу |
| ече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи... |
| ве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бит |
| .</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и |
| и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фур |
| о је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити дос |
| је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је с |
| ручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад с |
| Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести. |
| а и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. |
| ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служи |
| гне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач |
| ију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да б |
| ачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у б |
| и ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странк |
| то Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћња |
| су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} О |
| аја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети |
| ад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а |
| творине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производ |
| S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом м |
| и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука |
| ама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учин |
| ији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако |
| а доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има с |
| ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ о |
| у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали о |
| ; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и д |
| иније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још |
| и на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије |
| S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, |
| е нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово |
| они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад |
| пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Дом |
| је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од дев |
| да се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Р |
| ром.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи и |
| ме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно |
| и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за д |
| ва, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло масти |
| х таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис |
| тије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаља |
| разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодуш |
| онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласн |
| те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најб |
| шће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога |
| r" xml:id="SRP19102_C14.1"> <head>1.{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла |
| којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је |
| свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутр |
| оженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград |
| лим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треб |
| "SRP19102_C11.7"> <head>7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Ради |
| у четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Мила |
| ецу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> < |
| и израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљ |
| S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу око |
| истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених бу |
| лазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако р |
| ој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даниц |
| сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде |
| он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огл |
| етрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, т |
| с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, |
| че, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S |
| породи покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по је |
| градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може |
| ци збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре тр |
| а себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; |
| е.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оста |
| мни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужа |
| дмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто |
| дбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова |
| о томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин |
| у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом ра |
| у њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је |
| онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева |
| ревалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пус |
| окривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза се |
| ај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p |
| дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири с |
| јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, |
| гли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, |
| олним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Дани |
| ји му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклон |
| иља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних |
| ет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах пр |
| ала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува |
| едан.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно |
| за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>И |
| дно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, |
| S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи н |
| , и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге п |
| од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напр |
| е центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и с |
| стиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево |
| то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напу |
| .</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвозден |
| аправи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чи |
| ну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет на |
| пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети |
| воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са |
| цу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по |
| ајвише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даљ |
| } Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту ј |
| игала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или |
| ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе |
| ш више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} |
| у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању |
| ако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S |
| воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису кућ |
| полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче |
| радили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај вел |
| д њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва |
| без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у |
| о, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у шк |
| <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене |
| ивање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, си |
| го се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> |
| ила и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ов |
| с донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} О |
| ве готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школ |
| ио сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни |
| вље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да |
| орамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Н |
| то да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани куп |
| ченицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и н |
| прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани |
| b n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чес |
| и камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онд |
| вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </d |
| буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, п |
| ато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње |
| ле почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „инте |
| се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што |
| о би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} |
| морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами х |
| јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Бо |
| мови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је |
| у гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље |
| во</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> |
| то ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји |
| ребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и изра |
| рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то |
| } А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице по |
| жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div |
| туда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак |
| Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућ |
| ша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета |
| } Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се |
| кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у ш |
| се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, |
| јци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече о |
| реба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из шк |
| ао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код к |
| је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је нека |
| другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и |
| да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у по |
| те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Гр |
| другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Пр |
| ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што и |
| ве се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и п |
| иљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код њег |
| скоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањен |
| она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на к |
| ме, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се |
| увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиш |
| {S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он |
| о.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А поми |
| ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опе |
| букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), |
| напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А ц |
| у питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жали |
| ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на поно |
| да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са со |
| радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако с |
| 296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <d |
| зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми с |
| нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да ј |
| , или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, диг |
| први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да |
| у.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У друг |
| чније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасви |
| ливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газ |
| укнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и |
| ено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се о |
| а све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до |
| ко да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих ку |
| а у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове т |
| родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е |
| не, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо св |
| вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да |
| а не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине |
| о, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да |
| а изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; |
| спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Доне |
| ју; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре н |
| а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних посло |
| черу.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, |
| } Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па ост |
| прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и ч |
| Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо пр |
| елу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је изде |
| о да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни приста |
| ала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад неви |
| у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београ |
| .{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, ос |
| али, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и |
| ци његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb |
| врћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су |
| „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какв |
| своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни с |
| „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито как |
| ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по |
| био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него |
| {S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе п |
| , да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде л |
| стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке |
| и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и п |
| е.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничн |
| ечену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се |
| на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и по |
| ини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљ |
| наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут реч |
| ом.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљ |
| благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употре |
| ено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али |
| иљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, |
| и од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себ |
| елу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене |
| гледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску |
| ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали си |
| же, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, |
| {S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се |
| танове пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за в |
| о да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, |
| о су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" |
| угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је |
| у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући не |
| а у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да |
| се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чуд |
| арошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железнич |
| жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А |
| лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је |
| д куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он дов |
| ориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чист |
| онео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша ј |
| робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас |
| а кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврћ |
| ало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је до |
| ми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја |
| се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући по |
| било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква дру |
| овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варив |
| с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест |
| растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа |
| зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као |
| оли само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </di |
| ра да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, |
| вим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у |
| оку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин |
| је.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жен |
| , онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> |
| је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{ |
| вих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практично |
| : читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва до |
| /p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; |
| у.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, на |
| шла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запит |
| да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао и |
| Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на в |
| ско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и ра |
| нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и пр |
| цу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су |
| варао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му |
| а.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њ |
| {S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} |
| да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S |
| Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког |
| који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Беогр |
| х па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљ |
| S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако |
| у науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div type="chapter" |
| ите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете |
| има.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узм |
| уда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и как |
| а погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још |
| но, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, |
| ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којим |
| вршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на ова |
| , господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Данич |
| ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, |
| S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, на |
| оду је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме с |
| о Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу З |
| лавњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прош |
| не односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову о |
| је ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па та |
| било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, н |
| > <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења |
| апео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од ст |
| 171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако |
| а а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у |
| ога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што |
| обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело |
| аде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас |
| колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према стариј |
| еље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и ре |
| а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову |
| и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „проша |
| школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи |
| ело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према д |
| ђи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће мла |
| а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим оз |
| ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У в |
| вена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стаклен |
| оги више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасв |
| и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му са |
| ; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга то |
| о само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дош |
| доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код ку |
| и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован |
| право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Да |
| рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта |
| дници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} О |
| му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| ли са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање |
| и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} |
| то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате |
| оде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седел |
| о је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала уд |
| трва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с |
| већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају |
| вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу |
| пре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од ва |
| као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и за |
| је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у |
| ц: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде |
| Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потра |
| позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро |
| лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с ма |
| S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог |
| нова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле п |
| стука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вин |
| ти кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише во |
| се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако д |
| ла најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соб |
| знавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она ни |
| е, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде |
| бити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А |
| Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а |
| о да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође |
| о затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада |
| .{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, |
| , у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А |
| већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака не |
| осподине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, |
| з војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих трој |
| оштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: |
| за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада |
| д греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свег |
| вету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ |
| у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мал |
| ебна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно |
| ним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван |
| дине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да |
| неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро |
| ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у прија |
| Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и р |
| а предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но м |
| е и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{ |
| у песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} |
| и и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе |
| и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у |
| .{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све |
| мо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су |
| и све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако ка |
| {S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И |
| т и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а дру |
| де, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама ко |
| преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувањ |
| еном и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се |
| а се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здр |
| и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака |
| а је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} |
| их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад |
| еси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара |
| ве.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нов |
| ма пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро ур |
| овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" xml |
| в. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} |
| утио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за кој |
| ајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{ |
| ађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље |
| ву угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у |
| аметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И поче |
| ле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у |
| и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> м |
| ућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као |
| као овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад ва |
| ађевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што |
| ритога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, |
| нако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо г |
| имо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не |
| он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се |
| арала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, |
| како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у |
| диша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти |
| е је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсм |
| ради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учиониц |
| обри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хо |
| шнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: мест |
| тарих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука! |
| аница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето т |
| којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сва |
| просвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли држа |
| ло решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без |
| ао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се бу |
| вота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију |
| о у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је |
| ни требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бе |
| овака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" |
| ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Но |
| и био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве |
| , да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава за |
| е идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они |
| d="SRP19102_C10.6"> <head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школ |
| Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело |
| гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру |
| ламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ м |
| ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети |
| најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није ка |
| е већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Р |
| форматорке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и |
| ања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично |
| и Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су је |
| цу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад св |
| ио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је |
| ти, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да изр |
| а и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и ка |
| не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и |
| А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља ци |
| рсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећн |
| а оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засуз |
| ислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не |
| том Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} |
| и и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n |
| нио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле |
| ршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад ј |
| 403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, он |
| ићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од |
| е ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{ |
| учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је |
| најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да из |
| ду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p |
| пет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише с |
| саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{ |
| "322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: де |
| <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслам |
| лиживао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишт |
| ..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове |
| } А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде ( |
| аг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p> |
| дом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађи |
| лане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?. |
| аставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно |
| еверној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите |
| оје су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Цр |
| пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} |
| S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослен |
| — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} |
| о га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>. |
| чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује |
| S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</h |
| учим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му о |
| е ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, |
| ше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њив |
| помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, в |
| позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господи |
| ању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свем |
| Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био в |
| т он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; |
| хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S |
| читељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу |
| почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га |
| ш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Ра |
| S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами д |
| питала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала |
| о питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда |
| ворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметн |
| књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око |
| о печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Нач |
| а и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад нап |
| Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду до |
| /hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — м |
| {S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба |
| даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} |
| ово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка |
| твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твој |
| оупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и |
| <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представил |
| Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те д |
| девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту ма |
| вет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца |
| се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у обли |
| усле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би с |
| ла господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је |
| p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, к |
| .{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, |
| да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, |
| т свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{ |
| 82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S |
| Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и < |
| пска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у живот |
| (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из |
| јска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Дру |
| м на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао |
| /hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје? |
| право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раван |
| словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба в |
| ећ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригин |
| село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђур |
| ми умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио |
| унавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве б |
| а и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, |
| — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради < |
| м</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и п |
| то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађи |
| реба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље т |
| pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко с |
| ига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разни |
| рађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити |
| оље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли |
| и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се по |
| не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, |
| не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим по |
| које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запа |
| друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — дос |
| исам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од т |
| ста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, |
| изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што |
| количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записат |
| ком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој о |
| лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати |
| једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу |
| својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро |
| далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у је |
| — Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било она |
| адобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као в |
| јачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да д |
| " /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се |
| а је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S |
| „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она тр |
| да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у |
| ло, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p |
| ва и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била |
| а оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба ј |
| ница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, ни |
| не књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још и |
| ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири дас |
| љем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђи |
| наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, ј |
| пати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, |
| ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто |
| агледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А |
| ајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакш |
| који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у ап |
| ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра н |
| знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паме |
| бро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита |
| њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао с |
| ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да |
| Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слов |
| едноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправ |
| После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи п |
| го и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми в |
| алост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажава |
| тате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да и |
| не, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а |
| ле пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је |
| е једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов прв |
| више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што ви |
| , ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се |
| ата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судн |
| ишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За |
| астављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сва |
| м ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова |
| чну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо мини |
| те свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да каз |
| ше измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много ви |
| е цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како ме |
| вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, |
| е учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да и |
| тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је |
| зоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за па |
| да тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарст |
| уката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и нео |
| да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћ |
| оједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што |
| оро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лу |
| м кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него |
| м и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан |
| у нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му |
| ови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђен |
| од хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика |
| е.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Н |
| ша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде |
| природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с непр |
| најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на |
| дужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} |
| спао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио |
| жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша |
| адине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на по |
| владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код |
| слова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, коли |
| иша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Д |
| ило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац |
| с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело |
| ао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако |
| имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања |
| и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне п |
| на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунц |
| и, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни |
| , што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и о |
| > <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И коли |
| могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих д |
| асади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло на |
| е су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, |
| ео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друг |
| <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о |
| упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министа |
| ово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>до |
| сар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је |
| него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучи |
| ену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини |
| ојим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то |
| <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — |
| да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} |
| , оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо от |
| а тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђ |
| господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А к |
| де на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша |
| Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету им |
| демо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле |
| вори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржав |
| блица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, |
| кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећем |
| дох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени |
| седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> к |
| ли дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а |
| било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S |
| .{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо свак |
| као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се |
| хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их |
| а писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не исп |
| е вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагал |
| још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро |
| ли и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редов |
| ено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања |
| код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово |
| елу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште |
| хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу |
| олице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много д |
| покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад |
| /hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печат |
| еве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с д |
| hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писан |
| е Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад |
| намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p |
| , које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово сл |
| а је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} |
| и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо |
| ст!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у з |
| ве од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза |
| S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с |
| S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А |
| се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничин |
| {S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се |
| м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са |
| Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не |
| — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више глав |
| крените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n= |
| ите главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Д |
| је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, |
| тите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви ок |
| S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије? |
| е слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и к |
| оје су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља |
| ја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опе |
| е слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} |
| } Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} |
| S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, к |
| {S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом |
| ..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} |
| есну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Поглед |
| е се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! |
| ем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S |
| само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после |
| е, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у |
| Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био умора |
| и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примит |
| поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овак |
| децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се |
| је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било |
| а срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне реч |
| један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном |
| у зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, са |
| и на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требат |
| о.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали ш |
| у треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође шко |
| онео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од |
| А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да |
| као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно |
| шој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи врем |
| одине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, к |
| рави торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе |
| свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Б |
| регледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да |
| буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите ув |
| аде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, |
| и помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосл |
| х, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио |
| ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им б |
| треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од стра |
| људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе ч |
| кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад с |
| ростре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и |
| едао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај ра |
| остиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново |
| е умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га п |
| научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од |
| љ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, д |
| , насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Он |
| пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ |
| и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоњ |
| ато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пиш |
| е бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме мога |
| ек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весе |
| вора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав |
| мо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада пом |
| , или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад |
| а је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, |
| е ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак |
| невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до са |
| чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уч |
| њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, |
| није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино |
| амо зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ра |
| јући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они мо |
| дагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет |
| равље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да |
| и или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска |
| а да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је но |
| ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете |
| ма.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пиш |
| днога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напаме |
| чи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога да |
| д зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице |
| било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Јед |
| : „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже |
| асловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред |
| ишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадово |
| није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{ |
| запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се з |
| м“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весе |
| а.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" |
| че савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну у |
| , зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку т |
| бри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима пост |
| ном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед н |
| могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао |
| адиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину |
| житеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се оп |
| има, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави мо |
| још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загорич |
| вом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не |
| те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила |
| <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се |
| оме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дан |
| збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела |
| т школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div |
| дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у г |
| е на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово |
| оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је |
| читељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у |
| е само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху |
| скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да |
| е вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад |
| а, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општин |
| ољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча |
| ече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готов |
| а је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било |
| це не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, и |
| и, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и |
| е, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале |
| алите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ ре |
| >А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесан |
| ста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она |
| уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли |
| нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је |
| по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама |
| и и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и |
| један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, |
| ешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју њег |
| еца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је |
| аћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири |
| много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, гра |
| гли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље ил |
| он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="ch |
| табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао прем |
| мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други ј |
| и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p> |
| } Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они |
| једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здрав |
| продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вред |
| S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво др |
| се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико |
| лова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руко |
| и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Ра |
| осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на с |
| је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S |
| у чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је ле |
| ка нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се |
| и тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није до |
| т је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и |
| елика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од |
| достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали |
| лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, |
| дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године н |
| умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити |
| шке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви ке |
| које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Ш |
| и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити не |
| } Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и по |
| ио срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки д |
| су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слуш |
| енадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије |
| А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете з |
| заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да |
| </p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло |
| причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и овакви |
| з исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављ |
| цијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учиони |
| и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово |
| — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слик |
| Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша |
| а сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у м |
| ло скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <p |
| > <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа о |
| епо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За ови |
| ричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времен |
| целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и |
| у вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде |
| нео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле |
| одавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешк |
| па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, је |
| ло да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако |
| кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али |
| ка и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју ј |
| да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпро |
| аље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један дру |
| овраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и ка |
| о замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама |
| или и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му испри |
| редложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде |
| p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, го |
| {S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четвр |
| ваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да |
| орају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова шири |
| живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађа |
| и опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни |
| оје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити |
| рича: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се с |
| одушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S |
| .{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да |
| една и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана д |
| ади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није |
| } Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се ни |
| те и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{ |
| адите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка |
| о, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила ст |
| , што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоварива |
| а су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог п |
| сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузев |
| авље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке |
| кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на так |
| ице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} |
| иште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совр |
| С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и |
| иша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопис |
| ња, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, де |
| ва побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он ч |
| обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је вл |
| квара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето |
| ле, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послу |
| ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="22 |
| да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да |
| ад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, и |
| ...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} От |
| је „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, |
| {S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пут |
| сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је |
| он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S |
| Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао пропис |
| S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од ст |
| ао разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите |
| рижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прс |
| го дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чува |
| че: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо с |
| школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном |
| {S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре |
| а дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Ра |
| ђу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не з |
| Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да |
| p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље |
| е ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је зани |
| ead> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се св |
| ор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од |
| ла сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с висо |
| !</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку |
| } И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, |
| еније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и де |
| а у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је д |
| у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле |
| загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели |
| што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно |
| укове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за раз |
| не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на |
| ад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим профес |
| им се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао |
| После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опе |
| ан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису |
| шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Прима |
| а није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с |
| , да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пи |
| рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су пр |
| и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви |
| <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пиши |
| Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где ј |
| вредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Ј |
| е растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type |
| благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђ |
| ца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању |
| у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша |
| ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и |
| ина прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да |
| Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се |
| ку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу ви |
| <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није |
| ни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме з |
| > <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца |
| висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подг |
| о и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само поне |
| шити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово наб |
| задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type= |
| ростом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је |
| есно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, |
| где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не |
| да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, а |
| одне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на та |
| подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} |
| аде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим д |
| викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да та |
| лазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и т |
| неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} |
| 4" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показ |
| и пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена г |
| и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине |
| .{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту пес |
| лико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име |
| вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота б |
| о први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} |
| ас по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S |
| е сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{ |
| готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газда |
| молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се |
| а ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начин |
| едочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети |
| ли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} |
| ме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се нај |
| уксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да |
| га ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш |
| зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износил |
| е чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} П |
| а ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Бо |
| пи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и п |
| лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „п |
| секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био г |
| слу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и упра |
| боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за |
| а иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отиша |
| а све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикам |
| оричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по вар |
| разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и |
| ду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чи |
| да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} А |
| јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</ |
| у хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „наве |
| нила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања до |
| немо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви |
| правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије тр |
| /p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је о |
| а и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и зајед |
| приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако |
| после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили к |
| <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола в |
| агоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала |
| деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, шт |
| својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави н |
| не с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срд |
| агоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окрет |
| а и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматик |
| а све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате |
| ље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга |
| } Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше |
| о и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!. |
| стири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се са |
| сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, к |
| А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} |
| S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, |
| n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи т |
| старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Тре |
| га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју гради |
| научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да уради |
| итницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „ |
| су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ћ |
| а била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница |
| ну у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљка |
| ко је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уноси |
| џије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и кол |
| и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојиц |
| пе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имал |
| а, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер |
| и блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет М |
| пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се |
| ољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда |
| из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстор |
| есушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла |
| рупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућам |
| нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те |
| ите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочи |
| ска за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онд |
| гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те |
| црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи |
| да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењи |
| ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они п |
| планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепо |
| њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чар |
| да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; сам |
| их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ за |
| > чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и в |
| ли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква |
| , јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и |
| ку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до де |
| ли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа |
| ешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом закло |
| с, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу |
| у било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S |
| д краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калд |
| > <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење. |
| ци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} |
| нда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, |
| него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налаз |
| градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнем |
| умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 н |
| ошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд |
| ејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколик |
| сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октоб |
| лина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и |
| одети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у по |
| предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; |
| ам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, |
| да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, |
| е...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послет |
| цем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само под |
| причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знат |
| ањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за пр |
| откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџб |
| а, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; |
| аља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим |
| Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: |
| савршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетин |
| да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год |
| прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ |
| разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда ре |
| с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више |
| огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго си |
| S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</h |
| <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су |
| она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „Н |
| посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi> |
| пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се |
| амом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи |
| је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} |
| ..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{ |
| д нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редов |
| Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} |
| али сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњ |
| утру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да |
| љко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и коли |
| , твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сја |
| то се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} С |
| е ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако да |
| у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видел |
| правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и зам |
| , да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати доба |
| добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба з |
| довољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују з |
| о бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос |
| аво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба |
| или на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има |
| а плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или с |
| м готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну |
| .{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да |
| тељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту |
| („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли |
| ом по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једн |
| ано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то |
| ..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и бу |
| <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још један |
| ењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да и |
| е пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће |
| да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да |
| идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажем |
| /hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ би |
| пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мал |
| ужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S |
| ле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиш |
| ла за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и друго |
| ого што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... реч |
| ој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} |
| тимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им р |
| ци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви зап |
| та Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година д |
| нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не мож |
| које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими |
| етка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле с |
| томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је |
| само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај све |
| четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Н |
| и му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овог |
| је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не зн |
| ..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађит |
| Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на таван |
| књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда уч |
| и: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Ма |
| сла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{ |
| е један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после о |
| нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А ка |
| ка и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, |
| доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може л |
| {S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе |
| , доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да п |
| {S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим |
| Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово |
| {S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова |
| {S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?.. |
| оже ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!.. |
| ири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао |
| ка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не мож |
| те уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађит |
| а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино? |
| време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су д |
| ! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово о |
| ..{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} |
| ше онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и в |
| нска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е с |
| о и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, раст |
| да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је |
| Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који |
| шта не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} Посл |
| зучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разго |
| S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на тол |
| прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао ма |
| метну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то |
| ош све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећ |
| Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео |
| и, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да ниј |
| S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађит |
| их, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет |
| диша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, ко |
| је и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледа |
| ).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} |
| а.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни |
| и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако |
| p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођ |
| нали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} |
| мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају разву |
| лова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одло |
| два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему поз |
| е први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте |
| {S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласн |
| ?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у б |
| ?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у де |
| а!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађ |
| ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара сто |
| еба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега! |
| е с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је с |
| ега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите ст |
| гарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на |
| !..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: |
| лова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одлом |
| ану!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Ус |
| Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игл |
| >риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у во |
| „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па с |
| Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио. |
| он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио љ |
| /p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> < |
| >— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени б |
| ли јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{ |
| оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А |
| на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако о |
| ст!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је |
| м!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље поход |
| е вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} |
| е љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} |
| вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да ј |
| варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под |
| “ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би све |
| , него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „ |
| сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: |
| жи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p |
| ебројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да |
| hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред |
| лу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да дол |
| него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиш |
| о.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам |
| други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто т |
| и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо |
| тинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је о |
| елики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, |
| ада.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и х |
| ата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </ |
| ! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо |
| одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек |
| е, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> |
| амо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— При |
| , истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што |
| >„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <h |
| !..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табл |
| тано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi |
| <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi> |
| i>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>. |
| тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — п |
| с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умет |
| ј окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми |
| ешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било о |
| рављено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; |
| даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} |
| а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука |
| ова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гво |
| просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћед |
| мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у |
| тац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у поче |
| е и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове ист |
| круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да н |
| ете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко јо |
| {S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може |
| !...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{ |
| {S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} |
| } А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да |
| ?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml |
| — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се ре |
| а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад на |
| е да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело |
| ће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити пове |
| } Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не может |
| оја се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце р |
| ).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! ( |
| а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где ј |
| ац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; ал |
| ајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} |
| е по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћ |
| ликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, |
| Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви |
| с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине! |
| извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добр |
| тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек д |
| а или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пр |
| Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју стр |
| че:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Са |
| мите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите кори |
| отврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути |
| Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</ |
| ите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи |
| аните у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, о |
| ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре |
| е <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код т |
| таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може би |
| Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а |
| је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче бил |
| доваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоће |
| двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да |
| ="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало |
| p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које |
| ако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, |
| егенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита г |
| мало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих |
| у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговор |
| сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово |
| } Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо |
| м још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, го |
| о?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите |
| а њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има |
| >н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столиц |
| преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу |
| чите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви т |
| у да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја |
| {S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, ка |
| ким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долаз |
| којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом вре |
| где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, из |
| S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша |
| м: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја мо |
| ледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га ј |
| план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: |
| кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће ми |
| „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја у |
| пштину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда |
| моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и св |
| лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни |
| е да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбр |
| за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има с |
| највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом уго |
| зумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па |
| слима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било в |
| бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, |
| ија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак пости |
| То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од |
| онио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље ј |
| јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сва |
| свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а К |
| није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у в |
| е прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану с |
| није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" |
| лавиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да г |
| школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја у |
| је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе к |
| од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одма |
| горичани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прв |
| се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изглед |
| ици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су |
| ко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је |
| беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда |
| о ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих |
| а ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе. |
| се оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о с |
| а: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматра |
| елско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо гради |
| ростор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече |
| да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више прос |
| и редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и до |
| у од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{ |
| а кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пр |
| словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару |
| прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га ј |
| е за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Ра |
| ке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} |
| ете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? |
| ли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драг |
| двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колик |
| ти на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па |
| а ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога најви |
| а и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, |
| ушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајст |
| м, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да н |
| S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јан |
| најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„ |
| дић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да |
| брадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изуч |
| ај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је |
| иша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој с |
| туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: ш |
| активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, |
| овора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење |
| Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех |
| емљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а п |
| е залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шу |
| то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: т |
| а школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да ид |
| израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку н |
| тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од |
| је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради ко |
| голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто м |
| } Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И |
| ћу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима. |
| их гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само д |
| ко.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубам |
| <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n=" |
| олинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по г |
| сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше |
| ма више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш |
| м рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све маши |
| у, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће |
| један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала у |
| је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — |
| Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“. |
| Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су л |
| остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све |
| /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, |
| ете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази |
| .{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n= |
| у ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, |
| едате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиш |
| црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, б |
| правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли |
| целе међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири п |
| шу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" |
| {S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико |
| блице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на |
| Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду. |
| у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајд |
| ите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке лин |
| а табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи |
| ари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, нак |
| м селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу о |
| ојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, |
| школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни би |
| Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трб |
| још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да |
| ајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, |
| уњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за уч |
| опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову |
| мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило п |
| ов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> |
| ање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је п |
| учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ћ |
| ша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово |
| ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi |
| горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове ч |
| ите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код |
| д отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пи |
| да отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?... |
| ара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинск |
| д подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви у |
| игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се з |
| д листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћ |
| ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте |
| ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте |
| читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? |
| S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране. |
| — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} |
| го с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, ш |
| S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово |
| но где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте |
| је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож |
| <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>о |
| слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?. |
| писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета |
| у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се по |
| да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? |
| ва код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јест |
| ете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не |
| љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој |
| пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите |
| ече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако |
| ја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је по |
| Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је |
| не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!.. |
| вност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не изн |
| ко; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да мног |
| е га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад до |
| ред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је |
| од жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код та |
| код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађи |
| аше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi> |
| i>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предлож |
| <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} |
| ато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоруч |
| и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској ради |
| о шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска |
| је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} П |
| рите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред ње |
| вајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и |
| дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча свом |
| е ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по |
| још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су м |
| засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата |
| му овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="2 |
| да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да |
| ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече |
| газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али |
| сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или |
| а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвам |
| И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна |
| и оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сео |
| ност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код ве |
| отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завришт |
| иша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва |
| ад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: |
| аница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, м |
| канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десн |
| е куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке ст |
| као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћет |
| о погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она |
| е печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните |
| овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него |
| оричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Ра |
| !..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?.. |
| .{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели |
| је је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Ј |
| црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове с |
| већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Ру |
| , него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко вре |
| <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{ |
| та кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад |
| hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, |
| зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи |
| >б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно |
| зила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зач |
| , без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на гла |
| ша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет |
| је „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је |
| се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти |
| мадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кик |
| м дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновник |
| да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, ко |
| } И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „без |
| по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више доста |
| , него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд |
| ни то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе |
| ошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу |
| еговој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секрет |
| и ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, ко |
| ове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу |
| ам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједин |
| нципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је |
| прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих еле |
| а рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и о |
| лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите с |
| грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и ти |
| паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: |
| и).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може о |
| жи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се |
| љава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под |
| S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико в |
| ери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних д |
| вету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у д |
| ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе |
| једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако |
| {S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празн |
| ична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p |
| га, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али |
| вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затво |
| сити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак |
| и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој шк |
| ора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви |
| иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки |
| ледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ |
| ести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. |
| Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, з |
| и оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више т |
| али дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и |
| Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забе |
| оже ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S |
| ове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и |
| >грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} |
| собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври |
| гња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усек |
| и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писа |
| а, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира с |
| ли: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду мл |
| дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним пре |
| није престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина ду |
| део једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на |
| које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, |
| испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њег |
| ењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жит |
| и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риљ |
| чак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће о |
| Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био прв |
| {S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га |
| ала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се ле |
| мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, |
| едини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и ху |
| погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвал |
| е пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам |
| е знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из д |
| ретераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напред |
| S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чоба |
| питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може |
| , да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само |
| бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он глед |
| се у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у проле |
| кан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је |
| е пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништ |
| .{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише с |
| а гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за зд |
| „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, |
| загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у |
| авити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварат |
| пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади о |
| 67" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши |
| није, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћа |
| ама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзам |
| е у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као ш |
| Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне |
| и, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Ј |
| лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја м |
| ознаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангуби |
| ачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S |
| S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и ј |
| и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: |
| >ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, |
| >; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — |
| ад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га |
| <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је |
| олови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник н |
| свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им н |
| ј игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободн |
| /p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и зад |
| о, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....< |
| н и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати. |
| види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напом |
| видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при к |
| ишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природн |
| пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди |
| средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.< |
| уке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала |
| у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пако |
| е радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а |
| у славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима |
| тоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> |
| диша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од |
| рскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад |
| икад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов |
| ишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао |
| отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада- |
| итомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много с |
| евртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она |
| је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба д |
| штао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ов |
| читеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они |
| S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и |
| који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера н |
| е кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљ |
| е урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код |
| ткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац п |
| : „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не сл |
| отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови до |
| хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и как |
| од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је |
| гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да госп |
| једина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и |
| а нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам о |
| овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то б |
| убио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка |
| ио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша |
| вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њи |
| уо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов |
| отина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. |
| а тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па у |
| , и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгод |
| се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прек |
| ро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Са |
| се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио пр |
| капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А |
| емо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу о |
| ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако |
| могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и |
| редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне |
| ве вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић ње |
| о пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, оног |
| тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му |
| /p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што он |
| све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају |
| то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше |
| шу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај |
| о никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте. |
| доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су он |
| е и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Зем |
| је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину |
| же да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} |
| вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се квар |
| нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Кр |
| S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове |
| где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да |
| вуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Ма |
| а...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записа |
| </p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, виш |
| ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко |
| се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако |
| ају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више |
| ва све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и |
| ано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје нај |
| а шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, |
| неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, |
| нет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да |
| емо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи |
| о и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда јо |
| и слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{ |
| гама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разгов |
| ј је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички |
| и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане д |
| даних неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа |
| изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако |
| послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу |
| епом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике |
| /p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и вел |
| и ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да пор |
| едну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву |
| се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и стар |
| љна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари с |
| а се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на т |
| „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и тре |
| ине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да |
| чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... < |
| а његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, п |
| и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да и |
| ; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово |
| вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и ве |
| а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида |
| рво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је |
| ко дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће д |
| едном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу |
| и добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и |
| а ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, |
| и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од о |
| <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не прос |
| е, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредова |
| акле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{ |
| вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више х |
| колску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије |
| ва дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико |
| много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо |
| уће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им |
| , онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, |
| душност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А к |
| ре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, |
| би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и |
| чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другој |
| д сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родил |
| днији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по |
| растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опа |
| И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравње |
| школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се о |
| м необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих |
| или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво |
| градили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио н |
| а се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном |
| подине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом мес |
| би: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> < |
| се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, |
| итељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди |
| {S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, с |
| д вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од ми |
| к.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мир |
| њигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да бу |
| и су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скоков |
| ам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послу |
| Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и |
| орају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пи |
| епријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> < |
| збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништ |
| рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и не |
| па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући |
| то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа она |
| емирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и леншти |
| се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће им |
| за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зов |
| још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, не |
| а су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти влас |
| е послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те посл |
| издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била |
| ого што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато |
| аше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда н |
| p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва |
| А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како |
| лики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} |
| у те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све |
| а, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право в |
| има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} К |
| тив пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу |
| е Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу |
| </p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете м |
| ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, |
| тупају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се |
| о владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили |
| го.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одг |
| резови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам |
| ту они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, |
| смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> |
| У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртвац |
| ише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и |
| „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у с |
| напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви |
| бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а т |
| сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече |
| Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} За |
| <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде. |
| да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме |
| творен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, |
| о и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор |
| да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, прав |
| њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије |
| народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за |
| ом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодн |
| а се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђ |
| горици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и |
| и.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом се |
| га самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p> |
| а?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева |
| а учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем |
| иш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ћ |
| свим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по св |
| а доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на |
| ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички мл |
| у? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша |
| да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да |
| о не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као де |
| во да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} |
| другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке |
| инила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има |
| а у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а н |
| ти тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школ |
| е а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући |
| ека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.< |
| у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: |
| иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји н |
| Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића до |
| ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћ |
| олама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на опште |
| опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они |
| ски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане |
| Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто |
| мо мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су жи |
| тишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Та |
| ну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сја |
| ају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те |
| елима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у ч |
| што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини |
| хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и в |
| има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Ст |
| ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша |
| ованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и з |
| ти.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни дв |
| едлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет |
| а не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хте |
| мет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да |
| ам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам |
| рах и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толик |
| само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквим |
| књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како уби |
| ремештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете |
| алуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, шт |
| еко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бе |
| о.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда ка |
| ке, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они |
| } Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ов |
| варање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању |
| на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се пос |
| за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље ш |
| али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како |
| само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| овац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одма |
| ри легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не тр |
| чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је |
| узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што |
| највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздр |
| е и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркв |
| тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од пост |
| рећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавање |
| ађују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевин |
| и и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене |
| и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео ч |
| ке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, о |
| "184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из поч |
| е она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и |
| д веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знат |
| но што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И |
| азак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је |
| на и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type=" |
| } Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из |
| је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је |
| Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете д |
| , гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете |
| би дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и п |
| усте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ће |
| чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</h |
| .{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ов |
| ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово |
| јте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два ди |
| чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клуп |
| мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите |
| ке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је |
| у слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужуј |
| е мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова |
| нога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У сва |
| е вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што ре |
| е кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочи |
| шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; |
| послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати др |
| добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај |
| и на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви |
| ла паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немирков |
| ругом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и |
| тво између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од |
| ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} |
| и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи по |
| адиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не |
| и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет п |
| ом Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо мл |
| а запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао г |
| о то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ И |
| о се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове пр |
| цајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узб |
| живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} |
| сташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити |
| атио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све ис |
| . „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад дос |
| е <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да |
| штало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> |
| ало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда |
| знање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, з |
| заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и л |
| ype="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НА |
| речан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у |
| уги ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника л |
| шта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попре |
| на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја |
| — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашк |
| ОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" / |
| ним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог ве |
| је з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, |
| во и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле |
| .{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушк |
| {S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и в |
| /hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ |
| во <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка |
| а писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је св |
| руге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што |
| ечи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на |
| стра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p |
| ка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, о |
| ака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу ил |
| оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нис |
| чи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање биб |
| ти и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих трој |
| " /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошт |
| шкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубре |
| ам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.< |
| нос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку |
| ам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одг |
| смених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни |
| е.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Так |
| изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст ш |
| о лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалос |
| о.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он |
| миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с |
| поменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је |
| опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је |
| Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тр |
| несе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и |
| ет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га |
| души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа |
| и.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер |
| И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио |
| и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом. |
| „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „ |
| и и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, |
| , он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ћ |
| ао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, |
| ајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{ |
| нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва де |
| сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је |
| забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде. |
| и, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb |
| } Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново? |
| Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разго |
| ло, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је |
| су ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли |
| е не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} |
| хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име ж |
| и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је. |
| .{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: |
| су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужа |
| и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало |
| ва и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и заба |
| егнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу |
| ман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздра |
| читељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те |
| /p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући с |
| он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да |
| и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочк |
| их лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ он |
| 0" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе |
| е пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, к |
| ише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је |
| Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бије |
| суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљк |
| шила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје |
| е јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла |
| а пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учит |
| ти.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовс |
| авао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато |
| не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S |
| једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „И |
| зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву |
| е, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад ј |
| кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов |
| о и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те |
| Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба н |
| жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: |
| рали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, |
| нате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: |
| у.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку м |
| отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда с |
| се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила. |
| зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ћ |
| >носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о |
| би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити |
| храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио |
| де кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће тв |
| ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омр |
| ало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} |
| то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да |
| ош веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вришта |
| едва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас поп |
| ди и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у шко |
| епају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости ос |
| да видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више |
| та и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда ов |
| кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је са |
| вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, шт |
| кад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и |
| ћа, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилиц |
| рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине |
| Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени. |
| х зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је |
| је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пар |
| сао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Дан |
| ва у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније |
| мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Доша |
| сле оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају |
| превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму |
| нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост д |
| м Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, |
| ка Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом друг |
| шли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима |
| изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљн |
| . <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да |
| ад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била зд |
| рошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за |
| ој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код к |
| су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата с |
| тадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти |
| се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа |
| м стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што |
| И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> < |
| о чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мам |
| о погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја |
| .{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви В |
| многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико |
| ина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика |
| да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, |
| ориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Рад |
| таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учи |
| како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{ |
| ју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књ |
| бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруч |
| е у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико |
| да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата |
| умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрип |
| се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу |
| „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме. |
| наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепш |
| де се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба кр |
| диша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за два |
| </head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да |
| да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да л |
| времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница |
| ео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били ода |
| цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да |
| свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{ |
| лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле |
| адам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћ |
| а.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну рад |
| и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта |
| таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, гос |
| можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен |
| дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и |
| црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} |
| план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој в |
| за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не |
| оји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу |
| уруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут |
| ма, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд |
| еуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њ |
| стори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда |
| и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори дои |
| и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни сво |
| ти ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како |
| ако се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је |
| а није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају |
| прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде. |
| авили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те с |
| орио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начи |
| дове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од д |
| и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом |
| градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанко |
| ражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у им |
| околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Б |
| ен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него н |
| днео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да нав |
| <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање |
| учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку |
| мо да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општи |
| направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се д |
| да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на |
| вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обеле |
| а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће д |
| епаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они |
| требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> |
| јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброг |
| се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, к |
| румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Ра |
| n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и |
| а руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па |
| и се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се в |
| ка на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да |
| ге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваљ |
| ли и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је |
| о у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Док |
| ељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгле |
| } А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још н |
| иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је |
| епо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа о |
| дједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је са |
| земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изглед |
| ро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Ради |
| ој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на н |
| не, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да на |
| и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он |
| ави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и |
| да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књи |
| да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, си |
| ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако |
| тељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице |
| тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихо |
| ни много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то јо |
| јимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п |
| .{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду до |
| остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за дев |
| {S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А с |
| ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцк |
| које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</ |
| ако се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и ха |
| > <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; |
| загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и з |
| и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место |
| о дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око |
| лом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље |
| у у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки |
| ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, |
| че, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити це |
| и ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би б |
| г; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, |
| имње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S |
| а, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И |
| /hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба |
| И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није г |
| слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>ве |
| Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младач |
| } Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и сел |
| <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Пет |
| конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S |
| {S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S |
| но је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки |
| едном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспак |
| тиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана |
| да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први раз |
| ви перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу сво |
| у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо к |
| и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много рек |
| ношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша наре |
| оток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час пре |
| ео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики јо |
| ших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <q |
| нтересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио |
| е највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| о као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње |
| у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу |
| елике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу |
| којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште |
| отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба п |
| а сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до по |
| а од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чи |
| вао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што |
| о било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, |
| ивалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> < |
| постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сл |
| ругих и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав |
| ћ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, |
| смо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса |
| издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено н |
| ао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село |
| да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је на |
| еп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и бе |
| о Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чоба |
| : „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљиви |
| алима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и св |
| па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, |
| ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Мил |
| е претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак |
| аздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему |
| ом и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову прод |
| и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст ш |
| радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па к |
| .{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје ма |
| бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели. |
| и се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других б |
| чините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!. |
| е.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Ми |
| ње црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће |
| сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у |
| знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А од |
| и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радосниј |
| ати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дан |
| су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Т |
| а и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали л |
| и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо |
| љубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он |
| па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и ради |
| , јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, |
| сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и госп |
| о им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, |
| и моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план |
| е.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изглед |
| мљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школ |
| жише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако ум |
| је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је креча |
| р школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и дома |
| е су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за |
| да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је з |
| некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: |
| то, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Ради |
| и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђа |
| поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му |
| е и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој |
| ине Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и гра |
| } Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> |
| о сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за |
| и, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више над |
| > је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсве |
| , још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали с |
| S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили |
| ма врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и он |
| војио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <d |
| , под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена |
| жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили з |
| ила једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом |
| ива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, |
| то је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у |
| је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био ре |
| им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div ty |
| а му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као |
| о учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало |
| а од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; |
| а, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о свако |
| предовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској |
| или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У љу |
| S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој з |
| ине они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да |
| примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с |
| малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њим |
| лазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, б |
| ља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови |
| {S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Је |
| има, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говори |
| ло више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо |
| е.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године |
| {S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад с |
| то од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у прод |
| ицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова на |
| и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија |
| ком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план н |
| гу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то тре |
| не.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би |
| и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што |
| е мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их |
| елу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и |
| тавио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га за |
| н поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пра |
| свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он д |
| к биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која ч |
| по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна |
| уру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радиш |
| очетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла |
| народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>п |
| и се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми |
| :</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми с |
| .{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па |
| ита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као д |
| обна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да каж |
| о кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а |
| буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и |
| рше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који |
| .{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и |
| и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправ |
| ричати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како |
| се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те с |
| у облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша реч |
| 1" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није н |
| о можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; д |
| кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе |
| рла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а је |
| адиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Ул |
| ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитк |
| и пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} К |
| да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А м |
| х послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но |
| жемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Може |
| ло одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље |
| а калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не |
| Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, госпо |
| е своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолик |
| у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће посл |
| Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненади |
| изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим |
| S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да |
| законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општ |
| о по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомиц |
| уда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова |
| бном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и д |
| их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога |
| е шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је |
| није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде |
| те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о |
| о ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајк |
| теља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина |
| S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се |
| е у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обој |
| то.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изи |
| су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, |
| — А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте прост |
| столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одма |
| плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар |
| Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и |
| ма да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, |
| е је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које |
| сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече к |
| .{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о у |
| ало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у св |
| рошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности п |
| ,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то те |
| е у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су с |
| а пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он |
| ди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је |
| у, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало |
| и може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили |
| црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и о |
| ким“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад ј |
| а долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једн |
| а онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову |
| авали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ сас |
| ему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, |
| а и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и |
| стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да и |
| оносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само |
| угог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко |
| ко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p> |
| .{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најп |
| да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у |
| више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако ле |
| она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на к |
| најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао |
| i>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Ради |
| није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и |
| па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S |
| о су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред шко |
| за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле |
| , он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на |
| дова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе |
| твар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој вл |
| ешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ак |
| он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе М |
| лова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и ка |
| што су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се |
| они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави |
| а буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тес |
| ви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „с |
| био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад |
| у, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке к |
| се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не с |
| оба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и д |
| зели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све једа |
| о треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој ш |
| номе проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} И |
| {S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти реш |
| нда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао |
| мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може д |
| дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да п |
| о и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно |
| не света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је ос |
| о од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва доч |
| е кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без ж |
| час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“. |
| таву воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, |
| тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи |
| ичини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле л |
| , ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша. |
| е и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће би |
| позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И |
| лице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!. |
| прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печата |
| изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и |
| е ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољ |
| разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га |
| а Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброг |
| да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да |
| ом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одв |
| а камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А |
| е уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и час |
| па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе |
| д они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их |
| да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично друг |
| ица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим |
| Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, |
| ро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову ш |
| наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже |
| ли, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне |
| знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини д |
| ове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана |
| време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „ |
| " /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици нег |
| о више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до |
| и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а |
| вишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" / |
| Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и кре |
| и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у прир |
| у као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица ј |
| емате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} |
| нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p> |
| му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми до |
| у је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега т |
| ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мрт |
| вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога брем |
| воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће |
| том.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за де |
| њу ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће пог |
| њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да за |
| аву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о |
| о а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру с |
| н у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили |
| тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| е боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не |
| д очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље |
| <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н |
| ако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после |
| </hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ев |
| ично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, |
| гледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добр |
| у и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се р |
| лило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу шк |
| ћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и неприја |
| опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као |
| вој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само ка |
| диша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима |
| е имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пос |
| бро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по |
| села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370 |
| <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и и |
| рама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто ма |
| це па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</ |
| Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Б |
| је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегени |
| е мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим д |
| од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме |
| не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и п |
| се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко до |
| и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодит |
| p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} |
| го како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А |
| .{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше |
| и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је |
| редао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чи |
| или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да пред |
| а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и |
| S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| ad>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и бир |
| од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је |
| ије волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радова |
| гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калуп |
| , да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас бр |
| вој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млек |
| рана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по п |
| {S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по не |
| ћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није |
| ша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пру |
| ово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а н |
| ео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је д |
| ечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да |
| у! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!< |
| , четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био |
| ојединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S |
| је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје). |
| мах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше |
| да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Н |
| се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари с |
| и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце изла |
| жили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада р |
| тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући |
| {S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А на |
| ни напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих си |
| било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири г |
| рође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо гот |
| то морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и |
| сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предлож |
| ца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да зара |
| с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школск |
| те их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, д |
| ече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, |
| м, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро |
| (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и |
| хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло |
| .5"> <head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом км |
| иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао |
| дведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате са |
| оле.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасн |
| ебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је ку |
| ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Запов |
| нина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се |
| пет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва |
| дбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} |
| <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчиц |
| љења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве с |
| n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месе |
| које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да |
| Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносит |
| а да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, |
| кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за |
| везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се саст |
| људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе н |
| ш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то мо |
| другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да |
| агорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И |
| ао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата |
| ако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и к |
| ајчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на св |
| одине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и он |
| где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу |
| а својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпр |
| ве четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после д |
| н Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у |
| ада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у |
| камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп |
| артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо г |
| дишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се ма |
| и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај |
| е: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?... |
| ше?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује |
| ј школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли рад |
| а школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било |
| који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу |
| тао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зим |
| истота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној |
| чи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да |
| оди на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно |
| ак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је о |
| а доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, |
| а учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растков |
| е Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо |
| шао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилен |
| ла готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А |
| {S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Го |
| о ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ |
| ој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе |
| учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и о |
| S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и |
| шем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понај |
| есму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збо |
| по у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и |
| ајстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учи |
| а Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи.. |
| је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и |
| Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, |
| е покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер |
| .{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђ |
| пље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, |
| то Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Па |
| м спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших |
| варима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи сам |
| обио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а н |
| дговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим о |
| дњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод ку |
| атили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и ка |
| ина па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљ |
| ли вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb |
| је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену |
| оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по |
| га довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у и |
| Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, |
| е с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школ |
| чне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од бе |
| спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Ви |
| нога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заи |
| ао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, |
| .{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву |
| е рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне |
| граде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана |
| напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све |
| е терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Рад |
| у ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 |
| трајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да рад |
| ио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изн |
| и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</ |
| те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради |
| сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од јед |
| по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и р |
| от, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би |
| о се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и ум |
| ају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, т |
| кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њи |
| Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не у |
| а се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају по |
| оје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у дв |
| вори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива |
| Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки |
| чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више не |
| о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша на |
| да је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и |
| ећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, |
| актичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више |
| х великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша |
| же.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још |
| ао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} За |
| попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако |
| о бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље |
| сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је са |
| готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чис |
| а њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не |
| и никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и |
| а, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Р |
| а земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> |
| за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом |
| и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само јед |
| ети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од |
| нких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им |
| за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе д |
| инити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и |
| тпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особ |
| и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и |
| потреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку поми |
| , земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и пи |
| ну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, |
| е је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и тр |
| а рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сут |
| да је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} |
| ад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Та |
| диша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буд |
| х непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за т |
| ати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „време |
| Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром |
| олико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} О |
| нисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> < |
| у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је не |
| рили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се да |
| од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комши |
| са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S |
| скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узр |
| ети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Парас |
| а.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је |
| чењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази |
| ма да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш најви |
| а, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда |
| ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражи |
| иша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону |
| купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољ |
| плакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не |
| и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су |
| е!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- |
| кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су су |
| Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>ина |
| че било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица |
| ње: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив? |
| ростом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва р |
| ујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title> |
| народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирок |
| подине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше |
| аву; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Свет |
| ратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на |
| и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и |
| зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одво |
| о уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање при |
| котвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икакв |
| них књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови н |
| .{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S |
| свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у |
| </head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Ра |
| браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите н |
| светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да при |
| уна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не |
| на настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напред |
| {S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посн |
| ста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нис |
| а, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно |
| ију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и |
| сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први пис |
| е млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности в |
| {S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напр |
| школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот. |
| учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из |
| ду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао |
| дале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину |
| Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ |
| ве ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које н |
| аже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по |
| , него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} |
| а реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у бла |
| ки, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро н |
| ве примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква л |
| аши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би |
| о су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би треба |
| људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S |
| А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се с |
| плоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много то |
| јка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p |
| ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својо |
| ом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није д |
| подине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се |
| о њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледај |
| рбија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Б |
| Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је |
| S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Мол |
| случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отиш |
| Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапил |
| јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред гр |
| па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они шт |
| .{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим |
| И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да |
| четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у |
| м је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не у |
| Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} |
| ње апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и н |
| ..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табл |
| нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х< |
| ст.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S |
| ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ< |
| е!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је |
| ачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?. |
| то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету к |
| од змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шеш |
| д листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} |
| ста је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је < |
| те лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова к |
| Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се ју |
| ито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И ком |
| агом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веј |
| ганско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и |
| ге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да |
| ане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као шт |
| новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као најв |
| е измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радиониц |
| рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у том |
| који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је пот |
| амо да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, маш |
| жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жи |
| Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукн |
| чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И ма |
| нас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине |
| о с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столов |
| ју сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су |
| љу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, ма |
| , машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машин |
| , и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да |
| огу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, врш |
| и да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружни |
| ве што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се |
| ука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, |
| је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четвр |
| да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима |
| .{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да |
| рећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву ј |
| ане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на ј |
| ји ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље |
| е бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло |
| но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један ч |
| то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини. |
| и код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика |
| у, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазу |
| а својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јун |
| римили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му ис |
| и.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише |
| нда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде |
| стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној з |
| ог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да п |
| и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не |
| у: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја в |
| ом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми за |
| и, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео |
| до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој сед |
| , да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па по |
| у, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се дад |
| у много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Не |
| ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и ч |
| — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на |
| истра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и |
| трали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пр |
| реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да |
| , ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здра |
| оћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„В |
| о само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није об |
| p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш |
| рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље би |
| им учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, |
| е је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се поднос |
| е кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Ма |
| ло.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.< |
| .{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће |
| /hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посн |
| /hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу пост |
| е од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога |
| е док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвен |
| ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мо |
| и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n=" |
| рави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{ |
| ко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то ша |
| живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна |
| е хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаш |
| ма а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и в |
| ту рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало с |
| о и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе н |
| скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну пе |
| коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену |
| ина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и маши |
| а истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измис |
| ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о св |
| це продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина ст |
| е саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а св |
| и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливад |
| деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „ин |
| иња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и |
| више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари |
| која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда |
| “ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће ј |
| м да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а је |
| се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема к |
| су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагородније |
| грем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а |
| ка поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју кале |
| маћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обр |
| и почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} |
| сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекме |
| ише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Ма |
| време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о |
| ад свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина |
| аднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао |
| у Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у п |
| по.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Н |
| јави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их |
| И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је |
| но село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један |
| одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су виш |
| олети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила осн |
| 1" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само и |
| уду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузима |
| види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне дру |
| ави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је н |
| нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, |
| ријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он |
| шко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао |
| своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазив |
| Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати дово |
| ко да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и пол |
| оричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: |
| деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А |
| љске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело |
| дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потр |
| е много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега ре |
| е, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није |
| охода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће |
| мо за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубре |
| два чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију ва |
| оје шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вече |
| збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их |
| почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупот |
| их....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{ |
| Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може |
| ла, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S |
| нако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне кр |
| ине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету |
| спруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поре |
| А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад п |
| би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, |
| а од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео |
| Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> |
| да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста |
| оће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, |
| али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем |
| ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново |
| а и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} За |
| {S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да |
| буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, |
| поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у ма |
| > <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; |
| аучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мо |
| дно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долази |
| ета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно |
| х и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, к |
| можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си |
| читеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да |
| е још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, |
| е ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља |
| аило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n=" |
| ако ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да |
| ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, |
| о год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону мал |
| о сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиш |
| спечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе |
| д отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сме |
| елики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја |
| диша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мај |
| {S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би оста |
| као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе |
| ије могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него |
| ена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{ |
| ише <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учите |
| е их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у п |
| сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је |
| Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бо |
| где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бит |
| Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете |
| и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А |
| па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и она |
| добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је ве |
| по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово |
| и неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најод |
| и код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, д |
| .{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кућ |
| ше градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо |
| ост, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да |
| тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па о |
| е баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у |
| вори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е т |
| буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете |
| } А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био |
| И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> шк |
| Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за в |
| долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле |
| ртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да у |
| е деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета |
| а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Не |
| длучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би сл |
| је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре нег |
| осле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да |
| да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога |
| ина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама |
| .{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p |
| да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или |
| отив ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за |
| те тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну ст |
| и! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да зн |
| натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и в |
| рните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — |
| и сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си мног |
| ајвећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а |
| се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! |
| е к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето |
| ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> |
| итељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако по |
| стије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове св |
| а, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> |
| ле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запит |
| м, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се м |
| дину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, прес |
| још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти |
| ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, поми |
| колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, |
| 93" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша |
| постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме пред |
| о каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се |
| лања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком |
| и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на на |
| ири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано |
| {S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизо |
| о је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала бл |
| аница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, нег |
| "406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и |
| вети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после |
| ери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један ра |
| оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад в |
| ших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао |
| ску Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше. |
| ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и н |
| торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и |
| буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћ |
| држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је |
| у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, заш |
| амо с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, то |
| од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале к |
| Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све он |
| кију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко |
| је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разре |
| ј му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи |
| ожете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и М |
| еда ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, ка |
| Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко о |
| аве“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и сне |
| зи и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и |
| те да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то с |
| тоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му |
| е!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} |
| оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и |
| још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да |
| S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали ч |
| обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо |
| те и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S |
| </head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Пут |
| о је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н ни |
| оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни |
| лског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осет |
| могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико ј |
| ко им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали к |
| па крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошл |
| ла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави мног |
| етно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и |
| вршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{ |
| е тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота |
| ица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје |
| и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и |
| .{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не |
| кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се о |
| е забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је |
| поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, |
| а ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у |
| се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу |
| и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упус |
| ја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру до |
| да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша |
| пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша с |
| ва у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После |
| После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих др |
| опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. |
| ину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свак |
| ј; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Рад |
| ко се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> |
| оје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни тр |
| о ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="38 |
| , а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту да |
| ите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} |
| дите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Коли |
| S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе |
| ак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћк |
| .{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чува |
| ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што |
| а време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не мо |
| екне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле до |
| жио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а н |
| јглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А |
| да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко |
| <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи |
| и“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније ј |
| исало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, виси |
| ша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ М |
| не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несре |
| о Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жуп |
| .{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножн |
| се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и |
| болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња |
| га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак |
| се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казн |
| лу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка |
| и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су с |
| — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога |
| ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено |
| коме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судни |
| ица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина |
| ко куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особито |
| ње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је зби |
| га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома прис |
| бе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала к |
| нда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Бла |
| ишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, д |
| који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По мо |
| олина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није |
| боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде |
| .{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „ве |
| .{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду к |
| тељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме |
| тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубет |
| сто сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном |
| и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била |
| духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према ствари |
| ава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} |
| </p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{ |
| ато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није ост |
| и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине |
| нце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи т |
| оле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се |
| премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ за |
| те министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има п |
| ве се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и |
| зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што |
| судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| е била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и ка |
| >У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S |
| решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу. |
| ј новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се ут |
| да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и |
| ђа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па пр |
| ре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гоми |
| она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници |
| осао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења |
| ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу |
| преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покр |
| се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да |
| телна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родител |
| а двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави к |
| гли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео |
| на свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо |
| горици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те |
| го нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! |
| еше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је |
| од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Мо |
| ко је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и ве |
| веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врс |
| е, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за ме |
| било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њи |
| аздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и |
| и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас ни |
| да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођет |
| како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је в |
| ва и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да |
| после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима |
| ма.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а по |
| ј Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахну |
| гледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куд |
| и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њ |
| ављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, |
| пастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико млад |
| ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају са |
| претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, реч |
| за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто |
| нио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих мога |
| бразовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> |
| биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке за |
| орова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем |
| ели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над к |
| креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба |
| стар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учит |
| а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi> |
| ће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на прав |
| еће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распор |
| рекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам о |
| амештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било м |
| женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам д |
| време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само |
| од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те нев |
| и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и над |
| лаве, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало д |
| им од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и т |
| ета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво |
| које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та |
| слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, нај |
| још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Рад |
| .{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Оста |
| пу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од ка |
| мље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} До |
| те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не |
| би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по |
| о му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством |
| е имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети. |
| о је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се |
| сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва |
| тране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда к |
| и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме |
| у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљин |
| аће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} |
| 6 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S |
| о је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{ |
| } Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами о |
| исто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и |
| онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — |
| ко је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи |
| још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико с |
| све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колик |
| ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гом |
| аље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и од |
| у оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, |
| оји немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зној |
| гову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну стол |
| ме, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га |
| да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обеле |
| да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пи |
| е и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад д |
| кова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника бил |
| ахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да |
| ли три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да п |
| че да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S |
| <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и ка |
| За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p |
| делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако |
| жне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у в |
| ише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измер |
| чере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Р |
| тима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и п |
| роваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости |
| ед а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и рад |
| ране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви |
| у високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је |
| д поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољоприв |
| ег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва м |
| аке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} |
| ви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и ко |
| ша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица |
| ну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па |
| е (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао |
| ад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи |
| ша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио |
| се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше |
| дност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је |
| ошћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и ду |
| то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговор |
| уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући |
| прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S |
| собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је до |
| сећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете д |
| оручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не мога |
| није,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>По |
| ање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутра |
| а преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учи |
| , граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било |
| /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да |
| ве ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовни |
| и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком |
| гли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Ра |
| /hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што |
| ицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу а |
| и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" |
| капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор |
| шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захва |
| p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, |
| ет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали д |
| су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био |
| нито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што ре |
| <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi |
| и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где |
| ази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да жи |
| ажењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ |
| простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам см |
| и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радиш |
| , па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесе |
| мо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природ |
| Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди |
| ћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нов |
| о значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да пове |
| ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад б |
| га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и |
| и две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и в |
| ђеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="4 |
| он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру! |
| отовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, |
| и је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо |
| претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали |
| Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за |
| а рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До |
| >— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем |
| p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а се |
| гу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, |
| треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо св |
| ажити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу |
| би, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три |
| је овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако |
| сен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо п |
| и треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује |
| , па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање |
| не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору |
| у у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пази |
| И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, д |
| ући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} |
| а.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он |
| ), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад |
| аће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{ |
| господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо |
| си пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си |
| ти се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{ |
| нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Ра |
| n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја |
| а ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је он |
| нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко |
| ти на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га |
| S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да р |
| колико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А љу |
| задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин |
| уђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више |
| ни, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, |
| Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одје |
| дна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај |
| о било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису |
| јстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдури |
| тодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направ |
| дела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су |
| , залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео |
| одужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту на |
| азнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не мор |
| и све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женск |
| те уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто |
| о је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="c |
| је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S |
| а, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изм |
| у кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, |
| е вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене? |
| датле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена |
| .{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} |
| мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ов |
| } Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, о |
| њка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!.. |
| ње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне знач |
| А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треб |
| а она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас к |
| орам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удов |
| ажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да остан |
| родужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} |
| S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, |
| нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те с |
| Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} |
| да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар |
| седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи.. |
| ораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више проша |
| кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде |
| ола; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од уч |
| га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, |
| о је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи |
| запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита |
| у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну маши |
| је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и |
| - Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утр |
| у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гл |
| но ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоно |
| ољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да |
| кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још < |
| о, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ |
| и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово |
| , али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог |
| ај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, |
| олите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> |
| </hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом жен |
| оме највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и |
| да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од с |
| т и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша о |
| мљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} |
| требнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све |
| нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добит |
| цију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно ник |
| жемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} |
| вори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а |
| је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али |
| авља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна прав |
| ељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо н |
| овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин мини |
| си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла |
| је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi> |
| итељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p> |
| јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече |
| а, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и |
| је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде траја |
| се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите |
| кренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, |
| кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви |
| исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„ |
| јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажит |
| каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у |
| <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, |
| Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу св |
| је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус |
| ажим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?. |
| ећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и досто |
| а себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју им |
| науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција |
| им....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да |
| ђем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, |
| ињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре |
| нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку ш |
| ењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад може |
| и где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми |
| све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земљ |
| раџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да |
| Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато |
| ато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима |
| јима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је |
| ародно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње |
| , него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до |
| пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како |
| елики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </di |
| , <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас |
| едан, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо од |
| сто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвој |
| рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е |
| Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И н |
| е, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити п |
| ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и |
| ници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у |
| ико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у наш |
| : „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А н |
| и газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, мо |
| почињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолим |
| школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге д |
| вориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, |
| него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да |
| запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђ |
| то дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крс |
| ма свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не влас |
| S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би |
| учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешност |
| м је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, с |
| је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и |
| {S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто ни |
| Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да д |
| ко, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину |
| олни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би ј |
| сле вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те шк |
| о учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, са |
| — И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="32 |
| ригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме. |
| веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па д |
| сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у |
| >— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница |
| сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би |
| које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге с |
| им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове прости |
| склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша |
| о.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а н |
| у!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Р |
| а онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају |
| И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу |
| ао у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужава |
| и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се |
| њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по г |
| ма; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општи |
| мо на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и |
| свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него н |
| на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити |
| да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким н |
| најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубр |
| код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише |
| .</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандид |
| лео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не |
| Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> |
| >, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одма |
| ини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће |
| шта ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако ле |
| и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа в |
| дговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита |
| едне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори љу |
| ато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако |
| и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грех |
| ете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, |
| овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да зап |
| ати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт ура |
| школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не од |
| анко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229 |
| доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више пр |
| чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Рад |
| господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом |
| д кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то |
| ша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да |
| примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „ |
| то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све |
| подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да с |
| дзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите кака |
| Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то |
| S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и он |
| а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кмет |
| ило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и т |
| не по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га п |
| твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље |
| род, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, |
| но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, |
| о људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али к |
| ле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још де |
| ј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремо |
| између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је |
| ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Може |
| >— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одго |
| женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели |
| и <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можем |
| b n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Ско |
| а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, нег |
| да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпарт |
| видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо |
| их и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилич |
| о по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, |
| т извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: т |
| ите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па |
| себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p |
| у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!. |
| и!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико тре |
| веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирни |
| ви другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то |
| ишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народ |
| <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду шк |
| расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <p |
| Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па как |
| је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и јо |
| де тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се |
| а, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха |
| i>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави |
| <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погле |
| рини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ исп |
| и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође |
| и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с |
| , господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближ |
| ве, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор ч |
| омах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч |
| говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад |
| ушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село би |
| о нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон |
| у Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако да |
| а градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испо |
| непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургиј |
| немо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да на |
| p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, |
| о на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на ха |
| а него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...< |
| ако су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине |
| у.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла |
| доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске |
| адиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је м |
| } За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше |
| је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа |
| реба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по ко |
| е ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хле |
| убер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, |
| би, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Рад |
| а је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних |
| је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије |
| и што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде н |
| о, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као |
| последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има |
| та, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изг |
| а, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све |
| рави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им |
| Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњ |
| је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Бо |
| могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији |
| овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, госпо |
| је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мир |
| да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; |
| их у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господин |
| можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и |
| о се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша пог |
| је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар уч |
| елу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему гов |
| су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, |
| поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јасту |
| ину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало п |
| поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ |
| ан малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спусти |
| последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и он |
| кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се пос |
| о села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, |
| у и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Мила |
| стеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{ |
| Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Ми |
| други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Мила |
| увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар |
| за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с г |
| них и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се проду |
| није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље |
| е, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео уч |
| Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с |
| ad> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она дв |
| И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он |
| и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и |
| те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даниц |
| а пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> |
| сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад т |
| владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима |
| ; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, |
| о гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час |
| кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад |
| о време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а о |
| спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан хал |
| S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут |
| обуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опар |
| но западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко р |
| твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишем |
| лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, п |
| S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложен |
| излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном ра |
| в свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</ |
| их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница |
| ан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном и |
| о брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мо |
| и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места |
| а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је пре |
| ва прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и б |
| ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но |
| говарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоће |
| из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S |
| е, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога |
| Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно |
| ску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада поп |
| јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша глед |
| вршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и д |
| и Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} |
| и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали сва |
| p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу с |
| } Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И |
| није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топ |
| <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и |
| е да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је |
| и? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плево |
| преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду с |
| авану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја |
| а ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што сва |
| мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, уп |
| е, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи |
| ве његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све уч |
| е уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војс |
| био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Кос |
| осе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној |
| о:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> |
| ости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захва |
| шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Од |
| покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Р |
| , где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља |
| код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} |
| окле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда |
| њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по раз |
| воје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје |
| {S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут |
| ј народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима |
| јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд ок |
| отражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загори |
| ао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се |
| е привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе за |
| стимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесе |
| данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши ов |
| одина, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много |
| е цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојад |
| совима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</ti |
| /> <div type="titlepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани у |
| и прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он |
| гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се |
| а је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<tit |
| ица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и у |
| и да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је |
| ко је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“ |
| } Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Какв |
| ,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч |
| рчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једв |
| ани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме бо |
| е <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милиц |
| {S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад |
| по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са сви |
| ке посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Мил |
| к, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је и |
| огоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је мно |
| ишта није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му д |
| шиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даниц |
| устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газд |
| не, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бо |
| сприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци |
| и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Р |
| примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се ча |
| мо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син ист |
| од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске |
| де.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладн |
| !{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста к |
| је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па дов |
| еднодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омла |
| што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, шт |
| има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И |
| то имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што |
| Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све |
| елило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што |
| што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, |
| зучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно вер |
| диша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S |
| реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што |
| чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, |
| ка за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има свој |
| S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А др |
| да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ј |
| у Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно з |
| и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писа |
| им поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{ |
| с <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милов |
| о: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се |
| пи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина воле |
| им се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су |
| же Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад |
| ича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Мил |
| На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци прево |
| чи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има < |
| ом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, |
| , да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме ја |
| мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба зва |
| а; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi> |
| су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега вид |
| о село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших |
| аде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ са |
| ји разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један |
| у неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причат |
| ли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора |
| ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре |
| а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара |
| } Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чег |
| излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледа |
| иљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десни |
| и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда |
| вољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и |
| славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти њ |
| е по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод |
| ред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви |
| задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметни |
| гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајд |
| окварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов |
| и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на сла |
| рати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прил |
| м а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, |
| у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овц |
| ту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман |
| вога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вође |
| Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шт |
| није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закмети |
| руга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Кол |
| мљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва од |
| или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} |
| и се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо м |
| Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извест |
| тељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— К |
| Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по се |
| боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја истру |
| велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори |
| а ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божј |
| лела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земљ |
| ђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша |
| не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога с |
| погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, госп |
| дмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{ |
| кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донел |
| овољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запи |
| треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он в |
| лима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па |
| па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече |
| пак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто не |
| ла ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, |
| и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узима |
| н се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па |
| ликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господ |
| одошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанств |
| дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци |
| „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали р |
| ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу |
| лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако |
| а уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па |
| младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве |
| ио је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и |
| колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а а |
| ци.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине |
| ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још |
| оворили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а со |
| сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, п |
| таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли |
| ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде |
| подине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да |
| бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељ |
| берем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет вре |
| рши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ |
| и једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свак |
| би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су т |
| а о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је т |
| мо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у |
| тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко о |
| ло спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да ни |
| ици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадил |
| ајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да по |
| све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно |
| м што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости |
| та да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, ка |
| а какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и |
| но је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је те |
| лове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошк |
| ораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом! |
| а да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што |
| дине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то |
| учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство |
| о.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не |
| нег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, |
| сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чи |
| ло напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, |
| ad> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на к |
| на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је |
| па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и п |
| ова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свеш |
| диши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, ка |
| па је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је |
| е ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да |
| раћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> < |
| {S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда |
| гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли |
| <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила |
| па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начи |
| гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и дру |
| али да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спре |
| колу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што |
| но неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у |
| е среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су м |
| План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Гру |
| био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да |
| шио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али |
| ест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда о |
| n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; |
| пуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му |
| а право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево |
| о запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде |
| n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководил |
| свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о с |
| у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био мест |
| рлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико р |
| а...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче |
| иште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређен |
| није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му шт |
| диша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече о |
| ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; |
| великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да |
| лети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, |
| , што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: |
| м кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа |
| чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Вит |
| } Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоће |
| ати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и оз |
| мо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети заш |
| шао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: |
| пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га |
| хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан |
| естио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, г |
| еде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто р |
| ћа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо |
| дниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију п |
| ва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију |
| совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и с |
| >Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлаз |
| да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ов |
| .</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и п |
| укао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млек |
| го сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по |
| њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви при |
| вишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложил |
| е у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина па |
| имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило ка |
| из реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневн |
| скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и јед |
| ичкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној же |
| сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалеми |
| нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавни |
| покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и |
| ка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} |
| ши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</ |
| и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:< |
| лском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За т |
| ије чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најп |
| {S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да |
| треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донес |
| Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, |
| у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већ |
| а све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и |
| вали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја |
| адишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га |
| малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родит |
| е.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови н |
| им срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Х |
| .{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу |
| а учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{ |
| дову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, |
| а!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од |
| ије изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додад |
| смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима. |
| доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш |
| чкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и |
| а макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, дода |
| лан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и |
| S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке з |
| ка, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали шт |
| тово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} |
| е и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огром |
| ве до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{ |
| ретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о |
| >Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да с |
| <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> |
| ву школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учи |
| амо што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће г |
| ад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања но |
| S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали б |
| Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо |
| о је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не п |
| сате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш р |
| није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао |
| једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А ку |
| е да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће |
| " /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви |
| школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ов |
| ити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником н |
| по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где |
| олитика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га пр |
| И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радиши |
| {S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презиме |
| бјаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“. |
| кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову шко |
| ћево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ос |
| ко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две |
| </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875 |
| "> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких радова преко распус |
| њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у |
| одине могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Госпо |
| 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља |
| мет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена |
| {S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли |
| <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у с |
| м се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни и |
| се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Го |
| тен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> |
| ; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити |
| пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и |
| редују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан |
| своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у на |
| а па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога |
| у Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам де |
| диша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу |
| ла</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам ка |
| ан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака држа |
| пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био |
| и за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S |
| „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и ко |
| S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија |
| остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у |
| странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и |
| ма неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је |
| капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто |
| де и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до по |
| м Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша |
| редоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену колич |
| адишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину минист |
| мах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази је |
| дидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша |
| е људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Го |
| просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>През |
| извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је |
| /p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо о |
| ваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам с |
| нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Нијед |
| их радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично ок |
| јеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи р |
| и мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе сре |
| 87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују |
| колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, |
| ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ С |
| енутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није |
| жно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је дав |
| идиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у |
| аћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само ј |
| p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и пов |
| а.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само дов |
| како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би |
| име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су |
| ну, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђ |
| е.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градин |
| склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо. |
| лосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, |
| а и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!.. |
| ено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А |
| ead>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и |
| аш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су |
| ике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? зап |
| едну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо |
| в би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, ре |
| је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одат |
| е.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> с |
| и здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ов |
| сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца |
| сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још један |
| не пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас једа |
| децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало в |
| а“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је о |
| сто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пел |
| е мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову сн |
| мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу |
| е у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај: |
| ead> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, |
| ад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како |
| ма добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кр |
| је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било |
| и продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго |
| ача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је лог |
| S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се за |
| на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени |
| ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да |
| потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и |
| није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбањ |
| они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а |
| сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се |
| школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли |
| ше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не мож |
| сте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их в |
| „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Б |
| непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и |
| вим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће виде |
| <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живот |
| м, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећа |
| аду душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S |
| носима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n |
| ад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му с |
| дне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали |
| е жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} |
| исли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне за |
| повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча про |
| је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Рад |
| } По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута |
| остељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да с |
| слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n |
| јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да уби |
| а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакара |
| зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Рад |
| тварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег |
| „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S |
| е чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим меха |
| да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је гов |
| га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chap |
| буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више ск |
| о су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљ |
| тов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распус |
| } Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за |
| у би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је |
| их трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и |
| онтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га |
| адишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се ко |
| што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да |
| “ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо |
| мо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што |
| ну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас не |
| па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мал |
| па код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа |
| ио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, |
| немо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после |
| е раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, |
| кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа ви |
| мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да м |
| ори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца сла |
| је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је пра |
| и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака |
| е и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допа |
| а, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша |
| вим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Ми |
| S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио |
| .{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опе |
| слим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и жи |
| а Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или |
| је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним |
| ио донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се |
| све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равн |
| ревелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, д |
| одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ћ |
| 3" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангу |
| сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се по |
| и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци |
| >Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и иска |
| .</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о |
| етом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде |
| ли врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!.. |
| би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му р |
| спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној |
| ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где. |
| је да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даниц |
| скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 |
| у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, |
| .{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А |
| ри, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, гос |
| ближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другов |
| најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће би |
| етио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збо |
| Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здрав |
| о ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се |
| стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} О |
| ad> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је |
| го је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реф |
| ша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Н |
| леда, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад< |
| говарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, к |
| ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја |
| S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све. |
| ати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што г |
| љаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загор |
| астирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од км |
| нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колиц |
| пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, ос |
| з ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где как |
| > женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим |
| урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо |
| ици је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} Пос |
| ад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p |
| поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари |
| о постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И ми |
| хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда м |
| т јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нис |
| „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима |
| исла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а с |
| аља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округли |
| добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти до |
| ам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога |
| осле сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од јед |
| и и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мал |
| похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати |
| Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Бе |
| , огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показал |
| еш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га п |
| евизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста |
| горичкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</ |
| се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај друг |
| .{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако |
| и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најп |
| ала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша |
| сту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном |
| чвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{ |
| Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишл |
| се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дом |
| ли богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином |
| коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била п |
| не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разу |
| т овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала |
| млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабук |
| да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сео |
| ст и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и бо |
| на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу. |
| а ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и ка |
| лице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава сво |
| њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше ги |
| на изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а |
| их и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обра |
| била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше из |
| > <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Ал |
| чам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду |
| слити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље |
| су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће траж |
| јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах |
| а кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше |
| } Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да с |
| дица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећ |
| е да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили за |
| Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредов |
| вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком |
| ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и нас |
| n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ |
| све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док |
| њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш < |
| учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро на |
| ; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S |
| ча о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме ре |
| су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетан |
| силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита |
| ће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{ |
| , кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му предст |
| ке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју |
| дњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, |
| а да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е х |
| едним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена пи |
| да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад ст |
| се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но ос |
| ара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не брине |
| и школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или |
| Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И |
| ућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов |
| али куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамти |
| а дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не сам |
| новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договор |
| има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе об |
| .{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће и |
| p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору догов |
| лу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S |
| живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како |
| адиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Бо |
| дале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се |
| о свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој приро |
| је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и |
| љиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загори |
| хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у с |
| ломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један чо |
| ци.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с |
| е.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да |
| ве земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном р |
| е што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао |
| ја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Том |
| они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јо |
| еју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и |
| ушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема |
| непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико ста |
| вена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, |
| кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиш |
| во, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онд |
| ну, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадил |
| да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео ј |
| црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чинит |
| а ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долаз |
| d> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен жи |
| у у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </d |
| ма би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и д |
| вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању |
| радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он |
| то женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу. |
| рши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.< |
| је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па |
| е поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи |
| ла те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала |
| допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се |
| Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кућ |
| ора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јуре |
| је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њи |
| је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе |
| текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Р |
| без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља |
| селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они б |
| повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину ц |
| учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S |
| ће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад в |
| чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи не |
| „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову |
| ли и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други |
| округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе |
| смени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{ |
| и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и б |
| и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи. |
| пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још в |
| још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — |
| нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неко |
| ша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци. |
| чу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, нек |
| ке расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и |
| гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И д |
| једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре |
| обро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И пос |
| па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, н |
| и товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке год |
| знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за р |
| јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набав |
| млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили м |
| Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу |
| ли: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине |
| јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те |
| еми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа |
| зда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и нам |
| е, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћ |
| ит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или |
| евца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те ј |
| већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова |
| {S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје |
| о бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, |
| шке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је |
| ја није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није по |
| ели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, кој |
| и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу мој |
| е добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај кој |
| о један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су < |
| о Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у ш |
| те школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кућ |
| шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њи |
| падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми н |
| исојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; д |
| о у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су т |
| примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је |
| ладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу бо |
| ла царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А д |
| о ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање |
| олу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не |
| ема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају це |
| тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели. |
| ко угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, |
| у с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и |
| вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да о |
| обом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође по |
| по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком |
| олске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Рад |
| елима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} |
| вати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви с |
| ов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и |
| } Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по кој |
| аснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p> |
| да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „пов |
| и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је п |
| ад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учи |
| у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа сво |
| рило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" / |
| мо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, проду |
| p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, |
| Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и |
| у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где |
| којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета сн |
| је не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. |
| Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, |
| ретећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> |
| и и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити |
| а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да |
| ша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јун |
| силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се ум |
| читељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и |
| к пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово св |
| и, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и |
| да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, |
| и пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" |
| пред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те |
| о.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, |
| дне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то и |
| ле сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на ко |
| м потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на она |
| {S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа |
| ао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, кој |
| нога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху |
| ци није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да |
| а их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је с |
| ки, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је |
| м!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Гр |
| о у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најб |
| ас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Р |
| и је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова з |
| и немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} |
| за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно огра |
| S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и н |
| у разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{ |
| остије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски |
| ли би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш о |
| емље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Сл |
| а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена |
| чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио |
| д.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и те |
| рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> |
| рна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора рад |
| чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запн |
| лико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би |
| децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду |
| у другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотв |
| реди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то |
| раџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад |
| е приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад ник |
| о њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код друг |
| лу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него |
| јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су пос |
| да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „П |
| имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, к |
| о да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доб |
| ..{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на пос |
| .{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „прот |
| ли ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридес |
| ички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за |
| Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већи |
| еца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме мест |
| знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе тру |
| дине.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је |
| те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женски |
| у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, не |
| амтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је че |
| енији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били м |
| пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сј |
| садник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цр |
| алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, спо |
| ша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа дру |
| ад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школ |
| за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он поста |
| купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једном |
| колу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни з |
| кле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је с |
| ећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, савет |
| правио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} |
| ионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави сто |
| „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапско |
| погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и |
| сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио с |
| длог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и |
| требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а |
| Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде |
| “ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање |
| рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му |
| најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти |
| Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио |
| ру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; |
| } Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне |
| дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, |
| ите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу |
| агогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва |
| вим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом пре |
| ћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу |
| се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио п |
| начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо |
| у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчи |
| е, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне п |
| ако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио |
| о масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, баре |
| и пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескака |
| нили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она |
| ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе д |
| у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим за |
| Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би |
| рапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њ |
| а само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, |
| мо да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не |
| да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба |
| јте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкам |
| а ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Он |
| да ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, |
| его просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше св |
| а су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око |
| камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да сп |
| ови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А |
| чита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили |
| и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљи |
| и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који |
| рокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи за |
| део за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На |
| много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива н |
| загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче |
| S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене |
| и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и |
| коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направ |
| вне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису |
| емље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полица |
| о људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже |
| те много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је о |
| људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како пев |
| е и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја |
| угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="30 |
| кли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креч |
| брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и т |
| не друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света пр |
| авља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те |
| пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, |
| тадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите. |
| Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња би |
| е много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога |
| ого више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и мн |
| много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравиј |
| којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли дола |
| ?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столи |
| {S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се по |
| ко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време пов |
| и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право вел |
| навао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитељ |
| градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје |
| е знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па как |
| о лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заб |
| га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да |
| ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке уч |
| учиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће |
| тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчист |
| Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, т |
| а, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а |
| се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора у |
| се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не |
| а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови ј |
| шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша мног |
| се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али уза |
| И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у и |
| сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад |
| том месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам |
| аправио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и п |
| своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па |
| како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и к |
| бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко |
| n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} За |
| трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био про |
| поменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он мног |
| после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он ниј |
| е муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало арти |
| и се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не поп |
| и себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, |
| дам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље |
| је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама |
| </p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала |
| о, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од и |
| ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Ми |
| о болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb |
| али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овом |
| кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А |
| очетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и ду |
| иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и |
| ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не |
| екова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да с |
| оге песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и д |
| о је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је посл |
| ојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло мно |
| </l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много |
| и били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успех |
| ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се д |
| године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треб |
| Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним р |
| а, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писањ |
| ли, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду прола |
| {S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика згра |
| походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега |
| оје с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код нож |
| но а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако |
| ави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и |
| њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом |
| нога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотв |
| и; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша разм |
| b n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили |
| адиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Б |
| ака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њихо |
| убри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па |
| да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретк |
| , којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да |
| ва проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи ви |
| и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како |
| ећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; |
| мо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и |
| а и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и |
| иротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за св |
| Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође |
| {S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на к |
| елико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њен |
| прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте |
| узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, ос |
| нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер |
| селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научи |
| } И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитељ |
| и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До с |
| умски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван мож |
| : „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доб |
| томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај б |
| они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку |
| ада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мал |
| > <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута |
| , да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред не |
| ао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам |
| оме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља |
| имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се ж |
| да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају |
| који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у поч |
| ак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Т |
| изи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу З |
| апретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле |
| .{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они |
| анас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију |
| годније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема |
| од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени р |
| од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе |
| лима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас |
| аблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ је |
| , господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да |
| најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су ма |
| јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац. |
| десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окре |
| о и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у по |
| Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и ко |
| о мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласин |
| а и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише |
| и; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мело |
| зивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са с |
| сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити вели |
| две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћу |
| адиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, |
| Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, |
| и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, |
| бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је |
| и ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: |
| бу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо н |
| мо да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гл |
| ти; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загор |
| помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом |
| Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био о |
| <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо |
| вца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му |
| није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета |
| но, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више |
| су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина |
| е.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове го |
| имназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо ко |
| кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За |
| ема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у д |
| али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Гру |
| опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, |
| сталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из окол |
| направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је о |
| мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из о |
| поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, |
| слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зат |
| ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинил |
| селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и мам |
| b n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој душ |
| тија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ов |
| ди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довр |
| ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи |
| ра“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ |
| уту.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сиро |
| много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, |
| о једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули |
| и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том ве |
| имао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна о |
| {S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па |
| мена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и |
| ло ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта |
| н <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али |
| } И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме срес |
| е њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање у |
| ком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше |
| у да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је ј |
| је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога |
| Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле по |
| ао да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се |
| седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су |
| о очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а ш |
| а произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одма |
| Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав и |
| ра владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о з |
| епше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда г |
| могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасх |
| , те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи |
| идео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле |
| ач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судо |
| свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна |
| на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се |
| човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, |
| „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да дола |
| <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је н |
| /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи |
| режак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се м |
| а онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те |
| до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних |
| Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео |
| та Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селим |
| а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по |
| ице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, |
| Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико |
| ио оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам |
| и ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да ид |
| ече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{ |
| {S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори |
| о да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити |
| ако ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде посл |
| азе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шт |
| раћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, |
| метне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазв |
| ро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Н |
| кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини |
| су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дођ |
| оседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша сед |
| седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p |
| че.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Р |
| ка од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком |
| има, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанст |
| а крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не |
| продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од ов |
| ао саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ |
| посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога мило |
| то више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, |
| д су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како |
| а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на |
| игде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено |
| е, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створ |
| крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, |
| е да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као п |
| њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, |
| ве било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S |
| {S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје до |
| игама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а |
| заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша нај |
| мала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нис |
| дишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p |
| дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи |
| ацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огр |
| увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па по |
| о.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици |
| е учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могл |
| то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша |
| а буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без |
| досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и бољ |
| и општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у гл |
| огови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па |
| , да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <div ty |
| више.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо |
| као, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; |
| онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И о |
| авом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погу |
| римимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} |
| емо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како ма |
| ко би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по други |
| це.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, пл |
| S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, е |
| ли, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли |
| хране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се доби |
| све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела с |
| тву Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зат |
| и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма |
| мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и |
| онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто вел |
| ли су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се ве |
| ни и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Са |
| потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: д |
| азговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, да |
| ознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило |
| нцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да о |
| доучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој зем |
| за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није н |
| умешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропушта |
| деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави |
| у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па |
| Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет ј |
| има, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске |
| оме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је |
| ма својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстор |
| за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Рад |
| ад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црно |
| .{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да д |
| газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке |
| не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и р |
| за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и з |
| ређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена |
| е својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као |
| јмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући за |
| на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу |
| ега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном |
| н је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А |
| сао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који |
| н је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо у |
| ије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којо |
| о, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, |
| ојом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, |
| и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што |
| оље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type=" |
| нски?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита |
| њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а |
| е Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад н |
| амо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека |
| рајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му |
| здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Дани |
| тупањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и |
| ареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премеш |
| томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, |
| а за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би б |
| словију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да и |
| а идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим |
| па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да с |
| да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу |
| м.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одго |
| и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте с |
| читеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још већ |
| накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са ма |
| ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после |
| овори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но п |
| е, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље иску |
| да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> |
| доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је о |
| учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша и |
| ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кме |
| д! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — |
| те, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на јед |
| сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву |
| ља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа |
| потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или ра |
| собито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, кој |
| могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се пос |
| па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено д |
| : „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем п |
| ен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у нед |
| су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобија |
| сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим |
| м још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље |
| елигиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свег |
| ко како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и про |
| пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато с |
| рећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко |
| кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили. |
| ним...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и |
| а реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је |
| је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из |
| виште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште на |
| разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да ру |
| сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за ора |
| и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није |
| арод или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори |
| не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више о |
| оји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400 |
| — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацај |
| ње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; |
| коном загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и д |
| четку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој |
| ље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти ник |
| с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио с |
| и и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ов |
| може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни он |
| земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да гр |
| {S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади |
| ећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не |
| о, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две |
| отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Не |
| једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шт |
| /hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем |
| прављам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi> |
| сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да г |
| те за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А г |
| оги и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздра |
| Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она? |
| образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће |
| ош милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мисли |
| мо је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; а |
| <head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Р |
| а; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину |
| х.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође |
| а погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се м |
| А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске |
| но и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине наук |
| приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S |
| мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигам |
| о се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђ |
| ред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, ка |
| па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству и |
| сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има д |
| Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, |
| сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике |
| „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p> |
| животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим ала |
| у своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, ка |
| е само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; ал |
| је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а |
| м, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући д |
| Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: он |
| уди и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су |
| е као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А на |
| па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него ов |
| лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околин |
| .“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мисл |
| ти.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спре |
| вивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и |
| ње.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите |
| и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с тава |
| рашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за |
| Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да извест |
| јеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се н |
| ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама. |
| сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем |
| да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, за |
| ино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоб |
| упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер |
| мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одгово |
| Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчи |
| радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађеви |
| друге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, |
| ауке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и мин |
| ише него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био п |
| је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици шк |
| је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилно |
| а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на как |
| огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто |
| куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{ |
| нуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него је |
| да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина ка |
| скога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што ко |
| ангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори |
| огодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је |
| са посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да напр |
| а дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он по |
| ломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни |
| ик рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то б |
| ађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} |
| па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зат |
| сле видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којо |
| го река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у к |
| Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, |
| еде, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За |
| ење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов |
| а земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Ра |
| Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази оп |
| оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А м |
| /hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се |
| {S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли |
| те?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, он |
| је? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је |
| еп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите с |
| ло?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто |
| {S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћу |
| е четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго ве |
| е дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто н |
| Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} |
| вача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије |
| своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што |
| лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је |
| ного.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите |
| које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво бу |
| за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље |
| сле требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђ |
| грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и |
| да, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде с |
| да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато |
| оје су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то |
| а испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а б |
| оже?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?. |
| да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зат |
| истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S |
| рађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, |
| ером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Пе |
| и с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржав |
| не. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, |
| им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} |
| облада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и о |
| толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на |
| лити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допуни |
| а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а |
| ного; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад |
| уја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груј |
| и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам |
| рој дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главн |
| може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, ка |
| ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> |
| и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, |
| печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад |
| почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили |
| реме, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| че за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Ве |
| ћајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад |
| вако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па |
| главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разн |
| аест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака им |
| јде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по |
| Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!.. |
| т!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спре |
| равио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има ала |
| а, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не |
| и раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ |
| околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од |
| , на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно боле |
| и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама |
| мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— |
| ан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и |
| загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи р |
| о нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде |
| ко ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с |
| воје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу |
| ек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и |
| епша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно |
| научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и цело |
| не школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови |
| слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на бо |
| па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била |
| оже отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А он |
| мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу проб |
| и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Свет |
| досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа |
| е у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И чо |
| у се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога |
| ену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је би |
| д човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни |
| и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они заглед |
| у, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово б |
| рији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зг |
| за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, |
| кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ |
| па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то ј |
| м и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} О |
| е има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отв |
| </head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у и |
| тате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средо |
| ико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и |
| } Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога сел |
| рава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у с |
| ној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би треба |
| д скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па |
| на, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају з |
| слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом с |
| у ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примит |
| ецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него св |
| сподине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина |
| ћивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно и |
| у, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и теле |
| вена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да ум |
| да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад |
| дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожеле |
| збиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се |
| у.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она |
| ка толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пр |
| .{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} |
| је дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му |
| здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не |
| остане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} |
| је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато |
| амиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једн |
| онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа |
| ву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S |
| мања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању њег |
| и баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви |
| ве запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад |
| учим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из поч |
| дишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и пос |
| ера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} |
| огинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи |
| чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и |
| к-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се |
| } Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова п |
| !{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се |
| а овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврнит |
| {S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?. |
| и да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је |
| — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} |
| ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске |
| јте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га зми |
| уквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Нег |
| ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не |
| школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама |
| за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат п |
| а савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпом |
| иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу |
| је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница. |
| сти у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} |
| ан, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове леп |
| о као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт |
| о зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и о |
| стој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фа |
| људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им |
| омаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша |
| но.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао. |
| ад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашо |
| је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о |
| ње, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујућ |
| едне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну |
| ну, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима св |
| књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар зам |
| имања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и д |
| да него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљ |
| >Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине доб |
| , и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Расп |
| да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким |
| на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста сво |
| не наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то |
| по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и |
| оле: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи д |
| адева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда |
| д куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} |
| тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном тел |
| на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало д |
| ..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у с |
| ли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кућ |
| hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које ј |
| да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. |
| ога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људ |
| нко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је |
| амо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође н |
| аја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и |
| како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе |
| помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и |
| нас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот. |
| ост а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој не |
| и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав |
| просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, |
| установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, |
| ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима но |
| рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет разви |
| , одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућ |
| ога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и ради |
| у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{ |
| ко ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о |
| неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први |
| ца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код |
| ма руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S |
| /hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} К |
| Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите табл |
| у!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод и |
| о краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добр |
| , сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} До |
| b n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, до |
| ао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало пауз |
| дио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А по |
| кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведо |
| или!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете сим |
| свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодн |
| е изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, |
| на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умес |
| га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву м |
| за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све н |
| да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Ра |
| они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид |
| дисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни во |
| да и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А |
| инило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на ов |
| шини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута |
| рици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онак |
| вори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда обја |
| а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с п |
| до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако |
| слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите та |
| упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и |
| народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" / |
| а колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точ |
| а прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго |
| тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија. |
| а VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што |
| .{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је цркв |
| стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном кра |
| супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, н |
| ће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих мо |
| ти су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они р |
| д су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђ |
| да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: < |
| о може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Изв |
| ете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца |
| Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви |
| n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами д |
| д Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас |
| ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напр |
| ога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јест |
| ло, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није б |
| дине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширим |
| чињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на приме |
| ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где |
| " /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине |
| , Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: |
| и други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми |
| били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете |
| е дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница доче |
| ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, о |
| Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} |
| ћи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи о |
| њемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми |
| а радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а о |
| свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да м |
| рамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укршта |
| .{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо г |
| ан се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то н |
| то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да ј |
| о овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; нек |
| пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би тр |
| тање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можем |
| а у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господ |
| у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде најви |
| а да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет с |
| , да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да |
| од човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, |
| моуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мис |
| Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</h |
| /hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их |
| а докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но за |
| е ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад зна |
| нути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, с |
| ад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и др |
| тплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Прист |
| во овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после |
| и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампат |
| сподине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div ty |
| лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи |
| же узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви |
| о 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане с |
| ашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, |
| <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да б |
| буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и пре |
| можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовин |
| ме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? |
| сподинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, п |
| имо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништ |
| епео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било |
| а видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна з |
| , код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће ва |
| повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајде |
| S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S |
| с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{ |
| ај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не може |
| шира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблиц |
| ма?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на таб |
| аже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapt |
| уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, ка |
| џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} |
| Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гле |
| д пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже < |
| котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направи |
| обро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто н |
| метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим |
| и.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни |
| овршину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад |
| у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за ст |
| е најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каж |
| о је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чу |
| аку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете св |
| се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само |
| их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — |
| еме и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови в |
| телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, так |
| а чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана. |
| а се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошри |
| бодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређи |
| ашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и |
| ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага тр |
| тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А |
| о да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово |
| токе.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{ |
| ље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви ст |
| S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} |
| игне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци |
| неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није |
| Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиц |
| л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, к |
| е троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година најв |
| На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре |
| себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не |
| дан од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за |
| за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за |
| , али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господин |
| се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у |
| и гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају. |
| ивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много в |
| од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, |
| зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић |
| Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{ |
| то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају |
| .“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запит |
| у она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте ј |
| одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледају |
| i>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзи |
| тови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предл |
| овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута за |
| а нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене проп |
| тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не пр |
| ћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, |
| сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра ви |
| >сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се ч |
| ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи |
| ада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој ра |
| ре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и о |
| оју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он |
| подина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те д |
| одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо |
| ем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те |
| се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не |
| , али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, |
| омоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, х |
| народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се о |
| мља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То |
| ко ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе пор |
| помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање |
| воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су м |
| њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад ис |
| ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ |
| вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду |
| ва задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов нај |
| е мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у та |
| они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре |
| , Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — |
| ешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој ј |
| S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово трећ |
| вање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину годи |
| ајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуб |
| и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не мо |
| ривремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је ма |
| дак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ва |
| ен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пр |
| Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да |
| то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете |
| .{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даниц |
| њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се |
| та, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ |
| ој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам |
| , па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнут |
| А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а ве |
| е мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} |
| .{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се < |
| ак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не мог |
| .{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — ја |
| се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше |
| те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ р |
| и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: |
| Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово ј |
| овање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </ |
| {S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да г |
| е и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у у |
| шна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша |
| дионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блаж |
| } Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите |
| највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете |
| ца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, |
| животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па |
| , што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би поп |
| hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили |
| {S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже |
| >„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте м |
| ати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и д |
| О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да |
| ко, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, ш |
| им овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И т |
| у од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се у |
| /p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећ |
| м кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> |
| могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје |
| мо једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и п |
| ава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам |
| што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемил |
| јску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војс |
| слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} |
| и лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут |
| сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>д |
| па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо не |
| це, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не ис |
| </p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућ |
| ш осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, |
| нда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села |
| апамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е |
| ако се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио |
| ..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} И |
| лске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде |
| , али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће |
| ка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} |
| рова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили на |
| er" xml:id="SRP19102_C2.1"> <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџби |
| алност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Ном |
| први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} О |
| тави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Пост |
| еље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} |
| , поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и |
| икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру |
| понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није п |
| аме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим х |
| иње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и ка |
| } И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста ал |
| вори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни |
| емо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важа |
| неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допад |
| ламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су |
| лико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадн |
| р Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова моли |
| шију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би б |
| И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове |
| да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће н |
| торије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако н |
| и он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о по |
| .{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="cha |
| ошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> |
| известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премешта |
| и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је шко |
| чиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изв |
| го, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и напра |
| } Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати |
| ли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан ј |
| роз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ по |
| о сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! |
| у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капета |
| "20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учи |
| ука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учи |
| ладе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити |
| опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да на |
| наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти ме |
| гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се за |
| поде помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима |
| ља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} |
| за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље |
| вље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отп |
| богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљи |
| авамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање |
| о, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учит |
| еђао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом њ |
| је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече с |
| "341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер |
| страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушн |
| мештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога с |
| пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Бож |
| а нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога лас |
| е моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаниц |
| еће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, |
| мо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Р |
| ку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поме |
| /p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео кре |
| догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце |
| Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу |
| итељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је гов |
| , и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви з |
| било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје н |
| , и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, |
| апеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што |
| хо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерн |
| сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига нај |
| итељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитељ |
| гледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојо |
| S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али |
| гинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> з |
| у срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је |
| акве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је кул |
| А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пож |
| ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоћ |
| га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро |
| е је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} |
| и нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанск |
| е си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препук |
| оја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекид |
| озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију с |
| ненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му |
| ве дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <p |
| да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да г |
| ије ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, |
| би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Ра |
| у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два изле |
| и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од т |
| о као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и |
| ато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> |
| p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигл |
| дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће |
| што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што |
| адом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ак |
| д нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како |
| спеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је за |
| ушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве см |
| не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на с |
| аборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи. |
| цу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; |
| о огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често о |
| на исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај |
| х радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих вр |
| а сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље з |
| од свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене |
| се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам |
| и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, д |
| За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на гла |
| .{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова |
| а плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у и |
| воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајц |
| >Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у |
| е може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај |
| то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, |
| ртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати |
| ="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав р |
| ереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, |
| едну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му |
| овек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то |
| какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове |
| љега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то |
| свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и он |
| ато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро б |
| да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадња |
| нег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загрева |
| најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби |
| да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мо |
| а и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о д |
| оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога |
| а пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и |
| је таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад |
| истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> < |
| да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће јо |
| рађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свако |
| све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти љ |
| једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{ |
| о кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Ка |
| радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчет |
| даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Ш |
| ја, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} |
| камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, |
| ли на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при |
| о по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> раз |
| ша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Млад |
| а најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, |
| ати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>М |
| судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога |
| боље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, т |
| ма има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да |
| ашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопара |
| А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се |
| и се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице |
| су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А |
| колу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта |
| ров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је б |
| за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места |
| ињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблиц |
| су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да |
| и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и |
| ер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и |
| а калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове |
| увана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша да |
| су имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Ради |
| и део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична |
| ш најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живот |
| вет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, |
| то тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је гла |
| олести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарњ |
| жући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и св |
| д истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом |
| ако на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> <d |
| де се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун |
| ти по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су на |
| ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хлада |
| .{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља |
| е био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, |
| лупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај |
| ао што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним |
| ..{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној вели |
| ћи, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешн |
| навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер |
| мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да р |
| или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не |
| то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него |
| најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више |
| це, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велик |
| познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се |
| ознати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да го |
| апредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисм |
| азне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама |
| напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, |
| још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога |
| исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се |
| о ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди се |
| олика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет. |
| њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њ |
| о само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите. |
| а би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се |
| с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p> |
| ј години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много в |
| арода, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе см |
| претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпит |
| , ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо |
| ко је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених бу |
| ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде м |
| после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је |
| добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне |
| да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот. |
| енији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да |
| учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече |
| ета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, гд |
| д, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу |
| сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да оглед |
| је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат д |
| па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша. |
| А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много |
| , па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} |
| олети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друг |
| .{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате |
| који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет изв |
| дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи |
| кију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека б |
| нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у |
| И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљив |
| хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и је |
| се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је |
| т, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад нис |
| .{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо |
| даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, |
| и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Мор |
| најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У ов |
| е Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су јо |
| бојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и |
| његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творц |
| ун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више су |
| е и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао |
| зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи |
| лижње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове |
| н је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене |
| у камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихо |
| да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је |
| S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у ово |
| се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у п |
| зацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други |
| S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да |
| да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопа |
| аљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и |
| ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време |
| це, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, гр |
| очекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место |
| се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро бе |
| и и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге с |
| машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тес |
| у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n= |
| им играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{ |
| о бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а н |
| , него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато |
| <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?... |
| у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, п |
| доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с л |
| } Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још л |
| ио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није |
| казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леј |
| у далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> |
| ло.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да по |
| од попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Орган |
| и у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да ид |
| е, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ни |
| нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Ј |
| {S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, про |
| вије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности |
| колу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете о |
| гне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вр |
| најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} Н |
| <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, ко |
| Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и та |
| сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућују |
| p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег пос |
| оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да с |
| у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p |
| А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва |
| дни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb |
| ишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А |
| ављена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен |
| дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Рад |
| ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па |
| те више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела |
| ују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Р |
| асно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> |
| ави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, |
| авне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспи |
| да је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе |
| њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све ви |
| та, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе |
| де добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, он |
| војим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуд |
| ; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здра |
| свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко ком |
| нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ј |
| ашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бај |
| њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постат |
| школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње |
| љи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попре |
| изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представниц |
| зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шест |
| а, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; |
| то у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмак |
| љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, д |
| ема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како је |
| много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на |
| све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне би |
| умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад |
| b n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема зани |
| е; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека |
| а је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, ка |
| асла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се неп |
| е иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га ј |
| Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли ов |
| градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, ро |
| га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за мно |
| !{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S |
| е било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и |
| во, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у |
| требнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме сел |
| њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни |
| едва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> |
| нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, |
| ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад с |
| е инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и пр |
| се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Ради |
| премио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живет |
| ала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било |
| а томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због ков |
| ме распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div |
| а све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде |
| рећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Г |
| шњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и мога |
| мо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као |
| и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака с |
| нао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће |
| свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како |
| елог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје |
| је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том |
| ао опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, |
| а веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане |
| кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити ср |
| и он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и |
| измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није бил |
| ад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо |
| н се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би |
| њи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири г |
| о човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване нас |
| {S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И |
| ило добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они н |
| ставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде |
| доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је стра |
| ead> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обриси |
| та је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије н |
| .{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није |
| месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p> |
| магати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то с |
| штајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, |
| е Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду о |
| о неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она д |
| кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли |
| и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до к |
| <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и д |
| хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено |
| што је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он |
| е он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посе |
| вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна |
| јача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку |
| н из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} |
| ма, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само |
| кивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишл |
| не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису б |
| кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је же |
| растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: |
| еној цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затв |
| о пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, |
| те све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири сто |
| о ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, са |
| пет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и де |
| мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет |
| имила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе |
| м, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулук |
| оди кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — к |
| а скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се |
| ш кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или |
| е свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је |
| орише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div type="g |
| {S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко |
| " /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже |
| да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се |
| и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека |
| да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да |
| ри од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам |
| ше, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница по |
| кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет ва |
| ко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавиј |
| пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао м |
| <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмо |
| на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школ |
| мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се |
| /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Засти |
| јима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло б |
| без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, |
| д не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребн |
| дили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, |
| А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи зна |
| кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како |
| у, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га |
| Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да |
| е благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и |
| ц да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближ |
| на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а св |
| е грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да |
| е истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за ин |
| мљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар |
| еде из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да м |
| адбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато |
| је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?.. |
| од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу њего |
| види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што |
| е запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ |
| а час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко |
| е дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућ |
| милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на |
| сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се |
| неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, |
| требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромаш |
| смо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор ј |
| а чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали |
| адину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад т |
| шу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је би |
| А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књ |
| анину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се раста |
| а ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не п |
| кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: |
| о једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана |
| питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу |
| каза цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известил |
| господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чич |
| лске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе ко |
| љ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали |
| долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац к |
| угова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи |
| ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио. |
| њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ов |
| о.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и |
| а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је н |
| а ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А |
| оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S |
| брета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смони |
| еобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, |
| а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да с |
| сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста шко |
| столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — |
| еврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је пр |
| ола једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта |
| тано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо |
| ужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепаст |
| „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачун |
| а се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они п |
| рантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти доба |
| или, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је п |
| е, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="20 |
| — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплат |
| има, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се нас |
| и, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И н |
| то год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога |
| пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима |
| ики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових |
| апетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви св |
| и, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна |
| ко матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих |
| уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу |
| „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па мо |
| та, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште |
| там: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и |
| екину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ р |
| нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S |
| видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је |
| чкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може и |
| кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен свој |
| адиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме добром |
| ди, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад н |
| е, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога оног |
| запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не |
| ља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами гра |
| адосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше на |
| а, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „ |
| Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он |
| болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити |
| иво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он ре |
| е било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да |
| ји и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разр |
| е и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије... |
| де у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> |
| је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му ј |
| ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало |
| чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могл |
| ве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И п |
| ољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> |
| хну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у об |
| , ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учин |
| .</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- |
| ад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и |
| ушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју ј |
| ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} М |
| о, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је |
| сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учите |
| му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко |
| не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не |
| ља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И М |
| и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако |
| очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте |
| теља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зр |
| „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечер |
| о, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према |
| од Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео |
| и још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:< |
| е у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и нар |
| ожем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте |
| а је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње |
| е?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} |
| та, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија |
| аним рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као ли |
| и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар |
| l:id="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирн |
| ако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве |
| ди бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управ |
| аже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се оз |
| тово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као |
| будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно |
| рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за |
| ли у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преу |
| цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради |
| ва пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бис |
| а се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, |
| неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој цели |
| је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја |
| обожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још в |
| саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац |
| ебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у |
| о је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то з |
| ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано |
| о</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у зе |
| .{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истин |
| Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди! |
| ву?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Зад |
| ..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S |
| ?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!. |
| му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто ст |
| зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут |
| лео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и култу |
| и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида ок |
| школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до |
| културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, |
| а и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је |
| само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и ум |
| оупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово дру |
| суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, наб |
| есем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта д |
| /p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И оде |
| е су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и |
| је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени |
| е.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога с |
| о требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче мет |
| да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, коли |
| ша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} |
| ига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или |
| </hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и |
| S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумеш |
| ади.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам по |
| то се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и уг |
| и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше п |
| но</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо од |
| а за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да |
| рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и б |
| има.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти |
| ћама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бел |
| ђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало |
| ајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, |
| све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда уз |
| му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он пос |
| сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много |
| дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро |
| и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина |
| е па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико |
| Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако о |
| кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, на |
| љу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зим |
| ам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом |
| рпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p> |
| д га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није |
| ао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> |
| случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и пр |
| ајмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило са |
| вати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога п |
| , шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је |
| удима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га ј |
| за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му |
| он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само |
| еш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{ |
| гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша |
| : „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да |
| та је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиром |
| питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је |
| и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази |
| ала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је с |
| ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него н |
| омну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао |
| {S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразум |
| римили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот љу |
| његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жел |
| оту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне јо |
| “ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он |
| ме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао |
| да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <di |
| и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи |
| о и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi |
| е, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо гово |
| народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном р |
| и је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi> |
| себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо |
| елесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да м |
| му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} |
| они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где |
| ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И |
| Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{ |
| лу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањ |
| ћ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните |
| кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку |
| колних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да |
| а и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, нећ |
| већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови |
| удем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ни |
| је га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу за |
| о би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ и |
| иљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запит |
| а рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је дете |
| о село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао д |
| ога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра о |
| вакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зат |
| га то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега до |
| овек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле ра |
| овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли н |
| диша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и |
| ове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да ва |
| је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили и |
| нога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријат |
| а Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је ст |
| јега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се раст |
| ји где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он наст |
| најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, ј |
| е те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп |
| рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свак |
| о је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњишт |
| м се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је |
| , јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једн |
| мо хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда |
| моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је на |
| да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А доб |
| ј младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоће |
| ша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати |
| Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, |
| нога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што мо |
| село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове |
| нуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о |
| узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.< |
| магати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претеранош |
| оново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити. |
| а, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у |
| {S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type=" |
| а човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети |
| па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} |
| не изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле |
| о да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не сп |
| скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао |
| се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти ра |
| и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" |
| ије бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше |
| одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да |
| ов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} |
| свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алат |
| Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље |
| ма, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а |
| н тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршиј |
| лово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите он |
| и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и реви |
| , да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и |
| о се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу до |
| ојединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треб |
| тио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је |
| {S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и си |
| ма, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола |
| "307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да |
| запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; о |
| ећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и |
| а дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђиват |
| о бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Сврш |
| сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газ |
| ински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једин |
| околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хле |
| јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао |
| то су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и |
| послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми стари |
| оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Рад |
| трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и до |
| е купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после на |
| сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто. |
| вши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њ |
| , којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му са |
| врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп? |
| ажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је п |
| о природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у то |
| оћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, |
| н нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао |
| ело, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово ј |
| а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света |
| онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе те |
| о писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако |
| од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Рад |
| у вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој зе |
| и Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је |
| новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, |
| од и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова |
| вари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му |
| по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, |
| треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да |
| врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си |
| и шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван |
| желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго ст |
| ли барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а |
| о оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћ |
| дишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ |
| е; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више |
| акло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Ал |
| ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато ј |
| е он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} По |
| тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му дола |
| их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек |
| с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али с |
| е веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и в |
| кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онак |
| Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div typ |
| да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, |
| ву зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати с |
| је било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у с |
| опит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру |
| и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важни |
| толицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икак |
| врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} |
| А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покатка |
| а је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и уч |
| првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> |
| ји су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, че |
| Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо кол |
| треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те не |
| окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{ |
| су и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, а |
| аду за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно |
| м сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и |
| {S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао. |
| } У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био по |
| Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; не |
| Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више зв |
| осподине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан |
| аца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши гр |
| S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter |
| ишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он |
| шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И |
| и као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и т |
| расту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска |
| ише користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много виш |
| чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} З |
| а да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је |
| з почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело д |
| <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршиј |
| етала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За ови |
| ој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је |
| Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта м |
| тања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно |
| i>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} |
| урка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и т |
| је могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора |
| рипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они |
| и с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „По |
| да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сме |
| .{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у |
| title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимна |
| и око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, ко |
| утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора |
| ва забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило она |
| селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, д |
| сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, |
| уњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{ |
| ају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и |
| рађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кме |
| страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не б |
| {S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиш |
| поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изи |
| нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку |
| коди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и ож |
| <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек н |
| .{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се |
| сао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књ |
| деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опе |
| у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да |
| ст, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан ж |
| i> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од н |
| њигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човек |
| иротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми |
| S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а м |
| стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друг |
| је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све |
| {S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које н |
| колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, к |
| х у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — |
| ике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и мно |
| струменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка с |
| још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином |
| на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено |
| , колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова |
| У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му ј |
| газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док |
| памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и т |
| поте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се разв |
| hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме о |
| ра у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа |
| елико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џ |
| е преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим у |
| овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак |
| о.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човеков |
| киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их |
| а и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је ч |
| 2_C10.3"> <head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да с |
| И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ.. |
| ладао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" |
| о је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је по |
| царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом в |
| ад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша |
| јци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једн |
| школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учење |
| не.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо т |
| ве што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter |
| о сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао |
| , гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колик |
| им затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде |
| еба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{ |
| чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша |
| леће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него |
| а је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и ште |
| Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те намест |
| изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па |
| ли смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо |
| ридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби слу |
| сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија |
| е, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржал |
| о и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна |
| ујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да п |
| ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лак |
| м је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца че |
| , оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <di |
| наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурче |
| исто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и |
| Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које др |
| е види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Све |
| у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, |
| гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше ве |
| о и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља с |
| о са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радиониц |
| и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад п |
| му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља |
| и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе |
| дна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек |
| се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне |
| и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али |
| ету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, к |
| .{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и |
| о је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} П |
| е задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и |
| просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун |
| адовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} |
| ана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И не |
| а ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже |
| чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у шко |
| ирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете |
| вору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота д |
| па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не |
| ан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне |
| ..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi |
| и: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н |
| о с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{ |
| .{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се |
| S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му |
| .{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{ |
| ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово ко |
| с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} |
| , ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — |
| /hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!. |
| и: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, |
| ша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио п |
| њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочит |
| да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се нако |
| прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па |
| .{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда |
| син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу р |
| ад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>с |
| о <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове с |
| редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад к |
| мо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi> |
| болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта |
| с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S |
| н, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је |
| — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва |
| а а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} |
| о о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта по |
| S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где |
| } Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где |
| н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод |
| но слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на |
| те сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!.. |
| д ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Паз |
| е печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} |
| лово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даљ |
| у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напиш |
| </hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? |
| друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку р |
| о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од ва |
| >о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi> |
| i> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код ев |
| то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То с |
| лово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите нап |
| лико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писан |
| јпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после |
| а, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} |
| .{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi |
| {S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} |
| које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S |
| {S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. |
| i>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите на |
| , насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово |
| Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које ј |
| а напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово < |
| S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечат |
| ви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi |
| не; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша |
| ље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, |
| b n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми |
| е а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне |
| назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па ч |
| , а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, |
| оследња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким до |
| астове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су с |
| лало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се |
| ра који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу има |
| ошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па |
| не своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки у |
| штвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да |
| исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окренит |
| ећ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина |
| се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} О |
| пе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школ |
| цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде ј |
| у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући |
| ебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се |
| ановника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш би |
| етка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напреда |
| ављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даљ |
| тао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, |
| Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и с |
| а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба |
| у па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све |
| ројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и |
| ежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{ |
| , како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много в |
| према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одуж |
| ено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђи |
| едне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају. |
| азлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмор |
| но као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми с |
| твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особин |
| датле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, |
| ваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне д |
| је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиш |
| но што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ћ |
| дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слеп |
| дужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“.. |
| .{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села ваше |
| угом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, |
| ветиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и |
| а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јав |
| ост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и д |
| е је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Ш |
| адина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је доб |
| арена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа н |
| умешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без о |
| се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао |
| а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и |
| <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или у |
| . „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече: |
| ћ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља д |
| n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пази |
| hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, тре |
| ине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци |
| } А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не з |
| о нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућ |
| .{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аман |
| <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је |
| а и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завр |
| ш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него с |
| ношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати |
| их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а ни |
| мет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући |
| и греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да |
| колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо |
| {S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити |
| И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по |
| њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине с |
| првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од |
| ериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој ре |
| е Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у |
| но, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши сту |
| лико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домисли |
| а ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци |
| Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и на |
| ном, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у за |
| а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, |
| а Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је |
| накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој м |
| наца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народ |
| ши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у |
| у снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово |
| на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку рад |
| осле шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписмен |
| свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и |
| се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они |
| им разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тро |
| повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били бл |
| много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се |
| се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi> |
| рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко |
| ромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морам |
| од сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи н |
| на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут |
| моћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народ |
| Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа |
| оју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову шко |
| а на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава |
| е још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е |
| ву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са |
| е ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је |
| — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код н |
| ло!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, кој |
| по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових к |
| те и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запам |
| пу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три зај |
| га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би л |
| ?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири! |
| ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се |
| .{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране? |
| је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе? |
| } Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред т |
| и све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chap |
| r" xml:id="SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком |
| " xml:id="SRP19102_C1.1.6"> <head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Р |
| r" xml:id="SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу доша |
| цније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се |
| е и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, |
| овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, |
| смо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они доби |
| продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Да |
| е још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, |
| тало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за |
| округле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па |
| ас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, с |
| га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџб |
| , да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека |
| , па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђер |
| мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како свак |
| како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ов |
| ле и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рам |
| еписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавањ |
| се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радиш |
| по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном |
| најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље |
| >презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л< |
| ри места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су |
| удио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, к |
| омисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде. |
| но или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „ |
| да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прос |
| е трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> < |
| а им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, |
| е, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево |
| лова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со |
| S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на |
| — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, |
| ! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се |
| главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> |
| у на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} |
| о! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више г |
| — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb |
| S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? |
| ло да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Ми |
| То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете м |
| а водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Не |
| че Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако |
| била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора |
| <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити п |
| а купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учини |
| прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио |
| {S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова ок |
| којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год х |
| а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Д |
| укнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланак |
| с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидат |
| слио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бе |
| а доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре |
| их стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад |
| Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „за |
| ма закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим об |
| још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели |
| А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам |
| а мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник |
| код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово |
| је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво |
| стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него с |
| иди, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нем |
| рпства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не |
| живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је |
| одигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка сед |
| једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге с |
| ; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јес |
| и?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу |
| ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изн |
| у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун |
| .{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S |
| сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вел |
| p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕО |
| кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, |
| овека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} То |
| о се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, |
| цу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији |
| уру чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже |
| дми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет |
| таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је пита |
| еско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да д |
| нога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и с |
| корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо ка |
| доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте |
| де би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад |
| га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и с |
| жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини |
| уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе к |
| речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код к |
| и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да за |
| чека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимн |
| ре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како |
| приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и по |
| о кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада |
| што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто неверо |
| ми се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чи |
| године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а |
| е договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да в |
| и стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, |
| ршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи ле |
| ајчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, |
| и, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{ |
| Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је |
| али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у со |
| е све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушуј |
| говарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних п |
| че пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво па |
| на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да |
| ресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче |
| ељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете доб |
| ше, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сн |
| И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне |
| горици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидо |
| утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву на |
| отурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начи |
| емо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава пра |
| ло свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре п |
| , њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је в |
| Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Заг |
| , али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколи |
| } И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у |
| с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <h |
| нски.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле |
| ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан с |
| нају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме д |
| опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се ра |
| се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада |
| е на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова |
| е, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од ва |
| од учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато м |
| да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само г |
| подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је |
| редметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напосле |
| е код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мал |
| иге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања |
| збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, к |
| ат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била |
| ика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво< |
| на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и |
| љко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и дај |
| је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом и |
| о припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничк |
| и, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па мак |
| сплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила |
| ио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет напр |
| жавну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој ок |
| га и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, пр |
| двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а |
| итње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђео |
| из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије |
| ла адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.< |
| Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече |
| је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила |
| сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат |
| селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натпис |
| од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а м |
| нда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико |
| .{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и д |
| а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине у |
| е, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и в |
| е; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не |
| него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница |
| и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет р |
| а најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за |
| се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеоб |
| мљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец |
| Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> |
| ет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је б |
| ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад |
| лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад би |
| да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И т |
| ша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да |
| џету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у поче |
| рима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје изво |
| е и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су д |
| он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да с |
| глу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да |
| ложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве |
| Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, |
| Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицам |
| овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> по |
| е другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те |
| јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад те |
| еди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је н |
| е домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је б |
| и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак |
| долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и |
| да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само |
| аподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. |
| не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, гос |
| народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушев |
| сово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађ |
| S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и |
| рачунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељив |
| води геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, |
| добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да из |
| апетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Пр |
| ање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако |
| н довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио |
| у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га |
| би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи |
| снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птиц |
| вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песа |
| .{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а |
| S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чист |
| о време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обно |
| итају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско и |
| а се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „П |
| стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о |
| школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране |
| у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А |
| вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; |
| адин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{ |
| а није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је ме |
| му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим ра |
| зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тр |
| и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега тре |
| они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна |
| емо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да |
| осто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, ов |
| урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напр |
| да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за |
| никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му |
| ре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једа |
| Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!. |
| ди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{ |
| ду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледал |
| а десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Пог |
| Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на к |
| још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду н |
| , да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то н |
| > <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њ |
| су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су |
| да, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши |
| онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим |
| ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им ј |
| ковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он |
| а буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школ |
| капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капе |
| е зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке |
| и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загорича |
| азао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу |
| да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} |
| лица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шарено |
| и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у |
| <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана |
| ри!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Уз |
| д?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S |
| оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музар |
| по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опи |
| повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти |
| а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало |
| тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али м |
| не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} У |
| колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви у |
| у ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што л |
| и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{ |
| кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било |
| о, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} |
| после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и б |
| , кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па |
| у,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је сврше |
| шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после кратк |
| о.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову срп |
| не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне |
| диша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће |
| агорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја |
| метан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле |
| х људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми |
| руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: |
| S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њ |
| ма и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад с |
| томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи |
| ш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама как |
| је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе |
| чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се |
| зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит и |
| ики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе |
| им су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па г |
| уде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} |
| пим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста |
| {S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема |
| /p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је |
| ар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну |
| и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О |
| вета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних де |
| ити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео д |
| или, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска |
| ке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек |
| ају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у ш |
| нијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположе |
| .{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да г |
| веће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стран |
| друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на |
| исти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је с |
| у облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво |
| су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била кр |
| , говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу |
| таје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери |
| децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао п |
| а дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у |
| и од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој |
| 163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо? |
| ној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n |
| к, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је |
| Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чу |
| вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војво |
| њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је н |
| шавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} |
| постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поје |
| ишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена |
| оју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колик |
| ространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дире |
| мљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам испри |
| атио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на |
| ђе и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава |
| волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио |
| деје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави н |
| n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде |
| о?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи |
| и?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{ |
| „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на |
| Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: |
| три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} О |
| ку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обр |
| } Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оста |
| } Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад |
| ико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико им |
| едну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152 |
| људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у |
| цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вред |
| и и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се п |
| ђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају |
| да!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико ел |
| овима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољ |
| .{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, |
| о не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и рад |
| премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријате |
| , па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би |
| .{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду |
| о као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом у |
| да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, |
| је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом св |
| е у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S |
| нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су пост |
| одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њ |
| то је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази |
| ћи; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српс |
| не матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је о |
| ошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песм |
| ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспр |
| пи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини сре |
| друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напр |
| ецу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују |
| с Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато г |
| о и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S |
| великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чеш |
| ните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек |
| >Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<forei |
| нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с |
| разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу уче |
| која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према |
| пом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говори |
| миле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега |
| е, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли |
| је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местои |
| имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на |
| 0 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком м |
| ивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и |
| ицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> < |
| у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" / |
| ице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они в |
| етицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим пре |
| о је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је |
| се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од в |
| су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша |
| Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, |
| и, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} У |
| , него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поња |
| треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је су |
| дело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша ј |
| шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S |
| а и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се о |
| ање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је |
| о, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па н |
| е од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите к |
| пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да |
| читељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народ |
| као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су б |
| ћи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здрав |
| емо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, до |
| узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад |
| асака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а че |
| бављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, осо |
| а ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, г |
| а тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет с |
| се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, |
| лу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је |
| та је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С о |
| а срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по ра |
| храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да |
| во“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајсто |
| говоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиш |
| на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на |
| xml:id="SRP19102_P1.4"> <head>IV УЧЕЊЕ НА СТРАНИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| цимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци и |
| диша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и ст |
| n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваш |
| занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, |
| наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго. |
| ега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,. |
| е зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <h |
| летку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле в |
| аде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну де |
| с се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште |
| , онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна с |
| бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали в |
| све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако |
| заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први |
| иком врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на |
| S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се |
| страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се |
| ните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натра |
| играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из |
| био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хлад |
| ле свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша на |
| род само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, |
| ристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш о |
| им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учит |
| болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти н |
| а</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову |
| да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растај |
| к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо |
| право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана! |
| } Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од ју |
| угом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињ |
| узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глав |
| леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у у |
| коле и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупи |
| ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поно |
| мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и |
| а свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — |
| , а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, |
| Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно |
| чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу |
| .{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је стран |
| Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите |
| Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Остав |
| ве по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?.. |
| о! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свак |
| ајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли |
| е у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња |
| оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио |
| ака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а ни |
| вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе пр |
| ..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не зн |
| ад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у ш |
| зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу |
| S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели |
| — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спу |
| на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на |
| о хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да п |
| багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и з |
| ди, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="14 |
| ти све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље |
| које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је |
| љани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: |
| ући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет |
| томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље |
| колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да |
| .{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку може |
| пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради |
| све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народно |
| м то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се би |
| ти икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" |
| , да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од пореч |
| а, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски |
| е, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице |
| ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник |
| ило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђави |
| е ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чи |
| о уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако |
| све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну сто |
| срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, |
| у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да поглед |
| и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> < |
| и, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Пр |
| n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта |
| најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на |
| рном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нече |
| ато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намеш |
| та Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се |
| очеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче |
| ојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио |
| ад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> |
| него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим црепови |
| ко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, ко |
| одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у то |
| е</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини из |
| ва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко р |
| ста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов |
| јстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што |
| био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од оно |
| лица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и |
| адишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи |
| на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и |
| „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша тво |
| из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према врат |
| оме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, к |
| терују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, |
| сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на св |
| у оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, |
| онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржа |
| пском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске, |
| точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовин |
| није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а н |
| а у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега би |
| на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му п |
| а ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала с |
| ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити |
| иму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| потреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и шко |
| оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело |
| а!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људ |
| словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине |
| умевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учи |
| е она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, |
| евера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још по |
| дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале |
| ових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу н |
| правци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а пре |
| сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је |
| и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} |
| се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше |
| , у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како |
| свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био оча |
| о оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} За |
| школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вод |
| ао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступи |
| внички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и н |
| а слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опа |
| аци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо |
| а да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има прави |
| личина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим ко |
| ила и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по дво |
| љопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>ств |
| а није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао |
| природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{ |
| сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онд |
| да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још ниј |
| нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да |
| у, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали |
| цу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их |
| и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p> |
| о Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, све |
| ајзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радо |
| не; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад |
| су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђ |
| је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставник |
| спа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шп |
| Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учи |
| поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, |
| који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за |
| овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусе |
| нога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „пре |
| тоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лек |
| варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се |
| е у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде |
| кога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше |
| лажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и н |
| и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} |
| тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} |
| се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу |
| д је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и |
| у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тра |
| и и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и |
| својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једн |
| намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да т |
| неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да нико |
| А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четв |
| А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што |
| и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на ст |
| не?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предуз |
| риштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену |
| зелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S |
| ђевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола ве |
| што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји прија |
| а слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десе |
| .{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И |
| } А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала |
| ше скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучи |
| било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао |
| шћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга |
| цају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике п |
| им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сеч |
| тово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{ |
| ан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и р |
| ило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n= |
| од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да |
| и и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било нам |
| ље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако |
| ви лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад |
| м“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад |
| ните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели та |
| оји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То |
| вање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном |
| викава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато |
| ћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији љ |
| диша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и т |
| стају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у |
| реба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} С |
| се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да |
| кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке |
| сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не ост |
| на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросв |
| исмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно г |
| граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не |
| е друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</ |
| Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није г |
| А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Р |
| ојим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у |
| више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад с |
| .{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевим |
| горичке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина б |
| аправили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку па |
| гледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте |
| око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејко |
| е умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спре |
| цу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То |
| план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после |
| те на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека кори |
| свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и |
| <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати |
| :id="SRP19102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомил |
| не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част у |
| ; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p |
| на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде г |
| не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, с |
| је, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него |
| им редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, ка |
| и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда |
| акве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То ни |
| све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А |
| и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да |
| ати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, |
| и нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старе |
| е запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <h |
| о како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запам |
| i>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S |
| е.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође т |
| удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини ка |
| ер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљак |
| ике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану |
| зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, де |
| .{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше |
| ).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — С |
| о ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Р |
| Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Б |
| а, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и |
| жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове с |
| е до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од ш |
| у а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ го |
| необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спреми |
| праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећуј |
| и и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би м |
| довима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или кр |
| се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од |
| уда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсм |
| >— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с нар |
| ња.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе ш |
| ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиш |
| овала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја |
| на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кириј |
| адише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} А |
| а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} |
| <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја |
| борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то |
| ли да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зат |
| Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су |
| А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је |
| о неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, |
| лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чи |
| еверне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима. |
| ли око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у приро |
| им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречен |
| i>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi |
| и су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мириса |
| 164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „ |
| започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење |
| да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу в |
| деља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Зб |
| густа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} |
| арих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступ |
| били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, |
| ато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, уче |
| нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школ |
| остит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, |
| ђутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу кале |
| да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче |
| стима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет те |
| ико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду пот |
| сти оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div typ |
| су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А ч |
| 24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска прат |
| та ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележе |
| како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и |
| ербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопат |
| ут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над |
| размо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, |
| по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или п |
| ајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се |
| а Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школск |
| ишта ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао карт |
| место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народ |
| иљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} А |
| упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша |
| {S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто |
| изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео |
| ке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче о |
| угао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепс |
| ад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, кој |
| огих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њи |
| ој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и пр |
| је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменик |
| брога певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни н |
| место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдар |
| почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу |
| цу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране |
| почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још д |
| ад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспа |
| њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмо |
| нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде |
| а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га |
| расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надул |
| направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изне |
| , како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </ |
| ше и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад |
| о се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је л |
| у, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало заст |
| д ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; нег |
| није; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само не |
| пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, пр |
| кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ниш |
| ећину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је |
| сту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малте |
| ме што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли |
| <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети |
| марљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и |
| рећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{ |
| Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји |
| ранпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не |
| ма!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој н |
| бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l |
| га села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види ш |
| остом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне исти |
| ата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја н |
| се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда с |
| Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} |
| > <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом |
| н немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога |
| ли у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зат |
| ато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а |
| све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и б |
| а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се ве |
| који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хи |
| а није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ |
| ајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку |
| а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и мир |
| а шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на свак |
| како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње уч |
| на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како |
| он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све |
| ет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећ |
| леб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госп |
| .{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висин |
| добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је |
| е их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нем |
| учку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, |
| да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и |
| дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се су |
| е продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање оног |
| атано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај л |
| е селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у мн |
| а а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi |
| из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо не |
| о кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време де |
| д се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га ст |
| што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он по |
| што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жа |
| i>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изгов |
| бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге м |
| ј школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро зд |
| тељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у шк |
| ио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!.. |
| <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек |
| од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне д |
| а труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, |
| едан <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, |
| авите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад |
| уги пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо |
| на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави |
| е он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању |
| ини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једн |
| ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div t |
| учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао ј |
| сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити с |
| да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима пров |
| његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат с |
| пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на к |
| јој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S |
| ао писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35 |
| изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је |
| м дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде |
| арати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и |
| данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је ју |
| а и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе |
| пео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном с |
| е испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дођ |
| ле.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо |
| да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највиш |
| вој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што с |
| с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школ |
| ицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама прек |
| а би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други п |
| ље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> < |
| адиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да в |
| /head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећ |
| у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим л |
| шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нем |
| онац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе к |
| та сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} |
| зар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан. |
| ри освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена |
| да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционар |
| исао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се в |
| бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А |
| ну:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, вр |
| , кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, н |
| и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после |
| новнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, |
| дукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше |
| а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} |
| ба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} |
| можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потп |
| ша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и |
| Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се јед |
| име похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може зн |
| да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је |
| је ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да |
| овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној |
| зио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање |
| S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је |
| у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог д |
| Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је |
| т својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} |
| ло на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помо |
| ем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и ка |
| ди каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у |
| и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати |
| (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које |
| и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се мог |
| и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, |
| ина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других с |
| настир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском |
| же бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то |
| ш једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају |
| послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Ра |
| {S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између |
| е да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И о |
| ако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пи |
| Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици сво |
| ion" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она |
| још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Кос |
| лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Ра |
| јстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и проду |
| вих стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар |
| газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми н |
| Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S |
| ало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био ов |
| еба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су |
| овога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у м |
| у и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један |
| овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што |
| } А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А з |
| да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: |
| ајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је л |
| и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> сто |
| продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „ |
| ао на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас |
| година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави ви |
| одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p> |
| покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца б |
| е пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, |
| о је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{ |
| ње и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересов |
| словица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господ |
| нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Гру |
| и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зеј |
| ле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Ради |
| елики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на |
| земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с уч |
| S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није ради |
| држи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао баг |
| ају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и вид |
| и рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога се |
| арошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{ |
| а, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да |
| оља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није п |
| кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било |
| евање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Нас |
| о прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима и |
| диже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не са |
| главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type= |
| .{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он пис |
| добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбо |
| ам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима ма |
| ли вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у шко |
| оћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави и |
| најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и |
| више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, |
| Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што |
| мте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке |
| за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут |
| поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газ |
| и појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и |
| оле врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с ве |
| по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће |
| це нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да |
| рава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начи |
| е доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њ |
| и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих ниј |
| , траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, |
| рати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, |
| .{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи |
| адни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне |
| о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних |
| јали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва зд |
| то нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине |
| сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узе |
| S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад уз |
| S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а |
| Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузи |
| једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
| Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} |
| игне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му по |
| /p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и в |
| скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потре |
| о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује |
| чувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам пе |
| /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му реч |
| не потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, т |
| у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери г |
| није“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изглед |
| да само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао |
| уло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вал |
| је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега |
| стане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за |
| ...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа |
| једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Преброј |
| сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је са |
| да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћ |
| ости, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан |
| у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Нед |
| ано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <h |
| .</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у |
| етарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} За |
| кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то |
| е беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су |
| ионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S |
| и да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да |
| не само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и |
| смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и д |
| али на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете |
| морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се уј |
| нашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} |
| а, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10 |
| о и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи |
| бадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, дру |
| и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет по |
| стили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А |
| овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па с |
| у да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испит |
| село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена |
| Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!. |
| азред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и |
| занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има |
| на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене јед |
| удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у |
| е и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успе |
| а видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} |
| S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта ј |
| це! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је он |
| е сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, |
| о што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разб |
| а сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну |
| ти пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, |
| и се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“ |
| десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<h |
| завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном прич |
| о уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пош |
| то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за |
| ри, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по д |
| .{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} |
| бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, д |
| овеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачув |
| не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа н |
| олети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, |
| запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема |
| канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребн |
| па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У ос |
| сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је |
| угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље |
| S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n=" |
| оја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Та |
| се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из |
| то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — стол |
| а друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да |
| ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричај |
| овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да љ |
| то, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта |
| :id="SRP19102_C1.2.4"> <head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи |
| на и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, |
| ка, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на кра |
| и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање |
| високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов бр |
| говор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то |
| ко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а о |
| чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало |
| “ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече ова |
| моћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице |
| а, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је |
| тику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу ма |
| S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!.. |
| му крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком к |
| а радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На ле |
| рените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! |
| и као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти о |
| науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све г |
| оме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена. |
| школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што ви |
| не као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе н |
| школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинил |
| а кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисано |
| ло доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало о |
| с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната бил |
| адићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке |
| гру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као |
| у као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по нови |
| ико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу свак |
| их одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У зах |
| оношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S |
| е у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било б |
| {S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно |
| адом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то н |
| ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, |
| у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али за |
| носе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Он |
| што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што са |
| анас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да |
| годејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа чове |
| !..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То |
| љораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кре |
| семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у ш |
| тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатни |
| но, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је |
| о стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за |
| итељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројн |
| и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, |
| одине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ |
| "159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба св |
| ошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеш |
| м тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као |
| о равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" / |
| има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите |
| и ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?.. |
| олико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?. |
| његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на |
| јслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, зн |
| д као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи |
| нином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром |
| Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и |
| су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле годин |
| угао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац п |
| е певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по п |
| ернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се са |
| ка дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још и |
| е послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и ње |
| S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто ј |
| (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледа |
| ши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, |
| укопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по |
| емо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можем |
| уде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и ви |
| путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак оп |
| тици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код кућ |
| после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би мог |
| важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозива |
| више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је поч |
| оле, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео ко |
| , мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у |
| и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чи |
| тру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се мол |
| е, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично дал |
| релазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прел |
| е прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како |
| Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико |
| м реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није напр |
| речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су м |
| и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да |
| ше сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <h |
| преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се |
| ромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали ко |
| само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, н |
| и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој |
| а га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још в |
| а учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводи |
| а <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Ра |
| ашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Бог |
| , и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да |
| и га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, д |
| {S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и у |
| ке.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и при |
| горица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (по |
| да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Кој |
| она домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бо |
| пац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш |
| head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошл |
| ad>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нов |
| има шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да по |
| е, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>пос |
| ве су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није пр |
| д онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на |
| ференат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p |
| ладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога |
| и се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не о |
| а за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак вр |
| о усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само поста |
| , „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb |
| «, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> д |
| но јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у |
| , „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... од |
| ок не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите |
| или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је |
| Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S |
| што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справам |
| ко у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и как |
| домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „З |
| водили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени |
| у му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и н |
| отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од |
| ара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима |
| иши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у с |
| ато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја |
| ги, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи |
| з села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И |
| а и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што |
| ћином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, д |
| >Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покор |
| ео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и в |
| ат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потреб |
| {S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање |
| елога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико мали |
| илића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је дава |
| Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које |
| или место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, |
| м год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју ку |
| ед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао |
| још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} С |
| ју децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; |
| тима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни рад |
| ују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио |
| је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утрки |
| с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није |
| не лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им |
| ога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и |
| и покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А д |
| новрсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како |
| њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те |
| реба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли |
| > школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово |
| њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривр |
| аке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шест |
| о за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се заго |
| морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно |
| колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће |
| лад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја |
| дине остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трош |
| а послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини |
| ја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими. |
| е кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем јези |
| а сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и ради |
| ије могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за |
| им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало |
| ест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књи |
| кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћем |
| гија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито о |
| људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу |
| и суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далек |
| , колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два ј |
| двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> <di |
| спође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви |
| иним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му |
| није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало |
| ћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете би |
| да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће |
| пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да поч |
| јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако |
| е и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте |
| ве било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један |
| осле не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову к |
| у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чек |
| су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам ка |
| а је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд т |
| акојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога ве |
| својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет |
| ло и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу. |
| о већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку |
| лан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А ко |
| е потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмириват |
| а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни цел |
| аља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се б |
| о старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвоје |
| е само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општ |
| да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и |
| сте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се ве |
| hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде |
| амо кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то ни |
| ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друш |
| за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот. |
| е више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а св |
| право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Д |
| ло без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и ј |
| ногим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се |
| сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и оде |
| под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилаз |
| овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењ |
| иже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад |
| тају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се з |
| дно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци |
| ао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши |
| рши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим |
| загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} |
| вим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па |
| на ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пу |
| него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запит |
| одужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку |
| ред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно р |
| у и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје с |
| веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у |
| ђашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, |
| горички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање |
| чели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују |
| а је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" / |
| реп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а |
| га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да |
| како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песко |
| он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још с |
| ед од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да |
| опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да |
| лима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, |
| а рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине д |
| да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет |
| Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он |
| о саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода под |
| готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуд |
| и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.< |
| овина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе |
| и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају зем |
| га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико ј |
| ршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржа |
| и по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађал |
| их, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све |
| радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних пок |
| осле видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивај |
| .{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа |
| и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина и |
| овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина н |
| и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Рад |
| иру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Он |
| p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начи |
| олит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницим |
| уђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; |
| не од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и |
| кварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче је |
| издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} |
| тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, ка |
| се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога пла |
| те, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче |
| све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љ |
| могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за в |
| а и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима |
| ли необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати с |
| очне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, до |
| ла ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предло |
| ја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесн |
| чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да тре |
| ад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље ј |
| лазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше р |
| роши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ро |
| смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те и |
| што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим |
| новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? ре |
| еповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите |
| рај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових |
| ни, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да види |
| Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, |
| екао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} |
| даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље |
| аоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ра |
| четку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак осн |
| да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, |
| да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како |
| прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навик |
| лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше |
| едне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и |
| а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било г |
| ав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} |
| е селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је пев |
| о, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} |
| едмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Је |
| орали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је |
| нова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је |
| S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њ |
| егне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није |
| једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него доб |
| то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше |
| зумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је |
| } Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јер |
| ику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била до |
| дне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „ |
| смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је |
| шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановета |
| иши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех |
| е и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да с |
| 9" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим ниј |
| поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљ |
| ену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи |
| х што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити |
| аки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, ни |
| дине и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, а |
| ближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимна |
| > </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљ |
| су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S |
| ша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господи |
| помињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, ка |
| се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мај |
| да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} |
| кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од |
| ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима |
| цаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је са |
| донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слуш |
| ој и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога по |
| адиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје м |
| тичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прош |
| ка гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, |
| е најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово ве |
| дрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у |
| селошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину |
| стеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и |
| истра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепш |
| Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и д |
| и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце с |
| S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више п |
| а се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и |
| е помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око |
| једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се д |
| ве већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више прима |
| добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> < |
| син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражи |
| ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Ку |
| е ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не |
| да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она нави |
| у затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, |
| Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да |
| прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А |
| >- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отв |
| моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и |
| рт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и п |
| за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав кор |
| а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ р |
| сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџиј |
| речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи< |
| осве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер ј |
| осуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па |
| ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“. |
| би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да ок |
| на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу |
| лаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годи |
| ад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разгов |
| за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који п |
| поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и |
| и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа зем |
| ше био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих п |
| ље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и ни |
| а одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и глед |
| ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај бољ |
| е што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знај |
| } Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђ |
| својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овак |
| усте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У |
| и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још кра |
| правимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Р |
| не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога |
| ити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, |
| ацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао руп |
| „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту |
| вим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове |
| и...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада |
| ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у |
| о, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита |
| адиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко ум |
| (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има д |
| > — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или |
| !..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С кој |
| hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које ј |
| </hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврни |
| це?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где |
| — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешир |
| } Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напише |
| !..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините |
| ?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините |
| {S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А |
| {S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега ј |
| } Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује? |
| i>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да |
| .{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: |
| реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т! |
| ..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S |
| S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} |
| те му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погле |
| ..{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова |
| вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!. |
| ите: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако с |
| ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S |
| е и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се куш |
| — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} |
| ите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столи |
| у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица |
| а и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Каж |
| и ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столи |
| го какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како |
| во <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Гд |
| <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је пи |
| ђите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је п |
| S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?.. |
| писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о |
| да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта |
| т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и |
| још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слов |
| слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!. |
| ..</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?. |
| д ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од ч |
| о какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше! |
| ите: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите н |
| е ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и |
| е ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п |
| S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слов |
| S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и сл |
| .{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и сло |
| {S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико |
| ..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и |
| Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова |
| {S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и сл |
| {S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова |
| S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и |
| Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слов |
| S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се угл |
| } Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку |
| ђите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова к |
| } Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и сло |
| S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не мо |
| {S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и с |
| ..{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам пока |
| ђите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова |
| {S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и сло |
| ане написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S |
| џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!. |
| корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво |
| д ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим н |
| ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л! |
| hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које |
| на рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S |
| ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi> |
| .{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има н |
| ано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово |
| о није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта |
| S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је |
| ..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико |
| .{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у с |
| го другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} |
| {S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите букв |
| узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је |
| {S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете на |
| да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то д |
| <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледа |
| <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му о |
| А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је |
| {S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} На |
| у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет |
| е ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} В |
| ут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?. |
| {S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Ш |
| Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi |
| м уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је л |
| ја је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим |
| Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одм |
| о.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је |
| атраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!. |
| о се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што |
| у у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то сл |
| {S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређи |
| пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А дру |
| једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!. |
| и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврни |
| ебе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му |
| Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочи |
| ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете |
| испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у бу |
| да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, |
| о!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А др |
| огледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које |
| а је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно? |
| ..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</h |
| ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} |
| колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему де |
| запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ов |
| е речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</h |
| их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажи |
| онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, |
| ло другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да ва |
| е и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове т |
| т нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по руч |
| ина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, пе |
| децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку ма |
| што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки у |
| песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или дв |
| и путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутр |
| но.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да напр |
| да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а |
| и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју |
| су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Паз |
| S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него |
| ђу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пиш |
| е и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, |
| че без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске б |
| е.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у п |
| толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Јо |
| љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — К |
| јте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још ма |
| о! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опе |
| су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он |
| шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо |
| уша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политич |
| еља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани г |
| {S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви |
| ајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, о |
| а, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после ниј |
| в. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Как |
| олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу |
| а прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Је |
| манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} |
| } Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га |
| о и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне з |
| буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по ср |
| чере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, |
| > <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друг |
| ође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1 |
| рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у хо |
| цу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад |
| а тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правича |
| олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну в |
| те камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, как |
| ој.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" |
| зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од ко |
| , ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све |
| меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Ради |
| ега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Г |
| ази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како |
| први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" / |
| .{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њ |
| и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и уч |
| аргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добр |
| ери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све по |
| ника Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летва |
| е школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије |
| о од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадил |
| оди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили |
| и је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у |
| во пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што |
| говори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много да |
| прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драг |
| о Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији по |
| на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извес |
| едамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нис |
| Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе |
| .{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и д |
| о поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре |
| ва, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, д |
| и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и |
| у.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока |
| разован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје срећ |
| и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и друг |
| не школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бер |
| арк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавн |
| ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" |
| којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда ј |
| ека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје а |
| је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учи |
| зидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се |
| ки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари |
| и опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди |
| барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ов |
| овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто ј |
| слушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, |
| и су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит, |
| а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетк |
| учио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њи |
| астав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неор |
| то је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поре |
| ица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га во |
| је било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато н |
| се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место |
| ални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се |
| за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша |
| им се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да |
| ичко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима т |
| ити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки |
| је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полуш |
| Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам |
| како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пож |
| послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрв |
| и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви по |
| кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да по |
| кву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} |
| адину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичк |
| И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбо |
| и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека |
| уморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем с |
| а и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{ |
| ц“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољег |
| га ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад |
| .{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које |
| диша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече |
| е пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дош |
| још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у свом |
| ине сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем |
| у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била |
| ву је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb |
| ни, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До ск |
| } А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слуш |
| ли обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често ра |
| о најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културн |
| етку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви |
| ту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, дода |
| начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, |
| ака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље |
| ам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се у |
| ен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па |
| <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбољ |
| ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао с |
| еко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и табл |
| и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико |
| ао и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали |
| и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он |
| 9" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили посл |
| га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много в |
| ко нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала др |
| ша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад |
| даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} |
| пљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведе |
| а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи |
| о желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а |
| да је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуш |
| за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здр |
| {S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти |
| те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником поз |
| околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава |
| њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и |
| ами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све виш |
| ог камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио |
| ната; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављени |
| им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мал |
| ми замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалос |
| ad>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xm |
| еће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, |
| одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брд |
| атле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће |
| брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се |
| у одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све |
| учи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи учен |
| од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доб |
| те најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога б |
| ародна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува |
| села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S |
| вољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, |
| у јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако |
| јвеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" /> <div |
| још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с он |
| у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим |
| абаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се с |
| а! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте |
| о он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем р |
| ме њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, бра |
| неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а дру |
| великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш |
| <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадо |
| } И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима |
| су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S |
| воју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: |
| роди њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од |
| ако се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} |
| и има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каж |
| е само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно посто |
| совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{ |
| кој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш нар |
| ас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у ред |
| ну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за н |
| више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда |
| даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске |
| више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да |
| " /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Рад |
| љ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми |
| и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици мој |
| а личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> |
| у хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он д |
| око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само |
| доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко |
| он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што б |
| цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она |
| о га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци |
| стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све прав |
| о и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се разви |
| а то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; по |
| сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} |
| ја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно |
| с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, |
| и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је и |
| редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе |
| га су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркв |
| , где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, ко |
| и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда |
| и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединств |
| особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној шко |
| а, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти ов |
| општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометри |
| ате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, д |
| о, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се л |
| боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово в |
| а јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и |
| налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су |
| рад а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједн |
| а волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре |
| ше да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ак |
| нац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се |
| .</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи |
| {S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија сн |
| човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у с |
| брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> как |
| се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на |
| итичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер |
| и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, |
| <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та |
| але низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде ш |
| изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можем |
| ивети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи |
| и.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Да |
| " /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А о |
| зостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испун |
| иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} |
| давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове |
| у ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </d |
| .{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла |
| диши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столар |
| што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека. |
| а не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да друг |
| оју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио св |
| арских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>ју |
| руштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина |
| беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.< |
| поље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша |
| аче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени хр |
| у, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена |
| и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих в |
| м по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па те |
| ку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и |
| е од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбо |
| S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а м |
| ће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али |
| /p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другом |
| трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича |
| а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Дани |
| своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како с |
| е и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме |
| да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу п |
| е.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чек |
| ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најп |
| оже и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило |
| во је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје сел |
| ead> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а б |
| воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њин |
| друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном стр |
| вакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се по |
| малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало кор |
| му нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снаг |
| места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и ма |
| ућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, |
| дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, је |
| како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi> |
| овенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на сл |
| Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ |
| школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без |
| и деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има д |
| ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њ |
| S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не |
| сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S |
| у твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, м |
| <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и о |
| ји.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви с |
| /head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S |
| и зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су н |
| енидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{ |
| d>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговар |
| год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} |
| е нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч |
| них <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прош |
| 0" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове |
| Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Си |
| главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви н |
| осле које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним ств |
| его и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, |
| да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па |
| ру Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која |
| мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нем |
| ом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он ист |
| да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће д |
| код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде |
| ју и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пр |
| и после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на |
| је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога |
| крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у поче |
| сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| оче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео р |
| брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је в |
| о испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари и |
| у како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли |
| ћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешт |
| е, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао у |
| агорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле н |
| у како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благоде |
| до и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше |
| на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у |
| е мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер ниј |
| а је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад |
| теривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ј |
| прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме нез |
| вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни бр |
| је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, п |
| се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се п |
| наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора |
| S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да |
| ше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за н |
| аваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и |
| е.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињен |
| н свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметни |
| же радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S |
| А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} З |
| д).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у |
| мах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али |
| адању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то п |
| ајосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше |
| само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi |
| ле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже |
| о ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћ |
| тије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а |
| да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најле |
| .{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S |
| велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати нег |
| ету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да ј |
| и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило |
| Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако ј |
| а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту у |
| увењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи сло |
| смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући у |
| ну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за суш |
| ивите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си |
| и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне ра |
| ема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њ |
| тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике д |
| а рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!. |
| ења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пр |
| у и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмам |
| друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то |
| ади.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да град |
| ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепш |
| од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситниц |
| самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље |
| силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, |
| у највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у ц |
| и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су |
| ачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готов |
| да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телегр |
| еде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде |
| } Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S |
| и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" |
| тије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредел |
| о ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) о |
| емо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и ста |
| , уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако |
| ад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе заг |
| је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет |
| олико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је |
| прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у г |
| к се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и ос |
| > <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била |
| јеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на в |
| га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад |
| е у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опр |
| :{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су до |
| старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Рас |
| дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даниц |
| брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, ш |
| ло, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не ум |
| ну, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године ни |
| ник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша ј |
| сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па са |
| сте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро |
| да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о за |
| њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас д |
| ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а |
| ико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће н |
| у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и неми |
| своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети непра |
| жио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима |
| учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче д |
| знео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић слам |
| у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је заг |
| иша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, |
| учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца н |
| како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на н |
| во онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разум |
| свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича |
| Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећ |
| чи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, |
| чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, |
| огатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је замен |
| Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за |
| оји их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда |
| зми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за |
| и гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из варош |
| акшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се |
| али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима |
| месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба д |
| ао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дат |
| оград, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, |
| е и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш |
| у.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста |
| Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Р |
| носе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако |
| се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пије |
| а одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи ж |
| екретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо |
| пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — |
| део свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и |
| после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да |
| у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде |
| стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има дов |
| нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водил |
| у путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле |
| а архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским |
| Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали св |
| оричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки ра |
| трмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У поло |
| о дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда |
| се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које на |
| воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Р |
| још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовн |
| у, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу з |
| најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га |
| ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на |
| ша напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде |
| е Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за |
| оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је |
| д тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад с |
| ве, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима |
| адиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, ко |
| S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се м |
| S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који р |
| а добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="cha |
| риновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Нај |
| м што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А |
| т чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред |
| Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он |
| јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи |
| ај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице |
| ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози |
| а мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, веч |
| о да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је |
| се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо |
| Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, З |
| м ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша ј |
| је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћуп |
| цу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загор |
| свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} О |
| <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, к |
| е у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, |
| о.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} |
| ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали к |
| је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а |
| . А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само |
| е ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окући |
| после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; |
| hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу велики |
| је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да и |
| лу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте |
| <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} |
| у по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону стр |
| p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а посл |
| ли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако за |
| се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта |
| учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда |
| јао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покроп |
| еторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> |
| зред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну |
| ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао на |
| алеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на |
| та до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну ст |
| дају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћа |
| оворио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији |
| е га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поз |
| загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а |
| о и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с |
| сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао |
| време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао п |
| то може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с |
| n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} К |
| кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi> |
| кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А |
| родаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком |
| о први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе |
| олицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на не |
| , што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се |
| ште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито |
| i> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се |
| ако се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у бу |
| о <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к |
| сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу |
| изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато |
| у у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће т |
| а му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу |
| да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађи |
| .{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?.. |
| те, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад |
| <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад |
| нија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с |
| .{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините нај |
| и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекр |
| дао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb |
| ет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за но |
| пију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче |
| ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе |
| ју више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учи |
| ра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, |
| о ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако |
| је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <p |
| х почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту с |
| направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад о |
| i> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је |
| што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, |
| ад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40. |
| на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће о |
| говори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не |
| јом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па он |
| дравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне |
| а ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и |
| ике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се наме |
| сти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите |
| ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам в |
| се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле мо |
| старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године |
| к, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна шко |
| се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села по |
| ли и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али с |
| н Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То м |
| ад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на т |
| жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за ц |
| чно му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно. |
| она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почета |
| ством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За |
| инито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да |
| у, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изн |
| ву клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе |
| адиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи |
| и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој на |
| рстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш та |
| укао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима |
| дио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, |
| рту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с др |
| а и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученица |
| ет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика |
| {S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, |
| то је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p |
| г кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село |
| било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је п |
| ј средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно |
| не коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја |
| адова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други с |
| ната у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души |
| чи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви |
| ше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се уг |
| а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне вели |
| нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним |
| ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} |
| носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не |
| осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње ср |
| претка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свог |
| дном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| 2_P10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" x |
| ине</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и |
| <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, т |
| илијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="3 |
| пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечер |
| S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и |
| човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као д |
| Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвор |
| чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде |
| на, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Истор |
| осле митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или |
| жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан ј |
| ин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али |
| или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима ил |
| оп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међ |
| почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, тече |
| звадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке |
| он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало |
| ек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она |
| ло у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и су |
| е своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева |
| е; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месец |
| други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с глав |
| ичице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је најви |
| понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима |
| .{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и н |
| вету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још мл |
| покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, |
| ио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџб |
| ања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити дру |
| а има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него |
| у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће у |
| етврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша |
| дан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здра |
| адишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова до |
| си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити друг |
| {S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, вид |
| остраном вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школин |
| бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највред |
| ти ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Н |
| или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знат |
| је запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту |
| <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и |
| е, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и З |
| кога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— С |
| есте лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станик |
| да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе о |
| ли, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кме |
| у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних р |
| није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о |
| , него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемил |
| том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а д |
| сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су |
| ми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Мил |
| ченике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А дода |
| душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, кој |
| бавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на те |
| о.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> ста |
| дно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме г |
| вота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, |
| {S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S |
| Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажит |
| м се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равни |
| ц иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досе |
| е напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на л |
| е дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код стол |
| који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и ск |
| и као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p |
| е букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А |
| т и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прела |
| рње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> < |
| све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су до |
| у у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу |
| ао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, |
| је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, |
| здарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли |
| њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први |
| не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан раз |
| черају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} |
| домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје пос |
| е камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога |
| тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено пог |
| е да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога уд |
| тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, |
| у и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даниц |
| с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они |
| д чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Б |
| о покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не |
| далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова о |
| а их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење |
| у.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико |
| Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеван |
| човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте св |
| ита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Ради |
| ите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, бу |
| ла слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здр |
| да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Пониз |
| ав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помис |
| ецу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи |
| и шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не |
| расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имам |
| ву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> < |
| купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они |
| арија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече г |
| а виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет п |
| ...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?. |
| немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекај |
| се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хте |
| нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај зд |
| .{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} П |
| ико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после |
| народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у ти |
| бро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, |
| ко далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будем |
| пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} |
| о играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни а |
| тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то ист |
| 3</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДР |
| вет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} |
| звани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да д |
| открепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном р |
| њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не б |
| што је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" |
| hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било п |
| калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одгов |
| Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из |
| сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? ( |
| а у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато |
| ње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађуј |
| по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље... |
| тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље |
| ле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даниц |
| ања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме |
| ју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми |
| икола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, гос |
| ку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити |
| бе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још в |
| у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груј |
| А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша |
| им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печата |
| емамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке мол |
| /hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му сло |
| } Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би |
| ивели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> |
| и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први |
| сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужим |
| ите овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо свој |
| пет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју |
| Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ О |
| , пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зат |
| и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцегови |
| Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко |
| нгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима |
| а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особит |
| у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа. |
| и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Ради |
| имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао с |
| и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да на |
| ате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и в |
| кола!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу на |
| Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Ни |
| јвише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одмо |
| .{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами |
| почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу пр |
| ашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у с |
| И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, |
| >— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али |
| вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су |
| коро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} |
| е извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добр |
| ћ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно |
| ја; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и |
| те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И |
| ах: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети к |
| >— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разгово |
| сподине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и |
| , као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, |
| има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, ш |
| осподине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиш |
| i> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>уса |
| чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, |
| Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље |
| е.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши б |
| нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| , и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да |
| могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није кри |
| и нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“ |
| пита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и |
| иви, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да на |
| кви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} О |
| pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Ко |
| емо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су на |
| речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа о |
| ина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, |
| е, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и сви |
| где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово |
| многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет о |
| е допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као он |
| S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а |
| траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да ор |
| зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Је |
| утамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеко |
| да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Св |
| ала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви р |
| о и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, д |
| че, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што г |
| е, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А л |
| зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А најви |
| едмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све свој |
| не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, |
| јним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, н |
| А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако |
| ешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењ |
| радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају |
| „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ак |
| овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S |
| узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Ра |
| ља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је пог |
| И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да стра |
| сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,< |
| више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили |
| самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи |
| : ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити |
| е Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање |
| огли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду |
| сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу |
| спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намешт |
| буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће дол |
| нда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> |
| ош једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му |
| те а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поч |
| показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их н |
| страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу |
| довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него |
| ризвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се |
| било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра |
| ије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе |
| есечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за |
| дић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да |
| већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци |
| у скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, |
| и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навл |
| <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он |
| је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере |
| ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује је |
| (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показуј |
| је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премиш |
| ајдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb |
| могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио |
| ју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а дру |
| Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако |
| каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад от |
| да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађ |
| } И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршав |
| увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и |
| обе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ов |
| иша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} |
| идим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — |
| постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветр |
| но и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеос |
| с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и п |
| ла, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која |
| а као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотреб |
| учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре |
| јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво |
| али и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столов |
| и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредни |
| е Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све ур |
| кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега под |
| етврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И так |
| мешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и дру |
| ви камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља ст |
| штање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по |
| S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ |
| за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање к |
| беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. |
| и.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило |
| прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су |
| ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, п |
| седају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</ |
| мештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим пова |
| зили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, он |
| другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ла |
| њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодб |
| јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове с |
| ло; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здра |
| у дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, |
| стало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном прилико |
| у.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, |
| љубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблаз |
| питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одгово |
| ита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нан |
| >Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Са |
| жише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више ни |
| а и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децо |
| а родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишн |
| у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили |
| Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље |
| ши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаз |
| </head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачк |
| дини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешк |
| и поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не з |
| руга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S |
| е, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} |
| томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе мл |
| засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по око |
| д око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S |
| раде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исец |
| имо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на |
| имо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја м |
| тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чи |
| стра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мај |
| н беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџ |
| рили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „жив |
| ара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше вл |
| јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбо |
| осле тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовим |
| а му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су ра |
| ако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па |
| а и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања |
| и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Пед |
| и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с табл |
| м и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у |
| очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| аци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Ради |
| оли.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у ш |
| и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не разви |
| нализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и та |
| код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамти |
| И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, п |
| и дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине |
| } Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, |
| .{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како с |
| Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је ст |
| молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто о |
| ијало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма к |
| после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњав |
| ђе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi |
| и лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри |
| ајпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било ј |
| то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде |
| опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршен |
| ује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к и |
| ке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша ре |
| ше!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га |
| ем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пази |
| {S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, д |
| } Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазит |
| .{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово |
| га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га |
| напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е |
| — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ће |
| с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат |
| ли велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испри |
| у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних < |
| ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да и |
| /hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реци |
| мпано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{ |
| .{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштамп |
| крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с. |
| {S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</ |
| мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо чита |
| и од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је |
| .</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиш |
| ме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам пору |
| учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“. |
| сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви |
| авао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља |
| p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Шта |
| тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато мо |
| пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. |
| маже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ет |
| ако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оста |
| а напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} |
| и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И |
| ују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско у |
| >а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко |
| ..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако |
| моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише |
| те каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да |
| да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</h |
| да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</h |
| ете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</ |
| д се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко ум |
| да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете |
| ад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко |
| ад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се ка |
| ад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S |
| ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите табл |
| да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</h |
| се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S |
| ад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} |
| ?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</h |
| л): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо |
| екне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој та |
| кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{ |
| i>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем < |
| аже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је о |
| ује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} |
| жем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n=" |
| е чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и |
| поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Рад |
| могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да |
| ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите |
| во „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Заго |
| и код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника св |
| .{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако ради |
| то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — |
| S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к |
| еру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{ |
| рве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учи |
| еба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Госпо |
| школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у |
| тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви |
| каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</h |
| е каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?. |
| рану.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите |
| је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите |
| је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га |
| е чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, ( |
| } И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га о |
| е је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?. |
| оје је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово нап |
| i>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} Н |
| Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} |
| едне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту |
| А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је |
| те сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта ј |
| )?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <h |
| д отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. |
| дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!.. |
| } А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оста |
| а код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли м |
| т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад |
| .{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{ |
| .{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? |
| најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба |
| речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај гла |
| к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи ист |
| S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А |
| емо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; са |
| о тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најп |
| бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е |
| }Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!.. |
| i>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!... |
| >?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова ч |
| оћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} |
| {S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>! |
| } Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} |
| га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</ |
| Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује к |
| запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди |
| запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђ |
| запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с< |
| е запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Н |
| да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га |
| како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?. |
| како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем да |
| ео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад с |
| i>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквар |
| i>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} |
| } Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} |
| >?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи < |
| .{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их ле |
| !..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} |
| <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} И |
| да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши |
| лово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, |
| е ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <h |
| во како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите |
| ите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <h |
| ед, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је с |
| д венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Е |
| {S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</ |
| исали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су пи |
| та!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је с |
| код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је с |
| од цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ко |
| слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ев |
| д џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И о |
| <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су испи |
| <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово сл |
| <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово |
| ише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које |
| ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} |
| то је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</h |
| м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} |
| /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљ |
| i>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi> |
| ..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} О |
| них <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових триде |
| диша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продуж |
| S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема |
| } Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има па |
| амо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто пр |
| и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је по |
| с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно |
| апоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с |
| кшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањ |
| ала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је |
| ого људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{ |
| Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{ |
| S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца |
| а ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовну |
| да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се з |
| ад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на до |
| квар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S |
| о два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика с |
| да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на св |
| дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова шко |
| или се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницим |
| одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле н |
| е мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разуме |
| И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и в |
| о га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S |
| ине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљ |
| , без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на |
| с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у рас |
| И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачуди |
| оници школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они |
| дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од |
| Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с |
| а да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такм |
| его неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S |
| } Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша реч |
| есме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако |
| шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од о |
| кле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако да |
| граде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јест |
| и се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варо |
| сту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу к |
| ајтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома |
| ло, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро |
| ад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми |
| ке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да м |
| и било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и |
| авао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш |
| уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p |
| и покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један с |
| не пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се |
| шта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни |
| Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да с |
| и видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава к |
| и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенс |
| е и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може д |
| е свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки има |
| долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као в |
| ишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две по |
| ле.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже |
| се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из |
| који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Зе |
| кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не |
| о оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а п |
| дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе |
| је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од бла |
| а до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, |
| кој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један мет |
| них послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону |
| зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у дале |
| </p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} |
| свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за ку |
| ржава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и |
| лемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и |
| е да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења |
| таде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу мо |
| кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да |
| чините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направ |
| дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одго |
| коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње глав |
| ? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо з |
| о смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="chapte |
| у слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али |
| тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право |
| а је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад |
| што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда пос |
| Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у |
| таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако тр |
| почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет де |
| у, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, |
| ам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> ра |
| како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} |
| по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десе |
| од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њин |
| го рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме |
| е било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему |
| буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и пита |
| о и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега |
| едећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, д |
| и и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, |
| суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Је |
| а праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} |
| ?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано |
| ите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л са |
| во <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi |
| " /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi> |
| Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишит |
| ите сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крс |
| правите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котур |
| Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и |
| те још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има |
| те још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направит |
| ли да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S |
| i>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите |
| шите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Ха |
| а свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи кру |
| је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа |
| Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећ |
| не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне |
| едно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л с |
| и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разго |
| е направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?. |
| е понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садит |
| де тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбољ |
| уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зат |
| ица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак на |
| после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су |
| у вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, а |
| т - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што тре |
| лико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да |
| и да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете |
| одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури |
| а.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеш |
| као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће |
| асности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S |
| абла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и |
| напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из |
| дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше сти |
| само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе |
| ељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не с |
| му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врат |
| ом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу с |
| иша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и |
| ић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, |
| метара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугач |
| старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се дец |
| казује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натра |
| и заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад п |
| Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да ка |
| назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и к |
| е моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брз |
| све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напред |
| че од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из гру |
| један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите |
| „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно |
| ва! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — |
| ек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије |
| и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате на |
| зад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десн |
| онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем д |
| Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете н |
| који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите с |
| иђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их |
| рви — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за ру |
| како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</h |
| ан — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} |
| мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки д |
| у!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двоји |
| љењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље |
| а не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у то |
| , што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, |
| р, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља. |
| ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не |
| у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих |
| уштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизо |
| така, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она к |
| да.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вре |
| што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како |
| теник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и |
| о поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој |
| ивот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену сво |
| ако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети |
| у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико ви |
| менарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијал |
| а живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно |
| ој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли м |
| празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа |
| .{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напр |
| могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самог |
| ко се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у жит |
| у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напред |
| м, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје |
| у него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад нем |
| апаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, |
| је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многоброј |
| или програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага деч |
| што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напре |
| вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од |
| више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Ве |
| ретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, ра |
| оричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и |
| може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Ј |
| ислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те м |
| ујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очуват |
| су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у н |
| богом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем |
| што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и о |
| је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} |
| лу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и |
| оричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле уз |
| шен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у с |
| и његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> |
| је чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим |
| о путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добр |
| ебом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо |
| , „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих пре |
| т.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p> |
| ше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда |
| акле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Ро |
| d>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с вел |
| плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани ску |
| лањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p |
| воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс ба |
| лико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео |
| за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} |
| , мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за нап |
| и да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: |
| d>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарств |
| али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село |
| у.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од оста |
| били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и мла |
| посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и |
| ци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је зара |
| сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као |
| е могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из д |
| жени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у шко |
| других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су |
| пао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и |
| пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{ |
| и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p |
| а живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, ш |
| гледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на д |
| постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четир |
| у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </bod |
| ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру вој |
| ује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује |
| рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за ж |
| дравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља |
| квом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>П |
| у и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему на |
| народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе |
| о може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, |
| аду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе |
| ињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не че |
| не <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И а |
| и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда |
| напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type |
| мо у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div |
| снову за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео с |
| е и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитат |
| је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако з |
| ако радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за |
| о онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само јед |
| от, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, не |
| сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на ме |
| ичкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која д |
| имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изнала |
| } И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, |
| з њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија |
| их села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних по |
| моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се |
| бља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у |
| најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних изб |
| али у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојш |
| их генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу |
| рављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> <div type=" |
| Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и н |
| мтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад ј |
| е бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала д |
| арод наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> д |
| манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркв |
| аде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{ |
| направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница з |
| дну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише |
| е.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних |
| аше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за |
| јевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најп |
| ио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут |
| љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озби |
| истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у зад |
| да би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и б |
| деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </d |
| <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у ш |
| е, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и |
| од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на те |
| ле кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и |
| d> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи о |
| пет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се врат |
| сти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади |
| ад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у |
| <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су |
| че упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране |
| ши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда |
| , и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходн |
| орење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питај |
| да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он |
| .{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда на |
| ни други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Истор |
| амести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све |
| ло имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, |
| ка јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, |
| ао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дај |
| Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим |
| Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да |
| ет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улаз |
| свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и н |
| га код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све шт |
| ао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљ |
| стурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад |
| нистар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша п |
| ор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пус |
| та капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су в |
| мена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И |
| и чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање цркве |
| о да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јан |
| <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с други |
| вадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: |
| и и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то |
| ирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, |
| буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био |
| ш човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту стран |
| живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он м |
| И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и |
| они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да |
| ратског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у |
| родима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би л |
| е „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <h |
| аја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се |
| и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша |
| S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није |
| народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријате |
| ницима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је о |
| села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младић |
| ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па |
| уто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његов |
| пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога |
| .{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако |
| е, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постара |
| нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога. |
| и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одо |
| у терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како он |
| ј земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо |
| у.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Х |
| осле је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће |
| тивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слаж |
| помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у |
| је шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је |
| но, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе |
| све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад в |
| ша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално диг |
| у је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још |
| продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите |
| редставници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која д |
| говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; |
| у.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не |
| панцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкам |
| ви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају ни |
| љеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> |
| е, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И |
| но.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и кој |
| литве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отв |
| бе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да |
| собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово < |
| мах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они |
| {S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај |
| казивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је д |
| томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини. |
| едан такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је |
| чке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо г |
| што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се м |
| другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена ок |
| и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи |
| авичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим с |
| мо <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан на |
| .{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ |
| бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не |
| меном“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући б |
| мо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, |
| своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се |
| о, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: |
| ле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући < |
| дом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава |
| Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да к |
| ди.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се орган |
| м смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на |
| њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен |
| вној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој зг |
| а.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима о |
| {S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да |
| је учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети |
| ћивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у ту |
| {S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада |
| и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је |
| це своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па ро |
| елима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb |
| ећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} |
| ter" xml:id="SRP19102_C12.8"> <head>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има |
| а да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, сам |
| е све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> |
| се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „ти |
| — Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко |
| из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево гов |
| спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове |
| "> <head>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, |
| сти.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да |
| ује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није |
| и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду |
| треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За |
| ки говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те зем |
| та је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те ист |
| стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов нам |
| ка и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вред |
| а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог |
| ...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да с |
| нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћ |
| странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капу |
| тинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише |
| бично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не |
| непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се ч |
| правку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да |
| р.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} П |
| неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говори |
| има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он |
| ши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у |
| е упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да |
| овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, |
| ду своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа |
| буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И |
| сле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачув |
| ожењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, |
| више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како |
| м и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћ |
| у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и и |
| и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо да |
| же помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па он |
| сника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом |
| аси жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село |
| {S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је |
| <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још |
| ђена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у сво |
| је остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали |
| долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ћ |
| и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала ва |
| и да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање |
| инимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не ум |
| е!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који с |
| а и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре ка |
| {S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет век |
| век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово круп |
| о свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за |
| реча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош |
| откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пу |
| Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, |
| се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и н |
| јду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико мога |
| не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки |
| е да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се |
| морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни раз |
| просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу |
| се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би |
| И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, |
| е између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је бог |
| а, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о св |
| есетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у |
| има и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па у |
| проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не |
| х, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема при |
| овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се |
| е знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули с |
| и и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S |
| ра поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ. |
| } Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; |
| “.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу с |
| дном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их |
| сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год би |
| S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S |
| вање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун |
| а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може би |
| } А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пуш |
| зучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направ |
| све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не сам |
| p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} По |
| нин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{ |
| ше није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограниче |
| васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми по |
| само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што ј |
| врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које |
| на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али |
| и, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме |
| е сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S |
| е тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмл |
| дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" |
| уше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.< |
| дело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује |
| тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати |
| оправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању на |
| одмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвал |
| јих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али |
| нике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и |
| друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је |
| , шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља ил |
| е и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је |
| тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све |
| она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге на |
| а у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа б |
| жави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја наро |
| којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за |
| н ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, |
| вима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак |
| ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је |
| о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="354" /> <div type="gr |
| ме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или мес |
| и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава |
| ина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је са |
| напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с вл |
| и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Наро |
| ју што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских |
| рахује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје |
| предовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који |
| је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што |
| у своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој ду |
| уђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ то |
| гово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просве |
| је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти пос |
| иживати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и |
| ки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом< |
| и више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и |
| рактичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би том |
| уштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о п |
| етане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом |
| и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била |
| {S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите бук |
| уго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} При |
| ва и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад |
| вотиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Д |
| er" xml:id="SRP19102_C15.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није б |
| ована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у не |
| светитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту |
| а.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближ |
| претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка те |
| ораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповед |
| а само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ра |
| а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоре |
| “.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало |
| } И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном прили |
| је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и д |
| ченика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажал |
| отове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког д |
| > <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Р |
| е.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде с |
| Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи раз |
| } Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често п |
| го допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека |
| ну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да |
| е, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учи |
| Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запит |
| тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће |
| је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Рад |
| е најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само |
| па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, |
| аса зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па м |
| и с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово |
| ака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да ње |
| .{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави |
| изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} |
| одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога с |
| и.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове |
| ведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Пор |
| о много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет год |
| i>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и даје |
| отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се |
| и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су зап |
| кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је |
| „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену с |
| смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по неш |
| дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у мил |
| земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колик |
| с, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је |
| не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар |
| икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> |
| ла!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја сн |
| ју ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </ |
| ма више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и |
| , и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да т |
| је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испре |
| ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И |
| ас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi |
| се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он б |
| и рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитањ |
| велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. |
| ан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жење |
| е“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију! |
| ваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносит |
| а.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисл |
| ате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испр |
| го у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих |
| а сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, госп |
| } Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде |
| каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да уч |
| да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и м |
| како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога после |
| за вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу д |
| тувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, |
| да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p> |
| >, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, |
| а робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, т |
| а се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим |
| ими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је |
| Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зат |
| ори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су |
| којни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!... |
| су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| учила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после |
| То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна |
| д нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... |
| и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас т |
| мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо оси |
| па.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине д |
| и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини. |
| није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да |
| У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову |
| ге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} |
| хвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад н |
| ди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и |
| , него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да |
| кви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле |
| пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} |
| ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је дал |
| да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; |
| д или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих ча |
| ије у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материј |
| ш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу |
| е да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а |
| о, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на |
| вни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је |
| школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је |
| а плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у п |
| е и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и н |
| а читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се свак |
| ко смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умем |
| их из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто так |
| !{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још тол |
| домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> |
| свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и |
| ма, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће |
| за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и |
| ослове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се |
| амо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се |
| е занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Др |
| та прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све |
| е као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што |
| е такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже пра |
| ту не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само јо |
| рнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијен |
| то је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је |
| прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писм |
| де су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као |
| деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, н |
| ити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће |
| највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} |
| разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а п |
| , као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна д |
| народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се |
| могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране |
| “. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за |
| оње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је б |
| а.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да |
| поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Вид |
| ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживи |
| о још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није пр |
| навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате ин |
| ја тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и |
| писали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, |
| “ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано доб |
| његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша и |
| мената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му ј |
| ного близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме т |
| трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циг |
| инске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује |
| т!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; |
| „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да |
| ?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и вен |
| пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која? |
| те код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је |
| тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код |
| лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начин |
| ва!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли д |
| д преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема н |
| е има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако д |
| ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али |
| ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која |
| S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврн |
| зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда |
| о са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а |
| Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да |
| свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ ре |
| троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) |
| у, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се |
| иладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молит |
| тва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се |
| ао да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: |
| ћи.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгр |
| екао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу ник |
| говори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је |
| на су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о то |
| мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџи |
| обу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца |
| } Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегениса |
| здахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| копава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га |
| да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{ |
| м и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и че |
| лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодрас |
| ном те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе. |
| ћи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ ози |
| и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту |
| а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких по |
| а не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} |
| лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и |
| е рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде ниј |
| .{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Рад |
| одне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство изм |
| динчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што ј |
| че и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и |
| рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, < |
| 9102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и |
| тањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и |
| чење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народ |
| и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се о |
| ора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особи |
| /p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да шко |
| је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиш |
| рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</ |
| er" xml:id="SRP19102_C9.3"> <head>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у мес |
| и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радиш |
| hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом |
| ски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би |
| дају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и зв |
| дно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица |
| цима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је и |
| довољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према пор |
| он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по м |
| .{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код |
| S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави. |
| “ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала |
| даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{ |
| и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање |
| и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на стран |
| с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да љу |
| ; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и про |
| ма обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: |
| или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се ш |
| да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут |
| и по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да види |
| па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви мо |
| предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се |
| у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не |
| о и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и |
| учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} И |
| и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Он |
| у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху |
| гли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико н |
| ије очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се д |
| други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна |
| је скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа н |
| ајпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још в |
| од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка< |
| се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде |
| осле толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по |
| ава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан |
| скочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: |
| устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да с |
| пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају с |
| } Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на |
| итељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњ |
| школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div |
| >5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши дал |
| , кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Нек |
| о угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно |
| младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истра |
| и иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад ј |
| док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како ј |
| сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што |
| круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Бо |
| што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да с |
| нда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ни |
| мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за |
| умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо |
| и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пре |
| почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{ |
| ље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се ве |
| о се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима ч |
| је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом пом |
| пан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први |
| и су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му ј |
| де црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече лега |
| нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и п |
| лу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо |
| е{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупи |
| у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао о |
| а њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и на |
| неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство |
| су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јаха |
| о не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{ |
| ју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош |
| !..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко |
| ли ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста |
| овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја |
| Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем друг |
| чно плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се је |
| кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} |
| рану! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! |
| џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурет |
| ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он с |
| те, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S |
| сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и са |
| му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им |
| сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још м |
| ор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и ње |
| црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена |
| анем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига им |
| долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба |
| {S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као |
| о ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И |
| о га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господин |
| вем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио |
| Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало |
| диже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој зем |
| S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гони |
| ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто |
| н на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} |
| ерењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је сврш |
| чини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радн |
| и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку |
| на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сл |
| он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и |
| какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било т |
| место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послуг |
| у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који ни |
| амо потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од |
| о кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све ш |
| еликих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да |
| S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, о |
| њигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како ј |
| била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а |
| коли.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има п |
| о са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господи |
| ло, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, н |
| што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који |
| У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи |
| {S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку к |
| Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него у |
| дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, сам |
| није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ дец |
| ао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига |
| детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а о |
| вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неум |
| зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учи |
| шима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} |
| како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да чи |
| је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Бр |
| га ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти н |
| ми лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Гос |
| оме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> чове |
| } Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати саврше |
| аде ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала |
| ојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те |
| рисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане она |
| ју и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што |
| р приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S |
| шио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се стара |
| еним и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље з |
| и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, не |
| о су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика |
| који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве приро |
| е, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрав |
| и.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор |
| далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и |
| не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од |
| о, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили д |
| за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је |
| сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да д |
| у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатнос |
| а продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после б |
| гло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села ниј |
| векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да |
| ам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{ |
| ме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и на |
| ви.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз |
| ише прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дош |
| , да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је с |
| за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јес |
| ља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, ш |
| колу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој |
| ање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како |
| и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је |
| ћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован ј |
| нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} |
| особности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професор |
| жињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поце |
| не времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у чет |
| ва школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: |
| људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга мо |
| „Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, д |
| итао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме пр |
| 0" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у З |
| драви будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| демо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, пр |
| А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви |
| , да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и |
| будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapter |
| демо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </d |
| и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји уч |
| па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: |
| ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно п |
| у, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванци |
| пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина |
| привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити |
| је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{ |
| о шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> < |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.5"> <head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је |
| отово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{ |
| ко то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изо |
| јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци каза |
| ки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неиска |
| забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају |
| <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, бр |
| рофесор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без оглед |
| Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу |
| а да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али ов |
| ре; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много виш |
| /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да |
| ле зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича |
| и; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите |
| да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да науч |
| дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест |
| е науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су изма |
| ну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање раз |
| та и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: |
| а ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све! |
| /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој |
| није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ко младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То |
| оље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{ |
| е.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче |
| никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{ |
| д сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изг |
| е још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба ж |
| рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају реч |
| не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од |
| 143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта |
| ела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S |
| о и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко вре |
| да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро |
| господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Так |
| о је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече |
| ка велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што чове |
| знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; |
| рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте гос |
| има поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред |
| <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p |
| ељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан |
| ам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у в |
| многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p |
| школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају к |
| бри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све |
| па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Милад |
| азили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло |
| а чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велик |
| подине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ни |
| а, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да |
| ли, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код судни |
| ет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дан |
| > сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџб |
| 9102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста |
| све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не за |
| оја их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила. |
| не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни з |
| среће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха |
| шао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова |
| а вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад пр |
| Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не са |
| ам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунто |
| дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ |
| бро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо вид |
| напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у |
| после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у |
| ете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је ла |
| {S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све уго |
| права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцка |
| ри.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује |
| тате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости љ |
| ије сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одви |
| уди знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана |
| е дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше нег |
| то шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, вид |
| , шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у ш |
| м вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да на |
| мога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледа |
| лити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после од |
| да рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате |
| били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себ |
| а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато |
| {S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно |
| раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се н |
| женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујин |
| што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још |
| таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множе |
| наест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после |
| толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радил |
| те га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна теск |
| потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, |
| је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више |
| , зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и к |
| ече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осме |
| у осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{ |
| ти.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни |
| {S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јач |
| Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Ле |
| ти, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и |
| а. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!. |
| своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио |
| му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: |
| Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад пос |
| трани само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се посл |
| , ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми и |
| који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости |
| ише пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца |
| е друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и са |
| држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што |
| и и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећуј |
| ицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и сви |
| две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје |
| адишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јунач |
| зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, ка |
| рва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је виде |
| му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињер |
| одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је ци |
| га мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба |
| нжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и прибл |
| а сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и реч |
| очела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогм |
| >.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би пог |
| А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хар |
| кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, |
| о то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши |
| требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нац |
| ређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{ |
| села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дис |
| нда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="20 |
| врдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехо |
| за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу |
| с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи в |
| и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се |
| ења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличниј |
| еже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пу |
| на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па |
| id="SRP19102_C5.1"> <head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао |
| повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quo |
| ама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у |
| n>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише к |
| оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.< |
| редак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновн |
| га и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну ра |
| за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и |
| тање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} |
| ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а |
| Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи при |
| што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички по |
| мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је з |
| шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и |
| уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дрш |
| и су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из ш |
| инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав |
| е начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је из |
| т Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних суд |
| су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекош |
| су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднет |
| а вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша |
| колама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И |
| ало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми. |
| олу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је с |
| аска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону саструган |
| бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша по |
| А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било |
| ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Ради |
| ве клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на |
| видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да ј |
| рају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око |
| чините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, |
| ! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад ов |
| трану где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их |
| {S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо кол |
| оје слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које |
| ено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само н |
| ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S |
| е још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола |
| још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунц |
| у)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога ј |
| Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котур |
| авите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S |
| <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</h |
| пре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне! |
| S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите |
| ко је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите |
| под онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! |
| <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и |
| еме, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и |
| родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и |
| реба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике с |
| нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да нап |
| а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без пл |
| у се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Ра |
| на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде. |
| ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима |
| то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју |
| а онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима но |
| мета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</ |
| друге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, м |
| ину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!... |
| ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завади |
| у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, |
| се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много |
| ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега у |
| дмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гро |
| , ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много р |
| има, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зав |
| А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и оч |
| нио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{ |
| , браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко и |
| дићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и д |
| ли није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући |
| не и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n=" |
| >— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</ |
| дова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, |
| свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш |
| о је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ва |
| а их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити ти |
| ди и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели д |
| инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> < |
| е деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља п |
| им селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А |
| аш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И |
| да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад њег |
| ли тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми |
| у срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те |
| , тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није ов |
| највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“ |
| прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљив |
| видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога |
| је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми ч |
| а молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да |
| ом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је в |
| те у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно санду |
| не прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} |
| народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> ч |
| и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изу |
| је му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју м |
| и прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако |
| није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима н |
| равде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, кој |
| е.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и |
| им селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да на |
| еђу себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих |
| „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам |
| е познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласни |
| амо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које |
| .{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га |
| им, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређо |
| звијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме хр |
| се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све те |
| доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapt |
| војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш |
| те грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, |
| да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим и |
| пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годин |
| аби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{ |
| му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.< |
| а крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, |
| ке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбух |
| ом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и р |
| оје је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и же |
| земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с |
| А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi> |
| оста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацр |
| и, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни д |
| у питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има |
| ијатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, трој |
| о, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{ |
| и рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да |
| из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да уме |
| нам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад из |
| о и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници |
| за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натовар |
| ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже р |
| у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, ко |
| ча Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и |
| а, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, кој |
| овој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то |
| ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, п |
| најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи |
| зи, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а к |
| естре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији |
| а разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад с |
| сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> |
| вол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.< |
| А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу |
| ешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао |
| ћен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке |
| аш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и виде |
| b n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је |
| а писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за |
| о добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и повра |
| ворише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све |
| дишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио |
| о гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима |
| воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода д |
| е одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се |
| .{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она |
| е мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба д |
| p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су |
| дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људ |
| квога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Т |
| ови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гроб |
| {S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А може |
| !{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} |
| ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi |
| ).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стоти |
| лика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш |
| храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и |
| уно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И |
| , господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p |
| ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је п |
| ткуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како |
| о једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти би |
| пљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb |
| кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од на |
| да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па ка |
| себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, |
| да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи св |
| наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већ |
| знао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је |
| поду за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведен |
| <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки |
| Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са |
| тиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И моли |
| линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећа |
| науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били ми |
| ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да |
| да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па к |
| и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима |
| дравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него |
| отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у прво |
| урци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је |
| љао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особит |
| биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, |
| свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали д |
| и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој ср |
| цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затр |
| мо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их о |
| а и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гл |
| има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, ка |
| нице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од |
| просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом |
| овемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у |
| и су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S |
| мтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извади |
| ојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се догово |
| да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо ми |
| ма подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, гд |
| и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече |
| више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, |
| S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, к |
| :id="SRP19102_C15.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, на |
| ља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба |
| њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо |
| сну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бог |
| } Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> |
| и и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И св |
| — Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у ста |
| су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомак |
| ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и плани |
| откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако мора |
| ако су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само г |
| не радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују |
| /p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су ј |
| и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они |
| то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо је |
| откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље. |
| к пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели см |
| ољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ м |
| и.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; |
| {S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава |
| ало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта |
| ционалне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type=" |
| а допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој по |
| м и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако |
| шла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И з |
| на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе за |
| евка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и д |
| а нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринес |
| м.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колик |
| надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на |
| ашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујем |
| : народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или к |
| Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, к |
| а крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не поч |
| мо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није |
| и с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није траж |
| ку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и |
| овића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга. |
| да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совр |
| ен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто о |
| е најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и там |
| не света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S |
| с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је тама |
| како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, |
| Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и д |
| ашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и |
| наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" |
| пишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да на |
| а у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду |
| мно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њ |
| „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећ |
| вио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао |
| о,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ |
| за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска год |
| ма другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пр |
| н министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је |
| ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Ради |
| брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ов |
| редба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца превед |
| четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те |
| видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда |
| ругих воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да и |
| у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих |
| ења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе ш |
| о.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само |
| . Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава |
| плоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревносни |
| с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо |
| не много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо |
| је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} |
| иско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} |
| <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а |
| алуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb |
| и не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, оста |
| , па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим! |
| села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како |
| више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен |
| шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо ли |
| сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам |
| „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брини |
| акве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много |
| пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све ре |
| искује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја. |
| сподине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очи |
| његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно и |
| и религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре с |
| S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад ова |
| хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За шко |
| онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и |
| еста.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици њег |
| да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга |
| каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш тол |
| ели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зат |
| руги састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је |
| ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешк |
| држат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радова |
| освећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; |
| о су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <p |
| т врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Ми |
| вори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо |
| Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћ |
| више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне |
| радан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још дана |
| људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим прос |
| прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је |
| ло.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз |
| шно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио о |
| ад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече |
| ни! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље рас |
| </hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешт |
| е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неко |
| у реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год |
| две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар |
| на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати |
| </hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} |
| исте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке |
| га.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене то |
| себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на с |
| !{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то ниј |
| ок је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо |
| нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од к |
| бављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као |
| тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господ |
| во тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, д |
| , који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву |
| } И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они уради |
| из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може пос |
| .{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће |
| > <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш |
| цима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат |
| , па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће |
| де рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и |
| и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на |
| ило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисм |
| е, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би би |
| развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога |
| стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га |
| рво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му к |
| ер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један |
| та отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, н |
| .{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тес |
| бе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне каз |
| вима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само |
| , кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа. |
| у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба< |
| нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А |
| е?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шк |
| гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и н |
| напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђ |
| и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определ |
| ена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са се |
| највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек |
| о гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издај |
| мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, нег |
| ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејат |
| варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укр |
| н газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се се |
| оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим |
| вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb |
| индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гле |
| аво каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има н |
| е може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А |
| ; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда |
| је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чу |
| ви мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу п |
| ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се п |
| у у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и поли |
| право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она |
| ад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p |
| у Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша |
| двоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели |
| о ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Ради |
| огом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ |
| као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје С |
| ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зи |
| рвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те |
| то се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширин |
| Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за |
| аму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а |
| у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му дра |
| а оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; сво |
| и се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је об |
| та дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад |
| се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варош |
| ко му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога об |
| ући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свог |
| ко шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?! |
| више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и |
| у чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесе |
| ци, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се д |
| раво довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у |
| апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити доб |
| а се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слу |
| е чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађ |
| много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по некол |
| о кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, д |
| за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушај |
| аду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опе |
| ка, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, |
| агати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, са |
| ласт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад |
| рили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне |
| } Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само ч |
| њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у д |
| али у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, донос |
| азум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују |
| да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не ме |
| ма пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као д |
| чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу д |
| све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ |
| а је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина ма |
| а световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала цар |
| рела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља с |
| Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и |
| мање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, |
| а својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући с |
| јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају |
| ајобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало чита |
| је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним ала |
| е се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима сла |
| прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од се |
| , него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо да |
| вадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, гд |
| говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове |
| му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на врат |
| чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се |
| о на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за |
| довање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише |
| права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код мал |
| ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, |
| одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у прете |
| ојим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборни |
| а!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, |
| {S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на |
| арац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Ова |
| стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим |
| оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код |
| је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, |
| амена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико ко |
| и учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, |
| зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, док |
| ши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лу |
| ако да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити о |
| одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И |
| и оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте вели |
| нац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе. |
| , него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, госпо |
| т’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама п |
| нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, |
| ђује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И |
| и им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би |
| р му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без оно |
| не непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>н |
| и, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаћ |
| е на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време |
| , да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигура |
| ици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у су |
| И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ћ |
| А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, ре |
| и заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне |
| ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином се |
| и згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ |
| вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак |
| груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, пр |
| сећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата |
| огу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.< |
| ет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад ј |
| а кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они |
| по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер |
| ло.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заје |
| би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се пог |
| да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај |
| уђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Ал |
| <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} |
| те те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвен |
| ао да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму. |
| му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је |
| их понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да |
| о и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учин |
| се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је з |
| о уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојач |
| мтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете мн |
| ије ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како |
| на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници н |
| о је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе |
| !{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спр |
| њаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слаг |
| сањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него д |
| за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле |
| во на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још |
| чинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И |
| ице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се |
| Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да мн |
| не постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљ |
| /p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S |
| и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и |
| друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још шт |
| се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако д |
| аћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, |
| је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам |
| све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с |
| ита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики |
| а готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је ве |
| .{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните |
| енути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли |
| и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћер |
| ише никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пу |
| а од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не |
| рва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у |
| лета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „ |
| изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школ |
| естављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} |
| надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је |
| елу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{ |
| о на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером |
| ато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> |
| игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не у |
| е ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет |
| ашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто |
| , а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето с |
| као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени с |
| са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље св |
| рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И |
| Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјај |
| ед школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се и |
| да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се г |
| и нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко ц |
| и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, нег |
| у из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина ма |
| рису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци |
| е препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудил |
| Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p> |
| ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко раз |
| е подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, д |
| мештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума. |
| шу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пи |
| го што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске |
| ила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљив |
| је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и раз |
| још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, |
| адиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} М |
| има на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радиш |
| не на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад п |
| кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас б |
| о не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад |
| тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и пог |
| вајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми да |
| мишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље |
| а га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много |
| росветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послу |
| ану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те |
| је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само |
| учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се |
| и.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с |
| ри погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штед |
| моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки |
| Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док ј |
| ед. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, реч |
| „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели тр |
| налажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови пој |
| осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а на |
| дишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа |
| мо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да н |
| Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} |
| она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ва |
| здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша та |
| зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: |
| е“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и ур |
| Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку |
| тупније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора вр |
| ац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они заг |
| се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У том |
| о је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се доб |
| е: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сут |
| коди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропск |
| је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, н |
| баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не |
| црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште |
| и да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> < |
| вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и наро |
| или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно |
| о прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за пи |
| ајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ов |
| ат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле |
| старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове |
| штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку п |
| Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео вели |
| {S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лак |
| ла Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао |
| е село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по |
| о узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дал |
| машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загор |
| ештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што ј |
| назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви |
| ченик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> |
| после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту |
| е потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и и |
| ане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молим |
| се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да |
| ише за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здрав |
| и превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако |
| ило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и |
| Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако по |
| огао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на по |
| ова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по к |
| мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од д |
| њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и |
| и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога |
| у се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно уз |
| уга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо |
| то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и с |
| кружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она |
| сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> |
| адост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога да |
| ака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени |
| /head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их |
| јлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од по |
| јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко |
| сала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и |
| на је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основно |
| на не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb |
| прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала |
| бави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и п |
| /p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <p |
| огли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било |
| и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред н |
| дован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за т |
| у веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете п |
| S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад св |
| И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!.. |
| лепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеж |
| а и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у цел |
| може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — |
| . “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико реч |
| рабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча јед |
| hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, т |
| p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он н |
| ски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Бер |
| ганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бо |
| који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дош |
| а би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А ка |
| а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у мн |
| лободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њи |
| да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато ј |
| стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те ва |
| Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је в |
| ти силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језг |
| па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па |
| , да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те д |
| да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и |
| у нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по о |
| ога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа ко |
| , да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да им |
| еал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на покл |
| не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбољ |
| а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих ко |
| ита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо кол |
| емају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} |
| е.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ни |
| е заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах на |
| </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по |
| и казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога |
| о, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован реч |
| о хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и |
| ак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и пауч |
| е дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба |
| младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право |
| бро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те |
| како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнут |
| да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиш |
| Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро |
| а и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више |
| упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већ |
| /p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Т |
| м: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да г |
| кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују с |
| {S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и н |
| из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за |
| ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усре |
| } Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја ми |
| и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, јед |
| да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: |
| друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја |
| лима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направи |
| ављена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S |
| а, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу |
| Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је уве |
| ши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бе |
| у а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их |
| > <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још |
| ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, |
| да и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад н |
| и и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други |
| им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше |
| нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три |
| тив народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и |
| т и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш к |
| у како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— |
| Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а |
| </p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док |
| } А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много за |
| укло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покл |
| стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отк |
| је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, д |
| орио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; |
| з народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одгов |
| не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар ни |
| у, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S |
| екао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој по |
| мо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које |
| а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да с |
| ечја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за к |
| и, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би |
| а усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни са |
| Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и |
| {S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>про |
| осили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n=" |
| > <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, |
| мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} |
| мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> |
| људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до с |
| утем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S |
| ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините ш |
| тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на че |
| су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства м |
| пи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја |
| ди не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају виш |
| камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се т |
| , господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт |
| другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да |
| мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још |
| мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, н |
| а и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила |
| е, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и ле |
| н рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и |
| му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} |
| ћи као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђи |
| о није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућива |
| не штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S |
| Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="1 |
| > <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу о |
| S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а п |
| е па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да |
| је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет доне |
| е читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и |
| ве моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила |
| и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n=" |
| овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он |
| уши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да ба |
| дајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сва |
| ца били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске |
| ао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду к |
| змите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на г |
| разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на вр |
| ?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три |
| , а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет о |
| ј судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове |
| Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га ожен |
| али да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „а |
| врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев гл |
| колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за п |
| оставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> |
| ији</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји |
| забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их |
| створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учите |
| S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и М |
| спитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Мо |
| питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на ср |
| ло Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали т |
| диша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње |
| за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се ка |
| министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, шко |
| ош дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Т |
| > <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Ка |
| поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње к |
| даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него к |
| колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећен |
| отиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створ |
| ам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи |
| .{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога |
| де једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све доб |
| ја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се |
| крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво |
| S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове он |
| азе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, |
| убре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину |
| и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени |
| адити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу с |
| и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може |
| ио јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он изврши |
| ако се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А најви |
| те још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од |
| неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и дову |
| били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; с |
| да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово |
| ако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле п |
| елу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице. |
| о све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се сто |
| и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{ |
| ио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и |
| љене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад |
| ар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, к |
| а ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек м |
| законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, |
| повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свак |
| ле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест |
| тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{ |
| молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{ |
| напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, |
| готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их из |
| умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“ |
| вом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник дан |
| научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешт |
| да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас. |
| ом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то о |
| хне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога |
| знурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и |
| оптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже с |
| ји не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су |
| мају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он |
| стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није |
| ривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислуш |
| ајлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме |
| тало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута |
| га, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од с |
| и?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Ос |
| апомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{ |
| о нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су |
| да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерам |
| е жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је |
| брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо |
| S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" |
| Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снаг |
| моме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о |
| опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот. |
| равити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни о |
| продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — св |
| те народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она на |
| , да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у о |
| чкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ |
| еко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је ш |
| а.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу |
| алтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} |
| удем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се |
| оју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — |
| !{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и |
| у, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, |
| семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај |
| .{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу чес |
| диша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га те |
| ћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> < |
| почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и с |
| о и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно |
| ије љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314 |
| бодној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би тр |
| ашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућ |
| јбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти |
| исмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а ка |
| /p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> |
| >„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као |
| јатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз вл |
| е се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и неча |
| S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и |
| е да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на |
| под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити |
| све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете |
| дити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кме |
| а и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста |
| окле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их |
| етена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнај |
| о, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њо |
| колу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо при |
| , које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове |
| ди.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман расп |
| це и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да |
| „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, |
| а макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам |
| ојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножи |
| био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош д |
| прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него |
| сте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За |
| ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, ка |
| “, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и |
| Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него |
| радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и |
| } Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком |
| иша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грли |
| рости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш ло |
| ком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А |
| собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и там |
| и.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него град |
| не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На тре |
| .{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} |
| смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не |
| у од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поп |
| господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је гради |
| упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатн |
| е и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ чове |
| ште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш к |
| и: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: |
| : <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, ча |
| у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и в |
| неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчести |
| е не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша |
| вога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљ |
| ђе и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, |
| му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек |
| пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да |
| } Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} |
| додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му ов |
| аје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све |
| , и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у |
| се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува |
| пе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама вали |
| о је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на п |
| није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да д |
| мате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године |
| уће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело |
| јка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и ода |
| ије много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије има |
| им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био наба |
| а због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из сел |
| у; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и крета |
| ећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га из |
| аспитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је же |
| ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младос |
| држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде |
| они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него |
| сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и пес |
| е у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из |
| о и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке |
| ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи ко |
| атним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема сло |
| с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и |
| лепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мот |
| ; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише |
| ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у |
| к највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађу |
| чари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за |
| ок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и да |
| > на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то |
| они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} |
| је од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко глед |
| оље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па те |
| А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, |
| огу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, н |
| ј радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и ис |
| које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу сво |
| /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, д |
| свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога |
| страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја |
| Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n= |
| рају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и т |
| ла као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро |
| е све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунто |
| мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпу |
| S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ |
| заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он г |
| е и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</ |
| њску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај |
| колу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место |
| жемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није |
| ао газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да |
| да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево |
| ити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био |
| шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда |
| ити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне с |
| уштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да |
| таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> < |
| ихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топ |
| ају; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} З |
| них бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у ко |
| Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не о |
| е ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућ |
| ша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="27 |
| у више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} |
| који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако |
| их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате |
| стора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: о |
| потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.< |
| , њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} |
| њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се та |
| рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се он |
| ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што има |
| пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пче |
| је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишин |
| и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и сп |
| којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слаби |
| он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни |
| то шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ва |
| ме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; ј |
| је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S |
| ело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле |
| браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, нег |
| аблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва |
| ароди и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и жив |
| речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији |
| ај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и в |
| е алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то г |
| ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Је |
| је!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви |
| е би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и т |
| ет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а к |
| обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платн |
| у пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч |
| казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одме |
| љем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и г |
| још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти наро |
| геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливад |
| ви, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те |
| буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И за |
| не мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао |
| се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пож |
| } А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе |
| видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и |
| нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и |
| то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него пол |
| све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; |
| ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, |
| ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и |
| е данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо је |
| реба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује гос |
| разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору поз |
| ; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учите |
| иле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те |
| ажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је |
| нимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели св |
| није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек |
| дите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако |
| је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да |
| рећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, го |
| ет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{ |
| озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} |
| и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због т |
| нералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по |
| авилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Р |
| оди, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћ |
| бри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре |
| и.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да |
| ске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их |
| љака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али |
| ча.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, т |
| љавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у о |
| о нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имам |
| е ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрт |
| , то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову |
| цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај |
| ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу ка |
| ом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље н |
| S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје |
| о, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису |
| о тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље харт |
| ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш |
| ори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код |
| а теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, |
| {S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и треће |
| ст зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те зва |
| ад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то сел |
| у је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло |
| , и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом |
| дам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него |
| а озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им |
| ти, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести |
| прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да |
| „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него д |
| ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави бе |
| дари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и ме |
| четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади б |
| римили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао |
| е добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, |
| ...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и мл |
| <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали |
| могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је |
| о само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио |
| колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните |
| и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у ду |
| то написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјав |
| ворило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у жив |
| .{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса. |
| о, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да п |
| ш нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их |
| кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља. |
| ледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мен |
| сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на за |
| учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и в |
| раку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му |
| ави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да |
| штака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — |
| да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша |
| т, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p |
| {S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} |
| ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова б |
| Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили |
| да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било |
| је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: т |
| јстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигам |
| м наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде дед |
| ели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад и |
| на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад ст |
| !..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за |
| зето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} С |
| ку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га п |
| реврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи |
| сподине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p |
| а.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он д |
| а; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како |
| оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што ва |
| обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја |
| косних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато св |
| тране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} |
| гли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, ш |
| совљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он |
| ни школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са се |
| е, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини шко |
| {S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се огран |
| сподине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готов |
| него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} |
| чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више по |
| , на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сва |
| налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Млад |
| а и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога |
| зворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пр |
| и по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и н |
| ана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{ |
| ити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> |
| ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће о |
| совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговар |
| овека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње најв |
| одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не у |
| ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропу |
| ија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви |
| ена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко |
| </p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему |
| није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да |
| на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и |
| S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у стр |
| S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Це |
| а постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима. |
| рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може д |
| аља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће |
| ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} |
| иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша |
| ој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено |
| а је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види |
| неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет |
| е поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и о |
| општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде |
| земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сло |
| ко немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се во |
| ша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} З |
| а тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова |
| ан задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спрем |
| лу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилов |
| лете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарен |
| ре школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних ма |
| појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекину |
| сећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и |
| оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да |
| ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: ј |
| напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} |
| о даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згод |
| И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше |
| покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву |
| вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече од |
| ања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих к |
| јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица исп |
| не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио шко |
| оњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби |
| p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко к |
| Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе |
| и:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене т |
| премања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању |
| годили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} |
| м месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред |
| них брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина и |
| зи у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све зад |
| .{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали с |
| је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо по |
| запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље р |
| после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а п |
| а овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме |
| олико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет ње |
| на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне |
| ма је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapte |
| знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега чов |
| ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Св |
| ивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио д |
| за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два |
| не.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи по |
| вори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд с |
| негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и н |
| да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да о |
| рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S |
| е све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} К |
| уже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, вел |
| ћемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, |
| је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам и |
| како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини ка |
| обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из |
| после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и |
| свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви м |
| родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А осо |
| се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за |
| ло, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би да |
| “...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се свак |
| шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немир |
| о“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но гор |
| стом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш напр |
| школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин рев |
| , па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да руч |
| итељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало по |
| само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином |
| њени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћу |
| ead> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за |
| озваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на п |
| је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и б |
| S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; |
| не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу н |
| Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и |
| ћу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овд |
| и и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у |
| ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни к |
| по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у |
| слити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала за |
| ај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} |
| оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су |
| но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не у |
| шао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi> |
| едва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико |
| итеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да |
| . <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и друго |
| во о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" |
| загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да |
| зили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобно |
| а ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе |
| а.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли ш |
| ли <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је |
| на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и |
| од не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двој |
| кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни нај |
| S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна |
| кав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле |
| и од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би |
| ледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупшт |
| оме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари |
| гралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се |
| не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда |
| кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се |
| уши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо д |
| <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља |
| е Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато са |
| поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и < |
| и новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су о |
| вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{ |
| би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и чов |
| летију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо сам |
| им да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу |
| рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће м |
| сто мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделим |
| у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу |
| !“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржава |
| је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Д |
| им за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр |
| е погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој нево |
| то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збор |
| А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их том |
| вари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је |
| тоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у з |
| орити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само вел |
| зели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалит |
| де прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајст |
| но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но н |
| а да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, |
| му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} |
| лео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу |
| јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} |
| ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они ник |
| оступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет |
| воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не п |
| олу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом |
| е волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек је |
| , а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо |
| , одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и |
| јдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад |
| е данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У дру |
| и од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви рад |
| ајсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај н |
| лна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и |
| себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље |
| многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најз |
| ма, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварил |
| у што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно |
| е призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да |
| .{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слов |
| њку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да |
| и да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је о |
| копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Превр |
| ?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лев |
| е ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта |
| е? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро. |
| же ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а да |
| е убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пр |
| но. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гра |
| увајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га |
| у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} |
| уди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> < |
| оже ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто |
| сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиш |
| же сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то |
| бе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, |
| {S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи о |
| за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ог |
| ј години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они |
| за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} А |
| {S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на је |
| е чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их ј |
| е <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Ш |
| .{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови |
| реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?.. |
| го за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печа |
| етарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плета |
| боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом и |
| и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избац |
| ин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што |
| ви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да |
| ога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компа |
| аседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља. |
| Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу св |
| тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по |
| на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим прос |
| е за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не пот |
| емо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и д |
| .{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не |
| обије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које |
| не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Рад |
| науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша |
| да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Дани |
| авај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одго |
| спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А |
| га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој ве |
| е лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину. |
| и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и ка |
| ише осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, |
| ој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је н |
| је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова< |
| му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове годин |
| >- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људ |
| па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га |
| окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се |
| ати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стој |
| рани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће |
| i>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфе |
| сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и |
| у и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</ |
| и почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а |
| овараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри |
| ав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде п |
| моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и изра |
| ред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и кр |
| се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и св |
| е ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују с |
| ругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, |
| умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Но |
| ренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер |
| шности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски. |
| он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без |
| не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу поне |
| у да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} |
| видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ра |
| и животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тера |
| да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова< |
| да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таб |
| и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како д |
| есетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблиц |
| ц сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ |
| ако, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а< |
| обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају заб |
| ветло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора пос |
| али свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а п |
| јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака н |
| но него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — ника |
| лао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али |
| адружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Шт |
| е још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, ми |
| ави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје понов |
| рију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и леп |
| а.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, |
| кра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, |
| што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуљ |
| на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и |
| сту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде |
| против, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавр |
| Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо |
| "> <head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао ова |
| за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрв |
| у и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиш |
| ати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет оде |
| нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за |
| лака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде нашт |
| и Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" / |
| е требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га |
| а да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ О |
| ји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — |
| То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наш |
| што, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки |
| осподине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога с |
| та га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене |
| и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много |
| д срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком |
| ог нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад с |
| је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиш |
| аван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а д |
| у је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} |
| hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко |
| великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да за |
| ореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а на |
| батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове |
| .{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ М |
| ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је |
| живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча |
| е видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да |
| .{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наме |
| н <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а |
| и и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да |
| ти на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да ј |
| исно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о ра |
| од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и |
| је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њег |
| , и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писм |
| место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме |
| дова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништ |
| d>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поно |
| рцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо |
| најући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} |
| а ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало |
| ела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве |
| вори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се |
| , ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад са |
| ас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распу |
| } Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за |
| брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{ |
| нити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није мо |
| ашно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или ку |
| се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, и |
| нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му |
| било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било |
| га зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуд |
| ке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи |
| рекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језик |
| постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава |
| оније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бош |
| нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с |
| дати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патоса |
| и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање п |
| ерови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хрт |
| рате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе н |
| да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви г |
| ека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, |
| шина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</ |
| та о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „За |
| ељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p |
| је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто |
| пак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, |
| мља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе |
| те најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам |
| Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се т |
| и: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Мили |
| је држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво |
| бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и |
| 59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и |
| беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је |
| е боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље нег |
| неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева |
| бно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша |
| р су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је |
| из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n |
| те власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосн |
| амештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је |
| арохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до шко |
| авају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступ |
| Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето |
| и.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људ |
| во.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право |
| и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може н |
| и, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супро |
| ва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за р |
| ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, ка |
| ма шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих |
| а потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се |
| е не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је |
| нога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад јед |
| ер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове |
| у нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме |
| оноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у |
| да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А |
| а изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе ви |
| е расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су п |
| не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многи |
| о цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судо |
| и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, |
| а веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} |
| те онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да р |
| за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој постав |
| не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатак |
| није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а проз |
| ога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као |
| подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова у |
| вац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој |
| олни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку про |
| требљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се на |
| данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, к |
| рајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Ради |
| договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Д |
| е само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могл |
| ла.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на |
| или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва |
| ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да по |
| штеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад с |
| као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек |
| оли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра |
| кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општински |
| и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и |
| итаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год виш |
| ни, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Час |
| ога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну |
| иге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у кој |
| о да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко |
| никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора |
| утка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши |
| ољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и |
| много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста |
| мере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div t |
| де и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> |
| ва“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послов |
| {S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ћа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским |
| речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као |
| горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Дани |
| ни још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; на |
| оје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или ни |
| али, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас |
| мо да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} |
| се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само он |
| и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали р |
| а из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је |
| о њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба |
| ице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењива |
| S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А з |
| е, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе |
| , грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зи |
| рици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густ |
| pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га јо |
| еће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за |
| А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па посл |
| , а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као неб |
| е срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаш |
| од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да ур |
| отиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је |
| не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, к |
| адбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке м |
| о да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад с |
| ре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручива |
| S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не уз |
| кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице |
| а ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем д |
| , не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити к |
| никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му |
| во, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито про |
| аље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што с |
| постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сл |
| тру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму |
| ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била тава |
| i>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} |
| не науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породичн |
| ле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато |
| } Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје с |
| да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећа |
| уштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, дол |
| е само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, кој |
| им друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и |
| сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали |
| оме у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, д |
| само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Рад |
| чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога н |
| шли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне ма |
| више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И |
| рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу |
| ило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где |
| на човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим с |
| све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икој |
| о ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу |
| } Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је |
| пада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Н |
| о, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S |
| али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опе |
| адиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Д |
| ити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан |
| {S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, |
| етна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала |
| школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, п |
| нда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам да |
| и идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у |
| Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далек |
| .{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од |
| Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фр |
| не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" / |
| божник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једн |
| расте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да с |
| да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете. |
| е одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и о |
| ту, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му |
| мени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најб |
| је бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школ |
| у ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме п |
| ма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и |
| е, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих до |
| јку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљ |
| S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда се |
| шега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни з |
| е купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и те |
| и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога дал |
| одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} |
| није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} До |
| а дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довл |
| ам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четв |
| није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из |
| S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} |
| жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу по |
| ље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога |
| а кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина |
| говори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за м |
| а развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желе |
| ицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима |
| никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одгово |
| и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доно |
| ав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{ |
| на.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те прими |
| они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољоп |
| и, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући с |
| ије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и ка |
| и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само |
| д ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екс |
| бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу. |
| е; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији |
| у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радиш |
| мају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и н |
| да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да |
| шином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S |
| не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њим |
| Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радост |
| лу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиља |
| није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да ва |
| ичину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S |
| инистар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, кол |
| и дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И |
| је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" |
| олико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и |
| е није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи |
| равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац и |
| само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с ов |
| есађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се н |
| } Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да |
| е тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изн |
| се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца |
| рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра |
| чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позг |
| учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници |
| погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо |
| се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти |
| е, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Је |
| нене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричк |
| нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо бори |
| {S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевт |
| Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{ |
| виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, |
| треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} |
| , господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема |
| а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су |
| , да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не го |
| и дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет |
| речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и |
| те и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старији |
| и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако о |
| у:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, |
| {S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а |
| па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говор |
| е само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, ј |
| само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се прес |
| да, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато ст |
| оле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!.. |
| ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет па |
| т оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за |
| је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу |
| како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу в |
| .{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гра |
| код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ов |
| b n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зат |
| згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах |
| окажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} К |
| о, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?.. |
| д знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што |
| добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо |
| ни могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама |
| јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гр |
| {S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио |
| от, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <h |
| од џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите сл |
| које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развија |
| је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила. |
| ка кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{ |
| носи именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се д |
| чера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да вид |
| е деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и не |
| е сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон. |
| живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, |
| н зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им заре |
| то се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима |
| ана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесе |
| S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с |
| <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао |
| деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје с |
| су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај |
| лике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању |
| 6" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по с |
| ну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела коли |
| намо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви |
| одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим |
| деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n= |
| и, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити ов |
| једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из полов |
| еца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </ |
| чак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она |
| куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражић |
| у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и шт |
| личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерск |
| ни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Н |
| иво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње ч |
| послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако г |
| остога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „ |
| може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду |
| нка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро |
| правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живо |
| Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да |
| напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово ј |
| , да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, д |
| му овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућ |
| ици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за ж |
| ју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не мо |
| има није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од |
| аже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид |
| пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да п |
| школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближива |
| агорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари љ |
| ет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди |
| за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца |
| Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најс |
| ead> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у шко |
| н.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо с |
| естија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је |
| ећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мир |
| треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда та |
| е и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих п |
| ми и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{ |
| .{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А как |
| и поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живе |
| огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Ниг |
| него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; д |
| дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се ис |
| у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у они |
| ло, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него др |
| } Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потр |
| .{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу н |
| у ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градов |
| hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што |
| ч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину м |
| непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, шт |
| е научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и доне |
| Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пу |
| потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље |
| А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општ |
| оме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око |
| о које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у |
| е унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да нап |
| у се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да |
| атле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у а |
| огао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао |
| света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, |
| ги, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважен |
| е.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже |
| } А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао по |
| ато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше |
| као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у |
| ро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и |
| аке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, |
| Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглав |
| не зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздал |
| себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може |
| и, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевино |
| тврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а ни |
| И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књ |
| писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Инте |
| ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школ |
| адиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао с |
| и пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац м |
| е Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још |
| су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша в |
| пет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учини |
| и је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</h |
| ли пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, г |
| јке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, |
| може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со |
| титеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> |
| рзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, ш |
| у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете |
| зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план о |
| сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчи |
| е тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске ра |
| ст свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није ле |
| амо да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, |
| а; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Св |
| и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће до |
| ећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Ал |
| орици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква за |
| вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих велики |
| ко, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује |
| ти до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, |
| праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <p |
| тала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце |
| иле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шет |
| или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је |
| а посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: д |
| ви попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А |
| мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном прола |
| Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које |
| адишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вез |
| рици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није мог |
| а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео н |
| учено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко јо |
| абост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи сво |
| ро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ |
| у благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па |
| >.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и т |
| не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће |
| и опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, нег |
| набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, п |
| лета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје |
| што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путов |
| с прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су |
| и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и |
| о свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор |
| већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризон |
| г владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати |
| , па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русов |
| развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је к |
| чање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржат |
| о у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да |
| Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Пес |
| и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријат |
| му, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. |
| љашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се ве |
| .{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да |
| тавља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштв |
| сторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господи |
| рабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша |
| , ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд в |
| {S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се пр |
| ка.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142 |
| вом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и |
| сеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да ниј |
| } И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа не |
| њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрза |
| при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота |
| њу земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали гот |
| Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; |
| е имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесе |
| мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро. |
| велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели |
| народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности о |
| ше није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредн |
| сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је |
| „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна |
| сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које и |
| ве је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и ст |
| ко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на слове |
| се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у |
| уба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно |
| ве користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба |
| стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје па |
| </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А |
| анас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на |
| зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте не |
| оше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нов |
| и за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошл |
| и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то |
| о довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра. |
| школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу |
| ша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви су |
| ду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; о |
| датле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а |
| сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера |
| на се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> |
| рана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опе |
| ено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У |
| рви дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом |
| равци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учи |
| в. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо |
| ци</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што |
| ци мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по |
| још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с |
| још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова ш |
| боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и |
| загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече |
| учите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста |
| а цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ да |
| е у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим |
| је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика |
| и велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до са |
| .{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па д |
| је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини |
| d>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицин |
| итика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је од |
| члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у раз |
| одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Заго |
| и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто д |
| ебимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гом |
| , а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} |
| ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите |
| акидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати |
| ече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и к |
| ити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, |
| иша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он са |
| а долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеш |
| а учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онол |
| е.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скув |
| што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су пре |
| е које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од |
| н даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у сво |
| м је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не п |
| ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте |
| } Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће |
| оће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то уч |
| жу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши |
| !“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима р |
| села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рек |
| {S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све д |
| ни раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још |
| ите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два п |
| о, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да |
| тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је јо |
| загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више |
| де; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако ш |
| нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ с |
| пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио |
| е оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теб |
| су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она |
| смени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу |
| >Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису уме |
| је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали о |
| непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Ниј |
| обра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Н |
| од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слоб |
| 876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима |
| реме уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито |
| имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једн |
| за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона. |
| изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој м |
| бу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио ј |
| ни немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако |
| м, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по |
| само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато и |
| о би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" |
| ти и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји |
| м у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке |
| неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварен |
| еће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја би |
| и о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S |
| .</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити |
| кне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} З |
| нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Р |
| арску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су мла |
| ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подго |
| аснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што |
| .{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац |
| удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село |
| е јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и |
| дом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио |
| , ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве зали |
| ме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „ |
| амтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља). |
| и,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чит |
| нуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и к |
| к и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да |
| {S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и со |
| !</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> |
| ла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато |
| а и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати |
| .{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо к |
| <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по с |
| и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „ |
| ауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отв |
| сле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он в |
| > <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— |
| љ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су н |
| </hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, т |
| е?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извади |
| а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за ш |
| ле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку тво |
| а би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би |
| ец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи |
| па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ о |
| питао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин |
| апита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; |
| му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат |
| е никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здр |
| ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина ста |
| !..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморит |
| илчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једн |
| ове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школо |
| дно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кме |
| е су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, |
| А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, к |
| су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља с |
| , и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — ко |
| школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово |
| ад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један |
| се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} У |
| рви нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — |
| ... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S |
| ао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра сп |
| стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли |
| {S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека т |
| које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није к |
| јих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не ј |
| што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издр |
| то уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не вис |
| еља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили |
| о ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и |
| ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако |
| живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сирот |
| имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ к |
| п, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет |
| S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших учени |
| — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите |
| /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви в |
| мају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> |
| ђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на |
| га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окуп |
| тва и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жал |
| у се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и |
| буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друг |
| сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две корист |
| ве.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово вел |
| овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу |
| ају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устај |
| да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако ј |
| ните ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме |
| , и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је мар |
| нда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Р |
| ишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, |
| а, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што |
| огу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају |
| едате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} |
| себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабр |
| исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Е |
| у само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите. |
| еду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и го |
| а слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње |
| еби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други |
| ледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно |
| опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и т |
| а кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене |
| ла око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта |
| .“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала |
| еђусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу |
| благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговор |
| могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша си |
| ..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно |
| ица утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у о |
| а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће |
| ему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} |
| мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било |
| диша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и г |
| да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако |
| е знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли исти |
| и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала |
| } Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> |
| то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго |
| сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S |
| ати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато |
| ошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва |
| .{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како с |
| оће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њено |
| то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Ч |
| муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На |
| оја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују к |
| диша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ак |
| Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да |
| опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се ви |
| влада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она |
| дели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су т |
| Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца нег |
| ја су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али |
| ли има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су др |
| к после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у |
| а њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{ |
| екивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили суд |
| е сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз б |
| ала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове |
| биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад |
| одима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто ка |
| о.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, |
| но пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео |
| их паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а ра |
| данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у мно |
| вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, |
| печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све |
| ожју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи о |
| е да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо |
| раво?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Б |
| стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на под |
| а пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, н |
| ли нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше |
| верење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Б |
| своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с |
| ћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дет |
| руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, |
| се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па |
| итељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ пост |
| у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лак |
| н већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправ |
| што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју |
| м.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се |
| олико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче н |
| лиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пи |
| н!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет |
| е за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и |
| месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већ |
| и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег пос |
| ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и памет |
| " /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, д |
| ву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка ште |
| ису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска |
| са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не па |
| тиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их профес |
| д ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је |
| је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се |
| није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} О |
| и други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: |
| адање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сва |
| е производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмен |
| рави што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад ј |
| вадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у црк |
| , те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихов |
| , па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И |
| ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима |
| те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S |
| донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега |
| има, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав бесе |
| продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују |
| кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколи |
| та је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а н |
| на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n= |
| он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, дру |
| знати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он сву |
| спроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се |
| ту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду |
| ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Ма |
| се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи |
| на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега м |
| мо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Зе |
| е ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли мно |
| > или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} К |
| што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, |
| адесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепа |
| е, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је о |
| е камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па ј |
| у, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека |
| о би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} |
| а небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као чове |
| устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истин |
| а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „В |
| дишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није би |
| емо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, н |
| чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала |
| како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носил |
| а посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој к |
| је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, |
| о и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима |
| њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је и |
| е.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с к |
| капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} |
| дахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађен |
| само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их |
| штам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, |
| лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и д |
| у Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође у |
| ругом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале пре |
| ше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тра |
| као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигр |
| Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, поди |
| тари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше п |
| још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толик |
| же сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; |
| ине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хо |
| сле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки |
| ету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу в |
| номе, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу |
| пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће |
| оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела ил |
| учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загорич |
| а, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у |
| ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини |
| ено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="39 |
| Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је |
| буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; |
| децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само тр |
| чеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не |
| тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а гради |
| човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поква |
| ивнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљ |
| амо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписуј |
| оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би |
| и ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је вео |
| е.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, у |
| куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри |
| S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: м |
| о кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Р |
| ли су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за |
| толарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне д |
| ви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој |
| pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} К |
| и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и п |
| а на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен |
| сподине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за наш |
| } Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те |
| адиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај |
| не,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, госп |
| одиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи |
| имова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се п |
| једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта ј |
| да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узм |
| сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку |
| гоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти |
| своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а |
| уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја р |
| е у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и п |
| а завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то. |
| нац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко кот |
| ланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скром |
| о ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастр |
| пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко гру |
| заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, |
| уду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта |
| нда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{ |
| у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг |
| аука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, |
| отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загори |
| а, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај уста |
| {S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајсто |
| 4" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да н |
| т казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви |
| ешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите јо |
| велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви з |
| ао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад н |
| а читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазит |
| као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његов |
| је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, |
| кат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учите |
| мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису |
| , и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су |
| није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, |
| ависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прог |
| то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то |
| .</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по цел |
| ут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али ј |
| .{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или ч |
| стињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ по |
| аво велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало |
| оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперет |
| алек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо по |
| творено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, |
| hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — |
| И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има д |
| p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабр |
| ве да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, гос |
| обро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 кома |
| разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на |
| д снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једн |
| ви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су |
| „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..< |
| ишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Бож |
| ово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: к |
| бра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ћ |
| кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми |
| } Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе? |
| ли су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} |
| не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} |
| Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а |
| а и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимнази |
| ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S |
| остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с |
| м разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је ср |
| раво, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како |
| ло и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучј |
| hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у б |
| е иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше пра |
| би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима< |
| кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, к |
| и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Рад |
| p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, |
| ду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако друго |
| а наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, |
| ма, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су с |
| ...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{ |
| {S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умиве |
| тпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дош |
| да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете п |
| је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће |
| ош две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша |
| недеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмир |
| Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за |
| е то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су |
| ју како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђе |
| угога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и чит |
| донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе |
| ослуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене |
| То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умол |
| лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали пл |
| а ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах с |
| да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остав |
| аурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n= |
| од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сва |
| и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и он |
| , да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ ми |
| адиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад |
| поје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су |
| је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предава |
| и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> |
| авља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор се |
| ривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа п |
| а читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Ра |
| на совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре |
| кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије |
| Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста вел |
| бавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, |
| “</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташ |
| е и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и |
| емљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, |
| новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изи |
| ио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајст |
| с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гла |
| опственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у |
| је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, д |
| с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радиш |
| ине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, |
| камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да |
| извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним |
| учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу прис |
| ово видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали н |
| из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године |
| ах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метамор |
| ива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непок |
| је пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је састав |
| ими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе к |
| о непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропад |
| им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и кој |
| } А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ет |
| је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су |
| кога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и |
| у и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у р |
| зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна |
| У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, |
| S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе о |
| } Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> д |
| у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ћ |
| ико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више |
| b n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно |
| н сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње. |
| сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од кам |
| дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило |
| се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на |
| на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или |
| јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је |
| ead>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још |
| S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потиц |
| И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Лип |
| сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе и |
| ле од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У |
| дравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах пр |
| у, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то го |
| свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједни |
| па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по ш |
| њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</h |
| чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то ј |
| нате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па вел |
| мо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате |
| амо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону |
| и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањ |
| ју у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитом |
| на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а |
| ем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки гол |
| утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрас |
| а ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти |
| носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допада |
| има већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покој |
| и, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може н |
| S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и |
| копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша |
| свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако: |
| } Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да |
| слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— З |
| ити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко |
| потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} |
| тан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Р |
| ко ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори: |
| вима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав ј |
| Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се |
| ући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И |
| ају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиш |
| ију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да ради |
| ове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахну |
| ао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те прин |
| руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде култу |
| цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га под |
| сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, |
| и нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Кња |
| воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је п |
| уга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља п |
| у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „к |
| вота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање |
| до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху |
| ој и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по приро |
| ошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му |
| е иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из кућ |
| одним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, карако |
| у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, н |
| је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се |
| и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} За |
| здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, |
| о, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге пов |
| расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онд |
| еће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда |
| родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јун |
| о најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами |
| па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нем |
| пречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учи |
| и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд |
| е меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у про |
| ихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко кој |
| ом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећ |
| подине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано с |
| сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале мно |
| крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, о |
| испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да т |
| о; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му |
| мињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Забор |
| ике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, |
| ане, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао |
| е још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни по |
| да: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се на |
| правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас |
| шта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не рас |
| у школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, |
| и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке |
| те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити. |
| ета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ов |
| ада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi |
| ди и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створи |
| косутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остан |
| га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним к |
| а неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га не |
| и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направље |
| нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребн |
| , то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да |
| тари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је нареди |
| и беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за шк |
| како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниск |
| С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба д |
| и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не мо |
| ца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него |
| S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде |
| ету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради |
| напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша об |
| другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените гор |
| е таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду де |
| да).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узм |
| љку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре < |
| најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици |
| љко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на је |
| авили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у |
| еханџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки |
| И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: им |
| о да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или к |
| у.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{ |
| <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с |
| а па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и ц |
| или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место |
| свечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не да |
| перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писал |
| Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, |
| амо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно |
| {S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да |
| а, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личност |
| на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калд |
| ко совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с |
| ју земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче |
| долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње |
| лучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p> |
| а Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а |
| дговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од |
| ма колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем и |
| Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S |
| <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да к |
| до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ |
| а су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спав |
| у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укоп |
| алој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не куп |
| ној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даљ |
| рани има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две |
| мији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привик |
| а је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кре |
| ота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благ |
| коле, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко х |
| После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код |
| о да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бел |
| о случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, н |
| астојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хуму |
| децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се |
| ње и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање |
| ато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Т |
| аштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, нају |
| адове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави |
| Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе... |
| , мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привре |
| ро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом с |
| г питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео |
| сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S |
| же да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, |
| } А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и |
| има добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена лив |
| ="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почет |
| , но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна |
| с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали на |
| с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, |
| он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се |
| згодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато |
| јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он |
| а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између |
| стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ва |
| , да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И е |
| ого...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учин |
| >.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет |
| итајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шу |
| , и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак |
| олској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Дан |
| м Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у |
| беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дру |
| стора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо |
| раха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о |
| јевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се с |
| је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочек |
| аде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да |
| уљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово |
| ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и |
| то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из сво |
| ако да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештениц |
| једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми |
| ебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе обл |
| ине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к на |
| да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, |
| пођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су |
| {S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да жен |
| ладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и |
| и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{ |
| о седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије |
| и сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још |
| вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе |
| е жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} |
| е звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манаст |
| бом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики |
| дина.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} |
| ека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и |
| десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у |
| казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и пре |
| ри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и |
| ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче пла |
| а?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрен |
| е школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је |
| може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја бр |
| а.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опе |
| употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, |
| А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </d |
| н трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви |
| школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако с |
| ш опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љут |
| олико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ |
| Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се ма |
| Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шали |
| неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему |
| ме, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; |
| кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви |
| } Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговориш |
| оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други п |
| А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Ма |
| его се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Ниј |
| да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је |
| ртијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и |
| и и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри д |
| ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка |
| убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и ид |
| аквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у послов |
| ну другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад |
| пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{ |
| <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ вик |
| р се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пиј |
| p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S |
| с па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га |
| p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пођ |
| нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и |
| подине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи |
| ?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му |
| а да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се |
| научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{ |
| Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, |
| , али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, |
| ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако |
| а вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и |
| амо да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се |
| ="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по они |
| м шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„И |
| ити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите ко |
| ије у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да |
| је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вред |
| аза: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода |
| и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилаз |
| е тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га |
| стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан |
| сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трај |
| да би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радиш |
| дом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је т |
| ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S |
| м, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чека |
| је и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећ |
| азиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом |
| година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год сп |
| у: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и |
| школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога ро |
| га „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер |
| да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С |
| ло написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу |
| старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, |
| ља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам |
| ој женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{ |
| ричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и |
| наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем то |
| ка.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напи |
| n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, |
| ио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и |
| воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога к |
| мајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каме |
| ead> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сун |
| и, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </d |
| иши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за |
| А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане |
| и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И љ |
| едеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Ра |
| и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали |
| кима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} |
| ече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да но |
| вало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђац |
| пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, л |
| да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он св |
| ишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неиз |
| нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим < |
| е дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучи |
| рђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га |
| ача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — |
| , без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, св |
| вно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно. |
| и и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се |
| .{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} |
| аже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „к |
| га прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктим |
| S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица ил |
| а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се |
| е и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="29 |
| b n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити с |
| м бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни ку |
| оје треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да с |
| очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што |
| одавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може т |
| а деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школо |
| неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је |
| а и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет |
| сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослоб |
| неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио |
| ри радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од сва |
| } А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају |
| ну и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мис |
| тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су учени |
| едничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицат |
| а нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу нај |
| да, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и ж |
| {S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али пи |
| уци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу |
| уће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њег |
| олеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, |
| тију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се |
| ве пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку друж |
| а многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај м |
| }Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, не |
| ам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасн |
| дрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу о |
| има су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући |
| едеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, |
| и свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да |
| стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постоје |
| је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се сврши |
| никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у |
| се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а |
| отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стр |
| обучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбиц |
| и он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Рад |
| ко толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као |
| чигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би |
| ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њег |
| д јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Дец |
| {S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је приро |
| рско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, |
| ји човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у живо |
| тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна с |
| сле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече |
| b n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгре |
| есађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно с |
| о пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле |
| а њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} |
| е је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што ј |
| био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књиг |
| и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове год |
| то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; |
| одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Р |
| т чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака |
| под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри |
| елена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а катк |
| а упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе |
| тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућ |
| и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у |
| руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много |
| S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n=" |
| није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, госп |
| од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије |
| играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде д |
| да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на п |
| агорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака |
| ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима |
| д сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот изм |
| То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, |
| Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „пост |
| обрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, а |
| змеђу њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад с |
| ад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</ |
| она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусо |
| чари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима. |
| И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути |
| умадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и |
| ности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је |
| ахвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да вел |
| ако ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ б |
| на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу |
| малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили |
| отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завр |
| ему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи н |
| да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за |
| од, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употре |
| ч своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општин |
| „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, е |
| ни.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као |
| у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни н |
| .</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења |
| а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето отк |
| право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који на |
| пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија. |
| шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву лин |
| а његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово н |
| апита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и о |
| о да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке |
| а њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живет |
| е год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих ч |
| аветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а |
| н.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допушт |
| часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>н |
| азне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу |
| наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам до |
| чева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога |
| је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па м |
| јашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и |
| него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених. |
| бе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у дру |
| емај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да |
| и су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца мо |
| готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и нап |
| вљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и све |
| i> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више у |
| недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несва |
| је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато |
| најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и н |
| бљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| } Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео |
| ео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших |
| то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће се |
| сти у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често так |
| о.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да рад |
| до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{ |
| а је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед |
| претку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>зав |
| ељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p |
| лици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да |
| живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и |
| {S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{ |
| познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су коз |
| шли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да |
| .{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десе |
| и и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој |
| ешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њег |
| и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио |
| а друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу шк |
| о, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што ј |
| тетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чи |
| е је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А ка |
| семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и нас |
| адове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили с |
| добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово |
| , да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку |
| би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чека |
| о се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то мо |
| а тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, |
| и, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села |
| додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори |
| о роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже до |
| Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> |
| дили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да с |
| о роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одма |
| ти да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо пре |
| зи писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле оту |
| брало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет |
| коле, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио |
| и, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на ова |
| у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, |
| између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам до |
| S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остат |
| ине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S |
| , да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка пи |
| 8" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Ра |
| а пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за про |
| ругога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде |
| пио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији |
| но жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће |
| строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а а |
| о онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га |
| узеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ћ |
| д хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана рад |
| ди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави је |
| га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слобод |
| вље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама на |
| а по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко |
| егледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него |
| с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је |
| а то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у проду |
| е дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи ова |
| раху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслу |
| ј сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први |
| мен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га |
| ивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на роби |
| де, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет прист |
| донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, кој |
| а својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи |
| који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне. |
| дан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи о |
| ати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово |
| ко у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по гра |
| о је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет |
| Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда |
| и и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости бол |
| Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за |
| десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарам |
| о што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; |
| вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако да |
| и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о |
| ет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној! |
| бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и |
| оли.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад |
| игу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад м |
| х слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад св |
| исали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви! |
| S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; поглед |
| остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако вл |
| ојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Б |
| те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у н |
| „Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n= |
| жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су он |
| у свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, т |
| подине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите и |
| ро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Узд |
| а камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом констру |
| авио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примит |
| ! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласа |
| дравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да буде |
| p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <p |
| и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и ч |
| и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се |
| се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти |
| не, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо |
| њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него |
| ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не т |
| ко ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па как |
| та и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мал |
| се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога о |
| вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављ |
| ао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и док |
| онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај жи |
| а, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више |
| били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село г |
| на одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Ми |
| клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Т |
| ва политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишениј |
| и, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето љ |
| мио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће |
| будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> |
| сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и н |
| а је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <h |
| спао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све трој |
| Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам бес |
| е у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозден |
| ан народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум |
| сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он веру |
| то и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље |
| {S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а |
| и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена д |
| аље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди он |
| ђе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и ж |
| х народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде |
| да сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, |
| нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у |
| има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и |
| ако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и зароб |
| са, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на |
| пре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је |
| ето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре |
| преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад не |
| црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не че |
| иша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спор |
| х на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекај |
| унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега све |
| ка блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он |
| о и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она |
| е и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне ста |
| {S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него |
| а странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овом |
| ав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну |
| за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико о |
| id="SRP19102_C12.2"> <head>2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу |
| ди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div |
| , а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки с |
| те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува |
| з лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два |
| него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче изво |
| : хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе кој |
| а сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сам |
| само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="cha |
| да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој да |
| него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љу |
| граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина |
| тли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....< |
| стају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и пам |
| еници у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло м |
| штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити о |
| ође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Ва |
| ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати свак |
| на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст |
| виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и б |
| јрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" |
| могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече |
| и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад |
| ова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! |
| ве; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не ви |
| твесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показ |
| естала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас |
| толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и |
| амо име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се изно |
| Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађањ |
| могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потре |
| е молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши род |
| .{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако |
| видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и з |
| аз.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешт |
| коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћи |
| ођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забун |
| ати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевти |
| е обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиш |
| ња напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се нау |
| ле и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је п |
| угој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљк |
| }Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није ц |
| да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мал |
| ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} |
| и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, |
| “.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод ев |
| гаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици |
| ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невољ |
| одимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n= |
| еку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, |
| о.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и наст |
| сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је |
| да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе |
| и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одву |
| илета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и |
| треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно |
| и школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док |
| и дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На |
| ли вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у с |
| школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, |
| ве у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима |
| ма, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба |
| за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p> |
| а је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} |
| ајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице |
| адојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди |
| оодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но |
| овор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у ст |
| равља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и |
| но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи тан |
| и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, ви |
| шла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану полови |
| .{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није ви |
| руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су д |
| друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побој |
| зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и граб |
| диша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па |
| њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="10 |
| тру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда |
| ода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар д |
| у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљо |
| 266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде пам |
| н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — |
| и су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани ов |
| е Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи пос |
| ако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку св |
| код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игл |
| ак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од п |
| о писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви вид |
| оредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о пронал |
| много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, зајед |
| ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је д |
| о, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба |
| ти да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Тур |
| душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце ни |
| отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али |
| ослужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type= |
| У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и де |
| ви мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године др |
| ном, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај п |
| о ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су нека |
| ана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим |
| еме вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време |
| <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује г |
| ни школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и та |
| ан је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотре |
| не, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико д |
| у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је |
| а често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било |
| иле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и п |
| тиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или |
| дости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да н |
| ако да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако д |
| у усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загор |
| о да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ об |
| з градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све бл |
| другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не |
| дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи |
| апита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Ми |
| је било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је ст |
| таза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло в |
| одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу |
| но голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешт |
| они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о |
| а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко |
| о, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жало |
| е не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нар |
| ела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрс |
| Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати |
| Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе |
| а ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{ |
| до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То |
| .{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање р |
| {S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, скл |
| ао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у ов |
| кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пр |
| ти ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на |
| им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају. |
| кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! р |
| ко ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учини |
| ма ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите |
| и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван |
| телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по |
| оже много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или про |
| да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стар |
| живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} З |
| ти могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, |
| е, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и ш |
| своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Д |
| брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" / |
| улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба |
| дсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне |
| атрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан |
| мпу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, |
| које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу |
| ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на |
| ове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним. |
| ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни |
| ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољу |
| <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </ |
| кад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И |
| ити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сет |
| ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и п |
| азимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни пар |
| артију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове |
| јбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не |
| нас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телегр |
| мо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни теле |
| оносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај но |
| није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни ра |
| с, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и |
| По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Ср |
| е један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори |
| {S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако |
| ше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћ |
| оле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба д |
| ктобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, |
| се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико |
| аве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сма |
| адоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша |
| егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то у |
| х.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S |
| I разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша |
| е од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} |
| ије задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} |
| изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири ка |
| ицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у з |
| ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту |
| у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу. |
| у и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са з |
| за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута |
| све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> |
| , Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу |
| а за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као п |
| ине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године уч |
| ва рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усаврша |
| она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубр |
| саног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је гово |
| скрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће |
| изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи |
| вар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, ш |
| ве а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само |
| поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега |
| шљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они |
| рави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да |
| све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није б |
| ни куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена в |
| рзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држ |
| за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" / |
| а био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше |
| е данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капет |
| би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску |
| д су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— |
| пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео |
| без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може |
| одина у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан у |
| веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и п |
| цима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало т |
| ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шт |
| Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи кри |
| не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} З |
| аљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све |
| деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и о |
| олу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио |
| ље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, госп |
| р у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују |
| преданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више |
| је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради |
| ш више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви |
| Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А |
| и</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлеб |
| е к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње заву |
| адин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе |
| ања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео влас |
| обро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, |
| е стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши ст |
| ћи какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не |
| ла јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбо |
| вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух |
| емљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> |
| непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио гл |
| нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на с |
| до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо д |
| ас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је п |
| читељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају |
| S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити д |
| змеђу себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумади |
| , за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове шко |
| и сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S |
| >Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да |
| живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, ж |
| ам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па |
| мо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља.. |
| у Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па р |
| суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} |
| то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни |
| диша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за д |
| сте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и река |
| да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало |
| јем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је |
| м, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истр |
| у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на |
| земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она п |
| имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, д |
| нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно сво |
| ве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> ова |
| ..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари царев |
| слова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а мног |
| се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се |
| и ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао к |
| греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, ниг |
| ечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће пр |
| Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> нег |
| вој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачив |
| А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли б |
| : да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би виш |
| речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Гос |
| а и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за мер |
| од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на |
| животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре бе |
| за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога |
| у тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <div type= |
| сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Нем |
| ција сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S |
| о рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је |
| ом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша |
| не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светињ |
| што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и |
| очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Бо |
| астанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га |
| уђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у ман |
| шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по лив |
| година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и приме |
| ху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми |
| S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни ула |
| је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне д |
| достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S |
| иб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун са |
| но јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређ |
| ирно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу |
| угојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, д |
| агоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали |
| вега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загор |
| И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет годи |
| ња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео |
| оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, д |
| асловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиш |
| упити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су |
| а, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје учени |
| А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим к |
| {S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас д |
| ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је |
| анас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и |
| а; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се попр |
| ше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb |
| нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, т |
| ного узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него |
| ла чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад |
| нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћера |
| непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли д |
| цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом |
| ветитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не и |
| тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ н |
| није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски ра |
| у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пиш |
| или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине на |
| озбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S |
| > <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: д |
| а и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развиј |
| то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Рад |
| и дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сач |
| моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да |
| може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној |
| х има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записива |
| буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Р |
| а сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на |
| беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне ст |
| ного више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне |
| да.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све каз |
| лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега |
| у, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта б |
| страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, п |
| олико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече |
| роду човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи д |
| <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Д |
| бућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ |
| више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад |
| видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{ |
| и Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турч |
| S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо |
| да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па |
| рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једн |
| прављао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, |
| ; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја |
| ао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу не |
| карне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некал |
| десет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без |
| а, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети |
| ознавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; |
| ј здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи |
| најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и по |
| ма, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> |
| вањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А с |
| се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само усп |
| то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јав |
| ну о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} П |
| аквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање н |
| и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и д |
| мимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он |
| ; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да ј |
| како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ће |
| он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно по |
| неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поч |
| с из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почел |
| никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, |
| свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него ј |
| смејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и |
| а.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам |
| штовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А |
| о могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не об |
| оди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби д |
| о не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S |
| од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не сам |
| кле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста |
| ер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, |
| редлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим учен |
| мор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.< |
| креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зат |
| о тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n |
| а рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може. |
| ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели |
| њавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по с |
| ли и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове сво |
| не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није |
| д школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне о |
| је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно з |
| метова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све ве |
| он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела д |
| дно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума |
| су имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцн |
| , како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црк |
| вори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овак |
| аштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму |
| оје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пу |
| леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око |
| вих великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} З |
| опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас |
| ко је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него |
| о другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи |
| на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и |
| но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотеру |
| Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео кол |
| > <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} |
| је ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре ник |
| е већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше до |
| о се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и св |
| абранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница |
| ке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него са |
| уделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а ј |
| учио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapte |
| им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало ка |
| а и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни |
| ју ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих |
| да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, |
| то мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле |
| и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог с |
| свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, |
| да.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобра |
| сто би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину к |
| гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој |
| погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде |
| а, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једн |
| азују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагорева |
| ју, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за |
| мо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, т |
| ого да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, |
| гих и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме |
| троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или т |
| једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на др |
| на, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу |
| оје не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа |
| се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи зн |
| "342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад виш |
| о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и ст |
| њига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људ |
| а сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, |
| школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде о |
| во доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} |
| и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а |
| нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S |
| равије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који н |
| о нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је |
| дишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге за |
| жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше |
| ти.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако н |
| и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада н |
| а сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито |
| азали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршав |
| оји су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S |
| ко не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне маши |
| биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само |
| рала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а |
| а код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога ма |
| загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у |
| окисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати о |
| јаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им |
| а: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И |
| е Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе јед |
| ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђ |
| кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим се |
| вде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али веч |
| д и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и парт |
| S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он о |
| више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пиће |
| иш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар |
| учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S |
| овник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Бог |
| ком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајк |
| сам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!. |
| pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде |
| есана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога мо |
| е, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у веч |
| калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута |
| даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камен |
| гња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у |
| прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случаје |
| како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, |
| а није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ им |
| куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, нег |
| шло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је н |
| тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по |
| у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора у |
| аво под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су |
| рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отич |
| „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После |
| ди,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљућ |
| јаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има пови |
| м, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и |
| ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у За |
| ао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам мо |
| људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; |
| мет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану |
| а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша |
| дужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а а |
| поведао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако пр |
| је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га |
| е, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до прав |
| ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој |
| беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала |
| и чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио |
| господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у |
| у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто др |
| о гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, т |
| барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, ил |
| ед вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{ |
| даде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило ка |
| о шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, |
| "199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и с |
| брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беш |
| у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} |
| ене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достој |
| им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред |
| .{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишт |
| име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} С |
| подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу |
| ваде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситн |
| {S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу д |
| толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, |
| и су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само |
| а да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено |
| >и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина.. |
| ји је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све у |
| ва у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје од |
| сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, |
| да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младо |
| обрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша |
| јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и нај |
| ече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и |
| сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више |
| Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Доб |
| те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгор |
| а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али |
| некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зат |
| право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима |
| „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Ра |
| је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, |
| че се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина |
| а пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је |
| су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у шко |
| иши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" /> |
| јближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима измеђ |
| мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но к |
| е, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина |
| ине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се пол |
| овори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да |
| кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, |
| >усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све при |
| је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише г |
| ато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет мно |
| а градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; |
| и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и с |
| ечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било |
| </p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, реч |
| од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од ха |
| да у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео |
| вању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и |
| имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{ |
| ије нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвал |
| ртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је |
| ну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише л |
| о.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дан |
| сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам |
| ју тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{ |
| цу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих р |
| ела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се |
| зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу |
| оли, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао |
| слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи ми |
| а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат |
| ила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивал |
| а пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> |
| > <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала г |
| о изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непр |
| неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обра |
| смо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— |
| би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени |
| неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, о |
| али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извад |
| дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде пре |
| него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прља |
| , што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> |
| Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мисли |
| лушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком друг |
| у нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, нег |
| ему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком |
| а није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну |
| а па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у |
| раслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књиж |
| е на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свја |
| каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата св |
| ан и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа |
| и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тав |
| ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела. |
| радили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо пр |
| чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве м |
| вала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} |
| офија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати о |
| коли, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас с |
| и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, |
| дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбија |
| : предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза води |
| ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да |
| а нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових |
| озотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата ма |
| и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао |
| но.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, к |
| у још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“ |
| чим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, |
| је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Мил |
| мена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управ |
| це, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, зн |
| , сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као |
| о дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер |
| ривреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била |
| устила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али ка |
| ного паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, ни |
| е да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки |
| пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груј |
| кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да |
| ало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} |
| је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у о |
| н.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још н |
| уди и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле д |
| ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срб |
| има кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни |
| Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и |
| и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само п |
| Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршк |
| упе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакл |
| лико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и |
| преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео |
| и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, ка |
| рице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њин |
| њу њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да г |
| у преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног к |
| р.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> < |
| гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А позн |
| кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има |
| 389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него |
| ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле |
| Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а д |
| раше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући |
| просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рек |
| и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи за |
| варује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће |
| у, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем |
| ам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си |
| све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога |
| је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој |
| о ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да н |
| ечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све |
| копа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} |
| hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је |
| морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко го |
| лу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</ |
| и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашт |
| оли.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није н |
| , да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да сти |
| стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{ |
| ову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калд |
| рајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада |
| о потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како |
| за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео |
| в дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све у |
| село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и |
| су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га зап |
| је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила |
| S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, ј |
| областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсн |
| хвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и бо |
| ћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показав |
| јбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио |
| е донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он |
| динчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да р |
| учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни |
| необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала ов |
| } Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За неп |
| ше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хлад |
| вала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре с |
| ма.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње ура |
| а послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха |
| да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабо |
| радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо им |
| ожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела |
| есно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у |
| за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дођ |
| ало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске год |
| уларне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико кома |
| апише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево п |
| а само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, к |
| ете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да ор |
| ају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из в |
| а сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него в |
| адзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили ле |
| гове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се |
| ам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен |
| то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да про |
| е да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, п |
| лако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, |
| те да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек |
| загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буб |
| оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите табл |
| } Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменог |
| сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је уша |
| нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника |
| ици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце |
| али за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} А |
| И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и д |
| ном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од |
| онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још в |
| орник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша |
| е пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће |
| нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже |
| и једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ |
| појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са |
| а чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb |
| он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубок |
| а писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено |
| до, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим л |
| ен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, |
| свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и |
| бољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на чи |
| крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени |
| и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује |
| р учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљ |
| гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb |
| пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да |
| ега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису б |
| е опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о гр |
| дине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по двор |
| је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће ка |
| и нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из о |
| во било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничег |
| паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, |
| дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише мо |
| да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Рад |
| друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања |
| ти другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да ме |
| и страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па ј |
| 5" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су |
| и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и |
| су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први |
| а онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, шт |
| је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; |
| кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким |
| само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и |
| збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша |
| е највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ |
| жност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и |
| , где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом |
| хову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb |
| сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сма |
| о пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заде |
| е толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, п |
| и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читањ |
| икад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} |
| гло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они м |
| у на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на на |
| полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући н |
| .{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало мн |
| о и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онд |
| адесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да |
| руге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да нап |
| вљени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да с |
| уде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је |
| ране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се |
| н за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ обр |
| р је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народ |
| </p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој |
| Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{ |
| д куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у |
| ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља т |
| "331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељ |
| <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажем |
| а и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од м |
| лом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја |
| крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавил |
| по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном |
| мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема |
| b n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има и |
| на отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: је |
| чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен ала |
| несе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавај |
| плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, |
| а један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша |
| твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти |
| зив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} |
| ије твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно |
| екавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио |
| е времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има |
| оме деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за |
| а и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у |
| по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} |
| {S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним |
| ка и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и каз |
| го Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новин |
| сликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S |
| .{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет |
| ..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу изм |
| ега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће |
| сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на |
| а дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, нег |
| >8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега већ |
| ом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме |
| је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нис |
| школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а о |
| као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде |
| године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „инт |
| а пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и |
| ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још м |
| ст премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p |
| ну и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него |
| ејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) |
| говори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и к |
| ани и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, влада |
| с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да |
| има дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утиша |
| ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су |
| био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао т |
| струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је се |
| те од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потре |
| д добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни ва |
| укли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у шко |
| оли</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога ко |
| у.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су го |
| брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, д |
| миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које с |
| поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било ј |
| аџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао ов |
| јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику |
| неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас и |
| иша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p |
| , он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чеки |
| олико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни |
| енутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учин |
| {S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, |
| ни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца |
| је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло |
| нео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и |
| љег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други |
| о да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз |
| га друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети сад |
| да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или про |
| гме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} |
| њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Как |
| По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!. |
| , докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} П |
| лу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, |
| о више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио |
| човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те |
| јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би |
| ка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загорича |
| капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и о |
| он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете из |
| кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми |
| иционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унут |
| без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума п |
| p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име |
| нило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врз |
| још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, |
| лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повеза |
| да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и нос |
| ли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите оп |
| види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И |
| ама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако |
| дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је |
| нају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их пос |
| д него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе |
| није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу |
| у Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко б |
| сет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите |
| ожемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас до |
| еба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражит |
| јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје |
| и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да |
| се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати |
| е да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш ниј |
| .{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред мно |
| твори све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и ви |
| мо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и да |
| ишта ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, д |
| а, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је |
| амо Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Ве |
| онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не |
| је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити |
| е суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смет |
| оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у с |
| гла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправ |
| и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S |
| ах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ће |
| се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревносни |
| Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад ј |
| у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи |
| а Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ с |
| ги: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закм |
| да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи |
| грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, г |
| Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова |
| видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама |
| иша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би једа |
| чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки |
| је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пио |
| одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за из |
| а још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер ј |
| на.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има жи |
| ку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири |
| ље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и дан |
| {S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевањ |
| Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад |
| другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} |
| сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, |
| нало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И ш |
| овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика |
| више дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела |
| а вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и |
| ми није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одм |
| могао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљај |
| ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад |
| еома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манас |
| тао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке |
| и посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, |
| рска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у вој |
| ратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни |
| министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да гу |
| . ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина |
| нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, |
| смо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу |
| је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим ј |
| али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опе |
| А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> |
| тале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, п |
| а на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он |
| понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша |
| шем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себ |
| и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистот |
| сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах п |
| не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} |
| шемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и сво |
| воримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је |
| већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка воле |
| т га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у |
| , то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чини |
| ви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутањ |
| жника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорт |
| ону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Ј |
| и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само љу |
| би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунат |
| у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <di |
| није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је це |
| заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љути |
| Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} |
| о и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се |
| четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и |
| беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Св |
| еци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „цркв |
| нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{ |
| су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одваја |
| ли не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само з |
| набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је годин |
| више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} З |
| им средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на |
| на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S |
| тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен бл |
| овак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој |
| м, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „сл |
| ла била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ |
| рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу |
| о, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} П |
| вљем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код |
| насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме прив |
| кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је јо |
| о ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније о |
| иша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, |
| за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не зат |
| ска, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан кру |
| њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде к |
| реба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопр |
| ине, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију |
| респавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по па |
| нађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је |
| са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођо |
| ад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше |
| а већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не св |
| амо други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се ра |
| је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучил |
| се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} |
| не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људ |
| одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положај |
| .{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, н |
| о; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> < |
| Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да с |
| : његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, |
| ће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило |
| ућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код |
| Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мисл |
| душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решав |
| ате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и мн |
| је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићн |
| треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изг |
| под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извад |
| Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког при |
| ао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, |
| давали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршен |
| д је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезб |
| своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паме |
| олазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Бож |
| {S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите |
| и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуг |
| , јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и |
| ну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто |
| да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши |
| е: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут |
| како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и веруј |
| , о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А |
| м кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико с |
| бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S |
| о да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод гр |
| рпском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледива |
| прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољ |
| да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша за |
| ако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Ра |
| научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се |
| је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на |
| мају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ |
| вих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови |
| {S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђу |
| орим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да |
| рио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у живо |
| удба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, |
| ала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени |
| еже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се забо |
| то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд. |
| о полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве. |
| емо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго т |
| а је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у чо |
| али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме ј |
| није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у ста |
| све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптере |
| } Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| на га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судниц |
| а их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} |
| Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да по |
| {S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро |
| што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних ра |
| поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се |
| и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито |
| д им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и ко |
| ће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио |
| и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нов |
| уде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три п |
| реместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине ми |
| амо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и |
| ам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у |
| и пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари |
| з попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуч |
| ремишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта с |
| е, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је |
| итко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p |
| зати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из ко |
| семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, не |
| од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а |
| се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, |
| ко није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико С |
| писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно уп |
| капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би с |
| !“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једн |
| на треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам т |
| изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да |
| летем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радиони |
| ету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се |
| ку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} |
| бро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго |
| о, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А км |
| Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талп |
| себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она ра |
| а како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар |
| .{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни |
| те ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље с |
| тама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само с |
| ни било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад |
| служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се |
| овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било те |
| ја је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли |
| и је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајт |
| м има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кеси |
| А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да |
| а, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду |
| а неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ на |
| pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А |
| д оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него с |
| едник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосре |
| они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанц |
| оним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што с |
| воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да нака |
| воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пре |
| ђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали н |
| м простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш |
| ара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А с |
| о?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и дана |
| да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину |
| нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господи |
| а може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити. |
| рате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради |
| хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте |
| ајслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се |
| сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу д |
| .{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да шта |
| удили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, |
| та, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бој |
| се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по ма |
| га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора д |
| оће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и |
| ној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је доби |
| да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} |
| сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те |
| па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се прет |
| итички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и пат |
| , да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је |
| ш и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је |
| и а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиши |
| p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, |
| ју воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се врати |
| иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше |
| е и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно |
| ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да г |
| свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи! |
| вака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Г |
| ај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И |
| “ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још |
| усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="34 |
| м адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе |
| >Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, д |
| ђи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се нара |
| но, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се свак |
| и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме |
| околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> |
| и другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су би |
| на...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли |
| их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли гот |
| нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком |
| .{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и ја |
| ш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Н |
| ио и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су на |
| живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу стр |
| о сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више науч |
| стављаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње ту |
| говори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давањ |
| е видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре мно |
| роду.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам пос |
| ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и рефо |
| а: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Гру |
| ремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспре |
| се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а |
| т и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“.. |
| раду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступ |
| ане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и з |
| едан рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је |
| .{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; а |
| јности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао бе |
| нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми |
| подине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у П |
| е онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би |
| са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам д |
| че.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} |
| Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни |
| да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп |
| .{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде |
| више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам |
| .{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бит |
| т.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други п |
| ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпи |
| /p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а м |
| бе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће се |
| и зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам |
| читељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магар |
| ш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p |
| ас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком |
| !“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим |
| } Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако |
| !“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш виде |
| вориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим раст |
| , а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да с |
| >; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Д |
| мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у к |
| ако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора |
| сподине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока |
| ривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јо |
| Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој |
| !{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и бр |
| елу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију |
| Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски пос |
| тати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S |
| } И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту праз |
| за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да |
| омишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, |
| ој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо |
| ве, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако бил |
| а и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо |
| з овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, за |
| м озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља! |
| рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{ |
| , и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушај |
| жили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судниц |
| линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој |
| изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио |
| идим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово мо |
| лико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у ва |
| ену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, н |
| : „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, к |
| ок је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него ст |
| х показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још уса |
| узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шт |
| ни, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гуса |
| колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече |
| {S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секи |
| све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала стру |
| се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благослов |
| нским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| какању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око |
| ци нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне |
| е су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} |
| е погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ов |
| аке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала с |
| , да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбиј |
| , те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане у |
| ају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и |
| Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, у |
| а и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, ж |
| н пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Поне |
| загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши ј |
| {S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами вид |
| те).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква |
| едењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће. |
| !“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: |
| гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и |
| ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке |
| ељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је о |
| е (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака. |
| тем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} |
| на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојил |
| деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{ |
| ви ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него ј |
| га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и др |
| окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он н |
| дили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „сврши |
| ! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине |
| као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S |
| Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb |
| а и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама |
| ао што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може м |
| у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за |
| пано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{ |
| а, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање п |
| ата, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с на |
| ко Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашо |
| и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки д |
| без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну ретко |
| Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. преве |
| ио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи слу |
| минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали |
| е него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна |
| вих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мал |
| гатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење ово |
| пе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чини |
| же бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца |
| тила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љут |
| ци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћ |
| , па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала |
| а.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начиним |
| у радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је |
| а сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вра |
| кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у к |
| х ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји нис |
| е ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би бил |
| вају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторава |
| улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви иску |
| ло.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све по |
| } Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не |
| м много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да у |
| ује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напред |
| ти, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек |
| ба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баб |
| но парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да про |
| са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начи |
| и нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису |
| сто разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси |
| 2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао I |
| о него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} |
| Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него |
| између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И |
| А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушн |
| душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога уче |
| само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и |
| , него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или |
| о и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту к |
| ко он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да |
| ше примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отп |
| а права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учил |
| едмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало м |
| дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком |
| екцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и бл |
| ине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе д |
| емљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре |
| ад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижем |
| а, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господ |
| hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша м |
| стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше |
| зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну н |
| коше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и |
| ке канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, |
| је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле |
| д Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} |
| етнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у ш |
| а управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о |
| ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца м |
| ове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане с |
| оши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почн |
| ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли с |
| не и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је гово |
| су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у шк |
| ћа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Ради |
| ироде је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и |
| ако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће |
| ша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него и |
| рема капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="cha |
| исали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите |
| а!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном |
| мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарас |
| дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен |
| адови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошл |
| не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан п |
| киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се сас |
| су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у цело |
| је <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрм |
| очетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с |
| се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и |
| их може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне посло |
| познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и нећ |
| пада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још |
| Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А ка |
| ош нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што запов |
| дети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто |
| о по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; б |
| не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији култу |
| сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не тре |
| на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на пра |
| рећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chap |
| } Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је |
| ато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год |
| је време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији љу |
| егови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све |
| мо успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде. |
| у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао |
| у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени тр |
| ме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И до |
| .{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него |
| ни ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p |
| ако је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крш |
| ви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер |
| е.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрест |
| а развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији жи |
| ного треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зи |
| ао у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први |
| енцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у п |
| ер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи са |
| дња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељац |
| ла, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је н |
| ла Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S |
| и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља |
| а и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни |
| ла мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> |
| ?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо сво |
| и треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и са |
| ана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожо |
| псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и |
| школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и к |
| че га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако |
| често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много |
| >, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње п |
| а Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не |
| пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано су |
| иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди пито |
| д се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно ш |
| то је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{ |
| е и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се |
| је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато |
| и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађе |
| ?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, |
| рихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да ид |
| г је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Ств |
| празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело дворишт |
| о, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће |
| о сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и |
| у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подиз |
| иљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова п |
| диша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за ти |
| ем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него ов |
| штовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, |
| До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код кућ |
| до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, |
| уском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско пољ |
| вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је |
| ка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више при |
| га.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра вој |
| им Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће |
| е готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту |
| е таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет сам |
| , ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви! |
| мах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од г |
| отребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске бе |
| риво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам мла |
| викаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша о |
| ј речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, |
| ме што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа у |
| аке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном |
| ; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што в |
| у молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непр |
| док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом |
| Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу |
| {S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некак |
| во допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи збор |
| Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по н |
| ату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање |
| а лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама |
| Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле р |
| а пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто |
| о, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јо |
| м месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаб |
| предују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вредни |
| е књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У |
| о на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ни |
| ин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све |
| } А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима н |
| виларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем |
| ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има |
| ете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ва |
| вађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од доб |
| ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја в |
| вала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, |
| као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала |
| ла? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направи |
| почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p |
| Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите |
| S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да и |
| дне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окр |
| томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ни |
| рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између даса |
| не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно друго |
| страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци м |
| раво за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Ради |
| „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Том |
| му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а |
| ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у је |
| а цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да |
| Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, од |
| ад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у шк |
| А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О мало |
| је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! ми |
| лико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он ост |
| сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— |
| , господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је |
| господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам мо |
| у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема |
| есак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па к |
| } Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа н |
| ља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, |
| се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао |
| у говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео н |
| осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За ов |
| лико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да |
| то речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало пр |
| : „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунов |
| S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти |
| може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} |
| околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио |
| ви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| ерићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и поче |
| ше.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на д |
| ећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека |
| оме, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле |
| амо ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, |
| уху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница |
| .{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска |
| напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина |
| ива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вред |
| о нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да рад |
| {S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви |
| ила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да т |
| Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парни |
| она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не |
| ви ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је |
| ако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Ко |
| ше, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљуднос |
| ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићем |
| иће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> |
| и брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, |
| че прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло бр |
| угим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код |
| ако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један |
| ој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као |
| ужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, он |
| поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда |
| } Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и |
| а поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} |
| има један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више |
| ка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исме |
| ије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа |
| о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је |
| х у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мор |
| ству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, |
| А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају |
| зао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбија |
| турне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио |
| емагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и њ |
| разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} |
| , и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А |
| да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и |
| ре.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила |
| де која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде шт |
| на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекц |
| а учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за |
| данпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу |
| уштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача |
| а петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна х |
| навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „ |
| , да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су |
| нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори |
| јој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то |
| е знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те |
| ога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато р |
| да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И |
| гласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није |
| акве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имам |
| дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ |
| је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом згр |
| C10.8"> <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а н |
| , и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад д |
| еднога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имам |
| ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а |
| дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</h |
| у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да |
| „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, го |
| не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Т |
| да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће |
| “</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а |
| и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и боји |
| аље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њ |
| виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полет |
| реба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни |
| у, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на друг |
| да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „в |
| ле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми |
| азда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево |
| рду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И |
| .</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; |
| ију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за |
| чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разгов |
| то из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{ |
| ох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете в |
| али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су пр |
| то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених |
| стије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година бил |
| ајдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити |
| ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит |
| неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, т |
| тови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види |
| ; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и ко |
| имо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и ј |
| бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу |
| е се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} |
| е:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже |
| од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо с |
| ају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрада |
| куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} |
| епе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распус |
| вековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај рад |
| а што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у ча |
| у за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Д |
| у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>пам |
| разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало врем |
| у знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује. |
| и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему |
| Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли д |
| от.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену |
| ије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „н |
| свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете |
| вени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и |
| инске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за г |
| како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде |
| данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и п |
| известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„ |
| се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све |
| извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су напр |
| адиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу |
| је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер |
| то нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље |
| о мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам ст |
| чи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да ви |
| држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S |
| ићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у |
| не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, ј |
| ине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о св |
| b n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих учени |
| ада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не п |
| е тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ва |
| ји је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, д |
| е бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Мо |
| } А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад |
| све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао |
| њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S |
| ековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек |
| hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но н |
| дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</ |
| кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, |
| етврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао |
| гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, |
| S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда |
| њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бит |
| у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећ |
| из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <h |
| и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, |
| ућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, пок |
| S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као |
| и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих зак |
| тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и |
| ет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и |
| е тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећ |
| а данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново ме |
| ољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута |
| и данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министр |
| о зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим |
| највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и |
| амо толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пр |
| а и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Ради |
| н завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на н |
| а је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Т |
| да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и |
| кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву |
| чајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени |
| Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде |
| р нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је вре |
| ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још в |
| и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему с |
| шља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да бу |
| д треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рек |
| Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У зем |
| ћ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часл |
| {S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите |
| За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је би |
| е већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети А |
| па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекциј |
| насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то |
| рављају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и |
| ану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсма |
| Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве са |
| они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, |
| ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама |
| тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> |
| га села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници п |
| лије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остан |
| еше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га им |
| а после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се |
| n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме тр |
| слугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе |
| што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе. |
| ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на посл |
| м људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од он |
| дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, к |
| већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко |
| мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p> |
| аничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодрасл |
| ије отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ са |
| тари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упиш |
| шину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на |
| политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало п |
| ла своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати |
| Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продуж |
| уго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што |
| нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и про |
| отово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| бзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су д |
| онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се с |
| душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p |
| диже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Он |
| је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и |
| , да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја до |
| ве ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да до |
| </p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици. |
| S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе с |
| како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околи |
| исмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муч |
| црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструи |
| } Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, |
| све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад |
| е школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> |
| id="SRP19102_C8.2"> <head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу |
| d="SRP19102_C9.4"> <head>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска |
| е и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласк |
| !.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно |
| попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица |
| его и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бо |
| о онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати |
| а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска ј |
| у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Гос |
| исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши |
| ао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су |
| d="SRP19102_C10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено |
| так прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Д |
| е после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо |
| иглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије |
| школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељо |
| те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигу |
| , па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта |
| у, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе шк |
| стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} К |
| Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, |
| арство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је |
| Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а |
| ане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији |
| је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била |
| у; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакриве |
| <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Је |
| дова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе м |
| допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује |
| ти у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити госпо |
| му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдит |
| о они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да ви |
| имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да по |
| ку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да ни |
| и оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што |
| рода.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа пр |
| сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Рад |
| мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново до |
| од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, |
| требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу |
| ошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају д |
| имио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана с |
| у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даниц |
| варе и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чува |
| И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Ра |
| S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с кова |
| е.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је жел |
| осле подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији |
| одужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, ш |
| је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био |
| е поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према |
| и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </di |
| дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити |
| ам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево сва |
| оје у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шу |
| шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред |
| ше су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да ј |
| вља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је на |
| редних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година |
| искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и |
| опло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одва |
| ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина |
| свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела |
| е од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Дани |
| се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од св |
| говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, |
| е и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нам |
| мо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, |
| рицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и око |
| воју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и раз |
| оносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су |
| ошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у ши |
| шту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то |
| барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобр |
| па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима |
| и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школ |
| тона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележил |
| учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошт |
| воме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити |
| вао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; ал |
| па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напр |
| ођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре по |
| да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА за |
| бојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била |
| по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на |
| ар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишин |
| ућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна ште |
| о и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје ку |
| и, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио |
| тељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше з |
| уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не по |
| ешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах прв |
| су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га в |
| а ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша ниј |
| и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} И |
| аде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ко |
| апита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је |
| е послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори |
| учљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јо |
| ости и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крште |
| ше навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега ко |
| чану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копа |
| засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислил |
| крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једно |
| енсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове |
| , осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су |
| и с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљорадник |
| ко је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што |
| еку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да упо |
| до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који |
| и самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њи |
| ј,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ — |
| којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о живо |
| од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} |
| познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, |
| око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Од |
| Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> < |
| ба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво |
| ="SRP19102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила п |
| јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} |
| учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистот |
| визор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином |
| мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </ |
| нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православ |
| и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и м |
| и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за ча |
| ога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу год |
| одине школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао |
| иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећ |
| мају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година |
| разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново гре |
| није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава друг |
| /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово |
| адиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остад |
| его у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за сваког |
| раф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствар |
| а може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље |
| премати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, д |
| ише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са с |
| а бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда |
| врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара |
| овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</t |
| "SRP19102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после |
| елики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, н |
| SRP19102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана |
| рство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div ty |
| id="SRP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам |
| али на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена |
| подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћем |
| с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њ |
| лима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Б |
| а одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин ми |
| о, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћ |
| а.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ва |
| али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекал |
| ех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и |
| стра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда |
| да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју |
| кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу пр |
| еља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане |
| <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.< |
| то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља |
| авао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </d |
| иђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима п |
| у доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је |
| енику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то ш |
| дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докл |
| ијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, |
| S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је р |
| е утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио |
| , који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога се |
| ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда он |
| /p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио ј |
| <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шт |
| ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објав |
| хову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку. |
| } Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам |
| о Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обича |
| сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђе |
| S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{ |
| да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{ |
| о што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, как |
| вала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на |
| само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спас |
| .{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију з |
| им у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за |
| уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце ву |
| етку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не тре |
| стало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се ста |
| ни већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће по |
| амије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај |
| е Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико см |
| ти.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима |
| ? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите табл |
| } Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у сл |
| . <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свако |
| и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа |
| а за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учио |
| дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} |
| дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа) |
| с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Б |
| х је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и сва |
| ечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, |
| >?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убија |
| и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад |
| и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не |
| су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да ов |
| или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учит |
| му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Мо |
| Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не |
| {S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге? |
| } Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши? |
| м, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су |
| о само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само |
| То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да с |
| лете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочека |
| , како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће п |
| е већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све |
| !..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?. |
| авили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигн |
| ијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту |
| >!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова |
| а баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на |
| нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, |
| око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Х |
| ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi |
| S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је |
| } Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?.. |
| с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} У |
| столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хај |
| ви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} |
| — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — |
| столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игл |
| еврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} За |
| ј лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — |
| а сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да пр |
| !..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> |
| олицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игл |
| ад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га |
| му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа |
| е ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и |
| е ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убо |
| ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас? |
| S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код |
| <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а |
| д столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите |
| {S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите са |
| ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете |
| испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} К |
| аче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли п |
| ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад |
| Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак |
| код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењк |
| ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} |
| ите!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите |
| е слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, как |
| оре, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране |
| ..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} Т |
| а?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочи |
| } Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јест |
| е може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете |
| ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогов |
| А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта |
| е је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово |
| писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац |
| че? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите ко |
| од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су ма |
| нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?.. |
| у бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</ |
| не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак |
| м је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда |
| кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испр |
| ала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S |
| , четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао з |
| "396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је |
| а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука |
| слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Д |
| сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу! |
| реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с |
| е чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчић |
| е о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово |
| ?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</h |
| i>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, |
| и!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, |
| </hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi> |
| Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница |
| око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда п |
| ају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео |
| и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно вр |
| ти торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држ |
| едрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто |
| шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и |
| тернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сла |
| букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, |
| а њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а |
| ће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} |
| дајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је |
| S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге. |
| е <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: |
| е...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта |
| ?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите |
| Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши г |
| ваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им |
| му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућа |
| шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар |
| ...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће ч |
| упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</ |
| емо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а |
| нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!. |
| веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло њег |
| о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак |
| врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а о |
| а на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у |
| Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење |
| , старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, ри |
| у, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и |
| не даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за к |
| виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у |
| као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене с |
| е и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен п |
| есет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклиј |
| је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу. |
| ма, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први п |
| ца га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да |
| {S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умири |
| {S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb |
| а пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; инач |
| торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи |
| ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику да |
| и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а сов |
| подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S |
| и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} Т |
| паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овл |
| ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао |
| ву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Се |
| стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад |
| н, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се в |
| а би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, |
| ије знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сеља |
| о себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала |
| м.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао |
| та би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколи |
| шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на том |
| дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дањ |
| школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао днев |
| и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или г |
| к.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба |
| и, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело |
| .{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на до |
| дне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да |
| ах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даниц |
| се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали с |
| за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подмет |
| оже, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега |
| ења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су |
| адиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало |
| а гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је ова |
| је као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и свак |
| и су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као |
| везде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лав |
| рчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете |
| спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га |
| а се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и ст |
| а</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Да |
| јима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућ |
| ну, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад |
| и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, |
| > <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и т |
| су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А |
| сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате гд |
| д једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вел |
| своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту бли |
| да довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва наст |
| стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а |
| вони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школ |
| ђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и |
| та ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{ |
| а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе з |
| ње зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у ов |
| за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни |
| чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учи |
| ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за у |
| ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <h |
| /hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <h |
| >; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт |
| и!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и |
| љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; |
| гу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава.. |
| држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који |
| вуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо прир |
| влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:< |
| њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, |
| си ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни |
| века на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов п |
| ажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него |
| наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож |
| црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њег |
| патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и јед |
| .{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb |
| } То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је пис |
| а, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побиј |
| ло и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни н |
| , коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је ма |
| ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега |
| е биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C3. |
| у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особи |
| села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и ра |
| лун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} |
| да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, |
| нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у |
| кола наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> < |
| мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} |
| ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали |
| ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону сас |
| опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се проч |
| метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде гот |
| и дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки |
| код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле са |
| љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жаб |
| сно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слов |
| и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово |
| то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шт |
| .{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано |
| hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод |
| ту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно |
| можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — |
| стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} |
| е, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просве |
| као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа н |
| летаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{ |
| ко се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су |
| су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А он |
| ем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор не |
| нако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и вла |
| рњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља |
| љу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме |
| веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Мил |
| тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и |
| ла песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле |
| амо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Франц |
| ом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету |
| је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих с |
| а се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећ |
| а Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се |
| о ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта тре |
| направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било к |
| вела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо |
| ича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом пла |
| а; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу с |
| и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и |
| имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, с |
| и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога ча |
| ху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да |
| ор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И |
| први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прег |
| народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада |
| > четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, д |
| ита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње |
| није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газда |
| у треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, |
| угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је |
| ило.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им |
| е, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у |
| да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и сев |
| зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста |
| родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све б |
| и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће мо |
| Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле в |
| ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу. |
| омислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био |
| , капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, |
| иже народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник мо |
| редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад ј |
| н и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако |
| ји ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар |
| својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана |
| оро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом |
| можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да пе |
| е.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестр |
| њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{ |
| те шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А дл |
| нско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} |
| а храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега |
| м умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се |
| и то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — |
| ита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и пон |
| на.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет |
| ај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „ |
| прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то б |
| рироде: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којо |
| они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, |
| мљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта |
| да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „св |
| ва ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да види |
| т Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после пош |
| чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни |
| штен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за |
| пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу |
| ави, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена осно |
| о и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску |
| јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може |
| д табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађи |
| >; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Виш |
| је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је сл |
| је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је |
| , али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине |
| а и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут |
| слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi |
| е га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много друго |
| ћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је |
| е Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapter" |
| но рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он |
| устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре ме |
| но!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где |
| вему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} |
| а је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А |
| другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је |
| не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу в |
| прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање. |
| но и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бо |
| мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа |
| је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било в |
| .{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледа |
| које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Г |
| азити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} |
| се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>! |
| јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} У |
| иша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — |
| п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево |
| какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, д |
| утрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног |
| а село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиг |
| е, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људим |
| .{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} |
| реди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад |
| тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по р |
| руги.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) |
| И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" / |
| ма ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога |
| Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно |
| поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд |
| омогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром |
| ић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад |
| као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега |
| ајпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали |
| више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даниц |
| о што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад с |
| тир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за чи |
| пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S |
| и!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А с |
| е забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала |
| им друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и те |
| већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега |
| .{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори |
| отворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине непо |
| у у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чин |
| много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа проп |
| ца су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих |
| у и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог н |
| у га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео |
| сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} А |
| Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те ј |
| лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио |
| мо модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљал |
| толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвал |
| , ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p |
| о му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, |
| уни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а |
| } Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још |
| н не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале ни |
| <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато |
| предак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „на |
| еуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на |
| нтелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је ме |
| а коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, са |
| претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, |
| , то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и ду |
| га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стиг |
| ожне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга че |
| шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа |
| то би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Рад |
| .{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му у |
| о учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга з |
| , човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зат |
| зјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије ис |
| и се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ов |
| године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> < |
| ога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под ту |
| гово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И |
| ова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио |
| није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво |
| це чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена |
| народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема н |
| ле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући |
| ин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овом |
| е погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она тр |
| адиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном чов |
| икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</h |
| се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А свако |
| њи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово |
| екао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да |
| у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више |
| " /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани |
| </p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га о |
| овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и с |
| е лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш нек |
| брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Рад |
| 9102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од на |
| тави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од |
| ских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихови |
| срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине ре |
| ста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак ј |
| ва што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и е |
| {S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћ |
| ке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате |
| а, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div |
| штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{ |
| а је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са |
| а је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} |
| ини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више |
| и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би прим |
| ји су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него м |
| Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, |
| и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је пр |
| н, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих ј |
| лико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши |
| омедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на |
| уди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, г |
| шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крн |
| ти и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слобо |
| не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу н |
| се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и |
| н рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били б |
| већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини |
| умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је зад |
| е ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају. |
| у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да т |
| и је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не |
| p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер |
| и трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али ко |
| и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спрем |
| т“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу по |
| н остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капет |
| и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О р |
| па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. |
| ом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305 |
| адиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} В |
| и је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, к |
| прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само |
| оврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледив |
| њу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину двор |
| његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе. |
| 95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје |
| Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку пор |
| водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерно |
| ано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb |
| да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се поб |
| да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: |
| :{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год |
| ца.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад |
| је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућ |
| н од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: |
| направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угле |
| је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини |
| ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, п |
| са Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне |
| дишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуц |
| туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде годи |
| >— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, д |
| аља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више попр |
| аће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и мес |
| све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које |
| де хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску |
| зе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, |
| кле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његов |
| вет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у о |
| ваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу |
| ре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућ |
| и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ев |
| редио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не н |
| итаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиш |
| ови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што |
| ије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, вез |
| изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа |
| шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад |
| задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, јо |
| а кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша зах |
| да што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, |
| утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на |
| у а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и |
| народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} |
| напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, ко |
| ас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињат |
| ерала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да с |
| страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега свет |
| ио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи г |
| адиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у рад |
| војих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша зајед |
| о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на з |
| овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици |
| Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало |
| ио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А |
| S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомств |
| зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милос |
| } И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па ј |
| да не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали |
| Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постој |
| и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је ц |
| се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дош |
| еговом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој посте |
| еме и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи |
| рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} |
| што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послу |
| собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско |
| и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака зе |
| ина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више п |
| После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у о |
| ашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам про |
| злога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од најве |
| просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова ик |
| о?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта |
| вима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осе |
| пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао бил |
| тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у |
| као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њи |
| мена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири ча |
| ток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покр |
| израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Пр |
| д најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени |
| стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градит |
| ноћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати г |
| аспоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да л |
| у улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем с |
| амо моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли |
| S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба ј |
| Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та |
| е и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ћ |
| на, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може |
| и ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти |
| а, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, |
| до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сук |
| ву корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то |
| толица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа |
| о да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која |
| топе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да |
| } А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, ка |
| S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи н |
| {S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је |
| е и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако |
| оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А зве |
| та он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им |
| овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столов |
| сне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>ш |
| у или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано |
| остова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер |
| е.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у ш |
| И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно |
| а сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од ње |
| поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S |
| ајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви |
| ра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запи |
| ети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви гра |
| .{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И ка |
| оје раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да на |
| да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да |
| крстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке пос |
| рађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Ал |
| им другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готов |
| нају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, |
| арку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Прашта |
| га и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, |
| а.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи |
| рироди, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила ч |
| } А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, |
| и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша ост |
| али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто дома |
| капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовни |
| ност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба д |
| јпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на |
| мештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и |
| и народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине |
| p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично у |
| знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S |
| о.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинит |
| го дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као пр |
| довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само |
| мти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задоб |
| што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незн |
| ећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако ј |
| же да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако |
| и у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али |
| део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} |
| > <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте |
| ти.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут |
| е само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају сам |
| забаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредн |
| ао што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је з |
| н је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши |
| као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај |
| ан котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!. |
| јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи |
| рнат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је |
| уђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га де |
| /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јест |
| ба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он ј |
| војим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост њег |
| јега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале |
| есети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, |
| авика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом |
| школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у |
| } Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вешти |
| вога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитв |
| те полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још виш |
| пет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не м |
| а ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа. |
| ада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</ |
| очетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зат |
| е учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то |
| Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако т |
| је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, т |
| едали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне заг |
| куд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бе |
| је него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те |
| је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју |
| а нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одво |
| да ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја кори |
| ва домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необичн |
| е ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо |
| ошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референа |
| радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прила |
| овећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се |
| Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сет |
| <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} |
| ако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огле |
| А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто по |
| ота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замиш |
| оиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђи |
| била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{ |
| но примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у ср |
| и природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме реч |
| ћао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| } Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да |
| .{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учите |
| ола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а к |
| мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, |
| то тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само д |
| ругих школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били |
| таје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици |
| загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда св |
| ; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако |
| и а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} |
| p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку р |
| уде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други |
| ван на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у к |
| влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и |
| р још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за |
| па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} |
| му како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су р |
| {S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се труди |
| н врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не |
| д су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <di |
| ваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом |
| а њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати |
| биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о и |
| е све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцни |
| угом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на п |
| о о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до |
| се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „гос |
| 378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне наук |
| од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, |
| одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њ |
| оби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да |
| ку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вр |
| големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога р |
| снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ак |
| у њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибр |
| е, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако |
| S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је |
| аду, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици |
| Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и |
| само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере |
| да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни т |
| его је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, ч |
| >Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па |
| 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за ц |
| људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери лег |
| ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша |
| е, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недељ |
| ше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стран |
| кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више |
| е сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — < |
| е, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту. |
| адини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад с |
| агноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; д |
| кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти |
| ио чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изне |
| има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, кој |
| еба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узима |
| гледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или ил |
| е све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре |
| су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што |
| се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и |
| е земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести |
| идимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не о |
| ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па ка |
| </p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јан |
| иву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; |
| ма рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу |
| ве ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају п |
| га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо ци |
| каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и к |
| оје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегле |
| омаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у |
| е затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру. |
| еру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад ред |
| ед гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо |
| зити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не |
| већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о кој |
| иђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде |
| Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђац |
| ј и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што |
| {S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Ми |
| лу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и прау |
| а се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, хр |
| и своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмаг |
| а Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима к |
| таром, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно ста |
| регледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да г |
| јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је в |
| ша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за к |
| остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и на |
| пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у |
| илена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски ра |
| су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више н |
| на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се |
| уди; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слу |
| ље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{ |
| једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кром |
| истије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да |
| ланове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, |
| око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, |
| ајчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излаз |
| ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад би |
| су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високо |
| овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо. |
| е није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и |
| рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобр |
| пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле |
| оручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидар |
| оје су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радос |
| ити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добр |
| ије заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да |
| ге мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} |
| нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако |
| диша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толик |
| е Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да с |
| него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је те |
| вали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачун |
| послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе |
| ра, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и м |
| у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ |
| , срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим д |
| како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} Н |
| е и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад |
| ње и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, |
| ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго |
| емо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци у |
| зидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је им |
| каш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и нас |
| је, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се пром |
| и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде |
| долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у |
| и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине бе |
| притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па с |
| по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и |
| и: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави к |
| на, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} |
| одизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која н |
| ишта не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно |
| еби мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали ш |
| ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и де |
| ника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Заг |
| е радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима |
| а.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S |
| како им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо с |
| стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње |
| ји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у л |
| ишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и с |
| аре мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p |
| н побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће и |
| ви друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не гово |
| ета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више |
| рци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од о |
| т стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је |
| с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије |
| онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у |
| се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; |
| Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли |
| положење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет |
| је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и о |
| им односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре |
| не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се |
| на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима |
| или на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општин |
| е после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења р |
| њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. |
| лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове чи |
| ољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чеља |
| Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се н |
| ад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да сто |
| ле школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за зби |
| лики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет |
| лика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба |
| астира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђе |
| е и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и муш |
| на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њи |
| стове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њ |
| к не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то |
| до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу |
| вакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у |
| не.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њ |
| еви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде |
| е граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је о |
| то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови |
| ао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и заба |
| !..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А |
| е и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, |
| су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују |
| ријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше ј |
| мили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а св |
| а се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="31 |
| се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи |
| са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге дв |
| клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да ви |
| , о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни п |
| S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба |
| и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него шт |
| рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, до |
| ако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу |
| нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од т |
| то мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш с |
| hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{ |
| потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ |
| оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{ |
| .{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћак |
| ити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен п |
| мени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И т |
| м је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и оп |
| ао што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она т |
| злазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађ |
| ари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку |
| а тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, |
| ојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о то |
| ни ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и ово |
| се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да |
| ти и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпу |
| ледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уз |
| Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда став |
| они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи су |
| казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби |
| i> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало |
| де: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подру |
| мо за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили |
| ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се до |
| А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршав |
| и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опоми |
| да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им тре |
| и наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека. |
| .{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до п |
| игледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усме |
| цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису |
| сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су св |
| послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпи |
| ему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да с |
| , страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор виде |
| ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви |
| као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више |
| о сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако |
| ед и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и |
| аја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само |
| е год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један |
| и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово ј |
| ју“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је |
| ри: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри |
| и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и |
| едела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ни |
| о је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће мог |
| едивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то гр |
| би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То |
| сци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помен |
| видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: |
| оже да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од |
| арод.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{ |
| а они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу |
| ша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и пре |
| них радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, |
| тири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечиц |
| зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни |
| {S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити и |
| </hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у до |
| а и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да |
| јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно |
| ичкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли |
| ви нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је р |
| овек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи |
| и оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до го |
| кају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пр |
| кивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и лес |
| гао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати |
| ја и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлуч |
| градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сум |
| е писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{ |
| мих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами о |
| му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Дола |
| римо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све |
| ер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благослов |
| добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заје |
| намо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема крај |
| јпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изи |
| помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гр |
| изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу |
| стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је |
| а, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори |
| бије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не |
| сигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пи |
| дају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте сво |
| .{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њих |
| е својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда |
| брао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S |
| наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља |
| убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке |
| зао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати шт |
| радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да с |
| а још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали |
| , само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покри |
| нски шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље |
| е све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да прев |
| ње.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољу |
| е њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица! |
| ату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његов |
| д су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цр |
| ју у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће |
| учите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, |
| } Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им п |
| нија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нек |
| го су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Јед |
| е да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како памет |
| прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде из |
| ри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао ап |
| и!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни ов |
| о прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Ч |
| ли, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да жив |
| ато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девој |
| руди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n |
| да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не п |
| ило је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гро |
| тили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му пр |
| лан од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама |
| наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и |
| он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје |
| .{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} |
| у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био |
| и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себ |
| ати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је пос |
| што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари... |
| ови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да п |
| поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали |
| ре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и пе |
| hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi> |
| им ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао |
| то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли др |
| о их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се |
| ма занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, н |
| адиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене сл |
| единих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и по |
| првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити са |
| ве о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, |
| казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозв |
| ве боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац. |
| изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и тво |
| ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</ |
| се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неп |
| з тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ов |
| ош јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би б |
| ке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како |
| вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад |
| ез Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад пом |
| недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њи |
| А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их о |
| ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више наук |
| највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предава |
| лики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пе |
| ше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S |
| старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била |
| ење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као |
| власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз вл |
| само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако |
| будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га мож |
| ите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клу |
| и још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би во |
| био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је г |
| {S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотреб |
| ; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n=" |
| десет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају з |
| оје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим |
| да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милован |
| роста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи |
| е: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ла |
| су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и |
| оника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео |
| е, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и |
| у.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово |
| еру!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари |
| адиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по ко |
| сле и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито |
| учи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најб |
| јој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља |
| ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко |
| зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После крат |
| у и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом |
| } Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, |
| црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви |
| еднака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала |
| де су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="12 |
| плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Гр |
| којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, |
| ака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа |
| и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и та |
| ре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче |
| ишта се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у друго |
| кола има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, |
| и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније зан |
| и, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за с |
| е им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, држав |
| а суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и |
| рисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи с |
| ма ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила |
| тња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђа |
| илно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, виш |
| ко га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни т |
| ирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n=" |
| нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само |
| м више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољоприв |
| зрађује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама. |
| мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о оном |
| пштини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједни |
| ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се |
| о они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и |
| ричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убоги |
| остих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати |
| игне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да |
| какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену |
| е свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у сви |
| рква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов цркв |
| , да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су св |
| и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а п |
| а дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да иде |
| та, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући |
| колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ћ |
| ој школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима |
| предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадни |
| ист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> |
| ци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благ |
| се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ов |
| у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав теме |
| п него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две |
| и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да о |
| , а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају... |
| ко ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га и |
| су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} |
| ка па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за се |
| бори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Ва |
| рши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему ш |
| ема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче |
| олико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани ж |
| аки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и |
| дивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се м |
| чкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико |
| А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, |
| да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не ум |
| стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога |
| де као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за н |
| мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није б |
| ролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да |
| и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од к |
| развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њи |
| } И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и |
| им кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича коз |
| вуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и |
| гом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развија |
| љенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и |
| разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричког |
| ене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цел |
| друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је ле |
| тарији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S |
| идови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и |
| {S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, |
| маре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се |
| но и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њ |
| су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Б |
| утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један оп |
| је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољ |
| је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и |
| реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, |
| или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима |
| но, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан |
| да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли с |
| ку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било |
| ора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, |
| свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и |
| воје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста |
| > <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> < |
| усала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај бог |
| есан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околин |
| и су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није ч |
| о свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у рад |
| према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| ако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они ш |
| створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли |
| ца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји приј |
| а побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Ко |
| конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па |
| вачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се |
| на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, шт |
| бично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних к |
| ије и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импр |
| умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком прили |
| хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило. |
| нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог дан |
| и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале суд |
| " /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с ра |
| убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не |
| {S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричан |
| носило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није |
| јем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> <div type="chapter" |
| јој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека |
| об је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за |
| је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово г |
| о и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и |
| слије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио |
| ају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман н |
| и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, |
| на брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навик |
| изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу |
| данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све ов |
| шина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се р |
| људнији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наш |
| м људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одго |
| ане „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку |
| у, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну хран |
| невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њо |
| ало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна дру |
| си је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовит |
| ици не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека р |
| а, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи |
| а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитањ |
| њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, |
| о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врел |
| тану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преоб |
| се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи при |
| ју састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или |
| пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Ал |
| } Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за |
| али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли от |
| усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одво |
| све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ић |
| но чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато |
| олскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода о |
| ину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века |
| S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тест |
| мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до д |
| на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у |
| до своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би |
| своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни сло |
| и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, |
| ловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а к |
| ђе и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиш |
| тној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве |
| ече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је он |
| му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она уч |
| под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место о |
| ји је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> |
| и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта |
| епој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је с |
| S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као |
| опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба |
| имо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да < |
| има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је пр |
| читељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао н |
| елео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу |
| не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња ап |
| ажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Ра |
| е ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, |
| неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми |
| Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> |
| hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</h |
| у главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да |
| И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је на |
| м имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} |
| коле почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој |
| че.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица доб |
| тке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у св |
| ого, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови б |
| азгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе је |
| н начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од ла |
| овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је |
| а учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој шк |
| ечи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми може |
| с ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој |
| о, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали де |
| каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе |
| ишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време јед |
| ој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја |
| аборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, |
| биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обе |
| ?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S |
| ?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири д |
| анђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, |
| он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује сам |
| вако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша |
| је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захв |
| светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу |
| } А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац н |
| {S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} А |
| су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда |
| </hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити. |
| или школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им преда |
| друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни |
| ка, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и |
| а кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све |
| за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се по |
| то треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље |
| постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости пр |
| у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако п |
| тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале |
| да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да |
| учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела је |
| динству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им б |
| де, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је |
| ствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуц |
| Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на |
| учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разд |
| стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстит |
| е!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте |
| снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту д |
| оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све див |
| е, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда |
| гне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да |
| ше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба |
| после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> < |
| амо постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они поч |
| } А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући |
| А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте |
| ите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека |
| канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише? |
| аћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим |
| се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и де |
| , те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни |
| ти четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане |
| у су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако |
| у њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њ |
| прави дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на среди |
| Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не |
| авиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити |
| боље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је в |
| и о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; п |
| да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то |
| а је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, шт |
| него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S |
| жи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да |
| годнија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовал |
| више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало |
| вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи |
| , „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, з |
| , па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко с |
| длучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш |
| а власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „бић |
| <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске посл |
| ку, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске с |
| ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што ма |
| ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бис |
| огу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао |
| етар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том ме |
| у своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у љ |
| ироде и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од бли |
| он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо! |
| није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су |
| игде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на по |
| а, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био д |
| го интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручн |
| х је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било зад |
| и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прош |
| шу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он б |
| рче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не |
| да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у |
| } Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и св |
| ницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} |
| у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут в |
| ранка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“. |
| школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и |
| .{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово пре |
| а, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много л |
| и та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е |
| а и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих |
| Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од |
| љају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а |
| ојима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читај |
| лаве зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} |
| добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шт |
| ашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="1 |
| чка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> |
| очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шт |
| о је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њ |
| чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта |
| је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х< |
| лова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и |
| њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине, |
| љашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта |
| има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима |
| да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овог |
| о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему |
| канима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда настави |
| занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана с |
| , Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима |
| } А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час пол |
| а.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о крун |
| шу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мал |
| једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу н |
| то више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Млад |
| жбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбор |
| свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у с |
| је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запреп |
| ле одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини |
| о у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно п |
| а?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчават |
| а је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и |
| у и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга |
| су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} С |
| ли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају |
| рајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном к |
| он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислил |
| ао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулк |
| се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљам |
| овечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику н |
| о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретк |
| о је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису вер |
| и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима |
| ој кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим из |
| напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онд |
| олази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, |
| вуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И с |
| . Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним |
| } Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика н |
| у и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају |
| а будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више |
| животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p |
| небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима |
| да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу |
| ad> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам |
| у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малим |
| ета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом |
| га, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се |
| pter" xml:id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја ми |
| pter" xml:id="SRP19102_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели |
| pter" xml:id="SRP19102_C15.3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која |
| pter" xml:id="SRP19102_C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А |
| pter" xml:id="SRP19102_C15.5"> <head>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колик |
| pter" xml:id="SRP19102_C15.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није |
| га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи. |
| ло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је |
| , ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите о |
| Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами! |
| {S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажит |
| глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Ми |
| или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја пој |
| ише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано о |
| , али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p |
| борила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад |
| {S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и ко |
| ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> < |
| ао најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи |
| > <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришч |
| тењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и |
| а је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајк |
| он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, ко |
| ремештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша |
| видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, г |
| а затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло |
| е, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико круша |
| је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разн |
| е, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n=" |
| ерије, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода р |
| продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, |
| век зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S |
| и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Д |
| ова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем |
| за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крп |
| од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више |
| цом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у пов |
| цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво с |
| ле се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда о |
| руни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме |
| свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измисл |
| } И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се |
| <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно ч |
| .{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши! |
| о о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi> |
| } И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi |
| е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} |
| е).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује посл |
| азите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; |
| к носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — |
| .{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} |
| — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи |
| храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита че |
| е прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси п |
| ита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па вели |
| ве и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је т |
| и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шт |
| је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте п |
| ако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска сто |
| .{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Рецит |
| очетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} С |
| зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да ка |
| сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова |
| ћу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема |
| дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} |
| ошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наш |
| сно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодниц |
| , да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без ш |
| е доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље ни |
| ју где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да н |
| упан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама и |
| ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у З |
| акоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и |
| чигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у т |
| ет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је |
| ато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело |
| универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта |
| тара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њем |
| ојем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то |
| или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не бри |
| и је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и |
| чује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се пр |
| е ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, |
| мо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то |
| да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их н |
| е и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко б |
| е!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, шт |
| само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, м |
| ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изгради |
| знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средст |
| } Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах прист |
| } А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше |
| њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говор |
| и основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се |
| оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамт |
| нио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само |
| преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за |
| “....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен уч |
| чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S |
| уштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу |
| понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} |
| а и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они во |
| лите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, |
| навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће на |
| чио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да в |
| темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поузда |
| трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други |
| о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарн |
| ука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби |
| ајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу |
| им животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања он |
| итована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у |
| ој задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћи |
| да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </ |
| рема женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није вол |
| шите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно |
| ш једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Гд |
| тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан |
| о на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама н |
| то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb |
| неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да |
| <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично |
| !..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема велик |
| и наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Х |
| напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написан |
| , набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> |
| за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да дов |
| во <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта |
| едају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како |
| оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити |
| потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и п |
| друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</ |
| даоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим на |
| ањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније |
| , а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима |
| који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</ |
| еч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о |
| рите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S |
| утру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца на |
| е.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступк |
| све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би б |
| е утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви |
| творите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — сто |
| у неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре |
| у, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} |
| оме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на посл |
| може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се |
| и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва ч |
| несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А не |
| дравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи п |
| Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, |
| ата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, јо |
| а, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој бого |
| ма и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој зе |
| лаге дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, |
| о могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило |
| кама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби њ |
| пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда |
| орисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о |
| обро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би с |
| тву; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама ра |
| и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније |
| шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут |
| ина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручал |
| Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необ |
| ом, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у око |
| да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не п |
| ом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини |
| и градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен |
| родужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада |
| {S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њив |
| ивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одла |
| чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А с |
| ичали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовс |
| о је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печ |
| сти о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме. |
| а још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} |
| у, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, |
| о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на |
| у у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у |
| или по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="32 |
| е Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> |
| ети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад с |
| ао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга |
| слио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и о |
| од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" /> <div |
| с в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</h |
| це!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и |
| правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне |
| на знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!... |
| у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родит |
| их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша ни |
| бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи ј |
| .</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да |
| .{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати |
| целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш |
| о пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и |
| овралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а |
| амо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само |
| ша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и |
| „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та |
| ати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А најв |
| .{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се он |
| е тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду |
| , долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија |
| добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n=" |
| p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе |
| а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и сел |
| одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Б |
| учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи |
| па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој ш |
| лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како преда |
| питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, бар |
| ут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се |
| послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како вел |
| амо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистин |
| догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда с |
| о запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је |
| је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како см |
| шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они та |
| Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о он |
| душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те д |
| е као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше |
| ошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи |
| .{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево г |
| !{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!.. |
| .{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слик |
| ујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађи |
| е и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни |
| инце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше пр |
| је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим м |
| </hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за |
| и ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не |
| во код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га! |
| —о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и ње |
| на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није |
| ње пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претери |
| ињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и т |
| је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше б |
| ного дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као |
| ши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невеш |
| , први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство срп |
| ом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело |
| кој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> |
| новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страда |
| ин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не сам |
| ти о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде |
| лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је |
| иша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене пит |
| је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да м |
| хвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је |
| доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на К |
| } Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па |
| бама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p> |
| је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много |
| редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из |
| да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} |
| ме, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговар |
| најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније |
| то се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и |
| памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци зад |
| кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато м |
| рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да дове |
| зостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и п |
| е мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: |
| бље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судниц |
| ју шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад виш |
| е набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на чита |
| чита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен |
| одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да г |
| p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разред |
| на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p |
| кола отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да |
| {S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у кли |
| чао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који |
| ад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </ |
| их ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не |
| тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освој |
| друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у по |
| уди славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда з |
| ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type |
| на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је у |
| адионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак |
| а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цен |
| се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И |
| градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде ву |
| !“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетре |
| ник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на свој |
| сманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборити |
| свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово |
| је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранст |
| најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? ( |
| /hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је о |
| о прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли теш |
| света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја |
| : <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово т |
| уго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч |
| утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi |
| <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi |
| њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi |
| те сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, < |
| оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, к |
| још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi |
| ала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да н |
| кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а |
| о слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло |
| тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, |
| м да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код |
| S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?.. |
| очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно |
| Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Зн |
| едаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. |
| >.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова |
| тампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</ |
| а.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево |
| их треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако |
| ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је |
| добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друг |
| ко се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и |
| лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве ст |
| ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је з |
| S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а о |
| хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у |
| 02_C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се |
| и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су ј |
| ви одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем |
| го?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад н |
| ше га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се |
| и ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код |
| оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>он |
| а око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Н |
| {S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а |
| де, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви неш |
| и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и |
| а се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци! |
| та ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 уче |
| ена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстор |
| >1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима |
| ..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p |
| i>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} |
| а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> |
| : један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила |
| дан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, до |
| е од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога |
| кој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад |
| за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље мес |
| Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за м |
| свећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, за |
| им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љ |
| ом да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n |
| а све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да |
| ан младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Сам |
| други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова |
| отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га оно |
| {S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине |
| на са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да |
| уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се с |
| <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте п |
| жу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само |
| је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозо |
| ек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хв |
| у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није прав |
| се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S |
| , да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита моли |
| у!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пре |
| кните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — |
| а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chap |
| њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пр |
| ебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима |
| ди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је |
| кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерањ |
| и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да ј |
| овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капет |
| и не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа п |
| а да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити |
| пођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а м |
| покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе |
| ики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављуј |
| и су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Др |
| где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка |
| састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако и |
| ћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и заус |
| ма, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а |
| , па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, |
| половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да |
| што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст |
| само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако |
| је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знал |
| адио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, |
| ица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења |
| ? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А мож |
| ехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учиониц |
| олако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А д |
| ет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила |
| новицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сас |
| да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја |
| е две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на |
| слу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>И |
| да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам |
| је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће |
| анете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећават |
| ећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десн |
| етку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и |
| овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам |
| родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао |
| га деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у |
| ваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одр |
| горичани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске з |
| цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, д |
| ље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године нака |
| кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског |
| и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојиц |
| обито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју з |
| очните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатан |
| ојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и |
| ... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша |
| те их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p |
| ните ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е са |
| да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где |
| својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а |
| му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двори |
| азао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и |
| а бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече |
| и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пију |
| је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да с |
| у о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певај |
| и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њи |
| х тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побеле |
| </p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао |
| селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, с |
| раничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини он |
| м пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој леп |
| , да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињст |
| ко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај култ |
| о свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него |
| не.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још до |
| } Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све ч |
| ше врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, ка |
| пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се |
| турни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина |
| љотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор |
| с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да |
| ни, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато |
| и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је |
| школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, |
| жем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих |
| су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се пох |
| е, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, |
| икад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала |
| х тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве бо |
| и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се п |
| уо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и к |
| тавише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зач |
| седали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмак |
| Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи |
| обично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон. |
| нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо |
| Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинск |
| {S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани |
| више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и |
| већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и та |
| ша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад |
| па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ћ |
| је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и |
| “..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или |
| м зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а |
| де.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страх |
| влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загорич |
| ине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од |
| ли сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство С |
| т.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погин |
| {S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} За |
| ма каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S |
| оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње в |
| д капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђак |
| нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима |
| i>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће |
| а одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и п |
| да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и |
| јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У т |
| а се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе < |
| товати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, |
| само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; |
| стракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и речени |
| це“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и |
| ику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пу |
| хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Д |
| риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, |
| код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште |
| ни умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, гд |
| е, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је ми |
| тали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су |
| диша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и |
| pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, |
| ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од стар |
| инско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и |
| у је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То |
| сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насл |
| буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се |
| сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз заго |
| ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S |
| једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у |
| „Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, |
| киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских об |
| а и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром |
| из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар |
| сет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, п |
| е на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, |
| нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, |
| крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <p |
| излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па ду |
| или с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе |
| остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покуш |
| цу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци |
| да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и |
| ве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им |
| о бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да |
| и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S |
| с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске. |
| оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан про |
| лиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на ок |
| кога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} До |
| по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише |
| {S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав прос |
| и једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, как |
| ас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како опр |
| , па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи п |
| ва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, ка |
| ости Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је |
| ело да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, |
| ао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да |
| атписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиг |
| ез икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг ш |
| ша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају |
| рави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писањ |
| на слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да |
| оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена |
| ана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су |
| иступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n |
| саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој |
| чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, д |
| Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају п |
| нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се |
| S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за ка |
| често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> |
| спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одаб |
| ао и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да н |
| реда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" / |
| звитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим |
| се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим |
| рану.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није |
| p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Ради |
| ош једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својо |
| о феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „ |
| ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале |
| треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да н |
| „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, |
| И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се |
| стају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} |
| годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан ј |
| а.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још |
| ла да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} |
| мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, |
| .{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале но |
| шти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Заве |
| .“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на друго |
| и гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} |
| Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетано |
| Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се игра |
| т, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им св |
| онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мр |
| рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они |
| је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је |
| једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно |
| ачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубрав |
| , били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна. |
| кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао |
| ; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири! |
| лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако |
| у баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} |
| ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, чов |
| е, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би |
| нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакл |
| не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ мом |
| ичане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котари |
| ристово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети |
| ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере |
| ије толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети с |
| ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ |
| кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" |
| о, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду. |
| “ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити |
| ве шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растк |
| S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да п |
| је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ић |
| него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, К |
| може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{ |
| дан другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како |
| ивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi |
| трану скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго. |
| шило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је |
| " /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима |
| само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> < |
| уда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вр |
| Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу |
| а да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, реч |
| само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанст |
| адиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се по |
| како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благ |
| ра бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> |
| и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>р |
| нтар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша с |
| све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне |
| 9102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, |
| чан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „ |
| , неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од ко |
| дити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским по |
| траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његов |
| у.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и ина |
| и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком |
| </p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у гла |
| опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она г |
| е су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из к |
| ори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с |
| вио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком кој |
| на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! |
| есно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрни |
| десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву стра |
| к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! |
| тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ћ |
| глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} |
| (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите |
| ци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клу |
| ава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ва |
| ,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег раз |
| а остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевај |
| ди необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је он |
| ла чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Д |
| .{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабук |
| риоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо |
| попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућ |
| ти...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се р |
| ро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас дру |
| онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, |
| а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу |
| пава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је ве |
| у будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" / |
| или.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ |
| о да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за к |
| рање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе те |
| ње и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њих |
| алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињен |
| е пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стра |
| м било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка |
| оста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да |
| е само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по |
| кне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их |
| ари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, зајед |
| године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школ |
| } Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им |
| и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практич |
| е, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам |
| школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци |
| одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису и |
| увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу п |
| амо своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине |
| .{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчиц |
| коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи да |
| вити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге з |
| ек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наш |
| опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} |
| је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{ |
| у је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} |
| ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидам |
| ку Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде виде |
| другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао |
| рок, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да |
| ву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на |
| датле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту се |
| у: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га |
| та ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте |
| шова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут д |
| право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети |
| здвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е |
| од великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска |
| ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује |
| ам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушоре |
| иче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толи |
| азана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија |
| одили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S |
| ли загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и |
| и секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним не |
| на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се |
| га за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога |
| дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а јо |
| им народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} |
| сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви |
| /hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што ид |
| Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претеран |
| оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледај |
| та ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и |
| љка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за |
| {S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по |
| да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде |
| роким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице пор |
| их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А |
| ила сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора |
| <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се |
| и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да |
| и ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>П |
| "256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологла |
| можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину на |
| мо ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује |
| времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и мног |
| Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жа |
| је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово ист |
| днога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је |
| А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно лом |
| д у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива |
| ош да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам в |
| старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се |
| један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу |
| ажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, н |
| ар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните ре |
| S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Поглед |
| ати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је |
| буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао. |
| у десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражи |
| >У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је |
| гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: |
| дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, |
| Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и с |
| ака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена |
| ша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у |
| шта.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени |
| госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два |
| о).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најп |
| х те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да |
| робам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди |
| иле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова м |
| је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, |
| а сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпо |
| ече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{ |
| ачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа |
| они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да пок |
| е год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него д |
| S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле |
| да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div typ |
| ова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chap |
| ="chapter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим з |
| лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да веч |
| део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест де |
| ј мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали? |
| >„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Дец |
| еци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћем |
| м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што |
| ..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао ј |
| х је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} |
| е, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац |
| турно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да |
| и до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном ре |
| просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је при |
| ним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</ |
| д је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с |
| о једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој п |
| политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ |
| те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Т |
| нда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни поч |
| три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанп |
| тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и с |
| е погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зат |
| оме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад |
| а.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би мога |
| одиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако |
| газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то |
| по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се |
| кренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први |
| као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} |
| примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а |
| е била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињ |
| ниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске |
| е не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села |
| авно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Ра |
| а их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њ |
| слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S |
| ари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камен |
| достан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. |
| >На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само п |
| лу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Мо |
| >Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она |
| дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљив |
| да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опаса |
| з чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А |
| ана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочи |
| ао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Ради |
| па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смони |
| и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру |
| и и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У сел |
| S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n= |
| {S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћ |
| нога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div |
| , природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Дани |
| и сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се сел |
| и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, |
| нете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — О |
| е, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, |
| S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него |
| некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико |
| емојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школ |
| ио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца |
| да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} |
| ек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика н |
| у...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село |
| е необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> |
| уче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге ст |
| одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овака |
| вите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се проду |
| дрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе. |
| них људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и |
| ...{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каж |
| дуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се доса |
| > да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе ин |
| е ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је дале |
| чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бо |
| али да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учењ |
| ше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збо |
| за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога д |
| то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршет |
| уком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту стра |
| кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ра |
| причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, |
| ежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{ |
| d>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко врем |
| вралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према к |
| га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{ |
| торију“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из ч |
| де је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати |
| , где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у љ |
| рењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: |
| а посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет |
| p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један |
| о све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Милован |
| да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, |
| овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два |
| прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме |
| .“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S |
| > <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; |
| то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није бил |
| грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никак |
| а наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да |
| има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много ви |
| заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки пос |
| hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и |
| .{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње |
| с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад |
| огли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви |
| овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у осно |
| оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 2 |
| и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{ |
| p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоисток |
| између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је у |
| стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице |
| мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру |
| ут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо |
| S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру |
| ћу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну |
| ора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње |
| могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здрављ |
| ци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год |
| говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </ |
| ни одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су до |
| Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигнит |
| срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког у |
| нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде овак |
| а; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном х |
| акле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први |
| ворила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да |
| а здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као |
| дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље виде |
| ера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Сам |
| ш више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све |
| р је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана |
| ан предлог министарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове ш |
| за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} |
| добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велик |
| словцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Ст |
| Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте |
| аставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на |
| пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде са |
| крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се |
| Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред |
| орак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис |
| Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Са |
| рче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради |
| ...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, |
| гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме |
| рсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овак |
| их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојит |
| - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а |
| е напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спуст |
| ис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, |
| ер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом |
| ј не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А о |
| на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без |
| м отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није |
| астави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвр |
| чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Он |
| ече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица |
| та, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На пос |
| ет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <p |
| имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, св |
| Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, о |
| о би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко |
| је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда |
| !..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после |
| м је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад |
| ко је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онд |
| д свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове |
| ико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи |
| сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако |
| упе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и о |
| ого дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упи |
| вако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с< |
| ас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се |
| школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да |
| е.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово ис |
| и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, п |
| а Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „н |
| вијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, |
| о по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па д |
| дно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али |
| ко света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао к |
| И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите де |
| Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па |
| је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака тол |
| "21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „ |
| ти.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви |
| а, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном |
| мо био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад |
| довао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него |
| ава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, ко |
| овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему |
| . Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави буде |
| рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> < |
| “ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге |
| “,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде н |
| се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад |
| сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће ж |
| стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окре |
| о него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу |
| писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с д |
| ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад |
| хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме |
| њу</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, |
| шину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану б |
| ћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добр |
| је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих |
| рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала |
| дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај |
| дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да п |
| ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, р |
| n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањај |
| ч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме |
| онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану г |
| и више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бу |
| ди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће два |
| S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>е |
| ! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви |
| о сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају |
| Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да каже |
| {S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које |
| кале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си |
| а иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтет |
| </p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити < |
| он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их остав |
| ан лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у |
| лицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцеди |
| турић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онд |
| едан котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега коту |
| ње, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буд |
| умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Са |
| а окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! |
| у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави буде |
| ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као ш |
| „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили с |
| е расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} |
| а човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја миш |
| својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли |
| а, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на пра |
| прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинил |
| Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви до |
| докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам |
| нички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p |
| ну у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једа |
| крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви мо |
| емо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара |
| ојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си |
| во велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, нај |
| а; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да напра |
| е само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да н |
| и је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али м |
| кли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, |
| адишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у да |
| ава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S |
| у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напр |
| } Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p> |
| те, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се к |
| очеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко |
| памтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је он |
| еју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један ко |
| гу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је наро |
| рвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли |
| и су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n= |
| ује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад уста |
| шко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{ |
| ну се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову |
| оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породи |
| /p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за |
| b n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} |
| 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одс |
| днику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној ст |
| Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би гре |
| олико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45 |
| же направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га |
| ени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, |
| ар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморит |
| доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Он |
| код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, поч |
| унце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{ |
| >Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису |
| 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и |
| ) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" /> <d |
| село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити бу |
| е расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је оглад |
| чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништ |
| ри поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није |
| де шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по |
| </hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је з |
| ј?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку о |
| стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорц |
| једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крај |
| е ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад пле |
| ако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партис |
| бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>ве |
| кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, о |
| мо по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитељ |
| ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи гово |
| одигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је ме |
| ад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусаврше |
| и није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напре |
| ша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра |
| урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а |
| овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојач |
| до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре з |
| те: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} |
| <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код |
| .{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..< |
| коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код ве |
| Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S |
| .“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се |
| руштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону н |
| е боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S |
| .“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а к |
| дине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ ч |
| ве готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве |
| напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ни |
| није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже |
| теља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо дв |
| о сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина |
| ирите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните |
| ло, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није |
| ина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет |
| на и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова д |
| другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове |
| девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S |
| } А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и п |
| м исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао |
| овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писа |
| А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печ |
| испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако.. |
| овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напре |
| отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко н |
| крсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и д |
| мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече |
| слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ов |
| ци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша |
| о сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори јед |
| и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по |
| станите и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави буде |
| ваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> |
| .{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окући |
| о.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таб |
| да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да о |
| >5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат к |
| о у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од д |
| јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој |
| ас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је наба |
| еколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, |
| ладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није с |
| еби: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ по |
| кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, |
| стало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у |
| је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S |
| гојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишет |
| шите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су о |
| е тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете ч |
| о је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клу |
| о има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се св |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутра |
| .4.3"> <head>3.{S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље |
| су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно три |
| S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> |
| ојој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а ка |
| ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што ши |
| на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду с |
| лова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша проду |
| А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморит |
| итеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нам |
| нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И са |
| ељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову |
| луживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у увер |
| .{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све г |
| и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па |
| ој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа |
| ело, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него ј |
| и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у |
| према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>На |
| прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећав |
| е Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, о |
| т Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој шк |
| и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, |
| ијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било м |
| аџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просв |
| И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину ми |
| ву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у |
| S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на леп |
| лом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чиним |
| е договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан |
| ..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} |
| рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових ре |
| један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} |
| олико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и ги |
| у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила д |
| .{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница |
| !..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте са |
| А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече п |
| аучили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а н |
| х зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце п |
| казује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окр |
| га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али с |
| ше волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет |
| емљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за т |
| Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога |
| Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се |
| да, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зид |
| ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да |
| у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док |
| } А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, с |
| бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колик |
| он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и |
| се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају |
| у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до на |
| дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеј |
| варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и ј |
| де и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и шк |
| ..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и дол |
| ишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је нек |
| аправићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја |
| гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо! |
| ба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, т |
| дине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, с |
| на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стаз |
| ар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте |
| ачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, |
| она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, |
| че легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зат |
| Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се |
| ади нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће |
| а рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, к |
| {S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загорича |
| о вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на |
| се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну пост |
| <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} |
| брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показ |
| одица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Б |
| , благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А |
| реднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше |
| је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па |
| се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да |
| } Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није зн |
| и врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да у |
| југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а |
| је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољство |
| е: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послуж |
| себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{ |
| им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овд |
| пит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а |
| то прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам б |
| диша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио |
| > <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још гор |
| о на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више |
| н</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; |
| <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још |
| онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једн |
| правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S |
| треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практ |
| ас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и |
| ша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само |
| S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А може |
| то вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је |
| S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела |
| и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да п |
| продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се уп |
| да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте |
| у саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Р |
| и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па |
| ина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови |
| ти рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, б |
| што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ћ |
| по слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, к |
| би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемим |
| иљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји |
| и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хар |
| ко се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас |
| р прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да |
| х дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ |
| га газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се у |
| у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радов |
| ољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није др |
| осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, к |
| за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} |
| ав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</ |
| рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није |
| изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи напра |
| а, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и |
| ложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја т |
| , да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена кол |
| е разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мо |
| ћи, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с проле |
| и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живим |
| о да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не |
| а...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и |
| дравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и |
| а радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад |
| аде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си п |
| ћали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је зад |
| певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је го |
| да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и прода |
| ите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} |
| и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питат |
| доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами г |
| одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници пор |
| е била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска |
| директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су |
| школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење |
| ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ з |
| се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени бил |
| стан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како |
| а сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиг |
| кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима |
| отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, |
| државање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћа |
| а их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} |
| е јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни. |
| ући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим ов |
| очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се п |
| Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Р |
| ије био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и |
| 2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их |
| че газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило нап |
| А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но как |
| растом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога |
| и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се с |
| ко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек. |
| као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно |
| угима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоре |
| осили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске садниц |
| све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био на |
| и родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првог |
| не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гус |
| враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и |
| а ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до годин |
| и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па д |
| е се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} О |
| ницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам годи |
| сали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад |
| оће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загор |
| акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независнос |
| оже да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>кул |
| ика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите |
| тивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао |
| ла твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове в |
| ади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одр |
| душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи |
| продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; |
| ичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре то |
| ежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу |
| а рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а о |
| ео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{ |
| его изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгл |
| е све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да л |
| ..{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" |
| p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је |
| е, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора проду |
| д неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом |
| ан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средњ |
| разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне вел |
| у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница са |
| што више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахв |
| из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој ук |
| и природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим |
| гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја има |
| њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачно |
| валити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разбол |
| <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Гово |
| ечити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигл |
| кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и јо |
| ро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Д |
| је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближ |
| у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала |
| о неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год |
| амо паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p |
| и господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да |
| а је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три |
| pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако |
| ли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се п |
| ш?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу |
| прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца би |
| н куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба. |
| ога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не мож |
| истре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Нач |
| hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре |
| на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то бил |
| читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те |
| мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино ч |
| мамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича |
| па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много |
| : <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им |
| у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су |
| ер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим |
| пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисл |
| кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изво |
| носила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово ј |
| тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први |
| еба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато |
| године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе |
| с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} |
| ст.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А мла |
| су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би ког |
| е хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављ |
| а дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не п |
| учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други. |
| моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим |
| ше ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не |
| мтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне ре |
| {S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто н |
| у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, |
| ах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа о |
| /p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а |
| сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зов |
| и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли |
| id="SRP19102_C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове |
| а Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ла |
| ра собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> < |
| е ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они |
| столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек на |
| есет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „До |
| им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледа |
| е остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њ |
| {S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те |
| у и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} |
| оле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово напис |
| ова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војниц |
| его на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и г |
| лео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њ |
| ука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и к |
| испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и н |
| „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: в |
| и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни м |
| е и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>. |
| ичао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој о |
| але, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и се |
| полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да |
| инији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у у |
| д се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам т |
| сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S |
| } А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте с |
| да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и |
| ивоту.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, |
| или да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, ш |
| : што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и к |
| се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их |
| она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине у |
| судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу |
| у.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек д |
| његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било кр |
| кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се |
| > <head>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом в |
| ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали |
| иле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј |
| остодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} |
| их, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им |
| школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да п |
| где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже |
| окосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћан |
| у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много |
| ику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површи |
| ..{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Треба |
| Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у р |
| {S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње к |
| најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегл |
| емљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који |
| о се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После |
| била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353 |
| иша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да с |
| плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери |
| <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у |
| ори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи преви |
| ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за сво |
| ами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: |
| о ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за |
| како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по |
| ем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, |
| мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова |
| што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у шко |
| чко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, |
| И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село |
| p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога |
| они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и |
| а.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет д |
| ога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што |
| ве ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћем |
| о што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато |
| о су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупн |
| азити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да с |
| или сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и |
| личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају |
| <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и |
| .{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, |
| у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеш |
| 2. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одрас |
| су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{ |
| ају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је |
| тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како |
| вао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то |
| о био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један |
| мо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нап |
| дњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламациј |
| поту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је напр |
| отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледа |
| о би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мами |
| деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што и |
| ти, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново играл |
| оспода Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете в |
| се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Поглед |
| ? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p |
| оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особ |
| ко Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он |
| ого овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане ово |
| штинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но шт |
| Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за |
| е ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли н |
| у свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само пле |
| јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет |
| S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, |
| , па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога се |
| ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, |
| је побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних ра |
| ош није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца |
| тинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да |
| ма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парков |
| се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у |
| новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S |
| ила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала |
| живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и посл |
| шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су св |
| су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на табл |
| да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се би |
| јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Ко |
| објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће об |
| с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ |
| зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Ра |
| ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ре |
| ош ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то с |
| ик по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то |
| макао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао |
| е сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа |
| ћу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се |
| ead>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, |
| решке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте во |
| шле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господин |
| , кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <d |
| ише од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњава |
| тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набав |
| ћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и |
| рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културно |
| еч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> |
| и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за с |
| свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су |
| брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} С |
| сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла |
| } У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет и |
| је ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једн |
| екарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим облас |
| ксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, н |
| рените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад |
| лице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет к |
| S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите о |
| дну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову |
| скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој |
| ема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете |
| м поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крс |
| мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и |
| него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћи |
| и и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је по |
| додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свако |
| : „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта т |
| из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природн |
| а, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изуч |
| ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, |
| одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, |
| то</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Коли |
| о.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, ви |
| редак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писмен |
| дише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њих |
| у зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће |
| им и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје... |
| ћа, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да ви |
| тији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и зав |
| ртију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, |
| редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или |
| е десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, |
| ни прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труд |
| од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у ово |
| вом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>пе |
| ом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi> |
| едмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <h |
| том реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет и |
| рбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, кој |
| кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је з |
| лико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дан |
| фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир |
| па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајк |
| е у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове мож |
| а да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неу |
| ас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој о |
| том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округ |
| знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} |
| мо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четир |
| док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ пос |
| и <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећал |
| {S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шт |
| турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне фин |
| хову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, |
| насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једн |
| е ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је таб |
| в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и |
| </hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <h |
| n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi |
| у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <h |
| </hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње |
| е евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је пер |
| х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi> |
| </hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi> |
| </hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi> |
| >ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <h |
| ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово |
| hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт |
| </hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код њ |
| ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је ж |
| е перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је ш |
| ово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi |
| табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово |
| ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi |
| >ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <h |
| пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <h |
| </hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi> |
| г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <h |
| е џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</ |
| р и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</ |
| ше!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себ |
| уја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ пом |
| је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије |
| је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда |
| утање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им ј |
| ке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у |
| Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне |
| !..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! |
| биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише н |
| како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њи |
| во код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе |
| во код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува |
| код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња ј |
| А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ |
| код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца |
| код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код |
| љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта ј |
| во код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово |
| од ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењ |
| ли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра |
| во код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца ј |
| док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам сваком |
| адине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу |
| растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Мо |
| је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрав |
| } А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађ |
| је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано |
| ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано. |
| а.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и |
| ту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здрав |
| во код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке |
| га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре. |
| ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а др |
| и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер с |
| p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа |
| рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није м |
| и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села св |
| но је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а о |
| код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије |
| је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашо |
| имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="c |
| леће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> |
| Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код |
| завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија |
| дари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, |
| {S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде |
| шле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Уст |
| Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код буре |
| е свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није |
| код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе |
| Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркв |
| и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S |
| дите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пи |
| р би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад н |
| израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закр |
| о код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуља |
| испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и |
| ру место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се дом |
| писа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радиши |
| ица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици с |
| код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака |
| код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета ј |
| не!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi |
| , љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе |
| ца.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи |
| ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу |
| в за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут. |
| ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и о |
| деља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно |
| ија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је он |
| етање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад |
| нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа. |
| а је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, |
| под ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово л |
| е пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и т |
| а набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и та |
| ко уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују |
| ..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано |
| код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова сл |
| жа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један |
| је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Н |
| је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни о |
| о реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источ |
| с кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је |
| џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазит |
| е набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван |
| а богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније... |
| вање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није |
| го дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт С |
| hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то ј |
| је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лев |
| одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је |
| о источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажем |
| о источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да в |
| ица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi> |
| ршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На |
| те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— |
| а два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ов |
| .{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој кр |
| и!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ |
| хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се корис |
| а јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан |
| воликих послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године |
| после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>О |
| е могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у |
| .{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће в |
| дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{ |
| а.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама |
| једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црно |
| ше.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажал |
| тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и |
| на, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, |
| х учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикри |
| а да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и |
| итељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по окол |
| <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била |
| мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби |
| о дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да в |
| ну и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и п |
| разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, |
| ена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, |
| .{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви ста |
| ет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S |
| а, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обо |
| мо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко |
| ас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињст |
| д нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису тол |
| ц нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — |
| напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела |
| > <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, |
| да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и |
| жавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно |
| Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте |
| е претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проп |
| рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено |
| а ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога |
| о особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову |
| hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi |
| иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао. |
| ао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и п |
| се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па |
| њу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које |
| спод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{ |
| смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва |
| е на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово |
| му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, |
| танове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господ |
| 70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му по |
| } Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} |
| слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као |
| то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни кр |
| ада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! реч |
| ло, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очис |
| не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{ |
| та: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него |
| /p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је |
| ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш к |
| о да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не |
| е на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п— |
| е?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>п |
| еданпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да чита |
| их села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико н |
| диша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: < |
| а ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S |
| ске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у |
| сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће посл |
| ву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачиј |
| о, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут |
| у, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је пес |
| овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десети |
| ље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача |
| hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда |
| му...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, н |
| јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни |
| као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне |
| ају и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њин |
| даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво |
| како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и вид |
| ира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у |
| самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, уби |
| у да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли |
| ет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватал |
| порекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је ов |
| дите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад не |
| мљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и |
| ало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нит |
| је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша |
| ени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, д |
| то пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова р |
| е“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као о |
| На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња д |
| , и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где |
| просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S |
| дишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учите |
| обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова ма |
| штеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите зв |
| ато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{ |
| школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња годи |
| hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> ко |
| ници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у |
| а Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био |
| у запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, |
| д гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да |
| гледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} |
| } Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу не |
| } Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S |
| е речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пе |
| рво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Се |
| Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} |
| а прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће? |
| ру?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} |
| е лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi |
| Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете по |
| ком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад |
| а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>но |
| да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Н |
| .{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камењ |
| здо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се с |
| ните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> |
| т па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дет |
| посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за т |
| боде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Ш |
| или остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Гру |
| ша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па |
| а ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време |
| има рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њих |
| разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било праз |
| огод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опази |
| то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и до |
| веној припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими |
| и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десет |
| пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они |
| га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</h |
| је накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> |
| с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве с |
| S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово |
| и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја |
| пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>. |
| шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод но |
| шњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише г |
| вако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Нап |
| ише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Д |
| S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p |
| ?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Может |
| ме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке.. |
| кво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа? |
| тране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!.. |
| је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А |
| ано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> н |
| !..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево о |
| е је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашо |
| Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напиши |
| ра?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да ви |
| , ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан |
| !..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је уту |
| м жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, |
| још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није |
| есто! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље |
| опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, |
| г’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваљ |
| на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} |
| уги возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а тр |
| д ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камен |
| адиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних |
| дирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи |
| памтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је |
| во?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице? |
| познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi> |
| и не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да по |
| и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „бе |
| које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} |
| ца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не по |
| , само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, н |
| се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, та |
| зиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико |
| р је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} |
| леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово |
| министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет н |
| дње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер ве |
| загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону |
| не вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} По |
| ритисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; ј |
| , која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити ј |
| и комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себ |
| само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не заст |
| речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно |
| амтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које ј |
| и!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>) |
| де.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и |
| х чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, ко |
| дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} |
| за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајд |
| ?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Мож |
| .{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S |
| о ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку ре |
| владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско пон |
| жем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и |
| зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледај |
| о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно д |
| ам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потвр |
| љад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>пар |
| :id="SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Осви |
| клањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољ |
| у свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами мора |
| се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци |
| ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће |
| учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, |
| е даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простир |
| упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како |
| чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако |
| не?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не в |
| о као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, |
| </hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви! |
| S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савије |
| Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S |
| личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово ко |
| су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и до |
| ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да зној |
| ју оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направ |
| ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разв |
| се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела к |
| и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је |
| де прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село је |
| куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, п |
| и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мал |
| ала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да про |
| о; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разгово |
| > <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко |
| још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десе |
| израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, |
| А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђац |
| ма и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао |
| е што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допус |
| ажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да |
| > <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И из |
| је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напре |
| као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Рад |
| го да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> н |
| од ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатан |
| жуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; с |
| ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите г |
| истићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „з |
| од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихов |
| о, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ д |
| и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично п |
| ицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тр |
| да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здравље |
| ле се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само |
| n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од как |
| ике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућам |
| ле Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша. |
| апише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се |
| е школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада дв |
| у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити |
| и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="18 |
| стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} |
| јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — |
| граде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочн |
| извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пал |
| ти и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих |
| ћује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и бу |
| кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише |
| обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде |
| ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А |
| д и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њи |
| е за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да нач |
| ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац. |
| ј лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина |
| а издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти п |
| азало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда |
| а и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шести |
| прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по п |
| се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> <div typ |
| е <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва сл |
| ечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан з |
| исању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и бу |
| ћује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оста |
| м <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву |
| о је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су |
| е? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{ |
| адишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подн |
| очи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он ви |
| и?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Исп |
| ино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} На |
| .{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њи |
| ско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово |
| спод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој |
| и.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мисли |
| боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- |
| ном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима |
| се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не |
| о је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да од |
| оћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, |
| им нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Рад |
| ер?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна с |
| има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари |
| могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и |
| ого, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевин |
| жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човек |
| осветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је с |
| це, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица |
| ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шт |
| аша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратн |
| ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато |
| о пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: |
| {S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p |
| било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој тале |
| ћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, |
| у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, с |
| а је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познај |
| .{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l> |
| те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене |
| а напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ов |
| S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво п |
| ако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уст |
| у и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р |
| дате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да |
| </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис |
| .“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина ма |
| ала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га по |
| док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио |
| оричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним заго |
| икнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, |
| прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад пле |
| не и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински |
| књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушал |
| од евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то п |
| је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да |
| Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли |
| Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена |
| но као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају г |
| осла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије |
| /p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев. |
| сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печата |
| /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и |
| ије могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, |
| иких богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако са |
| и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније |
| од пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које |
| едате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи |
| а сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово с |
| е и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви у |
| капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта |
| да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу стра |
| по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше да |
| га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо кап |
| ет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „ |
| је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дет |
| казати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили в |
| {S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и |
| адиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да н |
| напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде |
| у кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и |
| урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} |
| овека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то |
| Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да |
| ичије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било ка |
| ече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: |
| радине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радио |
| C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, |
| много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{ |
| е пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цр |
| науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здр |
| ча, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита пород |
| узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и |
| А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и в |
| страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели |
| ивине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, |
| ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду |
| селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" |
| ан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} |
| дите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школ |
| који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запома |
| } Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и н |
| осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која |
| заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, |
| лази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ |
| е за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиш |
| свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па |
| има а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење |
| "39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послужи |
| и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак |
| десет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало |
| а свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако |
| умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} |
| обра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а п |
| земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његов |
| крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање во |
| Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је јед |
| колски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у |
| ли све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме вр |
| како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клуб |
| год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пи |
| оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две |
| ва, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио |
| ки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у т |
| овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша |
| А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, гос |
| они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седн |
| Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</foreign> |
| је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило |
| Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Р |
| тало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па с |
| само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да и |
| tle>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се |
| жне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледал |
| олу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створи |
| ли да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки ј |
| Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} |
| ка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне дан |
| тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у свом |
| а слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршен |
| краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а |
| по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у |
| у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. ши |
| есту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намешта |
| поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања |
| едња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили |
| ругу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи чов |
| истра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емил |
| адовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже |
| од прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главн |
| у ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова к |
| ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има |
| с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметов |
| ,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb |
| .{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се |
| а и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни пет |
| а! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{ |
| 208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не |
| мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље |
| која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што ј |
| ле припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би |
| иљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко са |
| вом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветни |
| е.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а он |
| не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим слови |
| петан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е п |
| школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбољ |
| сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у |
| м.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па |
| шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам ова |
| страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="1 |
| ове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>к |
| сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на ствар |
| {S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Ра |
| пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гу |
| е у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли и |
| одужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово |
| иљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, гос |
| е равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Он |
| њеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не мо |
| ато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за к |
| а је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </di |
| он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, |
| ли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано |
| своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само |
| b n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за |
| а.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мис |
| .{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пес |
| опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Рад |
| па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споме |
| ад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада |
| х младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после оваког |
| роз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривр |
| великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што |
| 9102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с други |
| 9102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћем |
| нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у |
| ече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, п |
| рник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом |
| набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов |
| 11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме се |
| .1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога |
| ји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </di |
| ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га |
| „Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад |
| е напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у ш |
| шће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је о |
| , па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да ј |
| м је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити ма |
| очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљ |
| } И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које |
| о 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, к |
| не на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извешт |
| ту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само |
| а је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да |
| е бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са кој |
| о сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за ц |
| и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Р |
| н а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато н |
| е и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некак |
| ну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овд |
| тотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, |
| ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, зе |
| гли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вам |
| писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете по |
| гло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога |
| ако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и кр |
| ма.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет лас |
| ваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете кр |
| нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали |
| и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, |
| ћност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили ј |
| Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, |
| ко ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо |
| осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење |
| два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> |
| i> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова |
| ућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познан |
| „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића |
| е а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, |
| о се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „ |
| овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један |
| вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову |
| И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово |
| ва слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која и |
| свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А |
| — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десе |
| ет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест |
| и — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</ |
| — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> |
| — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових < |
| — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</ |
| вако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Са |
| овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво |
| је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслу |
| по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села |
| равим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли ова |
| а и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна |
| ени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „инте |
| де видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а не |
| ли линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком ре |
| .{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није б |
| ге занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједни |
| амо ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин до |
| номе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, |
| кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда |
| спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови у |
| је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љ |
| општи: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „ |
| допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стал |
| врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим |
| томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин п |
| или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда гов |
| јбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> |
| понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спрем |
| тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би |
| <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за |
| аљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb |
| кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учил |
| могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило п |
| пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и в |
| који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена |
| _C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се чо |
| оди, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пун |
| .{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и учен |
| гоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?... |
| > <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако |
| а извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| d> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у |
| како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кућ |
| рављало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како |
| мати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, д |
| се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална |
| га не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у св |
| врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желе |
| ширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: д |
| аћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <d |
| авршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумева |
| ј благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter |
| ењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{ |
| мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих жел |
| е своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су |
| бе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили |
| ини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} |
| ишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази в |
| ана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у |
| ултурној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим |
| ивљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје |
| И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радиши |
| а не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Ал |
| урало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитељ |
| саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге |
| е били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама н |
| у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они пр |
| нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњач |
| head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако ни |
| диша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренут |
| е улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p |
| аном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној б |
| ју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек б |
| , помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и |
| чиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело. |
| и мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и |
| с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они |
| страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви та |
| у повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна |
| једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један с |
| то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, |
| ије набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију зби |
| год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислил |
| S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме. |
| адиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с д |
| напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле |
| још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни поме |
| господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, |
| ма, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је |
| о.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је би |
| еба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трош |
| употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), |
| пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио |
| су за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављ |
| амо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стот |
| агорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и ос |
| ричам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, |
| к не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, |
| да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и п |
| и граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жал |
| а се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика |
| ти није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му |
| Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и |
| о би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, |
| ој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, |
| пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа ј |
| и сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно |
| још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом |
| ше но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, |
| ек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују |
| то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато |
| само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у |
| ас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли д |
| тина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и |
| важеном одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања |
| е и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке н |
| има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са слови |
| аду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише м |
| рекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме |
| ам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке |
| {S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци |
| азао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Ра |
| S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он вод |
| лу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се понос |
| овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца |
| и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад |
| оше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара |
| те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се от |
| ли...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и с |
| ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи |
| жући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви тол |
| ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам јед |
| и и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му о |
| нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли |
| ече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не б |
| он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он |
| Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у ве |
| Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створил |
| је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, сво |
| о далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ни |
| ло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докл |
| од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, ко |
| дован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им |
| љ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“ |
| еба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло |
| арковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут |
| и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и |
| S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> б |
| хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, |
| да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је ост |
| у стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа т |
| Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале |
| А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Рад |
| родају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пас |
| пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их му |
| ни му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, друг |
| ва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће |
| ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутк |
| место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и реч |
| са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S |
| ица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је варен |
| руго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да |
| ма има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, обла |
| и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по к |
| ром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајс |
| а Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} М |
| ш више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме |
| ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и |
| т најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до |
| xml:id="SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јул |
| о Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо |
| како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезд |
| еса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с |
| абавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи |
| на, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, |
| И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, |
| а <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио ова |
| ћем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! |
| е дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, |
| ачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи |
| другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако с |
| лога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} На |
| е буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви з |
| и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} |
| .{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ло колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше д |
| едан напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, |
| еми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, |
| ка колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу |
| аучио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чи |
| и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се |
| ако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у с |
| увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом слам |
| кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилић |
| у и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљи |
| се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора |
| вле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, свет |
| и камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употре |
| .{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у З |
| ..“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ м |
| у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како |
| n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, |
| идао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад к |
| о и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна с |
| ћа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по јед |
| } Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас нећ |
| она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, |
| ве лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови |
| ла из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мр |
| {S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око шк |
| за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на сва |
| ледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не |
| то је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо од |
| ђе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђац |
| ота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.< |
| испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, |
| , и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је |
| уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша |
| е семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах |
| оже да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да |
| осле покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у |
| сти и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би |
| ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више о |
| радини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао |
| чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикам |
| цима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији |
| борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ |
| њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума не |
| е.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народ |
| више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беш |
| им...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то |
| ваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стр |
| е ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике |
| } А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?.. |
| унђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а трид |
| акој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и |
| е подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову |
| и је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је |
| агословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за |
| , орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако |
| ад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико р |
| репари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе |
| а и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, по |
| воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини |
| бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се по |
| а и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да и |
| ате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај пронала |
| очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, от |
| х радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (стола |
| од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (к |
| таријим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су св |
| горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне с |
| као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд |
| забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и нева |
| од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} |
| је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у к |
| мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и |
| ош срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и с |
| вора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </ |
| нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другој |
| вора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас б |
| тници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот |
| и ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпа |
| } Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, ка |
| ега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем рад |
| измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, |
| .{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да ст |
| , певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана по |
| рављена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слов |
| а ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред |
| дати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећ |
| она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S |
| ли послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кро |
| ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу |
| тојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су ж |
| школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник |
| ници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А по |
| слим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само |
| браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио |
| ровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S |
| вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађев |
| ђе за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе пот |
| лић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>кам |
| о у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, |
| други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Бог |
| та треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета види |
| како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје |
| еоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише |
| да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано донос |
| алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку |
| о највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село |
| аше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како ј |
| : од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онак |
| ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с н |
| о сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе н |
| вету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе |
| децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само |
| што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложе |
| научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овам |
| .{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да и |
| дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очи |
| ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било так |
| слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих види |
| зимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S |
| одине набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најск |
| м месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за теме |
| а а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика то |
| оња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цв |
| у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створ |
| звишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас сро |
| т ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било |
| ва код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} |
| иће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде п |
| лавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а |
| него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} |
| био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што |
| куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како па |
| а се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и |
| а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет |
| круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране так |
| ме који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде зап |
| ио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде |
| ни подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А |
| то и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда |
| ница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једн |
| добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао |
| оме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измиш |
| вити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни |
| а скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како |
| пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају |
| о за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће ова |
| био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S |
| отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије |
| емили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да |
| отиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико |
| и. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је овакв |
| > сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поно |
| i>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се ч |
| дарати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете |
| и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то |
| уштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни гд |
| то може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплет |
| ини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке |
| ом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чу |
| дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и паз |
| а још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је к |
| и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као |
| учите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте |
| таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} |
| !..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте |
| до до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како с |
| а тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише |
| ти ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по наш |
| нда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{ |
| и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и |
| ка има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више |
| од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће |
| ице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рек |
| њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио |
| ра, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не |
| омитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа бил |
| вуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас по |
| ка влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отв |
| другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или л |
| а добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, |
| а, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад пр |
| {S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стра |
| оја дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око прино |
| не поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за |
| све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да с |
| то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно |
| ко ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него ув |
| личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо з |
| са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен |
| до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника ње |
| n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће |
| соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди |
| арило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећн |
| ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теб |
| ко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и т |
| би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку ле |
| а, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне дом |
| {S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и |
| {S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!.. |
| де; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чит |
| нда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онд |
| кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њих |
| овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може д |
| авља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало зам |
| шица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране би |
| ти још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за доврше |
| дили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, ура |
| асрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у изв |
| } Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара |
| у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који с |
| и зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру де |
| пет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{ |
| рне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на |
| је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то при |
| о и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{ |
| посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом |
| и стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор |
| а, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су сти |
| , господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овог |
| Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приб |
| ље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали |
| вилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да к |
| p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад |
| ња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одв |
| се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накале |
| ова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година |
| с најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месе |
| углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљ |
| адиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а км |
| кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је по |
| ато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S |
| <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> |
| леко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши |
| але и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су |
| рани и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је |
| говано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје |
| !...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана с |
| е беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и о |
| оше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Д |
| је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градин |
| им додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на св |
| ви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што |
| ана, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уш |
| е и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио |
| да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јај |
| се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво од |
| ли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши |
| те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш воли |
| е груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <p |
| агати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацел |
| ивота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да |
| је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао |
| дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и заб |
| леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсо |
| } И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на в |
| е Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништ |
| .{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине заг |
| е искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволи |
| две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања |
| о у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве |
| е природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, к |
| мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе бале |
| и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и |
| извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукуј |
| па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници н |
| , четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном но |
| но крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање |
| ен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрв |
| ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план |
| спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и р |
| тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим |
| порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да |
| ћа.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им ч |
| рум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране |
| ранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} |
| додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре |
| .{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери |
| ња, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које п |
| рима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жив |
| давно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сва |
| з великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у |
| амти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Н |
| људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико |
| ана, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је |
| лики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска |
| ке рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Ка |
| на шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетан |
| разеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни |
| ле кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука |
| ободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће дол |
| су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и све |
| ше него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем мест |
| ори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шт |
| то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он м |
| да у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруже |
| да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају пут |
| и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет руп |
| сао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не ид |
| алијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је |
| маже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} |
| не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла |
| знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они и |
| а живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама им |
| ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Закл |
| подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти заг |
| теван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| га да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi> |
| а било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два |
| ници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су |
| S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је |
| вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му |
| оје брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљ |
| му, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике гр |
| а да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и |
| је имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило |
| да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а |
| еме одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим прин |
| била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисл |
| , бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричк |
| ли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даск |
| оври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једн |
| вају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одм |
| о су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загор |
| хово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме з |
| сликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то |
| у задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му треба |
| него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у |
| та југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми н |
| м и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} |
| hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и |
| т школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише |
| е повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те |
| о и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долаз |
| е.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина |
| уди из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели прир |
| на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољ |
| зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и ко |
| жу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав п |
| су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и во |
| су ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на виш |
| е.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђ |
| ролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Б |
| леће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже |
| да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} |
| рана света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које ј |
| па.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још некол |
| куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| аправи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиш |
| е план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијац |
| ке унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува |
| ви у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна ос |
| бије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад |
| ом Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и тол |
| тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој зем |
| загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место |
| што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа већ |
| правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и кр |
| ла</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине |
| не по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било |
| рже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још б |
| ...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћ |
| људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за влад |
| енеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Пр |
| а дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по |
| >.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур |
| то више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пр |
| ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече |
| Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви |
| чанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А к |
| и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је њего |
| адиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди вид |
| стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода |
| ођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде бра |
| у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљив |
| де и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ пр |
| о добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И |
| лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као |
| су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и |
| створила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да |
| земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и |
| оста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко! |
| 0 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су |
| . „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме |
| то узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, |
| како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господи |
| радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало |
| ју наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају |
| у су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један д |
| .{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајк |
| га села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и |
| нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он да |
| тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загор |
| ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да |
| диша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њ |
| мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ реч |
| а треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из |
| а жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије ко |
| урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до с |
| ; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добр |
| лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ј |
| Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други |
| ета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} |
| дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање ст |
| би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кре |
| и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије |
| епше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чи |
| и онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у ч |
| олу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Нед |
| ажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме |
| ла како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто к |
| па.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, цигл |
| руја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, г |
| Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{ |
| вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пре |
| и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ход |
| у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> с |
| култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још на |
| е, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, ра |
| ке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писан |
| смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је |
| не?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је |
| не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} |
| посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Ис |
| ела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претв |
| и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог пожи |
| ивен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у |
| јатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за |
| на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак |
| и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па |
| аду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења... |
| а, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју ру |
| , да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кро |
| з пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ће |
| и они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} За |
| ио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву ст |
| од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који ј |
| семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зе |
| а школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом |
| и да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже пом |
| и почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима. |
| дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно п |
| мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце м |
| и од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша |
| о рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагал |
| довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али |
| чаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петро |
| села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ов |
| ете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није |
| у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Б |
| е саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је мо |
| д дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у ду |
| едима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица би |
| уди и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код |
| асти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi |
| дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива тр |
| е дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још |
| надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је |
| ш.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле |
| и добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с о |
| елику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и |
| оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често |
| углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје |
| тељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројава |
| бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и не |
| лики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се ј |
| шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је так |
| а она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање |
| поведам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај од |
| едом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па ко |
| туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с |
| цу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загор |
| ужи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече уч |
| ари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у |
| паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усп |
| њигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друг |
| оме, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наста |
| е је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење ро |
| ала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једв |
| ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну |
| им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу в |
| ћа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу |
| аш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у с |
| ајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народ |
| Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позива |
| ојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога |
| ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи |
| вај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле го |
| ин можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике |
| !“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта |
| остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је |
| тио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опе |
| у учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и |
| већа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S |
| д је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе р |
| за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји |
| ме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих |
| све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и дон |
| i>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је |
| адиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне п |
| е послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха ње |
| И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и |
| Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и |
| боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у |
| ести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова |
| а, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div |
| та да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново |
| ишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им |
| х и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна к |
| .{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и ра |
| сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, в |
| еш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима |
| м је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зград |
| } А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету |
| иши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је н |
| а сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највећ |
| о, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају |
| у у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га п |
| } Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су нај |
| остати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је |
| да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да |
| па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На т |
| та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји? |
| села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те и |
| у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другоја |
| е им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“ |
| е, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари |
| {S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; |
| ису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само д |
| као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отиш |
| ли што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да ј |
| господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих |
| од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} |
| од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих |
| е сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам пом |
| разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S |
| Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књи |
| лавом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима |
| здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А пр |
| ао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још |
| ди како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога по |
| уг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио јо |
| {S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се мо |
| ти од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да |
| школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што и |
| задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он |
| , а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта |
| сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> р |
| сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете |
| от, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живо |
| што бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те в |
| не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успоме |
| егова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да в |
| ао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садр |
| ругови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, д |
| у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша по |
| но свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пу |
| о иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћ |
| е утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној стран |
| есе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их разв |
| је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и б |
| ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и |
| {S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео |
| да има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задру |
| ри, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бо |
| м ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече |
| село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} |
| и не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да попра |
| хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанств |
| , а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Мно |
| дбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: д |
| ов с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да води |
| и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само. |
| , зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнока |
| к пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе с |
| аправе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову огр |
| но што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши |
| ј, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер ј |
| и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p |
| или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од |
| тања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; |
| овој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да |
| а јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си попра |
| општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направи |
| за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не т |
| без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, |
| на, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Ради |
| {S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књи |
| ја душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази |
| нскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је са |
| ом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њо |
| вако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов |
| и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросве |
| и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| ара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело свак |
| лемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| десет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати |
| те још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у д |
| продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тр |
| анастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се |
| о њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него д |
| рви пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и кој |
| народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има |
| S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три мест |
| ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди. |
| или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Од |
| школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеј |
| /p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству |
| олог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више вре |
| весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу |
| е, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребн |
| је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S |
| {S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хва |
| са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у в |
| Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те |
| ле и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не |
| помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попо |
| } Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до |
| ите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сан |
| нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака д |
| речити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити |
| о је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа |
| у поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А учениц |
| {S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и прете |
| о као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толик |
| ио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} |
| оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина перо |
| да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држав |
| ина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими мо |
| , са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а |
| дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На дана |
| о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш |
| рици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и ст |
| распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша |
| у ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на |
| јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао |
| прављао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми |
| турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша влас |
| „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је в |
| реду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би |
| кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше в |
| бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Он |
| ачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из ово |
| е био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа |
| за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак. |
| вио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нече |
| Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и |
| а тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино бу |
| ачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања н |
| стуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он реч |
| ању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да |
| знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а |
| брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после |
| а...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли |
| удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необич |
| S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{ |
| елу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и на |
| од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на стр |
| сту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га ли |
| ише могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да |
| код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} |
| ож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, |
| у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде |
| поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради |
| за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражи |
| ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; |
| ако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, к |
| огорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна. |
| о једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад изва |
| чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да |
| са</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. ( |
| ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?.. |
| , почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то |
| ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, ост |
| треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвет |
| оћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што дан |
| лоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша |
| и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и |
| е, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> |
| је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа тре |
| ткопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ |
| се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били бл |
| ј десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљ |
| , не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ства |
| а и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свим |
| е, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су |
| јање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, |
| да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комади |
| Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и с |
| ки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И |
| уту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице по |
| еле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће |
| у сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их оба |
| па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међути |
| да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и |
| ти.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на с |
| рво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стој |
| н, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са |
| /hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза на |
| направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову |
| ете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столи |
| не?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово |
| више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 год |
| S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а |
| оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и п |
| м!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар |
| брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко на |
| прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља |
| чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, |
| вакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, кле |
| а изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да о |
| аправи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена о |
| као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у вој |
| ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта |
| пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздра |
| е прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се он |
| д које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор |
| био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније |
| .{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> < |
| тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу |
| ницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година |
| и развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездес |
| уненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета |
| осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} К |
| људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на б |
| све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће от |
| тупност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова |
| умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот оти |
| идесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе |
| и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у |
| испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а н |
| S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> |
| су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне пос |
| читељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И з |
| од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, |
| ва три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која м |
| .{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у ред |
| а, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров |
| а и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и м |
| !{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку |
| иша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свако |
| ретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претв |
| и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни т |
| а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради опш |
| ај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат |
| чини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, |
| би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке |
| е и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет |
| свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, кој |
| а са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела |
| драслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем сел |
| н не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и ко |
| <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељењ |
| лушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиш |
| крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окрен |
| кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који |
| дући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, не |
| да колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само |
| га сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све |
| А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> |
| е прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе |
| сете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако у |
| гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само |
| мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато |
| раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их ч |
| има се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду |
| мбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и |
| г Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... |
| ло</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је к |
| Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општи |
| е и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих трид |
| гојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешње |
| ела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону |
| ебати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели ка |
| Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те |
| љаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је |
| сао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, |
| се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос с |
| ога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S |
| и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се п |
| тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и |
| с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост |
| има се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично |
| исано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље д |
| зрађује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топл |
| </hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрве |
| тране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби коч |
| су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са слан |
| ни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде |
| >— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сеј |
| аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш |
| рац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла |
| коле загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њини |
| е почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже |
| а вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево |
| >Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад н |
| } Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у мале |
| праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књиг |
| а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива |
| — А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша |
| Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Ва |
| еумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да дана |
| ој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и |
| а и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загориц |
| е и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „ |
| јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овд |
| ли их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у |
| ="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилног |
| ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који |
| е проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гл |
| наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај с |
| е побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао |
| , а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, |
| А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не |
| о како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку |
| ржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и престу |
| реба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други |
| ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што |
| бри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва |
| и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код ово |
| ли поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове |
| се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа |
| заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стој |
| па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу од |
| е српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, з |
| било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово |
| једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше с |
| <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који |
| њама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и пр |
| ли сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном |
| Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су с |
| и опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улаз |
| вњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су |
| а школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за јед |
| олу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет уч |
| е где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је |
| аписали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска |
| кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син храните |
| нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за сед |
| Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као |
| ута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} |
| буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је ч |
| најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведоч |
| Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога |
| ј нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па |
| ада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стоти |
| ци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи каж |
| S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве ст |
| head>11.{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из н |
| >6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нов |
| иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мал |
| сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није урав |
| ама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобо |
| окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији |
| пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и з |
| , а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" / |
| диши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора ко |
| за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда |
| воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји |
| ру изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој ст |
| ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после |
| лади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где |
| А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} |
| с постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаћ |
| .{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та |
| уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само тол |
| ок, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату |
| је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништ |
| био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при г |
| се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је |
| дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у сред |
| с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше пе |
| поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школ |
| ве и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле |
| о га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десе |
| о отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу |
| тпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Беогр |
| саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег и |
| пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је ст |
| није у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није |
| у у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За |
| које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће оти |
| за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме |
| азила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала |
| аше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече |
| све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо |
| ла брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село |
| по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, |
| S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> |
| рдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зн |
| о једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} |
| олазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у |
| , да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер |
| } Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А о |
| љко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и з |
| hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављењ |
| </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их |
| трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке сад |
| ла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово |
| ри.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућ |
| ђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих с |
| правака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, |
| ем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља |
| >рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још нај |
| ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи ње |
| много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу |
| и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрч |
| све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у ч |
| рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе |
| било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора у |
| је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у на |
| це као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше |
| ако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подн |
| го им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што ч |
| ши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и прису |
| и су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они љ |
| одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрал |
| можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица |
| а данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену |
| оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па |
| е и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је |
| полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хте |
| е је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само дец |
| научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи |
| е народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три |
| о су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам |
| ој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још и |
| >7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за разви |
| али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је |
| био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између |
| ило, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; не |
| ан школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} |
| дано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живи |
| умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав |
| ст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Ње |
| .{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво с |
| и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Мес |
| ели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружни |
| ма је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер |
| исму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га |
| ан од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Ми |
| Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и н |
| ша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инстру |
| ни једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме так |
| деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу с |
| оди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њ |
| свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је о |
| ло воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне су |
| е, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="2 |
| А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језик |
| своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није ви |
| род свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у мол |
| /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одга |
| цом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, ј |
| удна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разуме |
| родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад зап |
| нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А |
| шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type |
| сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле п |
| опо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и зд |
| ника, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div |
| питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а |
| — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромаш |
| иша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја |
| итати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као д |
| и знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако |
| а мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше крај |
| } Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Н |
| уди научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још ј |
| је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта |
| тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с |
| погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка м |
| с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутањ |
| дговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Да |
| ојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њи |
| лу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда |
| диша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не да |
| {S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од на |
| И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да н |
| адиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} С |
| р и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направ |
| песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај |
| д, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за |
| пита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којим |
| њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, |
| — Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је |
| доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако |
| зимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете ов |
| : ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Ради |
| кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овд |
| јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{ |
| о они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако. |
| лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капет |
| је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се позд |
| ине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како лас |
| сподине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, |
| погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје д |
| а.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправ |
| Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Бић |
| ере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја |
| подин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствар |
| из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку |
| иш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да |
| но имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, |
| ћи га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударају |
| ко?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се |
| вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо мин |
| х родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Ра |
| још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш до |
| ршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „м |
| иша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{ |
| чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, |
| ања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо зд |
| да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су |
| улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за в |
| адиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео пр |
| ало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, в |
| ви пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се |
| овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, с |
| о шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и |
| p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а |
| сле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама н |
| господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу п |
| S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам |
| оред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова |
| о дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам п |
| </p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си |
| и и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, д |
| : „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p |
| Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери |
| сподине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику род |
| слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да |
| имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам |
| хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш |
| ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у |
| и још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја н |
| нако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли до |
| адимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да |
| он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само |
| Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Г |
| драсуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је |
| радина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест в |
| чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} |
| да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чис |
| на саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се ом |
| запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и н |
| ане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} |
| од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно |
| е знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила |
| да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових ма |
| тан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви п |
| : шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и оз |
| ћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша |
| о запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па |
| слове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији |
| мо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове |
| пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини з |
| га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи р |
| мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и |
| нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на |
| згнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зн |
| наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да |
| жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод б |
| ко њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш уч |
| тарога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, м |
| Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не |
| страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је та |
| вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бит |
| улука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућ |
| у откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову шко |
| кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо |
| ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша |
| лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Р |
| о није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{ |
| могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{ |
| е ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пу |
| школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсав |
| } А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица |
| ...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, |
| по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се |
| не, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новин |
| нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали јед |
| рину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је |
| ила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вред |
| да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је до |
| је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време |
| помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па пр |
| е волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише го |
| зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, ко |
| и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа |
| или смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна. |
| о се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митропол |
| што од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих |
| е заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да сп |
| богом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио |
| их мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инж |
| велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе шк |
| вши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи о |
| слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио н |
| о је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и |
| потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Ра |
| а овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац |
| ници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и н |
| не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, |
| т лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласк |
| тком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што |
| , нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се ја |
| у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с |
| да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога мес |
| ика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> |
| их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па д |
| , па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге. |
| ико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ |
| , позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пази |
| head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало д |
| боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и н |
| ржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче |
| тељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што н |
| ли рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.< |
| њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се п |
| рво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда |
| је осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</ |
| е то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без |
| самдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом |
| у све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико |
| е пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да |
| ана је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у ње |
| глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одго |
| било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну |
| е мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што |
| више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах о |
| учињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанин |
| и и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је ч |
| најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче |
| {S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клуп |
| оправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у љу |
| а вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежил |
| а по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку пов |
| ице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ дом |
| лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допу |
| нда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он |
| Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска |
| е му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика |
| је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле |
| о план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо прис |
| } Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и д |
| а нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно просл |
| ла буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Б |
| По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или ма |
| нда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вр |
| ремештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сут |
| ва зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглав |
| лавни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора |
| , да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насе |
| те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом изв |
| требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је из |
| арству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, |
| бри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; |
| ead> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Да |
| к чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало |
| пуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који |
| зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је |
| се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако |
| проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми ов |
| је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p |
| дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једно |
| вац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам не |
| ела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне с |
| о да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> мо |
| и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и |
| ту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за |
| се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада но |
| је на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А |
| оја се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јан |
| !“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: |
| ни отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и о |
| колу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазил |
| и се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о |
| " xml:id="SRP19102_C1.2.1"> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега |
| er" xml:id="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у |
| d>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id="S |
| птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да с |
| маћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично мно |
| постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешт |
| ош нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је |
| и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које ј |
| сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Ј |
| > <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну вој |
| S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и на |
| ско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код |
| нско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код |
| мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам |
| Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школско |
| ш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу |
| зу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околи |
| ине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге не |
| ође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека су |
| само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S |
| казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и река |
| сти, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем ка |
| коле, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, д |
| , па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан је |
| , па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се |
| ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Ве |
| одине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад |
| ма погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p> |
| ајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе |
| е ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеш |
| Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи реч |
| ки.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете |
| ку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету ник |
| гова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живе |
| па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> |
| едан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како |
| то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима преп |
| диша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше |
| а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колик |
| и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји д |
| оше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и |
| д: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове ш |
| а, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} |
| Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ |
| војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све у |
| је.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало |
| у сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре |
| И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачува |
| тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него д |
| х запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он |
| ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале |
| а мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све |
| “ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су |
| ачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намес |
| оје; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било |
| ле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток |
| ина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде |
| годи по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да с |
| з градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А |
| малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div t |
| ла далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, к |
| учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми сре |
| учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупу |
| година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за |
| вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Рад |
| и.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење |
| лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и на |
| Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не б |
| i> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако |
| лио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Ради |
| мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двоји |
| олико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се |
| нику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Ради |
| </head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама ј |
| арош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округл |
| љивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу |
| а носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} |
| несени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, д |
| н је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио с |
| ница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним ра |
| у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су т |
| порну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, нег |
| кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и о |
| на, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часлов |
| овици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S |
| ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онд |
| да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, |
| , да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да |
| ављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих заг |
| ти на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је б |
| ше почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих |
| раде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} Пос |
| скобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је |
| ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде |
| мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри |
| аливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} С |
| је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам констр |
| њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и |
| одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је би |
| ут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л |
| ину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек |
| Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с пл |
| ли све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји |
| аци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</ |
| и, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће |
| попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу д |
| су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешл |
| брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за да |
| ао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре стар |
| S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направ |
| на, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он< |
| алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало |
| п, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како |
| , и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао д |
| ме па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да |
| ује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запит |
| , а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће он |
| необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је с |
| он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} |
| рађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и бл |
| толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша |
| рата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да ј |
| идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Рад |
| по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} |
| о.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано греши |
| ло па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стр |
| о је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне по |
| ари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко |
| само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </di |
| прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке |
| 2.4"> <head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе ка |
| у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао м |
| ан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет по |
| Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} С |
| ије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црве |
| водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избач |
| ли.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да за |
| ека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само |
| Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћ |
| и, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и |
| радина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се к |
| /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главн |
| е.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица |
| а вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и |
| с кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко |
| живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син |
| о ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Ра |
| е научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њ |
| је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је |
| , Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац |
| и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школ |
| " /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи м |
| .{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, |
| е него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с |
| ...</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код |
| е довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет |
| о, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо н |
| е их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, д |
| ближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред в |
| све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, кој |
| <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о би |
| дмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, посе |
| } Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу |
| диша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље пр |
| <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди |
| жемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око шко |
| ивело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било |
| ако су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде п |
| косутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је |
| ична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго за |
| а не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужи |
| еци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и црта |
| речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља |
| ..{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, запа |
| после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким |
| ци у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историј |
| а нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори |
| дгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде б |
| се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочит |
| је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књи |
| је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси |
| с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша реч |
| е умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу |
| } Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у гр |
| је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословим |
| Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је |
| се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљд |
| ша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је |
| ре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да |
| аше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Ра |
| ерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану |
| к код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечера |
| „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на др |
| агу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освеж |
| авите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише |
| дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и |
| то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школ |
| бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите |
| вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најп |
| та.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n= |
| да је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А |
| .</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За вр |
| Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви |
| hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша от |
| радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је |
| ком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у |
| , а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој текови |
| и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне л |
| ке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамеш |
| да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацим |
| сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва |
| уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ заго |
| набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и ук |
| се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и |
| радине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као раса |
| .{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто |
| њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми |
| е до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши о |
| сподине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} |
| нда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече |
| на од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им ј |
| ледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилији |
| и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нароч |
| колске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и |
| јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће |
| ступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рек |
| од њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини н |
| а у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају |
| о стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, на |
| ме одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе |
| успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао оз |
| уди, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, |
| добре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div |
| о, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И |
| ско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни пр |
| и је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за п |
| исмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу |
| заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се н |
| још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надме |
| још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али с |
| и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер |
| !..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлин |
| марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, |
| јмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала изр |
| раја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред |
| у близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну кален |
| могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе |
| несу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико |
| окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен |
| лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S |
| емена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} |
| велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био |
| о су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по кој |
| ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је доб |
| и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одр |
| себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела н |
| трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракиј |
| оше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи |
| оправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јач |
| лобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја |
| азија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече |
| е „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао |
| ез ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лак |
| дали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с |
| адо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову ш |
| о својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и |
| 2_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични |
| ="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у |
| d="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини ла |
| id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ с |
| d="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војс |
| епо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, |
| уктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продуже |
| .12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су о |
| <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде |
| SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је |
| дин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикив |
| адиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола |
| је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им т |
| особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> |
| шко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, |
| земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу |
| мтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је |
| како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у |
| разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су о |
| ичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господи |
| овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| борављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и п |
| да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} |
| по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30 |
| подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће |
| многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оц |
| не књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио |
| Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задрж |
| </p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље |
| пи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде |
| >А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у |
| тву и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свим |
| ао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицим |
| и развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајућ |
| равно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и |
| ини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео |
| ="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући ка |
| Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет |
| о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео |
| друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је |
| и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку |
| горици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или |
| уд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у |
| и тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и ни |
| им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује ш |
| селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ј |
| ако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, ре |
| ињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за |
| Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао |
| је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да зак |
| .</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земља |
| одини.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S |
| а.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који ј |
| и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту ј |
| } Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно ме |
| збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села чита |
| ад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} |
| ине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на |
| {S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да и |
| е се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке |
| ега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, |
| це и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно |
| зинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне |
| не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету поје |
| , кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима простори |
| био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат |
| рема старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да з |
| ш по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због |
| у оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек |
| з суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима |
| .{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чув |
| кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како с |
| r" xml:id="SRP19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је н |
| е на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb |
| су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога бр |
| ивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> |
| се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опаснос |
| поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад разви |
| Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сети |
| кога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешнос |
| мо постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и |
| Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обила |
| сече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ак |
| а Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зид |
| его им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово |
| камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овд |
| да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсе |
| 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 6 |
| емио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је п |
| стаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да изр |
| нда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако о |
| дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут р |
| рици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ак |
| а.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И |
| ане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а |
| д 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно |
| јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка< |
| нац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други |
| ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек дову |
| ца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нис |
| да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најму |
| ио необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| осила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њ |
| вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње н |
| н је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове моли |
| авноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: бо |
| а се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учи |
| азда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац |
| и Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се рас |
| а својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се |
| ележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тесте |
| уми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S |
| аја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их м |
| Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је ов |
| , ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље |
| , па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родит |
| то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу |
| аки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље. |
| овека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Са |
| ао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога |
| ршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а |
| оће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од |
| адметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} С |
| а узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада |
| леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљ |
| умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здра |
| вако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига |
| авније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако к |
| чницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добит |
| ца: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и посед |
| их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам на |
| рпске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за |
| је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може и |
| цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче т |
| ама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује во |
| с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љу |
| Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n=" |
| ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раз |
| е Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога |
| разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о |
| дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у паме |
| као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро |
| ти друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи |
| јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и |
| ловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију |
| је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом не |
| и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, госп |
| на.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекр |
| ала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да с |
| је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо |
| е да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита г |
| , да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде пос |
| е кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велик |
| је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову к |
| ју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем |
| покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на вар |
| е у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле н |
| виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би |
| пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано |
| м и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропуст |
| оких брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а т |
| ао и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Ради |
| оста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо |
| рви ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{ |
| је доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су |
| а блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и н |
| „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> |
| а поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је |
| спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да |
| на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да |
| моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиш |
| ао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" /> <div type="c |
| те ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много |
| ове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полак |
| да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким |
| ани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде н |
| етио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло |
| ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље да |
| у умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено |
| Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао |
| ћи.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми з |
| е другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најл |
| о тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!.. |
| као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А |
| и ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те м |
| лу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n |
| вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе |
| а га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учин |
| е струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено не |
| , ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапред |
| ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко |
| се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не мог |
| ишта не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирн |
| е је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купил |
| мели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поре |
| акво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?.. |
| обро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пу |
| од евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; |
| ? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код |
| игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} |
| и ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и |
| } Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете |
| Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад о |
| р отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво ј |
| ите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} На |
| пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слов |
| >„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет |
| е изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне |
| аже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова пор |
| рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код с |
| рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо кази |
| i>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S |
| и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које |
| о око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с л |
| S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А |
| а отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише ис |
| нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} |
| ="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{ |
| д слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Паз |
| поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта |
| — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је сло |
| двише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и з |
| о се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад |
| аром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки |
| дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете |
| р темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморн |
| пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке |
| блице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити |
| е овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек |
| својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се |
| дан ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 к |
| и, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и тре |
| и и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија каме |
| ?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; б |
| правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљиш |
| и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилни |
| о, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилис |
| су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван |
| капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетан |
| око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} |
| ругим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, о |
| уквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се н |
| еоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова п |
| школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога д |
| а и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а о |
| вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни |
| од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије |
| да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, сву |
| ци и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе |
| се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше о |
| i>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> |
| пут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — |
| о слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож н |
| ао око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чар |
| и ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} |
| Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с |
| ите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица |
| газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало |
| Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Мла |
| ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова |
| </p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се |
| али.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и |
| вили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима |
| е је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господ |
| и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а |
| : о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реци |
| о и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је |
| а вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на с |
| а се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} З |
| док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су |
| о би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без п |
| ихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> |
| ом помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим д |
| уд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, глед |
| огло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита |
| д инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, ка |
| лу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене |
| ните мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите криж |
| отурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} |
| остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато ј |
| иша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га |
| , а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу. |
| авимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта |
| мену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра |
| ика; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у ч |
| ина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није би |
| и сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело ру |
| е посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумс |
| министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, |
| ишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад |
| {S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} |
| азао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испреда |
| ости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави |
| дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с н |
| па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су и |
| ци нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе |
| ош више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су с |
| и ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца |
| а и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се б |
| {S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окрет |
| ше.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код с |
| ...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{ |
| <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi |
| ут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} На |
| адите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно |
| ако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њ |
| hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока |
| о распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвећ |
| чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу |
| као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша ј |
| олили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанин |
| а, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n |
| креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, ст |
| " /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није |
| ше о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула |
| речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкињ |
| плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачн |
| S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насип |
| де занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{ |
| боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други |
| је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе |
| ила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кућ |
| вање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква |
| ва траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за |
| стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А мо |
| „Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и в |
| мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да |
| далац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили посл |
| су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и ч |
| и какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо д |
| оче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као п |
| пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кр |
| варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и |
| ачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико |
| по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му ј |
| гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и кор |
| е.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је |
| дница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архив |
| утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} С |
| >.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, ка |
| .{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</ |
| Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где |
| пим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор |
| посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађит |
| простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и |
| само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему ов |
| је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стал |
| {S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред о |
| но на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је |
| колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена |
| ог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi> |
| напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да нап |
| вару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шт |
| ози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да уч |
| цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина |
| кој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви |
| етири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва уп |
| Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је прич |
| , дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" |
| ани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и з |
| оричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Ср |
| е да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити про |
| под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; |
| } А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Т |
| сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n |
| школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погоди |
| а смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и ц |
| о је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} |
| S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi |
| /p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напи |
| а други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} |
| ну.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појача |
| и је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да |
| сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај прв |
| ти.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, |
| <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер |
| у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| чинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине |
| употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрч |
| се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је вре |
| ајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направ |
| а код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Ра |
| а реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опе |
| познавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, нег |
| > пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>наро |
| у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама |
| и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што |
| изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучи |
| сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" / |
| баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни |
| су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да |
| или географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у о |
| лску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручн |
| градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражи |
| инама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те |
| учка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да |
| , ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени у |
| ша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, |
| Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} |
| ко имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала јо |
| p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако |
| школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школск |
| Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале |
| јбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели п |
| ш на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се |
| ајпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и д |
| паковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване |
| ању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и |
| ење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај |
| у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учи |
| по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад З |
| о је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загори |
| и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су ве |
| ="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика |
| и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову |
| је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другој |
| кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у шко |
| бије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка з |
| у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неко |
| ошење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из ре |
| је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што |
| ода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи меро |
| по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по ви |
| редне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све о |
| оору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и так |
| ско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па |
| а 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај п |
| мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</ |
| о тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ |
| да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељењ |
| миле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отвори |
| ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, д |
| намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај ш |
| а да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се от |
| д, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам |
| еднако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</ |
| Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и н |
| Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окр |
| орцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже св |
| ушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S |
| има!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је л |
| .{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођи |
| ите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Н |
| <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S |
| пет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n= |
| је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} |
| северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црног |
| есна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — |
| аље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко |
| {S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Ок |
| аџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој |
| и гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је |
| !{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На |
| абе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} |
| о главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На дес |
| а, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надглед |
| а слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} |
| х црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, |
| десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам та |
| отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А зн |
| а!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја |
| ајпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" |
| ша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози |
| ову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научил |
| ну и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, |
| ка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас те |
| ољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од дан |
| ет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да |
| зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову |
| вала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га |
| овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се о |
| е буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице! |
| ! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га пр |
| ев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара |
| ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (На |
| ње дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} |
| ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окрен |
| гу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно |
| камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветров |
| и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и бл |
| ан је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap |
| вари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је до |
| шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децо |
| ко поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министа |
| око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас |
| астике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање |
| и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то ув |
| а се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртас |
| } Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде |
| за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други в |
| ну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И т |
| ка својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку |
| S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код |
| не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, |
| ре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље. |
| на стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидо |
| амидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и |
| не железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга |
| сет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да |
| у, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву |
| з чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет |
| му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиш |
| зидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд |
| идао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крс |
| сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и у |
| , него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајст |
| и и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, |
| а.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што с |
| предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, к |
| цима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изг |
| Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко |
| еже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На |
| четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од |
| мише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет |
| да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа |
| л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, о |
| <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <h |
| но измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио с |
| лник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, |
| да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста. |
| бољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упи |
| ешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; |
| ече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „ |
| да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од |
| /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа |
| Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— |
| овери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, д |
| исну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онакв |
| адишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и |
| ада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли о |
| о место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође |
| ати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, |
| и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу шт |
| вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају |
| ог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало на |
| ди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакл |
| ри гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама |
| е точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> |
| дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте |
| и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да |
| {S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољу |
| буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клече |
| с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је |
| а, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор |
| та дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Ист |
| овали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добр |
| пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући... |
| ође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко кој |
| Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где мо |
| .{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то |
| двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да |
| премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља п |
| дити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су с |
| S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и |
| е вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} |
| чионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb |
| по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзон |
| искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ |
| азне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву |
| у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше јед |
| ну, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је н |
| старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а |
| аво ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти о |
| 82" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, |
| су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опој |
| м нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од |
| авршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или |
| ко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним |
| оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом мест |
| i>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све мин |
| ионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, |
| , од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље разв |
| дењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се ра |
| еписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам |
| писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се |
| : „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики сн |
| коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и п |
| сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене пр |
| } Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно дру |
| } А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која |
| ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у ов |
| } Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом ше |
| Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмо |
| год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните |
| утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу |
| оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо |
| у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полак |
| е да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њи |
| десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом тре |
| S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у ово |
| десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом ч |
| а европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора л |
| ву збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат |
| су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</ |
| градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он ок |
| у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро з |
| обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запи |
| мога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за с |
| Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе |
| „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам |
| бе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она ниј |
| који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над |
| не и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на ст |
| <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би |
| рцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се |
| буни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ј |
| то је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Са |
| ојим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде ра |
| ише разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а |
| опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо в |
| н још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, са |
| но сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали при |
| S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изн |
| pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} |
| цима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и шко |
| не исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесен |
| х посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина исп |
| } И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на з |
| петан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам |
| њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="4 |
| и у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, |
| руго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду |
| .{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је ј |
| ер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за |
| стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} |
| } Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је прои |
| , а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку зад |
| ио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А |
| „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А дру |
| цу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпр |
| треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше дол |
| се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад |
| а.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби |
| и се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и |
| из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да |
| остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати избор |
| ара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку |
| су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! |
| те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим |
| одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода на |
| о мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ј |
| ио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким в |
| да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а д |
| и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио с |
| љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишља |
| дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу |
| ње и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, д |
| ију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да |
| претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима |
| бље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам |
| и посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пише |
| и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа |
| с Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му тре |
| азе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и ње |
| ма и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао |
| хвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А ин |
| , Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. |
| ај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко мож |
| S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља |
| ма.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с |
| сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по |
| ењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки |
| овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако х |
| последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <p |
| е.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао |
| обегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они |
| с да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека |
| вима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за |
| отврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по тр |
| не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; т |
| о да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овак |
| за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа би |
| ругога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и р |
| х.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша н |
| ут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дет |
| ке да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао |
| својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се н |
| е ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је |
| у њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам види |
| збије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} |
| ше!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда |
| да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капет |
| но; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плат |
| !“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И |
| је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књиг |
| ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи |
| кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики кр |
| (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто |
| опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p> |
| прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков |
| у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" / |
| >Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке |
| а, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то |
| ље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практича |
| а иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима |
| на надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нист |
| е, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И |
| јави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао |
| кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим пол |
| о ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, прим |
| угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправ |
| кше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после |
| унце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива |
| мо приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} П |
| ебнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и прав |
| ало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за |
| ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој |
| ако ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре... |
| ло.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу оп |
| зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписме |
| обегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, дома |
| ли и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у с |
| и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чкол |
| користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необич |
| вет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је |
| спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S |
| м својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи |
| је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова ил |
| о <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="2 |
| свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај св |
| адиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намешт |
| те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шу |
| рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се |
| стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само т |
| да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Ради |
| слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за |
| ле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живот |
| волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очиг |
| ако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а |
| о мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљ |
| ого слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi> |
| уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и |
| вод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању |
| Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још п |
| чне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду |
| јем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од |
| S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам но |
| ирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није |
| о.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини |
| тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како с |
| Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље |
| тиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга ве |
| и да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што ви |
| други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиш |
| морни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се д |
| ј кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, св |
| д плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рек |
| бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{ |
| ло је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле дал |
| ла све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; |
| е и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је цен |
| он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} |
| а буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Б |
| /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које |
| азумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само река |
| убио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало м |
| штај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само пол |
| беђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и |
| лишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га ј |
| а останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и |
| ле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче |
| почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да в |
| фије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је |
| Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови с |
| а својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече |
| деш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p |
| Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи изм |
| је погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање на |
| } Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу |
| ражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцк |
| је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика |
| {S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то |
| вља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову ми |
| Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{ |
| да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била |
| дета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А |
| овори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изи |
| остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече |
| ј развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је б |
| рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу с |
| у учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој |
| пици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан в |
| е да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и н |
| а, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете п |
| захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима ча |
| то Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана де |
| су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је |
| љи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је би |
| земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двап |
| атим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас по |
| љење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту о |
| га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине |
| диша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} |
| рође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат |
| да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, п |
| S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро |
| а нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или тр |
| овори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каж |
| е сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, |
| ћи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишл |
| Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type= |
| ју.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем пог |
| Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико |
| смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, |
| нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих. |
| стио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан из |
| рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: |
| о и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да у |
| и дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Рад |
| заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, |
| ваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља ма |
| је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда р |
| ци су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и |
| или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на груди |
| зивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе |
| учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио м |
| или нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора. |
| и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скор |
| S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селс |
| не и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (У |
| врше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан д |
| и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да |
| , преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине |
| у руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благ |
| ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и вел |
| Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа сва |
| ако би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастил |
| једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што |
| питао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да уст |
| не.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али |
| ак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо |
| разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпосту |
| анов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ |
| бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него з |
| м донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је |
| па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку диг |
| ади општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат дод |
| ади земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се |
| донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг |
| да, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стиг |
| лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ам |
| кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И |
| јбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, др |
| онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу. |
| а расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и |
| руги није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се |
| о је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природ |
| рост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу к |
| е, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће |
| опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи д |
| колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, |
| еко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом |
| а свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у ово |
| е и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и уда |
| ародне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прос |
| рише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва |
| и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, о |
| ли планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село |
| савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упи |
| дам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо |
| имате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p> |
| ави поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више |
| у: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} |
| био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S |
| рало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} |
| остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те п |
| е на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и |
| ајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} |
| з питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не |
| да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су |
| то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и не |
| њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по д |
| граничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за ду |
| ији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је |
| веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстариј |
| кова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест |
| ле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да |
| , да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, најве |
| ку књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било ми |
| динове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} |
| да беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно мест |
| ји ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше н |
| не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: |
| и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више црка |
| е, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав бесе |
| х обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је са |
| ам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле |
| е уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око |
| аменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зо |
| ат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету |
| толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то мног |
| {S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, |
| да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака к |
| култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима на |
| а „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi> |
| у Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у З |
| Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговор |
| т њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и |
| не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање је |
| исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да |
| а мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она п |
| браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињств |
| вет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или з |
| њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени тре |
| савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и ка |
| у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да |
| више муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати. |
| озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали |
| капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио |
| н извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио |
| било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „екс |
| еме повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега жи |
| ало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по неста |
| дата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да с |
| н може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаи |
| адишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао п |
| о било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да наба |
| аштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиш |
| што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било непра |
| нсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше |
| мени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је тр |
| оји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за |
| .{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да лич |
| би.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао је |
| овом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И в |
| Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било мног |
| ладице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилни |
| мао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда |
| n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот љу |
| , ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се |
| адиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S |
| тири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне весел |
| Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђ |
| /p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је он |
| ену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Н |
| ос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда |
| стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима огр |
| е врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људ |
| је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су |
| ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} |
| ноћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они |
| лео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi |
| сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле д |
| купо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израд |
| у рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, |
| шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је би |
| е би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} |
| умеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме изв |
| њер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га |
| И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у |
| “ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просве |
| амо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у на |
| p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа |
| ма, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало |
| мој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљ |
| му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова |
| о с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То |
| осе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће м |
| али; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако |
| у, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а дру |
| добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ |
| Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, |
| огледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али мил |
| дине, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша |
| бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остал |
| звишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и |
| скало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац. |
| омисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што |
| А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово в |
| ије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет |
| тао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, |
| љаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима о |
| штавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш п |
| еве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се раз |
| еома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте сло |
| целарије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за свој |
| арица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се |
| о и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под |
| бе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други н |
| е и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазо |
| S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухв |
| ан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна |
| својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и |
| ци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што |
| а простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му |
| удници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило |
| пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га |
| гаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S |
| а Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да |
| а, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} За |
| ...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је ј |
| а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p> |
| о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} |
| као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сре |
| а њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брат |
| уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви уч |
| том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован зад |
| И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као |
| , и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А |
| зучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n=" |
| а каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио |
| он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А по |
| мело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} П |
| , да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте у |
| да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то |
| ова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књи |
| ере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спо |
| и да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p |
| да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га |
| и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајк |
| ре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је бил |
| а боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на |
| видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде гр |
| своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут |
| з неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— О |
| у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува |
| зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп доша |
| а седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, |
| , у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на по |
| ешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му |
| {S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на ч |
| прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нист |
| Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с друго |
| о, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му в |
| а.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а др |
| пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и он |
| ало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре изр |
| а се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све ви |
| човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и иде |
| ике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније |
| да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А бр |
| да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова ј |
| више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и |
| дају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам в |
| рвога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети |
| е опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани |
| колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попи |
| у у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркв |
| остави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаниц |
| а светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Милади |
| на.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одгово |
| есултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или |
| Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена |
| с: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора |
| еме, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су друг |
| јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и |
| че креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} |
| да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто |
| де коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он |
| дован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су сп |
| јаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаи |
| те, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или |
| залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажа |
| ла проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљи |
| ађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у а |
| зерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то учен |
| ледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S |
| ма много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао с |
| вљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <p |
| ине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само |
| и старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо |
| распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још су |
| а он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом |
| ју ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говорах |
| је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је пр |
| ни су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они |
| Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да |
| пне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми |
| а је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у се |
| старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних |
| мо појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прек |
| ; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, к |
| ка и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све шт |
| те све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо шт |
| ше трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био |
| да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво |
| школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад виде |
| а осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; |
| у ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора |
| Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и сла |
| ј припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код |
| Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се о |
| војега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и ш |
| о се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалти |
| лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да с |
| у и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није |
| му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми каж |
| мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи так |
| и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да поби |
| ије ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду |
| ју распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у |
| е експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најрев |
| зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова |
| екар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што ни |
| с и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напред |
| ње народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расп |
| дноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо д |
| дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај ј |
| дзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука |
| е оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино па |
| ре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што при |
| и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрога |
| д сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави |
| нији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на кој |
| и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, ка |
| е он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у д |
| уку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе! |
| , господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „ |
| ила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу |
| дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаш |
| реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А |
| </hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му |
| p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, он |
| надила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они |
| је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој |
| с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече |
| а буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може |
| пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкам |
| роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђуб |
| меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да мо |
| сле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слобо |
| е рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{ |
| деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, пре |
| поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} М |
| у их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да |
| добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онд |
| од камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико |
| га не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Рад |
| ђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда |
| адишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису |
| велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових |
| .{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу |
| ринеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац |
| та раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало |
| о!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша |
| и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га пита |
| тава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни |
| ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали |
| ме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна |
| и својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како |
| е; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А С |
| платно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загор |
| ће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећ |
| ретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</ |
| е не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А |
| } Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ |
| ица је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што |
| ица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо |
| народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му с |
| брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ов |
| оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она |
| беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:< |
| Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Ради |
| ува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Р |
| аче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је |
| руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као |
| а да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају |
| ..</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја |
| Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Пра |
| то то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="c |
| е.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофир |
| прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Ј |
| се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда |
| } Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији |
| а избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши с |
| жњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разбо |
| Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је |
| ита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и |
| } А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} За |
| ђује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и зн |
| пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким ствар |
| колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а п |
| кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини |
| p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с |
| р.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S |
| га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили |
| елики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли ис |
| {S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По |
| а је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну |
| .{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине |
| јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху за |
| како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им р |
| росте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И с |
| чињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и кази |
| четка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био |
| ова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Св |
| јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад к |
| Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници |
| ао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелен |
| ваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, |
| аст и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз т |
| ма.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ћ |
| вде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застира |
| не, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гиб |
| свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло до |
| кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она |
| лећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми |
| е после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рат |
| даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој уде |
| о је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне с |
| а се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него |
| ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су иш |
| ондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од крај |
| него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђ |
| а у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана |
| “, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимн |
| и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни о |
| кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад |
| е да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редо |
| иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</ |
| те она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!. |
| столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Пр |
| о ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и ос |
| е слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је јо |
| година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову п |
| .{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!. |
| “ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „ |
| и поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили |
| да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је св |
| рсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир |
| предак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код |
| се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек б |
| видно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па |
| напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И нијед |
| лској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особит |
| В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знал |
| но.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, |
| егована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме мож |
| х боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. |
| есто њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ чит |
| дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и |
| е „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у т |
| !..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда |
| реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав |
| е детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се св |
| ој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро |
| а 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; |
| одила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник |
| >3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ств |
| спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и |
| о смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и п |
| Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске т |
| ти догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била о |
| не зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци |
| лека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у де |
| изично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу зе |
| и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу |
| за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину |
| та и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми ок |
| остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брд |
| а потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учи |
| м народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву |
| мља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих ме |
| истој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем |
| ребало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, ш |
| n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, н |
| е, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она |
| уквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их нап |
| квар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!. |
| мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду |
| а?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, |
| а грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако је |
| у се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст? |
| још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости и |
| ри он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као |
| Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше. |
| ад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њ |
| је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у пост |
| ме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан |
| ена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зв |
| школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> |
| с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: |
| ку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се р |
| ти за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога |
| капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи к |
| воја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша |
| гим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> |
| ничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S |
| да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка |
| и с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком нао |
| абли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишин |
| е намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и |
| спит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви м |
| ску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— |
| а су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и |
| ор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мај |
| реди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се уг |
| ко се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у |
| њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле |
| аква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили он |
| неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода |
| и ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, |
| Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на |
| х од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне |
| како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају |
| па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четв |
| ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба |
| њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И ни |
| n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p |
| долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља |
| ре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и к |
| ко недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} |
| гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће свој |
| храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} |
| ада велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је он |
| а ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и |
| био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p> |
| } Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с о |
| Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како |
| и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Ми |
| оким обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само |
| Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећ |
| ња, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе |
| ује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се про |
| е, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред |
| је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то мног |
| он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: |
| : да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже |
| која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а от |
| је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она |
| а ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато иду |
| е писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремај |
| tle>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и св |
| горици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су он |
| оше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с р |
| допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тог |
| тив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније |
| ш рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазит |
| их у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању п |
| S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој осн |
| је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа |
| ди, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет. |
| о живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и |
| или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу би |
| разна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што |
| вота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него |
| та она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена |
| Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="ch |
| оја прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залу |
| да кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга ре |
| !..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дет |
| ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и д |
| до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за ин |
| е!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то у |
| в српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да |
| илосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, к |
| з ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви |
| адиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се |
| ње, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту |
| би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер |
| по.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један |
| то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело на |
| нај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако са |
| ош јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојиц |
| е на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај тре |
| драслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, гос |
| ага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле ог |
| ађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више |
| свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се в |
| и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотвор |
| ити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по па |
| више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.< |
| е где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је по |
| је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о |
| е и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га |
| актично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно |
| диша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој |
| ки ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на ње |
| брика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те с |
| Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} |
| устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стој |
| га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у с |
| школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они |
| Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их к |
| поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то подел |
| ица с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао |
| љај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда да |
| ао капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је |
| Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, к |
| ји не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате до |
| ине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркв |
| ="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учини |
| љути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не |
| Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запал |
| и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст в |
| да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „засед |
| долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да |
| ле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спр |
| .{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више мож |
| ај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у |
| пи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Ст |
| обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац |
| Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити |
| добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још ви |
| да самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је м |
| он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и п |
| особимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинств |
| } И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у |
| } Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто |
| буке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивља |
| ити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направ |
| му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварат |
| годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то |
| сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механ |
| абе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача. |
| радовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и |
| мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то к |
| не; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо он |
| зна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а |
| кад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се е |
| школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зград |
| астиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није м |
| да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S |
| Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем о |
| е као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина |
| редмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома т |
| мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, т |
| ма давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко |
| бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пу |
| славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и ште |
| Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погле |
| остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама |
| ини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу |
| им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја |
| е просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе |
| чење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долаз |
| копа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће не |
| на иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и |
| ете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и |
| филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад жив |
| о пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} |
| што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао |
| о најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село |
| а да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Рад |
| а не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је зас |
| ју с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су с |
| јем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</ |
| омало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је до |
| } У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, н |
| ме његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и |
| кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па |
| тере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, једа |
| чигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено |
| да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по |
| кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад наре |
| и у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, д |
| перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље |
| вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> нег |
| остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењ |
| се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да |
| га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али са |
| него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се |
| да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здр |
| Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде н |
| е сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима |
| } А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и приме |
| чије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље |
| в себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, т |
| } И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, сам |
| сет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за д |
| отине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је го |
| ти се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изи |
| ут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће |
| о мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако |
| о; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано м |
| ко а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар |
| снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече на |
| лиже, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само |
| читавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} |
| а се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и п |
| чињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: |
| ари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу |
| „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да |
| тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је |
| ној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још |
| о њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окр |
| Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените |
| ији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на кој |
| .{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је |
| а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто |
| а, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| таде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Мила |
| ите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{ |
| сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја о |
| pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пут |
| пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и |
| а па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на |
| него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Ради |
| , ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, г |
| Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у |
| ко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И |
| до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека сло |
| и осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све д |
| буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будуће |
| аље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178 |
| ребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и к |
| дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; оста |
| аси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи о |
| га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би бил |
| добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она |
| наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радов |
| орбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печен |
| теља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S |
| то о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Ради |
| а их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али |
| а два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту |
| рт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао |
| дином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести гос |
| иста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаш |
| ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљ |
| , да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави |
| појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни цигл |
| је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „ |
| „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и љу |
| е. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас |
| кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У т |
| ја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, |
| ад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћ |
| лас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ход |
| е ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То |
| и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје нес |
| i>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: |
| народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још по |
| и за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина |
| стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађен |
| ри једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} С |
| омилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на |
| е љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај про |
| вети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек с |
| гао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накрен |
| собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био |
| овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђа |
| ду једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ са |
| дужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и м |
| н; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104 |
| и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и о |
| S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} |
| га је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да |
| о положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или он |
| у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње д |
| кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захва |
| се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори |
| а удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А н |
| е све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљи |
| ње, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </d |
| ћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не буде |
| ача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и живот |
| мо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо |
| им, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад ста |
| лемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљал |
| пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађ |
| вљају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А |
| други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знат |
| Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да ка |
| у слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре |
| алдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше |
| ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут ју |
| се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два сло |
| имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати. |
| сете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се |
| И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради |
| све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одво |
| ад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз наро |
| е и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало п |
| е.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људ |
| елу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у ме |
| ели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спре |
| асати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срез |
| тање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се мож |
| и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" |
| био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облик |
| свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, |
| ним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли |
| нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо |
| човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Буква |
| де, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ћ |
| Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули узд |
| о да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност |
| дној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Заду |
| година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је н |
| шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} |
| у каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; как |
| та; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, ост |
| е прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва сло |
| дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, д |
| <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и н |
| , господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је напис |
| ајпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га |
| им, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писм |
| извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су исп |
| да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске до |
| .{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власт |
| о готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S |
| а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S |
| провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми |
| изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{ |
| бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећ |
| ења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и |
| Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови п |
| почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, |
| дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се |
| уђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још в |
| о, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је |
| векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики |
| сака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да |
| у своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у се |
| да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би не |
| , кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају |
| ну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и |
| афоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стат |
| увно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен |
| нас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} |
| равио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже |
| слушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} О |
| све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист харт |
| олико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <h |
| оче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним наги |
| чиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине |
| >„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова шко |
| о поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па |
| а рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и пр |
| искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше |
| ору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки |
| аписали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и пис |
| везали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша |
| и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} По |
| и?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Ур |
| ...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узми |
| на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетак |
| да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је ост |
| рат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у |
| и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на |
| лу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на л |
| штини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње |
| да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице |
| те ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Н |
| га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову |
| бављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} П |
| руче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на таван |
| они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из |
| је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекр |
| мет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзор |
| реструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да |
| е сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да |
| и на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по ко |
| узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изне |
| оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетиц |
| {S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су |
| да Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} |
| равно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под |
| : ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као |
| дно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа |
| о!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе |
| а је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} |
| и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се дв |
| руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе је |
| .{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе |
| молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрст |
| плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи |
| их велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на ка |
| , који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоште |
| раво, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране. |
| ио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетат |
| на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Зат |
| су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l> |
| и више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова ве |
| Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до шк |
| , те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу |
| ?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!. |
| г и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћет |
| нако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је нај |
| , на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, |
| у у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први ст |
| ако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „ |
| сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, п |
| аде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам каж |
| е мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} |
| а и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подн |
| јутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да ос |
| вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам |
| нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сва |
| и нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и |
| ле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, в |
| да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену он |
| ош ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили |
| те па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљ |
| ује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су на |
| пи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, |
| и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху из |
| буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајет |
| треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој |
| два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне |
| леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, |
| све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, |
| ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и |
| ште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, |
| а овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је ов |
| , докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други прес |
| а напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њи |
| тану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађам |
| лико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда |
| ине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десе |
| а, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после мит |
| ју кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, |
| а могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дош |
| а и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и |
| ед школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четв |
| а се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„ |
| екао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим |
| споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну |
| р и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово |
| .{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом п |
| буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и |
| ојицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све |
| нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде на |
| трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје |
| , колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићим |
| аде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди |
| мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка уз |
| довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрен |
| дговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу |
| срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, |
| ање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад |
| за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, |
| могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је о |
| и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да |
| у? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговар |
| им, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загор |
| шта; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су тр |
| ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако |
| p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице |
| леко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда |
| ма с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место |
| то у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде б |
| и посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње о |
| м, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него би |
| ала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој |
| после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те зап |
| влашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе |
| селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ |
| те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Б |
| е мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не бри |
| вима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је |
| у тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, п |
| очне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама |
| мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види |
| да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у ре |
| онова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуч |
| пита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола |
| авршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напредни |
| ти са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{ |
| код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печ |
| о зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није ску |
| га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу не |
| о здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда ум |
| акоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке |
| с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} |
| најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих зад |
| ву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да |
| ти задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој прем |
| чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n= |
| е као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасу |
| се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша |
| нда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино. |
| ла метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошљ |
| у дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодеја |
| утан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом |
| полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ |
| ао обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јел |
| дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лек |
| руја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог |
| у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница ди |
| ченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је |
| и двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра н |
| у ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше |
| богом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Р |
| човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога прво |
| лити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" |
| овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад |
| нца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продуж |
| на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> |
| прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само нек |
| дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> за |
| и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо |
| и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуш |
| не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше |
| али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би |
| само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу |
| и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу |
| и, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“< |
| ао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано та |
| одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{ |
| а, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим |
| ењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</ |
| пре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се те |
| колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> |
| врђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу |
| го су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет М |
| су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најраз |
| ућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су н |
| и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео с |
| има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и |
| звора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскок |
| а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се изма |
| е ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у гр |
| га; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем |
| био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише |
| окле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и т |
| ажио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве |
| !{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао о |
| а куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мр |
| Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво п |
| Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе |
| не!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} |
| ма, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово бил |
| ати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте н |
| у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате |
| куповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаи |
| ширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и |
| И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим |
| је жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Гр |
| и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јут |
| има, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају |
| риличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили |
| лова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите ка |
| о, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дел |
| а извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, |
| почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летав |
| сет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три |
| други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с ч |
| {S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у шко |
| школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради цигл |
| деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци до |
| ти да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнем |
| у учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише |
| сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад д |
| разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој |
| ао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени |
| у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако |
| аве и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>о |
| те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И к |
| о им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{ |
| ше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, |
| а оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И |
| ита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљ |
| кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, |
| уриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, |
| вце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, к |
| оја му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуште |
| аго, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено |
| од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е |
| ој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно |
| ио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под к |
| нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школ |
| S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у п |
| сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и те |
| оздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њо |
| ава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако |
| последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да |
| но веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек ј |
| кој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радил |
| рабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и о |
| е поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше |
| ају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их |
| } За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас мо |
| зворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Заго |
| какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запит |
| ом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала |
| S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за |
| уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисм |
| овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је |
| не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа пос |
| овима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће б |
| дност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога |
| с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и св |
| у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ов |
| окле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остал |
| е да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га о |
| ви, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали |
| доше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао не |
| реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу |
| жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би |
| , поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мо |
| ад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да |
| рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па од |
| дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог |
| народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А д |
| Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у |
| ојом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, |
| о буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише |
| долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазил |
| и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и |
| } Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете |
| е изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књ |
| у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго ка |
| израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска |
| само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" |
| отребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго |
| ју, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају он |
| овио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање |
| чунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њ |
| за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша |
| да их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике |
| Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше |
| а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, |
| а греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да ш |
| а врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова. |
| е, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како по |
| осао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата |
| колу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте д |
| рост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с н |
| Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда |
| сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на уз |
| ици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на |
| е жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по |
| да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Заг |
| , да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваш |
| свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, |
| трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је |
| дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко г |
| д нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Је |
| све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село на |
| рема овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се |
| ишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и он |
| д.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима беспл |
| т у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада |
| и најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљива |
| А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим |
| 02_C6.1"> <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздах |
| орити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и прода |
| најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепо |
| говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за |
| ао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшног |
| и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им |
| друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, ос |
| до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта |
| ој и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и |
| гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <h |
| ода нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачува |
| ла судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се беле |
| да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; за |
| ти, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисни |
| знемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а |
| жу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане |
| пе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша ј |
| 1" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S |
| овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, |
| мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега |
| једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмит |
| те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се |
| њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у к |
| к и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су |
| ити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединч |
| ља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две годин |
| едничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, |
| а се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се |
| у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да |
| школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршил |
| оле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово послед |
| уји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх к |
| божно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у з |
| ој Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све о |
| ње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је |
| , сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштед |
| слио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом |
| , ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али |
| још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у дола |
| ве године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на св |
| колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, д |
| сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све мо |
| а нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусо |
| ва учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори с |
| аструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригод |
| им радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div |
| изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова с |
| е по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се |
| иша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до д |
| зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као |
| е хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све |
| проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе так |
| е набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, |
| не урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за с |
| А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зи |
| , да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi> |
| или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су |
| нова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И |
| ишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма он |
| ше узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „< |
| ругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их |
| вне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима не |
| је крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је |
| х ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Ал |
| иданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по уг |
| вилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те наб |
| је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој т |
| д оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље ра |
| а табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!.. |
| оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам |
| ..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта |
| којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, |
| позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађ |
| е прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад |
| гови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје учени |
| влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у дава |
| штава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје посло |
| је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чи |
| и без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свако |
| о да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> |
| задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то моти |
| S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, д |
| ена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле |
| с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете |
| ле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први |
| а школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама |
| а. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} О |
| ало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарс |
| ти према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не |
| Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прек |
| о, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имам |
| овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине зана |
| је виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам |
| по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што |
| а је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ни |
| оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити с |
| да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао о |
| и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они |
| , што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о дома |
| ; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје |
| д им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да |
| ра госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обичн |
| редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И виде |
| ако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Миј |
| завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља ство |
| по; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите св |
| нисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Р |
| ице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим |
| влије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, |
| о земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, пл |
| <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радова |
| а за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши |
| рења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и |
| е без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писмениј |
| с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{ |
| лу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити |
| им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бра |
| себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је |
| и, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу |
| биља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника про |
| и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у гла |
| гу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стр |
| ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће |
| .{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <p |
| ет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме ко |
| танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и |
| а убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и та |
| мо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и |
| ењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за св |
| чне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од м |
| те табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пи |
| екивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан пу |
| а ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигур |
| прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Прем |
| многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, |
| , па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари |
| згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много ј |
| } Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књ |
| le>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнасти |
| о и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање м |
| а искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ће |
| т’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? пит |
| у на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих |
| е мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Рад |
| х брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се л |
| ко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде ни |
| горици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а кл |
| чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Тво |
| р; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше |
| /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оц |
| а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, |
| м збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о |
| да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="10 |
| у видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их бо |
| ; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће |
| а се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису пр |
| у да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило в |
| су хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да с |
| ци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, д |
| !{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хва |
| че себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућн |
| кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине |
| тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми би |
| у, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Један |
| ="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће криви |
| А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Да |
| ад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А г |
| ету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књ |
| е и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n= |
| сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли |
| рошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су п |
| } А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у |
| “ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико |
| и правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{ |
| говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и з |
| ај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато б |
| не савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, |
| у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри д |
| а буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђ |
| рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа |
| чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да ј |
| Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се б |
| хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухв |
| који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и |
| мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврди |
| југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неко |
| ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како |
| а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не ж |
| и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га н |
| во за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе д |
| кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p> |
| даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и |
| о рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мал |
| , који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што гово |
| е кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом ика |
| уга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; |
| и, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, цре |
| видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако.. |
| х, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће о |
| ађени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђ |
| народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И та |
| >одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да гов |
| роду, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати |
| били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађи |
| ој кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p |
| то је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица< |
| него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре и |
| у прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста |
| цу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од к |
| да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нем |
| ђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуг |
| и да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни јед |
| {S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновниц |
| {S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље |
| њигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, теч |
| а деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....< |
| оји имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједни |
| да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија кам |
| мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су |
| ша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и пи |
| ла по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код |
| адиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се |
| а коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је |
| ди.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су |
| едва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли |
| авног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су |
| а исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} |
| иџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједнич |
| ао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, к |
| авам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, |
| а 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле |
| и велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних |
| што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој д |
| он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу о |
| адиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече п |
| само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали |
| а су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapte |
| е књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, |
| пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Доб |
| и можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ст |
| упили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који мог |
| ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће |
| це тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале |
| ом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Наста |
| амо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора. |
| док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа |
| и бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и с |
| Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је |
| у, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе |
| а човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су |
| реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библис |
| оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да |
| земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} |
| адини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од св |
| S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини как |
| ки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, с |
| али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само |
| гојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никог |
| не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију ил |
| е бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем |
| ругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље |
| и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте |
| твара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимна |
| руњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још |
| ни се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изн |
| ало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само |
| не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на врем |
| довољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа |
| , лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму |
| оји се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине |
| ла дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излад |
| и што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је в |
| ћи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Ос |
| учи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; |
| поредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој |
| — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписан |
| " /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? |
| ешавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија |
| сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигл |
| уке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Ра |
| од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућ |
| ига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од ку |
| рке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О |
| ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да го |
| ди писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њ |
| ни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</ |
| идели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, |
| не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, |
| 3" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече |
| и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А |
| .{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи н |
| су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао б |
| ине школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и по |
| и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је ко |
| и себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато мн |
| Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, |
| њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико |
| о ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p> |
| сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађај |
| и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте |
| смарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године |
| гало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали |
| двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу шко |
| брађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему |
| срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрад |
| е оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} |
| беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чи |
| ц, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на |
| S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и з |
| } Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} |
| азао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n= |
| не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што |
| у.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година ка |
| нудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично си |
| ље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, |
| треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зов |
| може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по н |
| екоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно р |
| , особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била пр |
| и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, |
| да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на |
| дношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те |
| овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у шк |
| ења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И |
| атима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на по |
| у чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и р |
| , где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само |
| снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко н |
| управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако пита |
| који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а |
| рка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n |
| давио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и |
| ји и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А |
| давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни купова |
| ћ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша ре |
| диши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који |
| Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара. |
| брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, |
| ни бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша |
| и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао |
| ле, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе. |
| не народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" |
| а ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписи |
| чио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да б |
| е учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се |
| алдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и к |
| чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек |
| и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јо |
| су богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, |
| а са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не до |
| нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb |
| то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су ла |
| неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите |
| {S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учи |
| нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове пр |
| да морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо в |
| да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чу |
| едан. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му |
| а.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{ |
| {S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвоји |
| е Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених |
| ом селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде |
| запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од к |
| ек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе с |
| рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето |
| м видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде |
| у продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својс |
| ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се |
| не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и |
| ога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније |
| гли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помо |
| много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако |
| ијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиром |
| А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна. |
| еку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из |
| мо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је иш |
| оље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p |
| ави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде са |
| ине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више |
| е их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да |
| ји су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године |
| или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S |
| ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошил |
| е видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </di |
| шетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у |
| чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава |
| пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да ј |
| етницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно |
| <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином с |
| и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити. |
| и су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И |
| ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мај |
| ора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да |
| вета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе |
| амно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима |
| раде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији п |
| ан рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су гра |
| водићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевти |
| и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило м |
| асли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, |
| то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе |
| ид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележав |
| х је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све пока |
| ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мир |
| да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога и |
| .{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културно |
| иша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки |
| те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде |
| оказаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда |
| није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хо |
| на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, д |
| елу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с к |
| данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, је |
| већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет |
| су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно коро |
| љи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунц |
| д половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n |
| ници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мор |
| сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена з |
| децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио |
| учак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, |
| бољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да |
| и су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа |
| и, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није |
| , и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, |
| } А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и не |
| , радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који |
| нај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе |
| штао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <di |
| и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он о |
| Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао |
| .{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не с |
| него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном мес |
| ер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље |
| ли најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри |
| кола, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капета |
| а је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прв |
| же очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече |
| S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикуп |
| равити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и |
| новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, |
| га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твој |
| еца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад |
| ити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још коли |
| он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и ра |
| па, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежа |
| а, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је о |
| , натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње |
| ијатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и |
| радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи о |
| редавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребниј |
| Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, д |
| ринципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих |
| ашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и ка |
| осову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или |
| ајразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је |
| ечу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више |
| ије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Р |
| и били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ |
| динарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и |
| у.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачун |
| е школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код |
| да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се влада |
| блицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; |
| тајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо |
| стања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отво |
| што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород св |
| о на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело |
| ан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва сл |
| оново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прв |
| попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке |
| личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју с |
| ити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи |
| су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клу |
| цију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекци |
| јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с |
| ле, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник ре |
| ала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И |
| Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је |
| у им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици |
| они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће н |
| им, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „ |
| ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што |
| очињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} |
| ћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној |
| кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Го |
| сподине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, т |
| оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Ов |
| Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морам |
| и него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и струж |
| наци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на |
| вљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми гос |
| ше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ |
| та, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље |
| а, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који ни |
| а иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно |
| чео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направил |
| , особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а с |
| и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, |
| ни колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао |
| напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима разви |
| 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пр |
| S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: |
| е.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао д |
| ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, д |
| прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Са |
| ауке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почаст |
| прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Рецит |
| ожемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи |
| ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{ |
| па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па д |
| стор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и д |
| ма великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопа |
| ка касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, го |
| огло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју |
| н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни сток |
| је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за у |
| оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за |
| та је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{ |
| Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској |
| сти.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у с |
| ћа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за |
| > оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ов |
| Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако |
| него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем. |
| своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је |
| (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније |
| слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n=" |
| не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и а |
| о један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је |
| ребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Пл |
| их мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Слов |
| а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била |
| ло молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p> |
| лази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, сао |
| расту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да |
| и да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци. |
| спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од М |
| је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Р |
| то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова |
| цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, п |
| {S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — |
| на је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга |
| ига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} |
| ут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиште |
| је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пер |
| како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, |
| оре и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра н |
| , ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школ |
| те да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од |
| <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се |
| напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то |
| е.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи. |
| звати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тај |
| лео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђа |
| мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога н |
| над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају |
| дом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} |
| Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је |
| ћање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умеш |
| абли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује |
| астало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што |
| ако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је сл |
| други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није |
| тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не пог |
| и ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учи |
| ање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да |
| Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је м |
| развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а ур |
| ње руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку |
| врсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него ов |
| о и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352 |
| } Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, н |
| осити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарск |
| до слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце нема |
| су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по тол |
| le>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзо |
| а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особит |
| на била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не в |
| иша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да |
| се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао |
| ку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле виде |
| мо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Дан |
| ад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца |
| освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срц |
| барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како |
| азио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелази |
| ке прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На |
| обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно ствар |
| да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда |
| ило мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се нај |
| буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со |
| оје је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пит |
| страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учит |
| сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?.. |
| те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Л |
| је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му |
| чне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина пи |
| јатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} |
| и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи |
| ју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у |
| да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана пр |
| р је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад |
| јио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су |
| „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; |
| {S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он |
| шило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим уче |
| >Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивал |
| поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у |
| д ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и прими |
| ром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S |
| е сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твоји |
| волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша так |
| остојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савес |
| да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поу |
| особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и |
| ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопат |
| ?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, ш |
| корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта ј |
| гледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као |
| — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се г |
| те сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Леп |
| те слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лоп |
| буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S |
| ? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је |
| ту? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица |
| на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после д |
| предовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати |
| оправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, госпо |
| n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Ра |
| равила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе нај |
| рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам ка |
| > тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, к |
| та се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</ |
| о оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на |
| ини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни |
| —с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <h |
| га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И |
| итамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <h |
| ких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало |
| а ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S |
| Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по н |
| <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разум |
| е су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n=" |
| три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много |
| но што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</ |
| ините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi> |
| то и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи пр |
| га као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеј |
| реселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућ |
| /hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите |
| брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, т |
| ле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi> |
| проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, з |
| живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би оп |
| бјашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити. |
| и му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не |
| више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијац |
| од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко |
| де није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} З |
| деље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код к |
| ше достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њ |
| и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован |
| те и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То |
| ти име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред |
| урета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што |
| среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око |
| <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун |
| клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отвори |
| Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на поз |
| вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, |
| . „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку |
| навање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на |
| ..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буква |
| и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и неп |
| послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она о |
| а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И |
| мо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печа |
| онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и дол |
| еносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рад |
| и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Ра |
| аду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} |
| S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пр |
| и његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле |
| и њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ |
| i> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писан |
| е почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко. |
| предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљи |
| поту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе ни |
| не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро к |
| е.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на |
| е, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од о |
| чинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је |
| “ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо |
| тељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, сам |
| он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> |
| n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им |
| ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „ |
| у, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| о буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине |
| pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али |
| свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од |
| ише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да |
| н и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет м |
| ло, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{ |
| верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi |
| очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако |
| , пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с |
| е по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону ст |
| негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и н |
| ну и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није за |
| дим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељ |
| јпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био о |
| одно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у м |
| ини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их |
| них и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и |
| додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде |
| више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му |
| и.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешља |
| што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готов |
| е опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то б |
| ве старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па |
| он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да с |
| Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да г |
| мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобич |
| ојој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, поту |
| ила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било |
| че лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио |
| p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то вла |
| онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да |
| долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и под |
| } И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радиш |
| ћа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже дво |
| нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих |
| асред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су |
| ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, не |
| ли, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са |
| му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и ка |
| етко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су |
| д „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па |
| ко даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркв |
| .{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој б |
| А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их учени |
| и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана |
| и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се да |
| и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу и |
| пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му дра |
| и догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија у |
| ој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то врем |
| S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>К |
| а, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{ |
| авити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше ов |
| амо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело |
| у неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде и |
| .</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о ца |
| S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопри |
| Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би п |
| ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је т |
| Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледа |
| а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеј |
| сме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основн |
| Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазит |
| увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересо |
| у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва до |
| мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и как |
| сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за с |
| у.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз к |
| а, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори: |
| е без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су |
| авао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређи |
| е, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је |
| } Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него п |
| азумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чист |
| , и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад |
| тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>д |
| ији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову п |
| о!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у сл |
| па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножиц |
| је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрве |
| вим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити пам |
| } Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Е |
| е то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о |
| учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што ви |
| па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни |
| релази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород са |
| е зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, |
| т бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја не |
| не дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и |
| га страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове |
| ом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“ |
| гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У |
| ње а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да де |
| адина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, |
| изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад не |
| преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даниц |
| ом, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Рад |
| је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} |
| ше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо ме |
| ице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Н |
| тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без |
| вему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију о |
| о да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју |
| се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њ |
| од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код сво |
| есту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, |
| <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је |
| па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које пева |
| него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту с |
| сејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто |
| она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми |
| који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још п |
| могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да нау |
| асвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавеш |
| , јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред кр |
| се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно |
| не извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да шк |
| и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно. |
| да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео |
| мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово д |
| да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека |
| и, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} |
| Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли |
| Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота н |
| аности исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање к |
| све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве ш |
| највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господи |
| вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни с |
| и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде |
| да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети |
| же и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он |
| израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с о |
| } Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и оп |
| жао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је |
| ече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: пре |
| објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. св |
| теља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп |
| ма.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p> |
| то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њ |
| деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио |
| е, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога |
| градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и нов |
| твари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и же |
| домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задр |
| а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ћ |
| све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасв |
| а у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји |
| елела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад зат |
| само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био. |
| Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} |
| тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у о |
| е, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми |
| рамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду |
| уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо |
| ад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он б |
| он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, пита |
| , те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} Т |
| жи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им |
| о реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од |
| пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако оста |
| и сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и п |
| S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет веков |
| и, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри |
| ам“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И |
| , вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} З |
| латила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А са |
| ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на |
| у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и д |
| грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши |
| рава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео та |
| и треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица |
| иша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао п |
| здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав |
| молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Бож |
| ћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало д |
| еспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, |
| дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморил |
| њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола |
| одаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу |
| те и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пе |
| ећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми |
| а код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и та |
| ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су д |
| аљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове |
| ји).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у |
| ији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће |
| рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> |
| он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поп |
| е; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешл |
| на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна |
| } Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно |
| лушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи раст |
| бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} |
| сећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац |
| „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог удар |
| дну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на |
| ан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама изр |
| вари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио |
| основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се с |
| ру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца нала |
| здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на за |
| је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није |
| о се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само р |
| спит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та пи |
| , што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарал |
| је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господин |
| е ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} |
| ма другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и о |
| е колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све |
| ј постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања он |
| оди, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, |
| ; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb |
| о доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више ни |
| а децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је |
| е је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта |
| , и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили |
| p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по м |
| н и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} |
| а за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p |
| ијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.< |
| а</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: |
| и с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему ни |
| израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се |
| му он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се поч |
| е“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало |
| диша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу |
| добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Ради |
| косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да с |
| а је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и по |
| ?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, |
| он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село |
| е сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што м |
| а наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </di |
| } Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је |
| .{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, < |
| } Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте т |
| нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дира |
| клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у |
| билази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји |
| ње.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n=" |
| тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су увер |
| оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих |
| емо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и |
| лети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> |
| орило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S |
| ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој по |
| таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</ |
| Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p> |
| Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица м |
| ехану, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су д |
| подин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" / |
| ак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} |
| таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} |
| таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите бук |
| алтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити |
| несено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први |
| ече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„ |
| чиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи пис |
| како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су с |
| по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће |
| творан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матер |
| рме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, |
| је, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од ње |
| због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имат |
| пет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек бил |
| а села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме пра |
| е сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> |
| .{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцелариј |
| “ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривц |
| во и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добри |
| би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и |
| ку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одм |
| народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вре |
| у за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је |
| не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не |
| бли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао |
| не велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове уч |
| да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и н |
| да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлу |
| аса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијат |
| S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош оп |
| селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица |
| те и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ с |
| к у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, |
| шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{ |
| м, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Сам |
| и се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и |
| љ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују |
| ад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајућ |
| е и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новц |
| у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{ |
| црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас |
| за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још |
| невни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и |
| разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у прости |
| агоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као н |
| које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</h |
| , и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша м |
| им, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу но |
| него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао суд |
| а ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба |
| бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а |
| , а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други... |
| а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет п |
| м који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а |
| Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем станов |
| сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим |
| она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више |
| таљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одав |
| које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изи |
| то је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за хр |
| >Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су |
| ије имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да с |
| азили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета ч |
| {S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за ча |
| ом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде |
| што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе |
| е оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваља |
| ваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача ни |
| је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није |
| а.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекош |
| м рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а пом |
| мета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша ре |
| би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слав |
| .{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека р |
| мите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?.. |
| " xml:id="SRP19102_C1.2.4"> <head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, т |
| ј да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем |
| сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви |
| рните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! |
| дан корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — |
| се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну к |
| х раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад по |
| узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па |
| елиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пиш |
| га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге д |
| а морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мис |
| угога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је |
| ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод |
| спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и н |
| етак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и је |
| После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="8 |
| буо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готов |
| Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ст |
| учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо |
| већи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио |
| узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом |
| цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу о |
| морише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече: |
| ли ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем пева |
| а се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, кој |
| зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се |
| шао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све |
| долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, |
| лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па |
| ири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиж |
| гу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе о |
| збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто |
| е зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша ра |
| ије кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> цр |
| те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате |
| оју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога не |
| коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгле |
| ора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово пар |
| него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да м |
| а томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њи |
| ада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="8 |
| о, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div ty |
| гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је |
| еко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, и |
| на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред |
| е, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али |
| е разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако сел |
| у.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са зем |
| а види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је |
| до готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на бр |
| опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за д |
| ви, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком од |
| .{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад пос |
| ио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, |
| колико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди ко |
| а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати шк |
| ако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића |
| дитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога чо |
| јпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена к |
| {S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она |
| Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може са |
| краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, |
| читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је им |
| диша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му р |
| ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео да |
| и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га о |
| то и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А |
| говор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је |
| руги и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А де |
| ра и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.< |
| зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафо |
| редство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у у |
| приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Рад |
| ем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош |
| } Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загор |
| ко остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му ка |
| него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу |
| и и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабог |
| а, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А н |
| а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је до |
| орицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безб |
| и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно. |
| вота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И |
| дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово |
| у, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капета |
| двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три |
| ећи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би |
| вршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село |
| и дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јуч |
| — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар |
| ла и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су им |
| е, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је попис |
| /p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, |
| и ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни ви |
| одају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде |
| уда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, |
| пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу |
| и кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици |
| } Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n= |
| пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и т |
| али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће |
| оста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку |
| о науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и |
| код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти |
| ли ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво мно |
| Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учини |
| ве својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу с |
| ива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> < |
| идим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се за |
| .{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрни |
| па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ћ |
| барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка на |
| тим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није п |
| реном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ће |
| редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загориц |
| усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиш |
| вали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају в |
| о.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p |
| ..{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то мож |
| се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамт |
| више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод |
| Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десе |
| уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi> |
| га да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово |
| се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе |
| је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?. |
| у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је она |
| узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је јо |
| змите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворит |
| ле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на |
| Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави |
| таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет |
| прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу |
| остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет д |
| ина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови м |
| нистар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, |
| авите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и |
| ма правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>После |
| а и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа |
| Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поре |
| а ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога |
| вре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и њег |
| а он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо |
| вљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отв |
| да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чу |
| н је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је о |
| , биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почиња |
| у и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле |
| учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговор |
| разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају |
| на стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпарта |
| најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет |
| ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно |
| све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поре |
| у примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даљ |
| нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само |
| што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас |
| пут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгуби |
| тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што |
| , да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И ка |
| погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да |
| уо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси но |
| ти Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <p |
| же и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div typ |
| ватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Б |
| у и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви св |
| че другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да |
| дан набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, ч |
| ноги веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села науч |
| чекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи |
| с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет к |
| ице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их н |
| адише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да |
| о лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и дол |
| {S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отво |
| више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и оп |
| , да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те при |
| пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не |
| ћ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од п |
| одвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би оставља |
| Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво |
| ица само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да |
| видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана |
| о време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трч |
| вога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти с |
| да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви и |
| овући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо п |
| жете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Пут |
| стог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи р |
| Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, |
| е и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћ |
| то, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и ун |
| ве то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја |
| ом селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и до |
| } Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава |
| они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да |
| х орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има |
| се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, |
| радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе с |
| ине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него |
| ли, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињ |
| му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли |
| м за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} |
| Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Ов |
| а реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и |
| много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њи |
| >После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане |
| с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хте |
| ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да буд |
| аде загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно |
| ју копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари г |
| к.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да с |
| лу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И |
| прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, из |
| те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно |
| „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину |
| бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник |
| ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо |
| добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом |
| едно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да ник |
| } Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне к |
| мо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А п |
| меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опе |
| у?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија? |
| али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, д |
| ђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А др |
| ока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на кон |
| адиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро |
| Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих сл |
| и ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза с |
| е се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Го |
| ај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који с |
| “ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се |
| горице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и т |
| на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у д |
| су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, к |
| да опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим реч |
| а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако с |
| су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, ка |
| испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у с |
| ек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а |
| ad>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му тр |
| <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једно |
| поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе |
| о боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали св |
| осао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љут |
| било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здр |
| и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} |
| лицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После пове |
| пет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и мали |
| му се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац н |
| ном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапу |
| уку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да |
| .{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не |
| ead>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да шк |
| ави и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније |
| и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија |
| .{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и о |
| случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и |
| пет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} |
| су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали играл |
| м.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда |
| за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, ос |
| ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од |
| алазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми |
| да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предм |
| , кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове |
| дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом |
| <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Св |
| су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све |
| id="SRP19102_C12.7"> <head>7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} |
| гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је д |
| е гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако мо |
| „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило |
| адишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из в |
| мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложит |
| какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месец |
| чела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су изве |
| есто учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, |
| и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> |
| н умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p |
| ни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, не |
| к данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се |
| Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не |
| сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемње |
| о мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} |
| је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, кој |
| Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не |
| > <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити с |
| ога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанц |
| би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да кал |
| о време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли м |
| а и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих |
| pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је |
| то ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рук |
| би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две |
| руго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварен |
| под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, кој |
| о и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав н |
| је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се |
| ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим |
| дстави капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био |
| ницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он |
| н, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто |
| да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се св |
| знатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у осно |
| .{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он |
| дикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су з |
| о сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у об |
| ршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је |
| да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није би |
| позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> |
| је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отиш |
| д тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му |
| мо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша ка |
| ац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, |
| , а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је |
| е морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на севе |
| та је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капи |
| Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлад |
| ико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с |
| камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поч |
| нац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у |
| ! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! |
| гова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из д |
| правку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога |
| а наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напи |
| миди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{ |
| је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три |
| евети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепо |
| у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по пр |
| тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се и |
| мет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри |
| се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слуша |
| о науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} |
| још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом своји |
| ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам м |
| и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца н |
| лније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато |
| ју против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Т |
| као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и д |
| е наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само |
| личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chap |
| х и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову |
| p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећ |
| раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми |
| та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако с |
| о су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и д |
| у, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да |
| а су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{ |
| их, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него р |
| то Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S |
| ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно |
| о и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање н |
| правио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали |
| другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села |
| х сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима |
| лу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што изно |
| се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима ш |
| за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после |
| слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што |
| дно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором |
| шња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо цркв |
| ље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да к |
| а шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стр |
| равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо |
| је решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што |
| су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрве |
| ве време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујев |
| дуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: |
| одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати |
| диша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења |
| е и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и о |
| начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, |
| овлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на |
| а ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> |
| љка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати |
| набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p |
| штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово из |
| штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновниш |
| у, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва се |
| ен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и св |
| оже учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да |
| попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих ве |
| то и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и д |
| акије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за прост |
| у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање |
| остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, |
| </hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, |
| ој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам напр |
| <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, обл |
| облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леск |
| да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да |
| дном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S |
| тропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А |
| јвећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, т |
| г данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времен |
| коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка |
| ме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добр |
| ј најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алат |
| ио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} |
| то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’в |
| /p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, |
| иљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необич |
| е за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, |
| ашине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама |
| и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом |
| ва књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле с |
| о види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и сло |
| мислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити |
| грама.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у |
| у сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у |
| е само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом |
| А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече |
| } Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу |
| кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи |
| то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону друг |
| ле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувит |
| ај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? ( |
| S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зо |
| неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о |
| S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{ |
| hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — |
| ошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом девето |
| е године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S |
| ам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Коли |
| те седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је |
| мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поз |
| Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака |
| ест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?. |
| вапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „ |
| да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту? |
| рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад паз |
| ћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а с |
| о сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни млад |
| се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S |
| смом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осам |
| да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање |
| ет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко |
| олико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редо |
| е први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако |
| У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учит |
| едова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} А |
| свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хл |
| в развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не пр |
| тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје м |
| истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој не |
| свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио |
| вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| е и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, с |
| .{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S |
| а киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет по |
| трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, ал |
| C6.5"> <head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и |
| 102_C7.2"> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово вр |
| Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и |
| лике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе јо |
| о распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, шт |
| д него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јуче |
| не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме |
| , како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљи |
| Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко |
| ој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи прису |
| е свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што |
| твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да |
| буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си |
| д школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних |
| да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни уч |
| о ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, осо |
| Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко |
| арству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења. |
| er" xml:id="SRP19102_C9.4"> <head>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена ј |
| слављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> |
| анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из слав |
| завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донет |
| ег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за |
| але калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било |
| > <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је |
| је.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он ј |
| ли: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема. |
| еоград, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе |
| ицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је |
| агањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} |
| су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су пора |
| </p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито с |
| .{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој једино |
| задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из З |
| и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људи |
| оритетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се |
| о и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном |
| учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави |
| "SRP19102_C11.1"> <head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница |
| место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра |
| Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S |
| , те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме |
| адиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила |
| у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни оп |
| да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерами |
| шинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредн |
| <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у с |
| ало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја ј |
| ло пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и н |
| ша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{ |
| еби самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милошт |
| колу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, ј |
| адићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли |
| 11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање пр |
| дине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето |
| и, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је мо |
| } Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не бу |
| иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто кр |
| да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита |
| ему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и је |
| мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од див |
| но што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се ви |
| о нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе |
| е оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школ |
| питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора |
| сти.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n |
| за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да |
| неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за но |
| њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли |
| ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне за |
| којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су до |
| капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="chapter" |
| се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место л |
| а смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И |
| теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога ш |
| добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља |
| ац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, |
| О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када |
| мо за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону с |
| је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као |
| илно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се р |
| ријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро |
| , знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, |
| знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад |
| .{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем да |
| S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом шт |
| ед школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је п |
| ања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно |
| у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг з |
| е.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може у |
| боде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се |
| ов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их израв |
| што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша |
| <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наук |
| i>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки в |
| имо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају прав |
| а му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих |
| а.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова. |
| гову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се зал |
| еја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпу |
| терали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у он |
| а села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нис |
| ворише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одг |
| е устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} |
| па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писмениј |
| лађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два р |
| род под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, |
| на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загор |
| шка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију |
| > <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, |
| 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обустав |
| Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је |
| ка, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: |
| roup" xml:id="SRP19102_P8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type |
| /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жив |
| није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, к |
| е па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што п |
| бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су мн |
| {S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, |
| стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме |
| ..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оста |
| жили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и |
| .{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!.. |
| нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је општ |
| ет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редо |
| S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико |
| едали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по д |
| p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само по |
| а се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова |
| раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} |
| њу, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца ра |
| великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше прими |
| средно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, |
| правке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мо |
| за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им |
| писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привр |
| ти и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у о |
| Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се |
| И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, |
| говога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх |
| er" xml:id="SRP19102_C5.1"> <head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како |
| је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S |
| отом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она |
| рка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женск |
| ор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненад |
| ши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, |
| амо школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају св |
| "SRP19102_C1.1.5"> <head>5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ ј |
| онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој немино |
| љ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| roup" xml:id="SRP19102_P1.1"> <head>I У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ченицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане о |
| ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, |
| овну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђа |
| е жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће ј |
| и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац |
| упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у ов |
| и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио с |
| не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити мож |
| аћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тр |
| Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништав |
| жно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, мо |
| ктеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме о |
| преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S |
| како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно |
| а име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и над |
| унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села. |
| јважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не бе |
| ши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школ |
| А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да |
| а је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином |
| четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и п |
| ="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је за |
| та велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на |
| очетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинам |
| устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се |
| ље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају на |
| говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лаж |
| чити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од |
| ању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или ра |
| тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је |
| А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити. |
| да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио |
| и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке г |
| ржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књ |
| ава била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и п |
| су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему по |
| на из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Б |
| које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су изла |
| што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање поп |
| пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, |
| подине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, гос |
| ; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, ле |
| и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаб |
| м по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на |
| ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна хран |
| камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца |
| и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како |
| пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не мог |
| Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из |
| више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у оде |
| ику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време |
| е плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада |
| , што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на по |
| ком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пош |
| ојници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} За |
| рав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек |
| евтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмла |
| а је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: к |
| не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене док |
| је је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип п |
| дом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни т |
| прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и град |
| и овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под кона |
| адишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напре |
| вему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само |
| а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сва |
| има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава д |
| кишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у |
| ћа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мал |
| бављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загори |
| што ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на ж |
| осиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа ек |
| зати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у |
| рова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад ј |
| p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио |
| е попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, т |
| колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље да |
| {S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад нап |
| ко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба |
| листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јес |
| највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који и |
| здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу опле |
| аљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Ст |
| едну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет ост |
| пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седе |
| а.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе |
| очеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се |
| еди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад |
| Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и о |
| нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онд |
| че Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И заст |
| p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутр |
| tatus quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; сам |
| на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, с |
| , кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била |
| се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе к |
| а и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачун |
| инце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Р |
| <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да |
| <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече |
| памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи |
| су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} |
| “ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше прав |
| долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабог |
| ло овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње. |
| ињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу |
| {S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!.. |
| како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око |
| захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Р |
| еће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он н |
| , Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече |
| р: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, п |
| и, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да в |
| андидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Рад |
| ш млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, |
| који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде |
| едеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако |
| ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, |
| ет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога поз |
| нове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види |
| а и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам п |
| ме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле дас |
| па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и |
| ри раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и д |
| да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.< |
| еди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове |
| иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет р |
| Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи на |
| земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да |
| у, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, |
| их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, |
| шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле |
| редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а мож |
| илагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће н |
| нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетане!{S |
| еба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у |
| и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао |
| ик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује љ |
| ши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје о |
| а Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су |
| зето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по |
| ако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените о |
| е зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци? |
| Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је |
| сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад |
| све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?.. |
| ве!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а коли |
| пу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колик |
| га.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зн |
| крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу о |
| S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико ј |
| 4" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код |
| се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај |
| може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milesto |
| да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да |
| ead>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните прав |
| ају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за |
| то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{ |
| поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да ви |
| лова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље |
| ..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас п |
| } Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмор |
| још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} У |
| азује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устанит |
| јте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и н |
| .{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће |
| , њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Ник |
| чели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су в |
| ега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте |
| лица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе |
| алим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна |
| S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта ј |
| ала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што укра |
| Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђош |
| у по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Он |
| о, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они оста |
| ше још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с |
| има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега |
| ве.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} Н |
| се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кав |
| его икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А с |
| учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће сел |
| е.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају |
| љиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="2 |
| истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хл |
| и на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А |
| } Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није м |
| исли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и ин |
| ати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га пон |
| човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ |
| епо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ј |
| нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно разви |
| у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су то |
| ник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и ма |
| бито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе и |
| за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дво |
| е, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими |
| шница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају. |
| у, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извад |
| не у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће |
| е, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ре |
| и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално |
| ивот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела. |
| пет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учит |
| или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} За |
| аправити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсто |
| рађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не |
| ко, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одва |
| /p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша јед |
| ењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете |
| ша најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињс |
| позива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и |
| p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми |
| асио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, |
| ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а |
| они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у во |
| амо да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мисли |
| авити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p |
| напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могл |
| оји не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду го |
| {S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се за |
| ана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пе |
| огу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није забо |
| ну о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и ру |
| , а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушева |
| биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице н |
| пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одрасли |
| ље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, |
| ће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> |
| лакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погин |
| био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} |
| „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{ |
| вучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове |
| ноги нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је с |
| од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</ |
| спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јут |
| јка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се |
| х би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак |
| а оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кућ |
| росвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би |
| ка.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодн |
| р би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од о |
| лицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и |
| су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила |
| азар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, |
| очеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Ра |
| у; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радо |
| ње, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и М |
| Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман |
| длан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, д |
| а узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке харти |
| а опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су ви |
| агоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добиј |
| и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он |
| иског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Ра |
| обито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад |
| ка исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чу |
| “ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа |
| је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврш |
| теника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Ра |
| да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с |
| а и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора |
| њаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му п |
| Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је |
| р расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мир |
| да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову но |
| десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S |
| ло?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све). |
| лупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?. |
| Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каж |
| b n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свег |
| три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте у |
| сет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једн |
| ану!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је |
| сет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели с |
| !..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се н |
| ам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а |
| има чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови ве |
| асели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да |
| о се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асур |
| Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте |
| е!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десе |
| е, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку |
| уде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били з |
| је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за |
| ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, |
| азда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и |
| и се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жа |
| а па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да уч |
| Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узел |
| олико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у |
| гала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се о |
| Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето |
| ре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за ж |
| и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је |
| ешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, |
| нали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она |
| одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То ј |
| се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљев |
| же све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане о |
| деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?.. |
| ајпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на |
| .{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао о |
| те добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стањ |
| е растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављ |
| Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад < |
| гме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцел |
| а га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" |
| ане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, лива |
| зидијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога с |
| , све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо на |
| сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бад |
| остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> < |
| о, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад |
| ђају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти |
| школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница |
| ије дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина |
| да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по |
| дбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с |
| ез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него |
| о је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин мин |
| ли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом мест |
| и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до |
| та, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Ми |
| онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо б |
| ради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га |
| ашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> |
| лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" |
| сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да |
| уда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а |
| гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ј |
| и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да с |
| , сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му |
| лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} |
| ладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учен |
| или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} |
| бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| јпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и буквар |
| Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да |
| е....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он о |
| , али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити а |
| не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је |
| о пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полак |
| ору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} |
| а.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо |
| је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да оста |
| увате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} |
| чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом ув |
| јева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помоз |
| 875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да |
| више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и подн |
| мишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу |
| амоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</ |
| нас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се уве |
| само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Тур |
| с пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што |
| Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Заш |
| нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} С |
| мљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда |
| ао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче нав |
| с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>К |
| министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре некол |
| >Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да с |
| ајбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с |
| твеницима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га пот |
| камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није к |
| или 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на |
| и свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању |
| о са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изв |
| него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедн |
| њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је |
| кле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја мор |
| 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече |
| ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ћ |
| једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што |
| како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору биј |
| сече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одс |
| 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, ост |
| } Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb |
| метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још |
| {S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И |
| ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара |
| о којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартиј |
| ином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Рад |
| И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она |
| ругог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с |
| све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих |
| е и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогући |
| сти своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а |
| ераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да! |
| чено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у прв |
| а својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад по |
| и, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да ка |
| ели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</ |
| да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за на |
| по не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не |
| ао у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и ина |
| S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје |
| а није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> |
| је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јах |
| и, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи |
| нем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} |
| ад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пишт |
| о су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма коли |
| је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — |
| атке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном р |
| И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и |
| стка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да г |
| Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што |
| пе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S |
| А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а о |
| ат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па |
| оже да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а |
| ни повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој |
| е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је |
| е да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два стари |
| лу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јаха |
| p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глав |
| уд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошљ |
| јој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила |
| ницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво |
| подине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене |
| к напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шарени |
| утра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О |
| да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и бој |
| ћ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, |
| видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.< |
| мио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И а |
| упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији |
| сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до са |
| м јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом |
| аком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу |
| жност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог по |
| рлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су пр |
| појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни т |
| ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А |
| е упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно |
| ругих река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само ј |
| оли поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здр |
| се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у стари |
| да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па |
| приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога |
| p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n |
| службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: |
| тање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим |
| Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на |
| учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И з |
| ме.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што с |
| љу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће по |
| страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — От |
| ано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој р |
| ко ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за у |
| крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта |
| страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Је |
| цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за и |
| Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не п |
| ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, |
| не, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у н |
| те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се |
| /p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а прек |
| чину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су с |
| о још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће д |
| ато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{ |
| тран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за |
| уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је |
| ра Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледај |
| .{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које |
| Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до с |
| ма се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело |
| , уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни д |
| једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и ш |
| ђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око оса |
| ца, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среско |
| квених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 учен |
| гације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви п |
| више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у шк |
| ли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља. |
| е има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стар |
| кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша |
| није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и |
| љем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пр |
| горице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом вла |
| , поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, ста |
| исано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} |
| рекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и парт |
| ену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <p |
| олске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном пре |
| тео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете |
| авала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља пос |
| ца одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво |
| “ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да б |
| ову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направ |
| о и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, |
| је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу |
| </p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све |
| уду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској о |
| Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је |
| .</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се д |
| предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године дец |
| ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „го |
| ред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би по |
| и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је да |
| S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колик |
| молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, к |
| ву и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео |
| ту и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па |
| или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је поз |
| од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино |
| празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она д |
| те писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она |
| ла</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово и |
| настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да им |
| учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{ |
| обро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то ис |
| <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} |
| вај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је |
| се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на |
| окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите |
| испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано |
| а, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему |
| тавите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је за |
| ко су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, |
| које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашт |
| и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — |
| ли не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше |
| ачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, |
| а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну |
| ле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, |
| ема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — |
| слободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да ни |
| ивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане |
| где ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамид |
| о сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у ис |
| е, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А |
| шетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су друг |
| све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надн |
| је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" |
| и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На |
| ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, ка |
| ао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божић |
| свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, |
| да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} |
| и остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза |
| ши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од |
| } Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео пр |
| S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио. |
| се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, т |
| не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је |
| и, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих |
| и.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} |
| ола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката д |
| p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се т |
| је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је пос |
| ?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, |
| извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини |
| чега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао у |
| нео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу |
| био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а он |
| идали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у свој |
| зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на |
| младина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написа |
| S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече |
| .{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S |
| ad> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да н |
| нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свет |
| {S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се боја |
| да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да |
| Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука. |
| неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, |
| и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи |
| е мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, |
| бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало |
| ато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би |
| д не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} |
| кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао н |
| изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога |
| <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} |
| извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је |
| ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по поједин |
| и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне н |
| ли, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; |
| “ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“ |
| А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих о |
| , да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по ма |
| видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине н |
| е био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају зем |
| оварењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели. |
| вером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили |
| д куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђ |
| расле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазил |
| ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви |
| 10.1"> <head>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, |
| Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из |
| Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједн |
| ова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико г |
| дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{ |
| дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{ |
| b n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} |
| овне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и о |
| /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школ |
| ме што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може в |
| ће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, с |
| ла.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с наги |
| и напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе зем |
| епо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а каме |
| дрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, б |
| азним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље п |
| оме округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам |
| егове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— |
| ска Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свил |
| з других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем |
| title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, |
| х него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у |
| а, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас |
| и толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погоди |
| те у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју бол |
| храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари греш |
| деловали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман з |
| огли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију |
| шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="4 |
| и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а др |
| ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њин |
| ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто |
| може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљај |
| ви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у |
| и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| о само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најл |
| шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Ра |
| нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} При |
| треба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају |
| му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, |
| го се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да |
| е троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да д |
| у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, ко |
| да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу ј |
| негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте |
| дају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа |
| и, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао |
| те и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне < |
| S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије |
| де је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на |
| дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим? |
| је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова |
| срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам |
| одуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, |
| ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу |
| е себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана |
| створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест да |
| ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињем |
| етињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани преста |
| како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} |
| удем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често |
| се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Бог |
| итељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки д |
| !</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То ј |
| ан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала |
| ати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некулту |
| во врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном ста |
| де редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" |
| могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и про |
| и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и |
| ви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без кој |
| ви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако |
| аврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је |
| ад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су |
| е што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет с |
| пају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју гд |
| ра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији |
| ика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички вета |
| ивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једно |
| иберално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се |
| м а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање на |
| рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет |
| ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из тво |
| која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас |
| Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неко |
| ="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не поз |
| о <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и |
| камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједиње |
| ткуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школ |
| и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало ене |
| о добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране |
| ди много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; |
| одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али в |
| ио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни пр |
| више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које |
| што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и |
| х чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну |
| у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде |
| само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвр |
| ато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли |
| и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоуп |
| шко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и п |
| ави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уо |
| ине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, |
| унца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, |
| бавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојн |
| он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} |
| рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо. |
| у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="27 |
| е канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту |
| , да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде |
| , а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p |
| ње на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Неми |
| ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добр |
| лео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да иде |
| ; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се |
| , а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи |
| тан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве с |
| ада, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у |
| да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом трен |
| а.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> |
| ајлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— |
| пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p |
| сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно р |
| од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца |
| о ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега дру |
| т не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се раста |
| и добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љ |
| јави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман |
| еме; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости |
| {S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} А |
| љењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него |
| А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су |
| се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{ |
| град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико |
| hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одв |
| hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, |
| ржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје |
| } Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за је |
| а.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили |
| атле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће |
| четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци |
| е што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} |
| адио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака |
| се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: |
| лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем |
| Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спа |
| ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одуше |
| крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо чита |
| азастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се |
| ино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци уве |
| луђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да |
| pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Ве |
| Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо |
| саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} |
| га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за |
| отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{ |
| стир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати |
| очекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} |
| н с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно |
| ки нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S |
| е он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и |
| е саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несум |
| Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала |
| аш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и на |
| ли приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви поз |
| себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} |
| {S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и |
| те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за сокол |
| чни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину сам |
| дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад с |
| школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена с |
| ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter |
| оришту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и д |
| су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су |
| ло је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе би |
| а имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет |
| и загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и |
| варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које |
| речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, |
| } Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто н |
| сећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ до |
| i>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа? |
| а и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусл |
| уга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пра |
| и срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где |
| тегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за ве |
| Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и са |
| ли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да |
| бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чи |
| {S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима |
| боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и |
| ра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му л |
| кине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је |
| се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка п |
| којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букн |
| ину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да |
| е Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без |
| би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А ко |
| цу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заб |
| требити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у |
| тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а но |
| истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Т |
| <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликам |
| можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га! |
| и кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), кој |
| гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусени |
| па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, поме |
| гледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне |
| а?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не би |
| о било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Бо |
| ити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мис |
| овало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипа |
| о то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам |
| зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Пог |
| гинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило. |
| S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко зна |
| ?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi |
| у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</ |
| S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које г |
| ш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како |
| вно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није им |
| За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунава |
| ао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све настав |
| , крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </ |
| законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разн |
| и код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не |
| о, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и д |
| оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношај |
| } И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи у |
| рзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотин |
| огли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и отку |
| тица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{ |
| А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пит |
| тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и |
| војој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма |
| дивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „ |
| а Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан |
| деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла |
| > немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, |
| свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уз |
| да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имен |
| да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Пр |
| изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Кр |
| а родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте |
| књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је чи |
| атере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и |
| ите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да |
| рио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде |
| оворили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиш |
| благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други |
| } Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете л |
| постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше |
| слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зн |
| иљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> |
| е прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Рад |
| па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону |
| ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце д |
| леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Ј |
| о, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од друго |
| његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне в |
| јпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да загра |
| у много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу |
| очекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а |
| и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, че |
| еко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, је |
| ко школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном мес |
| , како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какв |
| /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} |
| о срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су м |
| уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „д |
| и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женид |
| и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то |
| њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а |
| „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњав |
| „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, |
| {S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало р |
| а учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па т |
| <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на |
| S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад н |
| ="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и св |
| ајодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи |
| виран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се |
| (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, к |
| ено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари |
| — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Мож |
| ..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што м |
| ад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које ј |
| м реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова |
| ве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и |
| г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, к |
| S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S |
| сле е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е |
| лово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем |
| } Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако |
| је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима. |
| > код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код ш |
| <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли |
| S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi |
| је је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} |
| номад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озг |
| ?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi |
| >; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; |
| иши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</ |
| амо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, |
| на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то ч |
| писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ј |
| јлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi |
| ве: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај |
| бу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код ког |
| а за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађ |
| е једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет |
| љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ |
| ика и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{ |
| } Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мис |
| них за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чат |
| се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види |
| само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може би |
| те почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље |
| би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се лож |
| ..</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: |
| н сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и оз |
| а Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу к |
| него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само во |
| диши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n |
| е газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је п |
| апетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радо |
| о могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није би |
| видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, |
| речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти |
| ксера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била |
| е оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже с |
| се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети |
| ећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше с |
| да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може |
| јих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћ |
| ела, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју |
| моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једни |
| } А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и бе |
| добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Р |
| и најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад |
| .</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p> |
| а зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако |
| избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче об |
| мо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пре |
| а почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к на |
| {S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили |
| спитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна зе |
| лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S |
| мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало там |
| и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда |
| диним алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лак |
| ри мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље в |
| ине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше госп |
| исли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није т |
| ате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине к |
| розорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину |
| и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му |
| ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у |
| ртона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају |
| , у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год |
| стало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревиз |
| е понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је |
| га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа |
| кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је |
| ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у |
| оживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао д |
| Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наши |
| види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да |
| јава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је из |
| и кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та |
| сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Ал |
| Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да з |
| е сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у д |
| у је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на с |
| одавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у то |
| е може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су |
| доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а руча |
| се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетан |
| аше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обе |
| , да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Р |
| а читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да чит |
| То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља |
| јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и св |
| ослове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа п |
| тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да бу |
| јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је вр |
| е истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већин |
| о Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође |
| да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко |
| амо кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је |
| с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказа |
| е му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дет |
| стале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све с |
| запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од к |
| } Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопав |
| оже ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на т |
| „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа |
| у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео |
| ко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. |
| јор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове г |
| усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напре |
| а сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра |
| о ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам позна |
| децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} |
| и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле реч |
| оле да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља |
| , све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа. |
| рећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници |
| ме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и д |
| оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и |
| кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо. |
| .{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни |
| —2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} З |
| ле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после |
| 131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господ |
| ла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе |
| вили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сло |
| игли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе |
| бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Дост |
| соше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Уз |
| школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце |
| готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, |
| доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједн |
| иша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“ |
| ред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, са |
| ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те |
| ричају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n=" |
| о не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а мож |
| а овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404 |
| да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, |
| ко не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако |
| за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он разва |
| хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо |
| у и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат |
| да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гво |
| х, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и от |
| паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А |
| а да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} |
| та.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их). |
| i>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово |
| насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се намес |
| и сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају |
| а оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које |
| виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за |
| лике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа |
| уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши |
| је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</h |
| части, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се т |
| ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу ва |
| аш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане мн |
| дгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapte |
| мо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком ка |
| лико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, |
| да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} К |
| свим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, са |
| вако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није |
| ржи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу |
| н била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред |
| бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће б |
| нда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овог |
| м одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с н |
| .{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да к |
| ша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање ј |
| седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новим |
| S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распо |
| х остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет по |
| е скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb |
| ци.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те |
| сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни предс |
| вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим с |
| а се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче о |
| — Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз в |
| ао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак |
| јасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми |
| њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се зб |
| данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плат |
| ко себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите шт |
| S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се љу |
| аки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас |
| ад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора |
| вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве к |
| говарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверил |
| ко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети |
| е само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли усел |
| јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазил |
| а, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} |
| мо да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније |
| било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда |
| воре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградит |
| или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцниј |
| колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, т |
| е.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад |
| свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десет |
| а плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У к |
| купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти! |
| ече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је |
| идим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; н |
| с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање д |
| о одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту и |
| . <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред н |
| варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус са |
| , хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је |
| комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! р |
| /hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко п |
| смена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате пи |
| оћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти пре |
| га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде |
| <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала т |
| едио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико д |
| ам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одгово |
| с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, |
| ама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша |
| ља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним |
| о јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали н |
| речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање |
| јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и и |
| и дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других |
| е до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здр |
| дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по вис |
| помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не |
| сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — |
| овали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово |
| азгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава |
| науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S |
| колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме да |
| Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори |
| ..{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиш |
| а, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, п |
| т“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му |
| о школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитован |
| прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да ос |
| ла.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а |
| етану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам |
| од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напре |
| Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и |
| ао што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше п |
| ови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{ |
| ре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За ра |
| обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мис |
| Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је |
| те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" |
| тив ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејств |
| ша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих |
| >— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S |
| које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и ка |
| а и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="24 |
| ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А ка |
| а никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело |
| села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње |
| ма, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина ј |
| ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дам |
| воме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није т |
| ример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради з |
| ељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, |
| Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, |
| /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек р |
| су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и обл |
| и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек и |
| мет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они д |
| бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан |
| измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега |
| Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а |
| , да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Ради |
| власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и |
| осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој п |
| ачините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите к |
| .{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А |
| ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта |
| оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па п |
| ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у |
| одине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине пр |
| ако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb |
| , то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша |
| акле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А ко |
| кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посек |
| мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас |
| нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу |
| те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењ |
| га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшен |
| треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте поч |
| плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да ј |
| нима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а |
| <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, |
| S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="26 |
| ав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почн |
| де; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и |
| S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже |
| приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и |
| Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занима |
| ин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као о |
| и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p |
| неше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда п |
| ад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Ради |
| моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да н |
| ки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и о |
| горице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођо |
| сен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим р |
| етнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и |
| ут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог д |
| најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само с |
| а онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње ви |
| колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове г |
| ишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што |
| одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног |
| показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и извес |
| мо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника п |
| ти у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то преда |
| ш је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајиц |
| ако је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да б |
| је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу. |
| дну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да с |
| име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Б |
| иш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, |
| па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „П |
| својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Ради |
| е да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је п |
| ша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима |
| кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Ра |
| о не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му |
| их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је о |
| .</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Ради |
| ало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз не |
| негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S |
| школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе |
| е пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} С |
| ра и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и рас |
| ост, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господи |
| самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша с |
| тињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ет |
| учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих т |
| 0 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода з |
| ично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо |
| , који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине. |
| <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва |
| ћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </ |
| пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; |
| "50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, п |
| итељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да нава |
| рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет мла |
| упују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код |
| књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, ка |
| о мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али љ |
| само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек |
| преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде т |
| , цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div t |
| диш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човеком |
| сте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачуна |
| ве примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и |
| неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило |
| да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и |
| петане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити |
| е једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S |
| олите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она |
| рича како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Пе |
| амо га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механич |
| те!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S |
| неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, |
| стеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и |
| некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и |
| емља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p |
| пе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите о |
| /p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одгов |
| просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Г |
| Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па |
| о да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је с |
| наш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издр |
| је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најст |
| апрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је |
| гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад пос |
| у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе |
| а котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста. |
| <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину |
| место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} |
| ане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi> |
| } Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори |
| , да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p |
| чке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом је |
| ко му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А р |
| че, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћ |
| ије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како зна |
| кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, во |
| уће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп инт |
| меног човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, о |
| ка“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} |
| ?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију |
| уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја зна |
| да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Шко |
| могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да жив |
| и.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да т |
| да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га ч |
| о су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и т |
| м мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А з |
| пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му п |
| у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео јед |
| градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље |
| рхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена |
| а на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја |
| све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време |
| а столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам поста |
| а ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да |
| одине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да |
| а метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је на |
| едва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и |
| је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречар |
| емљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и поч |
| тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{ |
| остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао д |
| људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је |
| разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да сто |
| удем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми н |
| могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну но |
| /p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или д |
| о; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је бо |
| го код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кућ |
| ч су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благод |
| рисутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења ред |
| лика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра |
| ало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, за |
| ек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпоре |
| ас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А |
| о.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који |
| диша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће |
| ради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо |
| иву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршав |
| огаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на с |
| {S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу свој |
| нат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, |
| чу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда |
| адо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А поз |
| ве су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекн |
| е гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува б |
| о као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга |
| осле огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, |
| сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лона |
| о су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за |
| — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p> |
| да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{ |
| у да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову |
| другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на |
| овну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мор |
| чи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p |
| } Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти |
| сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камен |
| му, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, |
| пи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики бро |
| је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она |
| ени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да |
| сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову |
| се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је га |
| рошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем ш |
| се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разбо |
| ло да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите |
| олеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда |
| ах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} |
| била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет |
| кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те госп |
| , и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узе |
| им сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрж |
| ернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, |
| арешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она ве |
| гом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и кој |
| фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с т |
| !“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: |
| Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу |
| его што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p> |
| и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} |
| у преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова |
| је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели |
| и се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} За |
| ирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S |
| па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да |
| квењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дуга |
| е</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета |
| ете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што н |
| „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крст |
| се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни |
| ој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно |
| се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми |
| к је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуш |
| она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога. |
| ачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја |
| рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, |
| алицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с |
| рамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ |
| ео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се |
| и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша |
| м се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.< |
| слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <h |
| а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> |
| ком послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и д |
| егледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади |
| и Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их |
| благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, гд |
| и и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очиј |
| и са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења |
| не, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно има |
| ш бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни |
| иромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших нау |
| и, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Са |
| као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наруч |
| ала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то |
| о примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они им |
| е, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како ра |
| еке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измисли |
| олико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим о |
| ше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чар |
| , Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учите |
| стају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари |
| тих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет л |
| е решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а |
| Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} |
| еје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробу |
| своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога |
| уди су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају ш |
| мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет |
| докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полак |
| мена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у |
| ашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, к |
| {S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску |
| иша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који ин |
| ша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспа |
| вукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Рад |
| а водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити |
| да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко н |
| желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да |
| д тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, |
| ло, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у |
| ештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опаснос |
| ућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не по |
| екао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелет |
| одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше суз |
| још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрни |
| сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> |
| и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> |
| више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам |
| а моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам ј |
| ша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p |
| Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо |
| уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница |
| у и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис |
| риоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакн |
| приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, не |
| реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква |
| } Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису ски |
| онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је |
| може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> |
| ђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељ |
| осадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док пораст |
| сали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{ |
| лаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, |
| скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њ |
| ине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно п |
| нда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећ |
| нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писа |
| б.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је |
| га јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косов |
| а се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не |
| пре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је дома |
| а научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша о |
| а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направ |
| да, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и |
| м вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их ј |
| диша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и |
| огло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша п |
| а поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па ј |
| ивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватр |
| у турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>З |
| ко су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју руж |
| а оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији |
| поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан обл |
| да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за |
| с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу |
| село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу шк |
| ; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S |
| почне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио в |
| је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ п |
| а деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала свој |
| тког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па |
| } Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пр |
| тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, |
| ео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, к |
| иве остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „дал |
| ег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га в |
| чаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиг |
| ити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих г |
| само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Ра |
| } За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу н |
| да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с они |
| ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" x |
| е у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, госп |
| издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изиша |
| н онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја |
| изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом ле |
| охитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо.. |
| Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува |
| иша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле |
| е овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} А |
| морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за |
| уда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да |
| ; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно шт |
| ски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа |
| ле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша |
| ту из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближ |
| {S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или о |
| спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда ј |
| треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба д |
| репоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако |
| донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у к |
| а пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали с |
| би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале б |
| /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и |
| и погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу ва |
| излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да дво |
| а то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележи |
| вору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком доне |
| што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај |
| сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их уч |
| то им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један |
| арошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђу |
| Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и |
| проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља |
| е је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, |
| шао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом зас |
| то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је с |
| не; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решава |
| он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пра |
| него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара о |
| ато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српск |
| ебе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу |
| гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Ра |
| а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве д |
| и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре |
| ромени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, |
| е породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да |
| оба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њ |
| теди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пет |
| школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао род |
| вара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има зап |
| је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И |
| че, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше д |
| дине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се |
| мо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда с |
| диша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, |
| њавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно |
| е, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео |
| мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета з |
| салтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекци |
| Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан с |
| } Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и остави |
| ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кр |
| ма, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За ве |
| .{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли |
| сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде жив |
| за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема лини |
| , да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један |
| у збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S |
| како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} |
| у, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша ј |
| ако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко |
| писаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, |
| ицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен |
| не у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио до |
| а узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука наше |
| како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на |
| о прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, д |
| ав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуљ |
| ..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Гд |
| е... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико |
| читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Го |
| ада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казив |
| прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и о |
| е грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча |
| се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога п |
| се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у п |
| а њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да |
| е и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења к |
| имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем |
| Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи б |
| “, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви сл |
| проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Во |
| а јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га д |
| ожете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћет |
| аго и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p> |
| огледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мув |
| е већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина и |
| газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како |
| идели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешај |
| д овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака дас |
| а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је над |
| ке касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можем |
| о радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе |
| великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се |
| авалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapte |
| дима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ћ |
| ада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то |
| младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете |
| ји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је |
| ад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба јо |
| : <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi> |
| га кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву |
| ља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће |
| мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је им |
| > и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако к |
| нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да |
| .{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази |
| ати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} |
| ране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче је |
| о, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испо |
| ворили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и |
| емерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди |
| да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачу |
| све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се најед |
| .{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господи |
| их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане |
| и учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, глед |
| шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што |
| „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин наста |
| ,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. |
| ти, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће зл |
| ни</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урад |
| лучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?! |
| тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми б |
| ли дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не |
| е секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољи |
| зненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и |
| скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово |
| слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како |
| а и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда |
| раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чар |
| а, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У ве |
| ли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није |
| с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је |
| .{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни |
| спрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А ка |
| е пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редо |
| } Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђа |
| едеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши |
| “ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и |
| најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу сам |
| е.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бит |
| си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја |
| .{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погод |
| иректору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Ра |
| еханички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде |
| погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па може |
| конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} |
| ји су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму п |
| знало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе и |
| је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се мно |
| обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се |
| ој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у уч |
| почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здра |
| се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p> |
| Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?. |
| и конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини кон |
| , и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и о |
| ?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, |
| линдар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архие |
| онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> |
| и се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша ј |
| те овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} |
| астило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учит |
| круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> ос |
| ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S |
| жно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а сада |
| о и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да |
| каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S |
| .</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; |
| <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је заг |
| конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари про |
| у Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно. |
| ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их |
| негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S |
| изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он |
| .{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Ка |
| S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, |
| диша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли и |
| {S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и |
| и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово н |
| „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Б |
| песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једа |
| одиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па ре |
| и.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поре |
| ако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p> |
| по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докл |
| е некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} |
| на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио |
| ку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљи |
| љи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће |
| не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето |
| ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{ |
| је мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо пр |
| лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш н |
| амо за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег вел |
| {S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотерив |
| <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој г |
| написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се |
| одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године |
| и су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити |
| шке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој друго |
| размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје нег |
| прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи ј |
| о.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико тре |
| , један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котур |
| тић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" |
| ите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај |
| мију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки напра |
| еко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршк |
| дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најб |
| тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна. |
| и између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шум |
| ављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају прот |
| колна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb |
| е што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта |
| рча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресе |
| без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како |
| што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, п |
| свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се оп |
| бу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и дом |
| ширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и ш |
| в шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све р |
| селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; |
| као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па |
| н доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово пос |
| ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или см |
| ично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућ |
| је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове |
| смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је |
| иша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само |
| отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, кој |
| е добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад т |
| се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмет |
| Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамти |
| „Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамти |
| квар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова |
| година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао нек |
| и, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хар |
| S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> |
| ма дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> |
| олико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и |
| грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој с |
| , да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би н |
| к сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћ |
| чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад |
| Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву |
| е и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади |
| ,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар |
| еђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271 |
| > <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, о |
| ју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, о |
| струмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у |
| а се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — п |
| /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао сто |
| алиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до перифери |
| .“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти н |
| д овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови |
| ера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би |
| ивела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простоду |
| ше повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку туг |
| а превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „ |
| .{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се пол |
| Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{ |
| ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш в |
| ст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ |
| Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „ |
| газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; уми |
| а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А М |
| тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смешта |
| рута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Од |
| ача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве |
| ровић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школ |
| оћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија |
| о да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гр |
| о, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, д |
| ље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и о |
| ева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да раст |
| де буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад од |
| на кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња |
| пицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да |
| ра, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклањ |
| , да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он мо |
| и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путн |
| ј већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедња |
| е расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; |
| ницама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелен |
| ли су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане |
| да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат |
| господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} |
| Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говорил |
| њигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су |
| нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за |
| оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не запл |
| ишта синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, |
| аше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на поса |
| учицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не проб |
| изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бр |
| ти га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да |
| а уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само |
| ком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко н |
| те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених |
| у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се на |
| е опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На табли |
| да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас |
| и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прос |
| и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сас |
| кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу |
| , ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо |
| него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почет |
| ране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </d |
| о су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ |
| е село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како |
| аве.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући |
| сет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S |
| то шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста вр |
| ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању с |
| ању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и х |
| ош више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности. |
| ро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделс |
| вају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобно |
| .{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их |
| да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и за |
| Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно по |
| д свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загор |
| песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица. |
| коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара |
| Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме пр |
| како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, |
| им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да с |
| {S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то |
| } И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била в |
| авно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало |
| ка.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писа |
| раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци |
| ато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А црт |
| е „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му |
| ознавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици зна |
| ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели |
| боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга |
| а сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него |
| шла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како д |
| ша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело |
| а јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и |
| лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} |
| иновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у с |
| уша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi> |
| пођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из |
| шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћи |
| адиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} |
| оту иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и от |
| лагословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст шк |
| Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могл |
| пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајт |
| ама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да учен |
| шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S |
| е можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ |
| лижега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="24 |
| љи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињ |
| је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варо |
| је и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не опт |
| да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то |
| ори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад вид |
| жњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу |
| преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div |
| ла да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилн |
| колу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ и |
| децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљ |
| облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и |
| и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су |
| чком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb |
| ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара |
| {S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта ст |
| овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} |
| есецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} К |
| развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од |
| hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} На |
| — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi |
| Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <h |
| итамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?.. |
| о?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135 |
| ите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да бу |
| о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То в |
| оред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} К |
| носи или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?.. |
| ..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп |
| е ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква |
| сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} К |
| Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на сло |
| пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, |
| устите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! |
| та.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је |
| лова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се н |
| а запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређ |
| тије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а из |
| их.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете д |
| и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може |
| ите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана |
| аписано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на |
| леда, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повез |
| а једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној |
| ца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпр |
| и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које с |
| које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се |
| аг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бро |
| <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете ш |
| /hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, ко |
| ните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањ |
| Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо |
| S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S |
| уги! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту |
| Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко н |
| S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч! |
| .{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</ |
| са је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S |
| ану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, ова |
| } Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да пого |
| во печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које ст |
| А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ев |
| алити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да каж |
| рује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а |
| — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Х |
| у туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на |
| } Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они |
| ?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују |
| где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два. |
| буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали са |
| редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево |
| људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да из |
| .{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пиш |
| во, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ |
| , слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да |
| олу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују |
| раћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{ |
| о видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико |
| пштинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне вла |
| ове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца н |
| ко даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велик |
| не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био |
| во је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шве |
| ико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још |
| школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био |
| ...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта не |
| ору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што и |
| ико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазво |
| очело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кро |
| живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра |
| а људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им с |
| луживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна до |
| Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и |
| знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име тво |
| очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне ву |
| Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи |
| 260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S |
| и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их |
| ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} |
| ст приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права к |
| му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, ни |
| егову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна |
| мисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега о |
| интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и |
| ла ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру. |
| оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на ве |
| метима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку |
| само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао он |
| школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природ |
| брику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину |
| Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесе |
| ло и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од с |
| е и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог |
| и веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но |
| оје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим. |
| рамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим |
| егоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И |
| о негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му с |
| јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па |
| т о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} |
| батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у не |
| ош дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега |
| кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и |
| до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спава |
| нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отв |
| ачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога ме |
| мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господи |
| и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} А |
| ико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чин |
| и и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продуж |
| иши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се |
| о, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви |
| грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољо |
| девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало нем |
| је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцелари |
| ан. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. |
| о и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „ |
| , да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и пр |
| те рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и д |
| може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику п |
| ас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овак |
| е ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паме |
| свећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том прос |
| и...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем кој |
| д онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, д |
| а, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо свој |
| дно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко |
| авити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду |
| ји слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће |
| више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господи |
| еду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави |
| од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год зна |
| да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко |
| едам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одгов |
| а Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори |
| ло.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и и |
| ти, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, ка |
| вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капета |
| с уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</ |
| ама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и как |
| зрађују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више |
| пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нов |
| pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад |
| } Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чи |
| познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиш |
| умеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и |
| има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам |
| нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не |
| ешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно шт |
| рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и п |
| је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла д |
| нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи |
| и и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле |
| су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ с |
| своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов |
| о, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за д |
| ад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да |
| за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљив |
| d> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} Т |
| нце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе |
| и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина. |
| ђе и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је |
| да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него |
| дине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, |
| итају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јавља |
| капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам |
| " xml:id="SRP19102_C1.2.3"> <head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи поче |
| одом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} |
| лена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Ј |
| оже до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да пора |
| а ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа |
| итије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} |
| брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гоми |
| о</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си |
| уда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type= |
| о да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>споп |
| ло!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} |
| или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Ра |
| i> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета |
| бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колев |
| на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и как |
| не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не дон |
| да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихо |
| ата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> р |
| ку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница б |
| “ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша ј |
| Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријате |
| , које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су |
| руговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате |
| а се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план |
| {S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће пл |
| ело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S |
| , али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров да |
| ло ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији раз |
| } Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред к |
| ико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отпла |
| ета Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Бо |
| му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год за |
| ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искат |
| и испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и |
| умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, д |
| је и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности |
| по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома је |
| кне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим |
| адина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најп |
| ело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуре |
| авама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им ј |
| громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни ра |
| ну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним |
| тини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да са |
| елу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долаз |
| школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слог |
| јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, |
| поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за нис |
| ; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секрет |
| рам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упро |
| дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине ш |
| атеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под |
| ш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| , што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год |
| упам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав |
| уцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на |
| да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у |
| скупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и те |
| ама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају по |
| <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у шко |
| и и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на посл |
| љу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служит |
| нарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих пре |
| а, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа и |
| ољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и |
| таза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и р |
| ла тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад То |
| да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с |
| ти се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако с |
| у после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало |
| Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже |
| но: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни |
| а.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Пок |
| .{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А кр |
| .{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за че |
| им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био б |
| есе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах |
| етак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе |
| а сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати |
| ерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су м |
| и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није б |
| умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију |
| сано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, |
| њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и с |
| апише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад с |
| .{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује на |
| {S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} |
| слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бо |
| чини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи |
| се или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни јо |
| } А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и |
| јаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне шк |
| ица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала по |
| уља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и |
| несе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало |
| уг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко |
| ина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, |
| само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите |
| ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци |
| аком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кај |
| ало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им трај |
| е, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукн |
| пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на |
| јмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све |
| n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избега |
| иних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а у |
| донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у шк |
| носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, п |
| игама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута т |
| Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донек |
| душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад |
| !{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се |
| ала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека |
| го да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео |
| који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их |
| о греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и |
| обе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака |
| као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се ко |
| ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредно |
| ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример С |
| а прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отиш |
| арева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> |
| ази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме д |
| ли без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога ра |
| да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, се |
| {S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после |
| дном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и |
| ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још < |
| же, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет |
| врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>К |
| жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијо |
| ицу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидел |
| у?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани |
| ње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у |
| а српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем |
| е у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, п |
| ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти с |
| у.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало |
| свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама ко |
| најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке |
| мо мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путе |
| ју о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле и |
| а и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру |
| а Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекл |
| грали се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још м |
| м великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и |
| лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири |
| о „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом св |
| И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем. |
| г срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља ли |
| ичани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} |
| , да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је р |
| ако се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више |
| еђује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутр |
| бају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јун |
| о се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба д |
| ј геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигле |
| r" xml:id="SRP19102_C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мисли |
| ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други с |
| ро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и |
| у.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један |
| сталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале |
| бору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и по |
| Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских спи |
| ико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова? |
| ижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с |
| ча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало |
| поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шезд |
| а као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, |
| /hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко и |
| аде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поа |
| е врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Рад |
| } Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином |
| гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А |
| "361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничин |
| ичина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаи |
| ћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад |
| који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и та |
| како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање ц |
| , који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставни |
| рођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био |
| и.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и |
| избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мај |
| е куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, |
| диша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И |
| Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На св |
| је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је река |
| њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па |
| мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет |
| и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао |
| нке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и сам |
| ли не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене т |
| е, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи |
| а букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи |
| д гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклоп |
| д цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета |
| усала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа |
| е, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi |
| од ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађит |
| <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{ |
| дим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шеш |
| а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је |
| ро!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi |
| ре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашо |
| {S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово к |
| лово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, |
| и по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је |
| камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, јед |
| “, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два тр |
| о данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по два |
| земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уре |
| цом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што |
| н.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S |
| ечи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој... |
| х села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, ко |
| ерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И |
| pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А |
| еза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуд |
| од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и та |
| i> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је |
| слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите он |
| ој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од д |
| ож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете |
| ош лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је леп |
| ти мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су |
| н.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, г |
| и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и к |
| <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То |
| !.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је? |
| те ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код т |
| од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, нап |
| S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите та |
| и па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па д |
| } Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{ |
| ) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} |
| е? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табл |
| чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од |
| и су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и |
| драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвозде |
| велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на ово |
| ано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печ |
| и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истин |
| ју, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и к |
| нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суб |
| истоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке |
| ржи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни |
| е од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, |
| димо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је |
| , него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде |
| о увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема дост |
| Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за з |
| го.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине |
| донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст к |
| града да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни |
| ије камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда |
| и: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вук |
| их кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остал |
| , да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не това |
| арски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет сел |
| ци с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да |
| уку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а ко |
| ење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је дон |
| ојој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и чита |
| агоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу ц |
| добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође ов |
| исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које |
| љу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне најв |
| Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци |
| иближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> < |
| куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи |
| веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато с |
| зраде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате сам |
| е и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша |
| head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа |
| школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довук |
| двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по ц |
| кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само |
| цити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време. |
| увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људ |
| се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсл |
| уги су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с јед |
| ена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за пла |
| ко су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Р |
| буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не см |
| ди овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћ |
| добри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен |
| лата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео |
| ама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмањ |
| ш мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одо |
| о се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гл |
| апије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а та |
| ице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад |
| } Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе? |
| и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се |
| свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и м |
| њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њ |
| музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и он |
| све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосн |
| ародима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Дец |
| а као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи б |
| <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанство |
| је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="c |
| S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са |
| а има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу |
| } Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима |
| а у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игу |
| им су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачу |
| ње!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други пре |
| унаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их нар |
| у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли |
| ла.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гу |
| волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јун |
| ди.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло н |
| е доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца ч |
| па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотин |
| за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају |
| ем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, с |
| ајлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је з |
| ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмена |
| } И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Има |
| онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да |
| о се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко јо |
| су овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — е |
| он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Вл |
| ада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише |
| и Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“ |
| и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“ |
| је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећн |
| а је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да |
| цију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ват |
| ин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жа |
| ново много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим |
| д ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта ј |
| д ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну |
| д ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац |
| е прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону |
| /quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допал |
| ције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и |
| а.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоц |
| еси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развит |
| олико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђац |
| ад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необич |
| о и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о који |
| м вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи |
| а свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом ре |
| шао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на |
| је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</h |
| да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 ј |
| ину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијај |
| онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било ј |
| стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко |
| ад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је с |
| увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпи |
| редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је |
| По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била св |
| на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за |
| 69" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест? |
| } Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} |
| е.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у |
| арство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова. |
| у шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање, |
| ди у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет М |
| десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака |
| за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали |
| Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Коли |
| храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више мле |
| се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли д |
| а их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају |
| Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} З |
| hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>ш |
| реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi |
| иним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осирома |
| roup" xml:id="SRP19102_P5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</hea |
| пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi> |
| ије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо с |
| авише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, |
| да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S |
| треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори п |
| er" xml:id="SRP19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још |
| м.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, сам |
| амештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта |
| т први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — др |
| слободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} |
| ка?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139 |
| еме, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване |
| а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтини |
| новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> се |
| oup" xml:id="SRP19102_P15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> |
| читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S |
| реће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: |
| S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још један |
| рачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима ј |
| од, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештина |
| би бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими л |
| меју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остал |
| политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радиони |
| е сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омет |
| сет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> р |
| есет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројиц |
| у с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и |
| жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњен |
| друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, |
| er" xml:id="SRP19102_C6.5"> <head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша ј |
| га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад |
| њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да |
| 4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова ш |
| су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није прави |
| d>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђа |
| , како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те |
| у школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за |
| знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао |
| {S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да |
| евизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} |
| азред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обу |
| ко је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли исти |
| малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још |
| ли и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Ра |
| о, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашо |
| е још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да бу |
| одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале |
| да Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу |
| .{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у |
| све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на шко |
| жио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну |
| треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ни |
| неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме н |
| S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрз |
| } Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за |
| ча козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже |
| за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у |
| стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</ |
| ри намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим |
| , са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био |
| лу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руков |
| позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ оп |
| о, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком |
| елика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а ник |
| ите од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам... |
| ва с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их |
| ају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухв |
| и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својо |
| и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, |
| Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца п |
| саљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Ко |
| нако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; |
| је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите пис |
| ве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла. |
| hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi> |
| во је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето |
| је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} |
| во код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Кој |
| ико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато из |
| и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, кој |
| hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!.. |
| } Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?. |
| и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е! |
| ају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају с |
| га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли т |
| есне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је |
| те?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазит |
| ше.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познаје |
| i>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S |
| леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слов |
| е је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?. |
| е написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi |
| S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пиш |
| о заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код |
| >!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} |
| апишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено н |
| и?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код ше |
| Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто она |
| — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</ |
| печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало |
| лимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и |
| к; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према вел |
| кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А |
| сет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамид |
| боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радој |
| и ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} За |
| ече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека |
| ало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из |
| гори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуц |
| за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га п |
| дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, кој |
| децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, |
| да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући |
| са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с млади |
| да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} |
| мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, |
| Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч н |
| у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће вод |
| hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта |
| му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжиње |
| на, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} |
| це, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, |
| аничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} |
| иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасв |
| адва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само |
| дан малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се м |
| ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Ми |
| ба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то |
| твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} За |
| осити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешен |
| едају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S |
| агорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала |
| Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком |
| чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази |
| знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупн |
| и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је |
| и се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за же |
| > или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију |
| ари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића па |
| че Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је |
| а здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и |
| <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, п |
| народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, |
| баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а н |
| ..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије |
| <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад |
| иму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, |
| b n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истин |
| дна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све |
| ема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, |
| е сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме мног |
| било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако м |
| пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ |
| че: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за м |
| осподине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаш |
| аздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда |
| и: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд з |
| више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо. |
| бете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шт |
| најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пић |
| и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да г |
| е.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала |
| огу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој с |
| hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико |
| свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политик |
| много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, |
| и који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А л |
| ас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо у |
| ће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не |
| е него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се ви |
| ла Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као н |
| ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, ос |
| „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не |
| адине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато |
| , који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију де |
| и, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег п |
| ко огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разаст |
| отреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад мл |
| и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јалов |
| ..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче< |
| како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе се |
| о сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланин |
| сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и дете |
| ловине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72 |
| b n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једн |
| нда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не |
| све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се |
| иша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p |
| љко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се |
| абавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да ви |
| д нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља. |
| многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем |
| еће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефа |
| што у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Ра |
| рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачк |
| обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и |
| Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали |
| ликим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и < |
| да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома |
| вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су с |
| осле ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја |
| S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi |
| S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет |
| ите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар ко |
| ма.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Е |
| оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу |
| д прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да пр |
| дишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Р |
| ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на ме |
| сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите доб |
| да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили |
| познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} З |
| а треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се |
| , рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стран |
| исао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које сл |
| <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, |
| </hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ов |
| а читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на п |
| его су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из шт |
| ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова |
| а презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа. |
| ом од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих |
| ижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, јед |
| то је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и табл |
| да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је табл |
| вде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шар |
| да и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>К |
| д ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање |
| тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су о |
| ну половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} |
| /hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или |
| </hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један бу |
| е најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после н |
| ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву |
| а и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако |
| које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су |
| исање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите сл |
| да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија |
| о савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди |
| их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша об |
| а вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље зап |
| мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изн |
| слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Он |
| е.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам пр |
| то се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је о |
| ици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} |
| које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да л |
| ле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле |
| чатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?.. |
| атао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите |
| Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је |
| е сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а |
| {S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите б |
| hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi> |
| S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много друго |
| <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и< |
| <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ће |
| запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле |
| hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то др |
| hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и |
| о као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или пи |
| S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</ |
| е је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите сл |
| Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите |
| во <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње |
| писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако |
| Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? |
| е а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стра |
| ..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је пис |
| ..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово ко |
| а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никак |
| идели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина |
| е књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, |
| а и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 |
| о и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови вр |
| и: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се |
| ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако сло |
| логове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло уп |
| ушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</ |
| Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља |
| роди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је о |
| p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} |
| } Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И |
| нтар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је б |
| осле писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и |
| е мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Дос |
| ање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зва |
| шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни |
| је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради уп |
| свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва н |
| исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И св |
| ла све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших |
| њу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Р |
| {S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, |
| > то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — |
| а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онд |
| и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, |
| не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер |
| шу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она т |
| о их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по |
| а је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је пис |
| ући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} |
| ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је |
| е рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета заго |
| су могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из |
| ешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади уч |
| памтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лак |
| уце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} |
| има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка к |
| ите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десн |
| овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n="5" |
| бражење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="g |
| жњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Заго |
| осили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме |
| , који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је раза |
| е стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма |
| ри, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је |
| нас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чин |
| е узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је б |
| је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учи |
| кле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево |
| за чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писм |
| с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се |
| у плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмен |
| н мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да м |
| ело, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од |
| рађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их |
| } Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци уме |
| во ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} |
| То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор |
| овека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ниш |
| .{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им он |
| бољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки |
| иљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници |
| ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени |
| лели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, |
| лове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове б |
| ише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо т |
| к какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворе |
| да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није |
| е писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чино |
| другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и ид |
| стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопис |
| е!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца уме |
| . <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им |
| ако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S |
| диша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстр |
| е дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви |
| апамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n=" |
| ло школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласов |
| па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, |
| ких Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Р |
| ло им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више виде |
| адатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продуж |
| а и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и |
| развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; п |
| примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, |
| о, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у дец |
| е распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с ч |
| и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену |
| да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чарш |
| чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло |
| кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо па |
| ве с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину |
| е књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем |
| } Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном г |
| јску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за |
| ње све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила з |
| траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђ |
| да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече |
| !{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете |
| ошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладин |
| еби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да |
| икавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре |
| га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле |
| учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко |
| ога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака д |
| де га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, |
| у каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта |
| ком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је |
| лупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{ |
| да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио |
| hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што с |
| пет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздан |
| често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у ру |
| у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар |
| и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети |
| суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али |
| а те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар о |
| и на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свејед |
| ка као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није преда |
| олице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово |
| Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме |
| та, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каж |
| нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, т |
| , нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси |
| ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог |
| правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турск |
| а баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{ |
| каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да с |
| не и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капета |
| а</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и |
| ји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ |
| укао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори |
| } Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још им |
| </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради к |
| и сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јо |
| већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је к |
| је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и |
| и је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, |
| има, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добр |
| а предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А |
| или много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак вр |
| .{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S |
| амни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} За |
| приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете |
| ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да |
| “ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер |
| ра на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у пр |
| знање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе об |
| о пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата и |
| учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже |
| дева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сав |
| њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} |
| је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техни |
| дговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интерес |
| у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталис |
| да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: |
| И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, |
| } А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и паж |
| и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора |
| <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће |
| је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у с |
| они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то ч |
| И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="1 |
| ава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Беог |
| зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Д |
| правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празн |
| опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> <div type="g |
| нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а ве |
| да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ |
| тра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним |
| око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица |
| м, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <mil |
| о радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толи |
| сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још |
| а да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S |
| има питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најгл |
| ста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</ |
| а и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Да |
| њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, |
| ође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није и |
| но пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у вл |
| лош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од |
| <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тра |
| е пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је |
| ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао |
| Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то |
| м исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и |
| о створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створ |
| ему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће |
| ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, п |
| у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме ра |
| е Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа |
| е пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су |
| е надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, в |
| г?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има сми |
| и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, |
| а ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после |
| ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пре |
| лица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“ |
| почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на |
| е што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и |
| ам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме д |
| Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па |
| рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао там |
| и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, |
| ички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака |
| а, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Рад |
| што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хо |
| ма као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразуме |
| у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загор |
| ешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Ра |
| о и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељиц |
| и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично |
| За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ћ |
| вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век |
| о, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уз |
| а што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загорич |
| И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и зд |
| елу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судни |
| звор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но |
| во велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе |
| ијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с |
| , те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине |
| му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и раки |
| А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да ду |
| дован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова ве |
| боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи. |
| слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша н |
| а пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђ |
| да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су |
| свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се |
| дан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали с |
| ему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај |
| ти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су |
| сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слу |
| да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење к |
| неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или |
| запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Рец |
| а.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише он |
| ј, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви мора |
| писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад |
| уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у |
| тра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље сем |
| ло да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што с |
| може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и как |
| {S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар) |
| тоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да ва |
| е може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је о |
| табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да с |
| те много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотан |
| .{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли |
| е широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У ко |
| леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с д |
| во код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S |
| је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код |
| е је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код б |
| ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако сав |
| во код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S |
| е ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} |
| исали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па |
| ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код ф |
| о?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} |
| и и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добр |
| продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, д |
| , он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S |
| је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме |
| с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, ка |
| — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би |
| у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по нек |
| спослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb |
| свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ з |
| свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Рад |
| као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да не |
| а у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у ов |
| чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало |
| је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите с |
| } А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} |
| рицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi> |
| во слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?.. |
| , код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пре |
| доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле |
| о ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте |
| есте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је о |
| есне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написал |
| д ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ј |
| писано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi |
| S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Д |
| аршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} |
| али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији). |
| уо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} |
| и, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање |
| {S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па р |
| о једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!. |
| А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су п |
| сте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гл |
| аље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова |
| Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и |
| једно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и |
| ане писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стра |
| људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак |
| учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве слич |
| у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што |
| .{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђа |
| руги пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема |
| ћемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, |
| жем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ |
| орите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да |
| до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а |
| још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избри |
| змете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испо |
| те, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, ист |
| је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако |
| десет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко? |
| слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} С |
| амтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} |
| рите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код |
| мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} |
| „Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше. |
| дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, д |
| те та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} |
| } Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пи |
| Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам б |
| <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте о |
| очети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се |
| ем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините |
| нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад |
| ко се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} |
| /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} |
| шите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!. |
| печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{ |
| код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта л |
| вако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А ко |
| дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ћ |
| е стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините |
| блице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начин |
| Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Учени |
| {S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу |
| е печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божи |
| , много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун |
| о пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стра |
| ре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi |
| д запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лаз |
| и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба вели |
| ва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на |
| /p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај |
| е остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку с |
| ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у ово |
| је је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S |
| доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табл |
| теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школ |
| „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, уз |
| не стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако п |
| , писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).< |
| е нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово до |
| најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену ист |
| пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на |
| те, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у |
| га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запа |
| ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена за |
| епи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио |
| д стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у в |
| и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људ |
| ом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и |
| у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су уч |
| сећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да у |
| то знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других п |
| ђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихо |
| у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одм |
| ао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом |
| } Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово |
| лова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држањ |
| раснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су учен |
| све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се |
| Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и по |
| м на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам |
| е хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да |
| њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много |
| ваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одго |
| иша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао стари |
| аму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не |
| да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малоп |
| ..</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, |
| смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> |
| окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те д |
| које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра |
| месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више п |
| страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све |
| утрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци |
| и овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је засп |
| та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица |
| је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Ова |
| ине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И |
| оћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и спо |
| рају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора |
| д дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и д |
| er" xml:id="SRP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Ра |
| амена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје |
| чно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S |
| је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са ко |
| смени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово |
| е и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улиц |
| тара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне |
| — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, |
| бруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажали |
| 19102_C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се |
| адину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и |
| година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Ради |
| одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, |
| ри и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ |
| у једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Ради |
| ацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на сре |
| оиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се по |
| о оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и |
| тимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два ста |
| ога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо |
| ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља с |
| ађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се |
| и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он ј |
| ити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно ј |
| Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет б |
| колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих сва |
| о врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се ис |
| цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} |
| а учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут |
| реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у окол |
| иних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даска |
| ве, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и |
| ју и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на |
| је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кме |
| века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село д |
| је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну п |
| стојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само м |
| сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин реч |
| и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад |
| правили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скр |
| а пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" |
| градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету |
| а није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само пам |
| ше министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" |
| о ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба |
| ле, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да |
| а више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, к |
| ма — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем |
| ако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се |
| ви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико в |
| плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их |
| бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају г |
| о зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се |
| .. рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вред |
| има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут н |
| убим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча |
| ах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми |
| еправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S |
| ше, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div type="grou |
| клон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} |
| е ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити сам |
| човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је |
| а <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свак |
| да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у |
| ми, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, д |
| не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а |
| о рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хт |
| и, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви сел |
| под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из шт |
| рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење |
| за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} |
| } Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје |
| ато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља |
| који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша |
| ашине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају к |
| ред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још учен |
| е почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и |
| стрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише |
| ко и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до кра |
| а Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе от |
| ше толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом. |
| у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми пр |
| а тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да г |
| о машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе |
| ува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само п |
| ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одск |
| педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла ок |
| ани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици дан |
| је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим уче |
| ослуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред ов |
| и јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, п |
| е их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји стариј |
| х наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој но |
| х купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, |
| чаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су |
| ве собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само |
| ове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао |
| а они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таваниса |
| арој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од циг |
| газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмет |
| кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у |
| коли.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац д |
| зме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу |
| ничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније |
| било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибел |
| е ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у ко |
| те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог д |
| а којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то ј |
| ача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама |
| p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има |
| да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, |
| ју, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све шт |
| ући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко |
| Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образо |
| ст, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и др |
| .{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n= |
| Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и р |
| ма радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове |
| ма још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него |
| онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, |
| p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње |
| го је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у |
| S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су ч |
| ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У |
| о је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани |
| <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зу |
| (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и |
| } У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, |
| ни?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овак |
| каза).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу п |
| , јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, |
| о ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље |
| шњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и гото |
| тране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је м |
| епе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне ба |
| се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за |
| витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно |
| и у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато |
| но, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине ра |
| ти другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од |
| ја се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи |
| шине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је тава |
| овра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно шт |
| у пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и |
| .{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гле |
| Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, |
| одине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p |
| 319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p> |
| у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога ста |
| лео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једно |
| ани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у |
| га знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато |
| онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, шт |
| ла, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спо |
| ље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко поо |
| мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Види |
| оја ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Рад |
| теља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све у |
| јом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до ње |
| се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која |
| осле сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широк |
| градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све т |
| стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је |
| {S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и дон |
| Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да |
| на је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} А |
| а од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после о |
| носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусен |
| него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запи |
| ита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристад |
| и?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога прво |
| ицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да с |
| елину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добив |
| и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и |
| бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко дола |
| поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуш |
| учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n=" |
| је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако с |
| го су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало кој |
| у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, |
| тених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијен |
| ебало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им |
| е изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресу |
| те.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и в |
| и под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и |
| а је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици пос |
| омаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </di |
| tone unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гле |
| могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: пис |
| hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, зн |
| о по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>поп |
| <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп |
| , по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то |
| седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изг |
| кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта ј |
| озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им к |
| , деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а к |
| е народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли |
| А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду ку |
| ају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпи |
| ем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на |
| ице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећ |
| стером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Рад |
| један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 3 |
| четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут струга |
| и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљ |
| Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућ |
| особљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за |
| ет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели |
| } Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али |
| есет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад |
| те јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа н |
| {S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо запа |
| њи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори. |
| S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S |
| ="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} |
| тета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је |
| те насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по о |
| ској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с |
| уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S |
| тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви |
| њост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радов |
| {S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даљ |
| ашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, |
| блице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не |
| не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена п |
| Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео |
| умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћи |
| вља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша вел |
| у још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњ |
| камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта |
| ређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да ве |
| о мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије? |
| или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако |
| ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} С |
| прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се |
| ма, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, |
| напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о про |
| ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и с |
| или много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, за |
| у, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сеј |
| нку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се |
| још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учит |
| и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А ка |
| ад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ак |
| .{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кућ |
| хиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је река |
| у тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове |
| и не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: |
| н рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доб |
| немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и упи |
| и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се |
| ло да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по ц |
| ва је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих ид |
| ди, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша |
| уба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућ |
| а, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало |
| од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што ј |
| ада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву да |
| о учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учи |
| нове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с |
| : „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и дан |
| име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како |
| , узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су из |
| аде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише п |
| спупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао |
| {S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, |
| их из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће годи |
| све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су |
| и капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} |
| </p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је |
| слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, п |
| лободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком |
| еће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А че |
| во 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и јед |
| син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила |
| им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све |
| а село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>При |
| и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без т |
| аву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и |
| а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има |
| била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла. |
| свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} |
| е седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и |
| и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> |
| добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и |
| ица је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро п |
| е, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што бољ |
| е зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа |
| пи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико |
| о три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има чет |
| идео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из о |
| а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се |
| и били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и |
| успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од ве |
| радио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим другови |
| је и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се ск |
| ској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једн |
| е без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за ко |
| је књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске с |
| напред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да нар |
| а су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а б |
| , да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нови |
| полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и а |
| ајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против |
| на села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n=" |
| е а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Р |
| пут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може ов |
| сили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за |
| оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и |
| днокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послуж |
| прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе напр |
| једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника во |
| у (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и сви |
| и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за ос |
| ко даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рај |
| ута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега |
| то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, ј |
| по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини |
| ако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имал |
| унају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, |
| њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђе |
| пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад |
| {S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у |
| сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је |
| пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским соврал |
| неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуг |
| да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица |
| оћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама |
| сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша |
| оше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „сли |
| н у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред |
| скочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати пр |
| и се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи |
| Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће |
| а воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и се |
| на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само |
| све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да |
| } Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, кол |
| и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по |
| е док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Х |
| е да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се у |
| да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да |
| како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала |
| узимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по дв |
| лико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} У |
| лико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по п |
| ађене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за број |
| а и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако д |
| ремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су ост |
| ставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите с |
| за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао |
| ат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импров |
| школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутр |
| земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је о |
| вра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у |
| нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда |
| е размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није мо |
| да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> |
| што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом |
| сађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" |
| и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у |
| етиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато пр |
| !...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аве |
| по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div |
| вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он ст |
| ="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по ше |
| м децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући как |
| можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на |
| а питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три |
| , покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу |
| бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су |
| S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите |
| а сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе к |
| и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, |
| по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце |
| А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од п |
| леб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и п |
| дишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто д |
| ње намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Ал |
| да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} |
| бојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним пар |
| ту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било |
| м овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само |
| 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ов |
| ува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; с |
| ри куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне |
| ислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још к |
| ућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао ле |
| цније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у |
| напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој |
| је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и |
| парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто |
| ико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А |
| о три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута |
| S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да |
| за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и д |
| читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију |
| ле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљк |
| иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима |
| им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су зна |
| д по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> |
| ајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После о |
| одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „мета |
| је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и |
| онице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то? |
| ко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да |
| лдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе |
| глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас гот |
| овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуд |
| ама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке ст |
| жина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље |
| ио први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих |
| S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и з |
| неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустри |
| обри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша р |
| и у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, са |
| рсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прав |
| да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој |
| атана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{ |
| ке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вр |
| јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутур |
| мир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, ч |
| у, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ак |
| не је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бег |
| А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и |
| ије допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души св |
| цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићи |
| е још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су с |
| о даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не |
| о дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је |
| д је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чи |
| ку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, |
| докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико |
| те их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ва |
| .{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{ |
| ет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Ко |
| ашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се |
| управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то |
| и њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава не |
| .{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и јед |
| а им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није п |
| узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест годи |
| то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полег |
| ају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ак |
| и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код к |
| седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно с |
| не, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и паст |
| сност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише од |
| и наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе к |
| сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Исп |
| Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путе |
| м послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div ty |
| даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хт |
| Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напу |
| нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површ |
| ишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем б |
| ица испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио уч |
| нога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекош |
| млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, з |
| и гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> |
| да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, |
| а шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и д |
| 3 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три |
| , а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или пол |
| у: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и п |
| рпске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим |
| је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша н |
| их остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је п |
| {S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичн |
| све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а |
| сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а и |
| први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека диг |
| има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом |
| {S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и |
| м је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себ |
| ди природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, в |
| растете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам |
| ти, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стре |
| , него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, |
| о ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године |
| и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, кој |
| спод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена! |
| ларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он реч |
| ира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била ск |
| ио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опаз |
| де извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућ |
| дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} |
| е све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, |
| его оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало д |
| ло развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="1 |
| го не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре |
| потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То д |
| мна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света по |
| жници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега |
| " /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће нај |
| ије могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стаја |
| ушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав та |
| оме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било ника |
| кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га |
| {S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>с |
| ужну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загор |
| јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће с |
| олове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S |
| оје печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и |
| ије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или |
| ужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до |
| да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био |
| о и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукн |
| ричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразлич |
| је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и бољ |
| о добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 к |
| ни, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да |
| ено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, |
| снован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као |
| ривући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} |
| ало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде но |
| уло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је |
| злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њихово |
| у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, |
| , господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо |
| те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко |
| .{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он г |
| , кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А н |
| кречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негд |
| а свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам |
| ли. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они |
| па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и дец |
| колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој с |
| ена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак дол |
| тане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, |
| и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају св |
| је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже о |
| па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуд |
| а заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али о |
| ко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се де |
| зи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шко |
| , печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је |
| печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да у |
| омаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па |
| овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и |
| се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не к |
| акше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето с |
| си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} |
| Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би м |
| ље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико ниј |
| „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да нап |
| су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за |
| о белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад |
| о.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} За |
| е.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их |
| зишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих |
| куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а не |
| недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу |
| имали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах и |
| у носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препору |
| тавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, сам |
| ћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од сп |
| еднаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе он |
| ед по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{ |
| ва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обе |
| доше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и |
| ајбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати |
| д дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што |
| Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепа |
| што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин |
| селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и |
| какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не ра |
| ом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И |
| рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неко |
| тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиск |
| стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда ј |
| пна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече |
| орамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ н |
| ом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; са |
| ко да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је |
| ним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, |
| саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна св |
| то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с |
| двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао |
| љком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Са |
| ат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озид |
| о; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, |
| е екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} |
| учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учи |
| > <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{ |
| ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, |
| ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су н |
| друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} |
| ве нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и |
| и, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико тр |
| огло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За некол |
| по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да |
| да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је |
| а сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метн |
| ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} П |
| а дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о свој |
| е, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета |
| ило места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је |
| у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задо |
| их десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем кар |
| S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завије |
| и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десе |
| вакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не исп |
| искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете |
| грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Р |
| еко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове н |
| мислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само |
| ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишин |
| ви потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороно |
| ајнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по неки |
| етак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северн |
| није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је сас |
| <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви |
| крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из д |
| је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, |
| помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и |
| на десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога |
| На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} П |
| стаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Т |
| она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изнена |
| Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и |
| , да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потк |
| S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па д |
| два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима |
| врши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке по |
| устио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <d |
| ирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, |
| один.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и шир |
| упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} |
| ивреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S |
| ји“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да п |
| за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све |
| љака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} |
| риве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их |
| се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не |
| рма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, |
| онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао |
| у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој |
| те а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школ |
| ега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шал |
| ј ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао кона |
| прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донес |
| Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поно |
| и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако ј |
| ао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и б |
| време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за вре |
| т и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су |
| ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отва |
| Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и |
| или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о т |
| ма или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и ман |
| , да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{ |
| ма њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: сву |
| другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни пре |
| х стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после |
| е су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису мог |
| код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по |
| есну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ |
| са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и волов |
| правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да на |
| све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и |
| а „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушај |
| да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе |
| ко да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од ле |
| т ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе ве |
| p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљуј |
| осподине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем |
| кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је ј |
| не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће |
| знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усаврша |
| д, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочуј |
| о.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| <head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и |
| ке потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили свој |
| две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге |
| њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замера |
| адини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и |
| војку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као м |
| уће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша |
| е у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну |
| а веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други |
| га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, |
| све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?.. |
| икако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бу |
| е то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних |
| домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, |
| о као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско з |
| е:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) |
| и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се |
| о није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Рад |
| се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не |
| о да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глав |
| и народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумем |
| не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим с |
| и је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве |
| мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан ј |
| S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатн |
| е, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрв |
| т у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати о |
| , <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да до |
| е и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде се |
| и сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за посте |
| ad> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испроси |
| неше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин дов |
| {S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу |
| ече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Р |
| евање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију |
| жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и про |
| аку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и у |
| на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је |
| да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и |
| не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ј |
| просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето |
| ји ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши бил |
| а могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутр |
| сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, |
| раде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињ |
| мешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по |
| у слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах у |
| , а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику |
| а деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавај |
| без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је |
| .{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} |
| аправите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као |
| несе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} |
| мила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо |
| .{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 под |
| ве је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су црт |
| мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другоја |
| или занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људск |
| дан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били |
| да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су ка |
| чине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, с |
| и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је |
| е радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у о |
| и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Он |
| шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте матер |
| S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака п |
| чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да |
| теван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпо |
| ију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино б |
| свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мал |
| говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда мора |
| ке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њи |
| је с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла |
| израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада |
| но; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а |
| нима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, св |
| !..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она сло |
| оди.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру |
| S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још може |
| ане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на |
| малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њ |
| i>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по |
| не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с |
| дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не з |
| ље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на |
| едно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, |
| и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђ |
| знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније |
| акле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата. |
| уша.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n=" |
| а“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, |
| иша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече ј |
| и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак и |
| оћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли |
| не па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му др |
| мети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" |
| r" xml:id="SRP19102_C12.7"> <head>7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска год |
| и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво |
| да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казн |
| . „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да доб |
| а заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните наро |
| ајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> |
| l:id="SRP19102_C12.8"> <head>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину |
| ртије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њих |
| бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље |
| види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n |
| први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодрасл |
| глога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за ње |
| рање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда так |
| остор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земљ |
| ц и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге ст |
| ила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изме |
| } Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, |
| да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као о |
| ="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе њ |
| овима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="cha |
| њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из п |
| И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све |
| ња.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна |
| ишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он |
| тави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Има |
| ећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души с |
| кања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ов |
| стере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он прест |
| } Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и з |
| д каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се |
| ворима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким б |
| ији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но ш |
| ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш км |
| его жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по пос |
| екну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да |
| ога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S |
| игло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци пад |
| оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби м |
| устимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и с |
| {S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="2 |
| ко да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење |
| дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише |
| његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готов |
| но с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом |
| онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи |
| о, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешт |
| и и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а ст |
| шли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и |
| распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у нек |
| уде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову препра |
| се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? |
| е.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} |
| може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара |
| арошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} |
| иге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па с |
| ше.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Так |
| љу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Прича |
| одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза. |
| езидијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са |
| ожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али |
| ад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос |
| е оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благослове |
| </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, кој |
| а одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас |
| и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том о |
| им послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су |
| а и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ |
| породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиш |
| а јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога |
| зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да от |
| вите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола М |
| ола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен |
| на вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле с |
| ве што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није приј |
| сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с имено |
| више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретањ |
| клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ен |
| . „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тесте |
| ла, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вам |
| , да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће |
| и ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви |
| p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су св |
| принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она ј |
| овори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња. |
| кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,2 |
| едају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Г |
| мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њ |
| о овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и |
| из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а п |
| не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда о |
| r" xml:id="SRP19102_C12.5"> <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канц |
| правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и с |
| н нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се б |
| .</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији би |
| Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био пос |
| е помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем |
| лила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер прав |
| А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у За |
| , те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не намес |
| а су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака ј |
| а, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености |
| је су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изос |
| о јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојак |
| ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили |
| градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потре |
| е буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза |
| корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њи |
| у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређен |
| животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања оним |
| ако се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и |
| ли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак ј |
| кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изво |
| ли два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и |
| гови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако |
| ко! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов |
| Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо. |
| е ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.< |
| данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и уси |
| решли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној |
| овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он ви |
| од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу |
| p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи п |
| равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто т |
| мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље. |
| арав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из |
| о је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како |
| чуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрт |
| сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требал |
| кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Р |
| колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо јо |
| ет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима н |
| едини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја д |
| .{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} |
| оче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или |
| ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истин |
| лике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бит |
| г одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један< |
| е грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је |
| и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрс |
| Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали |
| ошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка |
| пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопат |
| најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко |
| ноги су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по |
| адован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" |
| ог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> |
| а а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у то |
| ојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар |
| е; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, |
| у повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!. |
| собито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер |
| вица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с пр |
| е треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И |
| сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако |
| l:id="SRP19102_C13.4"> <head>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село п |
| својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говор |
| ушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, |
| тави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па |
| сподине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио нег |
| било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па |
| није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бог |
| е шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па пом |
| до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка |
| да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Рад |
| о лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— |
| ао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да о |
| руге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се |
| у: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову ре |
| о и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само д |
| о, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је |
| о, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше |
| авни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца с |
| неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је са |
| с блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Ис |
| ан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор |
| есам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дође |
| е хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлу |
| јна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, г |
| да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овак |
| сле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите бук |
| и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод црк |
| слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} |
| {S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} По |
| {S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на ова |
| ва поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} |
| аши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова |
| !..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај |
| !..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је л |
| удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} |
| о истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{ |
| нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист |
| и колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} |
| дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!.. |
| о не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка< |
| камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно исп |
| оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ће |
| ајвише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и о |
| о је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је л |
| гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле |
| вару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} |
| га је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} |
| оже?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој с |
| е такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то исп |
| } Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде |
| пустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпу |
| и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зи |
| ке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити |
| што он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну |
| ом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лис |
| блицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био |
| } Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S |
| места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, |
| лу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку свет |
| аместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји ов |
| Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то о |
| није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буд |
| } Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слобо |
| ?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па |
| и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио к |
| ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и |
| стидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чич |
| ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа |
| /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје |
| зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признањ |
| е нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он |
| е онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Р |
| сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она |
| ше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, б |
| ..{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он |
| ме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушал |
| јаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а |
| очеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељ |
| осподину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а в |
| му свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а |
| наника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било |
| гледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад |
| а зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону гр |
| и је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је |
| та, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они |
| ајпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се п |
| гази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви уви |
| а; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где с |
| ме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} |
| се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта |
| памтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{ |
| ам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>? |
| то и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да |
| и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div |
| је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог |
| ода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет не |
| се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и слам |
| {S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, шт |
| е спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А но |
| и опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, ј |
| подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, с |
| на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу п |
| родужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, |
| ле мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вел |
| Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повред |
| не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И |
| у гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима ш |
| господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика ота |
| етила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи п |
| <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци |
| нице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шт |
| у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша |
| њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро |
| ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради |
| завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблиц |
| сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио |
| о: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме нек |
| и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се пред |
| т кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и полови |
| техе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и са |
| је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измиц |
| да дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца пок |
| треју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда |
| је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тог |
| 8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и |
| гала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нуж |
| таше три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој |
| /p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали |
| а помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је |
| се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу |
| у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни до |
| , што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа з |
| те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је |
| ледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} |
| њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуд |
| их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку |
| друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне |
| ни, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања им |
| анас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, |
| кречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и за |
| оница ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама н |
| још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији |
| а дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем |
| уду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и п |
| с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се |
| аје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из |
| него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S |
| справна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од |
| гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре |
| те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како |
| се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с |
| сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само |
| ја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагар |
| да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио |
| екић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошк |
| е жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Не |
| зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може |
| ису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи |
| екао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да све |
| ња и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била |
| и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} П |
| о их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на |
| петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и чо |
| је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не в |
| ивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А ч |
| и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обра |
| хови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у б |
| ги...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у ред |
| оји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Ал |
| т опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља |
| ски, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом и |
| те седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји |
| ше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју о |
| тори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде ш |
| учићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ в |
| тине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али |
| њу цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба |
| долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што ш |
| да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијен |
| , и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, |
| дмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша ч |
| по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац м |
| м шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману |
| рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо |
| head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у |
| ао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и др |
| Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда |
| и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и т |
| паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очиг |
| ак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На с |
| дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам |
| , онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од |
| ће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} |
| свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо триде |
| ико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један |
| а.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, дру |
| с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n |
| и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и о |
| {S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поде |
| оделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По |
| десет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделит |
| други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за п |
| Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Ст |
| шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?.. |
| е ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку к |
| о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из |
| <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако бу |
| мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што |
| и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по пр |
| у и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низина |
| у у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у про |
| данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање де |
| Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је |
| и си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ће |
| чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у кој |
| као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омлад |
| ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оже |
| а, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хри |
| а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и деб |
| Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне кара |
| оме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи сел |
| ли чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике |
| Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати виде |
| и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе |
| не пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту чести |
| двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блат |
| И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову велича |
| ароди данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То ј |
| 77" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере |
| м.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и ка |
| ану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, н |
| кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ћ |
| оворимо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свак |
| е научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити |
| лата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из |
| у доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако |
| слим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати |
| екао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов с |
| ма је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, г |
| толице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — |
| вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} |
| Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је |
| ако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Дв |
| да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! |
| еницима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обеле |
| одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпе |
| стоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на нау |
| много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били |
| ко му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне по |
| ба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која |
| и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и м |
| веку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} |
| шна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и с |
| еко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо он |
| шао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистот |
| авирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу ј |
| ако људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад |
| ажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим |
| јном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети |
| да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да |
| да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не до |
| као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа. |
| , четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад с |
| или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је с |
| ладао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и не |
| с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, |
| и да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а |
| евет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњ |
| .{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било н |
| па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало. |
| ахвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вр |
| мо да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школ |
| ода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему ш |
| ласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, |
| чан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по во |
| >4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Ра |
| ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „ |
| ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумам |
| више кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци |
| ољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако |
| стар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дах |
| имање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има де |
| ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину |
| ако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му пор |
| може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умол |
| да је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао ш |
| овеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати м |
| п интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после |
| и баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа на |
| иш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш тру |
| еба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви ст |
| сле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљ |
| ар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на |
| па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пу |
| к, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи |
| пшти кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако |
| е Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јекс |
| а га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, д |
| повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад |
| , докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без п |
| арао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамо |
| основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И док |
| ришту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљ |
| васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих д |
| штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и бла |
| којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља н |
| о подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место |
| аго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јо |
| леда прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их о |
| и.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комш |
| пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађ |
| ви конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче за |
| пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књ |
| Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загори |
| на само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газда |
| полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукоп |
| , да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кв |
| , само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је |
| овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро |
| али.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је с |
| шао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радиш |
| /p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће б |
| и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре |
| и у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би ва |
| олу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 |
| жбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све |
| ме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим учениц |
| само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S |
| мо Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и |
| ad> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quo |
| ако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и |
| колске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„< |
| ало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи с |
| ола!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи |
| е шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била |
| згледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушил |
| барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто |
| вало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не у |
| а у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да |
| могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће те |
| с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око |
| два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И |
| мају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица |
| ице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацр |
| љи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и |
| и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире |
| буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{ |
| благороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, нег |
| с подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово |
| а слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на сл |
| орено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се |
| да су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан вет |
| и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се уп |
| да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била |
| та ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес: |
| с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у |
| уто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, |
| јбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре |
| и се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким |
| ноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара |
| ба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе ст |
| ца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а дол |
| вану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле п |
| а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потреба |
| ласе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је н |
| ећ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и |
| ти!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси |
| шао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даниц |
| и коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина |
| с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употреб |
| наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне |
| че тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то |
| епога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са зд |
| Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он реч |
| упује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да вид |
| едне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, |
| исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{ |
| „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором |
| м, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а мил |
| да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. р |
| му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сам |
| емићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, |
| само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и х |
| .{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад до |
| е ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас от |
| тогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све ста |
| ици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина ма |
| и и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа н |
| {S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год б |
| напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки н |
| а највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио |
| хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, |
| виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује. |
| коле: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет |
| атоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} |
| да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а к |
| У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, |
| чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год |
| <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још је |
| жник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Н |
| ље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао мес |
| , јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се с |
| ше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за |
| се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP19 |
| , али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то |
| и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на |
| адиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата о |
| ого па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђе |
| стао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио |
| адиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мија |
| ше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Б |
| у имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, ка |
| што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо |
| угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад с |
| школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мал |
| ети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али |
| пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пође |
| S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок |
| ошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</ |
| казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то б |
| е им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут |
| оље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њ |
| уде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам |
| ику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар |
| углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерск |
| } Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и |
| и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а |
| </p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што и |
| же.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров д |
| Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да |
| ет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један |
| испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, мо |
| <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, |
| како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „ |
| а је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загор |
| века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су |
| си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад б |
| само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога |
| е смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жа |
| редовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога с |
| њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем зд |
| ачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све |
| не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао |
| ила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{ |
| е част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или |
| платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке годи |
| коро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машин |
| ири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му |
| </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за од |
| И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће п |
| томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у свој |
| ти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не тре |
| <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили ре |
| школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју |
| и, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига |
| редујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у шк |
| за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потур |
| они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога |
| јим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им ј |
| <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село реш |
| чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задово |
| и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва ј |
| оји јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко |
| отову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од д |
| ад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту би |
| иже да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва че |
| а доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у |
| спођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</ |
| во збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се |
| рекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S |
| јаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше к |
| } Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје |
| све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мил |
| е и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану. |
| расла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; |
| у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете шт |
| а, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође |
| д кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или |
| асака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће |
| кле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се ка |
| уђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче ка |
| еш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него а |
| сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Ал |
| јвише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе |
| у Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ |
| у једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости |
| pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати |
| и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек с |
| а пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солд |
| и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затвара |
| .</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? |
| а праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га |
| е.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и |
| о било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла во |
| и.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет с |
| ртије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, |
| у, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука |
| се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације |
| шће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и |
| а младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације |
| авили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палат |
| трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="33 |
| колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Уч |
| огађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она д |
| звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађ |
| <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као оно |
| о и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, |
| >Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао д |
| азио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење |
| 4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ |
| Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И ником |
| } Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и |
| за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n=" |
| се штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини пр |
| рљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им |
| и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се |
| е и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сва |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.6"> <head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели |
| о ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и п |
| едине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, |
| и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слобод |
| гледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта |
| се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише |
| и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и ре |
| бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што |
| ешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и п |
| а ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да |
| ајревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се |
| е добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривред |
| , то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита ра |
| рже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{ |
| јеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: д |
| о ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је |
| и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S |
| а Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вр |
| е.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" |
| ва слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} |
| ј виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђ |
| {S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија |
| и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово ис |
| !..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је |
| мија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>. |
| че. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није |
| ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста. |
| или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По |
| као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, |
| предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; са |
| ли вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити то |
| отражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Зат |
| ско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакл |
| ад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да |
| ала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, п |
| козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега к |
| те, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истин |
| а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шес |
| ише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и п |
| чнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих з |
| војих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем |
| Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више зани |
| родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову ра |
| здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живот |
| изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, |
| оворили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета |
| поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, |
| м и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</ |
| што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достиг |
| т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <h |
| је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге |
| ови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, |
| ите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради |
| за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико |
| природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, |
| <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји |
| сликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој г |
| е ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и с |
| као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми |
| т погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на таб |
| тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих члано |
| говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора влад |
| рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрл |
| ве ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дођ |
| оше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и |
| ревните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н< |
| те даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је г |
| ано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој у |
| од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је бил |
| ликом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске кол |
| кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Том |
| , да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим |
| а писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Ра |
| на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини |
| кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутр |
| емо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај једа |
| нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: пр |
| } Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне згра |
| и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да од |
| , а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци. |
| мате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад уту |
| Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему |
| дмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у сп |
| А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао |
| науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И |
| више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неу |
| тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и с |
| ке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе |
| ти иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још чо |
| се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div type="chapter |
| је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и ста |
| ре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова |
| оварају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер |
| ашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Ср |
| ом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у |
| ало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пу |
| објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и ч |
| направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осо |
| пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој м |
| њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане нави |
| Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попре |
| што је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари п |
| о чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова |
| ди.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> |
| о јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и |
| почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} |
| Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ |
| него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове |
| , почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, |
| што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе |
| ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њ |
| ће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, |
| е ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужит |
| ођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао виш |
| ти сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данаш |
| је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задру |
| его су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли ј |
| е далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да ј |
| певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме |
| у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно |
| , <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали |
| аље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не го |
| ога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приб |
| е и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је по |
| удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, с |
| т развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S |
| је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и тол |
| По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} |
| утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата |
| ању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша р |
| ија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неиск |
| } Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе бук |
| и ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању |
| пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али |
| ер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, |
| {S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао. |
| малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јај |
| после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је најв |
| о се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S |
| а сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} З |
| чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је |
| ете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не с |
| и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се понос |
| м успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси име |
| о прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога веж |
| свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа уг |
| анас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад |
| сање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје. |
| ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, нег |
| , те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази |
| смо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Ради |
| ипада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она |
| те се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може л |
| тнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак. |
| да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио |
| о га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блажен |
| едно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није уч |
| а грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у заг |
| села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и с |
| А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још |
| ом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турск |
| торе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на о |
| Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све |
| хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља б |
| i>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{ |
| у.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали |
| .{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађи |
| је и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а шт |
| р.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, |
| т буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите |
| ам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко зна |
| и!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во |
| ки градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> |
| зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви |
| ни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: кој |
| S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} |
| еданпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!.. |
| оје је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S |
| те му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух? |
| од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да |
| ауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} На |
| уче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да |
| еше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се |
| ед.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки до |
| не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, |
| о за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто |
| а те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, |
| , он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, |
| , па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате з |
| И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изнена |
| ер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака |
| лу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да с |
| уде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај пр |
| ом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да |
| а не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> |
| су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како м |
| ито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како п |
| ец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за бри |
| дети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, |
| ји су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајал |
| гњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме св |
| S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа с |
| о за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена |
| артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у јед |
| а слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да и |
| ањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико |
| у и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврн |
| ова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај л |
| во испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово |
| диша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које |
| се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе најви |
| кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачно |
| исано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу |
| о се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утв |
| е оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда |
| воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и с |
| брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која |
| и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе как |
| о је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, |
| о јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа |
| свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и |
| S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почи |
| илука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имен |
| Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</ |
| и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> |
| е све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте зем |
| свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало зал |
| горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?. |
| овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ћ |
| стим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је зап |
| <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се пол |
| е (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па т |
| , љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Нат |
| ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у б |
| је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта |
| рви!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и |
| , како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда |
| кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој |
| м, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу пос |
| њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не |
| ће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>. |
| и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не |
| нило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема д |
| ружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они |
| остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и |
| горичких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да до |
| ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} До |
| било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} А |
| а се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља |
| ије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који |
| у да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу |
| и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па |
| леда па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе |
| Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, ка |
| а ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n= |
| ивен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дел |
| и пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и об |
| зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га пог |
| усена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> |
| их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Г |
| р поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да нос |
| иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се |
| .</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, по |
| да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буква |
| ао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Прима |
| ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе |
| и затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа |
| у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се н |
| ступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто |
| S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи м |
| ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, |
| бито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је |
| овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ |
| дели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— |
| олу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не т |
| луј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и |
| лако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохвата |
| ога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{ |
| м и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је |
| пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици ни |
| ова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, |
| n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Миј |
| „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И пра |
| а ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село о |
| а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и о |
| а свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај м |
| лосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близ |
| лупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи постав |
| и делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху |
| ролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе доб |
| S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собо |
| оста, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајал |
| анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где |
| у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и |
| се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у |
| тигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим с |
| и.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, са |
| час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погл |
| наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и дру |
| летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људ |
| руге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је пре |
| животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља |
| том за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и |
| вој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда |
| дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, ш |
| аме с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и но |
| осушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу д |
| ара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране докс |
| а често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозид |
| И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види |
| преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа |
| селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као |
| еколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да им |
| да на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу ок |
| спод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, |
| се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече струга |
| отребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зида |
| они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много |
| ше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више тра |
| дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставив |
| грема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хте |
| који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бел |
| но, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња |
| а је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад |
| сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Та |
| е?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо |
| ионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, т |
| у саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за ти |
| вети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онд |
| тељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Р |
| А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога п |
| ају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће и |
| .{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гоми |
| ењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кме |
| head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S |
| ао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио н |
| е да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </ |
| орише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио ус |
| астаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пре |
| лата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћ |
| варили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пе |
| рство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан |
| а су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне варош |
| арод и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а посл |
| рао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој с |
| го дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно |
| Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да |
| ојим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по св |
| му.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све иш |
| поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из |
| ицу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би п |
| било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лиц |
| м него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, |
| и она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су кра |
| е, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи би |
| а су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе иж |
| зведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по ов |
| треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и н |
| а и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подру |
| уг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да напр |
| Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно |
| д само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова мес |
| лови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако |
| } Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 подели |
| о готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси ц |
| у у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} |
| е свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољ |
| ad> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди с |
| отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеа |
| развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца |
| све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} О |
| лови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!.. |
| ца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло |
| чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се |
| " xml:id="SRP19102_C1.1.2"> <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде |
| ште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту |
| м, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављ |
| воно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око вр |
| ло после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете |
| м и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Ра |
| рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се п |
| е да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако к |
| {S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на |
| вода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврш |
| а царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ |
| рљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где бех |
| е!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Под |
| коли, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне з |
| и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер |
| ом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му дон |
| рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро ус |
| пољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш |
| } Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! |
| све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад |
| ти јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: |
| деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а з |
| ви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А |
| е, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пут |
| то тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему тр |
| ао и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак јо |
| 61" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у ова |
| храњена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигра |
| како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да |
| ађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше св |
| је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредо |
| пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За |
| не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у рек |
| ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша |
| ве, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разгово |
| ме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласо |
| ласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Гос |
| Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела |
| брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да ула |
| Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> |
| > <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само |
| .{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{ |
| S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога |
| је боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати меден |
| мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поп |
| њу...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, п |
| ки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природ |
| кад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа д |
| и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <di |
| је је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по |
| нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су до |
| о је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бур |
| жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ре |
| ка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div typ |
| највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрем |
| неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} |
| „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између |
| амо понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништ |
| инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, |
| је ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао |
| а ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа поло |
| адио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једно |
| r" xml:id="SRP19102_C12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упита |
| решити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се ра |
| 12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| штву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi |
| 2_C15.5"> <head>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч! |
| казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и за |
| /p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, о |
| pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и до |
| А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштин |
| тело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што |
| неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јер |
| То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају мно |
| er" xml:id="SRP19102_C15.5"> <head>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико |
| селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у |
| , отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријате |
| ани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S |
| агоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и њего |
| о ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише заба |
| наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А |
| уванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао |
| тпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџб |
| ! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао ј |
| р се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ |
| чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кува |
| ље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и |
| избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најрев |
| .{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена |
| p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне б |
| по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети д |
| погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутур |
| низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да |
| рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, |
| авање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и попр |
| јгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако назд |
| пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па д |
| м краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део њег |
| , али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њ |
| и овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо у |
| а идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу ост |
| го“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Гр |
| даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и ку |
| мо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом св |
| животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питањ |
| а су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други з |
| де сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад каж |
| о, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по |
| дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте вели |
| почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе |
| колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} |
| унило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиш |
| усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шт |
| пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научил |
| И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у ци |
| о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином с |
| и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини не |
| сте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара мле |
| ан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на к |
| гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време |
| рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па |
| о да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</h |
| ена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, |
| ка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово |
| свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбољ |
| ако се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} О |
| зишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком |
| за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато |
| слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и ха |
| ала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једно |
| b n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и |
| ле дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сам |
| , Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнаст |
| чити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} |
| дња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пч |
| роде, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се па |
| i>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се пос |
| ање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књи |
| ашина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Рад |
| радини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> |
| сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопава |
| једнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заје |
| олили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, |
| труке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је до |
| тио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, |
| више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младић |
| ата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина. |
| е семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у |
| ђе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је За |
| тину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани п |
| о овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћ |
| оли Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине |
| мештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала |
| што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Ч |
| дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од |
| ља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А |
| шити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад |
| ије зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипа |
| нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине об |
| аје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, |
| Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет |
| одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и |
| азе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и км |
| временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бит |
| ао обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе |
| на и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и неб |
| ем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му |
| они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S |
| окривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од |
| школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепи |
| поља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу к |
| а се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да |
| нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter |
| свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је к |
| њу не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с |
| вадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гуслар |
| о песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико |
| е заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топ |
| едеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан |
| кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погл |
| се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Рад |
| рилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, кој |
| а у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе |
| усти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само р |
| колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га по |
| “ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Ср |
| више и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле пос |
| му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У |
| , и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви |
| чињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} О |
| ом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде нек |
| намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вид |
| о беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Да |
| један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сав |
| не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p |
| спођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници |
| кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, |
| ш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само |
| {S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом |
| школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојиц |
| су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда |
| ка до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</ |
| гљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да |
| о другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико |
| <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово |
| шу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописц |
| ати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и |
| ли да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дан |
| шћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом |
| с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажем |
| ебе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смет |
| у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му свој |
| S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, бић |
| } Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и мног |
| у камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <p |
| ва бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све |
| естано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме |
| а трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И |
| се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, ш |
| обро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што |
| вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} |
| лу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да ост |
| "140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, д |
| ва, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад н |
| е на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, |
| i>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад |
| е, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не зади |
| душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај ра |
| ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и мо |
| а <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих |
| ругоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чи |
| тије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанин |
| их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађу |
| оле, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који о |
| концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је |
| хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили зем |
| сте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па че |
| ој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, |
| имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па |
| узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрест |
| и сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се |
| , једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече |
| школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало |
| о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли бело |
| о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили |
| о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво |
| ије уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и вел |
| јци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће |
| е, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колик |
| шне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и по |
| од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} |
| .{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. |
| је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, |
| екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одго |
| колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узм |
| само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела |
| ави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и д |
| млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђа |
| споде помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе п |
| споде помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе п |
| споде помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благ |
| на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе п |
| де помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе п |
| де помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Г |
| данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе п |
| де помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе п |
| де помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се мол |
| тпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја |
| агорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече |
| о причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу ку |
| и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се м |
| те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загор |
| не палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци тв |
| } Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај |
| негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче |
| ам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песм |
| ћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} |
| тане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} |
| што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је |
| а то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „ |
| би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и |
| пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђин |
| иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да |
| ало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се |
| да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, св |
| /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и с |
| човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само чо |
| ала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у шк |
| деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се |
| се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушн |
| ина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> < |
| и јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и |
| „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај зд |
| много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види св |
| ти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту н |
| ојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; |
| епасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је пре |
| адују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, к |
| ану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књи |
| га, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није мно |
| ледње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и све |
| а онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе |
| леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, |
| ено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао шко |
| он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n |
| } Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље нек |
| су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ |
| код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, ал |
| кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку |
| а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочит |
| у и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и п |
| терује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем |
| S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатн |
| ели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} |
| је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем чи |
| {S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме ј |
| и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм |
| умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било |
| вест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и г |
| у и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi> |
| имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих с |
| аву своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, |
| рским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био су |
| а му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Ради |
| лепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав с |
| јала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, |
| е мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они прис |
| где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави |
| лу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин на |
| с.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше |
| мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, |
| ога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или им |
| и у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 |
| него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за |
| загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сут |
| ви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и ре |
| рекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p |
| у и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују |
| данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређ |
| ају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!. |
| ла, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазит |
| диша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти ч |
| а ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и |
| е лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} |
| .{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био с |
| еле године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам д |
| Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и п |
| пет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужи |
| еците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо |
| од и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастет |
| дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здр |
| црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у За |
| ад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или |
| се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зат |
| треба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово ид |
| бнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу |
| е иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се заблен |
| они Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињ |
| би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и з |
| мињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реци |
| мао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посма |
| раво; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и споро |
| српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се у |
| о, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешн |
| одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP1 |
| угом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и сн |
| а како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год мо |
| сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе по |
| ма с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Да |
| да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика |
| олском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p |
| м ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{ |
| ици из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S |
| кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан доб |
| сеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети |
| Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} |
| еном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били ге |
| ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S |
| овек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</ |
| елу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на на |
| рост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом ст |
| ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да |
| , зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта |
| ли од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво мо |
| с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И |
| ши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку сва |
| де, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: |
| Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлу |
| клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за некол |
| ило кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је он |
| су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и да |
| мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповес |
| не изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо |
| сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно |
| љивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде стро |
| на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или |
| 9102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да |
| ош више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо увер |
| даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана |
| да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још |
| девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њ |
| који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пуко |
| лавније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или запов |
| еду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се пос |
| , а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише |
| ледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у с |
| ћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Ради |
| но сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети как |
| за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио |
| , да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и |
| ђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца |
| де у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, |
| екосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> |
| вар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се дец |
| секли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја зд |
| ли.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне заме |
| безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, кој |
| колу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и |
| о кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, а |
| једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; |
| И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А бо |
| и.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, |
| е помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко |
| и ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо |
| да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш св |
| {S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисур |
| орен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а борић |
| и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода |
| е у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После |
| затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>1 |
| и задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div |
| аст над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам |
| даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и од |
| ика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора |
| дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоре |
| ове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да |
| е, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу с |
| зред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време |
| са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе |
| а спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и |
| а?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали |
| не, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су о |
| сали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> |
| вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече н |
| S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а |
| чанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитно |
| имус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и к |
| човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у прво |
| евка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а л |
| ..{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он про |
| мора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре |
| у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дет |
| ма!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не ост |
| Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како г |
| ици.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, ш |
| ој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којим |
| ви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, к |
| сли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не вод |
| дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми д |
| одитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога узда |
| сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна з |
| ила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље |
| ника настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад |
| ад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту |
| Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче. |
| да певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву |
| е.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала |
| ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар се |
| шли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на |
| м је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би б |
| !</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Ја |
| ка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да |
| азованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој на |
| положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у |
| то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај |
| чини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак |
| де дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} |
| овану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино |
| које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија |
| и срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> < |
| за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Се |
| у величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за |
| ност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помиња |
| свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, нег |
| м оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети |
| акав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{ |
| м науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би |
| е наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писм |
| си један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n= |
| пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, |
| е толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на |
| није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној ч |
| ви напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне бр |
| Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше |
| јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, |
| ужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише. |
| хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Ра |
| са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И ниј |
| S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па |
| а да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набави |
| а и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривањ |
| јстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к с |
| На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се |
| и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа ду |
| о људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, |
| ђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави с |
| а гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“ |
| свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они п |
| } Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У |
| ањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му |
| а и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код |
| Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у |
| ас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекн |
| ли родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што |
| на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се |
| S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над |
| делу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или к |
| од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учите |
| Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу |
| стојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем |
| кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; < |
| > сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочита |
| {S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>? |
| љувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, |
| чка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиш |
| е стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто п |
| лу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на располож |
| ј, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша |
| иља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она |
| адиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је |
| ам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А бр |
| и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> < |
| , и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ла |
| ено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и д |
| а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио ста |
| е они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми |
| селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и |
| а, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња |
| чких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црк |
| друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и |
| атњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и м |
| у дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре |
| глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, к |
| шима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одм |
| ала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихо |
| ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А |
| d> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучен |
| о да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi> |
| онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што |
| пу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћ |
| тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џа |
| мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зов |
| беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: о |
| се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, |
| од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се |
| народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Мила |
| а има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га љ |
| адбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави |
| смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али б |
| брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћи |
| ој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и |
| ти“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: |
| ком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у |
| Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како |
| је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком |
| с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, п |
| суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а |
| у.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретк |
| ажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, |
| највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судниц |
| ну и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне |
| илазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бо |
| и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога |
| или: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скром |
| њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра нар |
| о за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађи |
| јстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, |
| вима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није н |
| ви укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска ј |
| еца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго. |
| е је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири н |
| школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако |
| е пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке |
| една поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би |
| д су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се К |
| ршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Ра |
| адиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од оде |
| м па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, |
| склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није би |
| га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, |
| ју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао |
| } У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за |
| етна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарс |
| hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати |
| казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| о желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у |
| е проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <d |
| ише, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е |
| ead> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе из |
| ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ј |
| је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? |
| ло — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простод |
| , да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у заг |
| све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узра |
| } Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју |
| ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ к |
| рода свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он оја |
| лу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно шт |
| дравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је |
| у страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он м |
| ...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ва |
| Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколи |
| оја му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано |
| er" xml:id="SRP19102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутр |
| равља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи. |
| d="SRP19102_C3.4"> <head>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор |
| о, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивили |
| А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и пл |
| то сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да по |
| ченице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чисто |
| школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељо |
| њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; |
| оће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше ш |
| дном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај |
| д учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља |
| мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дак |
| ља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер |
| и сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо ј |
| се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам |
| дети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и б |
| ом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цр |
| ишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им ре |
| а их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша и |
| угога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — |
| <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко ом |
| вабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено |
| говарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају сво |
| ржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и |
| их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ |
| о по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат д |
| у своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и |
| ца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свад |
| вели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи |
| ма чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама |
| било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца |
| ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца ле |
| </p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она |
| подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте н |
| било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није |
| е.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Заг |
| pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а у |
| ошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те |
| ош и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању н |
| да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без шко |
| ете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилаз |
| гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угл |
| 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{ |
| рво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где |
| ашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду |
| дноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи д |
| ма.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попре |
| багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од |
| руга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} |
| д тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну |
| ећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да на |
| партана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S |
| ке а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврд |
| у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би |
| ета</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо |
| већује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> |
| је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима |
| у на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио ов |
| ге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, оде |
| рзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истр |
| данпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избит |
| годна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би |
| ј радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропуст |
| а, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен |
| друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не на |
| одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стриж |
| од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу |
| а попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одрж |
| е више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а |
| деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да дон |
| ко ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Х |
| а првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министар |
| лазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њ |
| pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли ста |
| да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али |
| против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих п |
| држали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу ва |
| о.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити г |
| , одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— |
| и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу гд |
| писао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, им |
| ко да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу з |
| творе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и п |
| сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи. |
| нуо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја |
| S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи |
| н после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био |
| Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад |
| свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова. |
| уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго |
| секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума |
| “.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па |
| ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила |
| ве лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, |
| ато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозори |
| дину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки по |
| о од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>С |
| ах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније к |
| и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео у |
| лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој г |
| имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање |
| <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он п |
| реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Че |
| , те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики |
| школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљн |
| по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећ |
| о су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лифер |
| сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи |
| е је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столи |
| и ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике |
| танице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и |
| им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих |
| S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар |
| е истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите к |
| ова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} |
| } Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S |
| те листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} С |
| Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно! |
| S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то стол |
| јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најп |
| е му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се |
| ва је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о др |
| о ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова |
| о истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла? |
| Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо |
| налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, д |
| Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње жив |
| ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање |
| до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, хо |
| а су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као |
| разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом |
| да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а |
| ивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по |
| е и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа |
| ну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да г |
| уће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу |
| и велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да |
| турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је к |
| је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, |
| горица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и на |
| кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну |
| те воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, ос |
| е: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се п |
| била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали |
| се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и ма |
| гу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> < |
| Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с дру |
| слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано! |
| а рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Гр |
| оред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често |
| ке школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре |
| н је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице |
| рити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за врем |
| продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} А |
| ли су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размил |
| е да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја к |
| сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те |
| во сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити |
| о с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсече |
| ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево |
| шту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде ви |
| ије за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и |
| А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с |
| — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у в |
| так буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с ра |
| е школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те |
| а, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе п |
| и сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А |
| i>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поре |
| Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко ре |
| у снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и ч |
| ао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац р |
| де?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет |
| ва у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груј |
| је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај нек |
| за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у шко |
| на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Им |
| шла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша и |
| носили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не |
| им великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ра |
| отово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне |
| } А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само љ |
| се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица |
| а се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози |
| који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ћ |
| емо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили роди |
| е деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу |
| ов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девоја |
| порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти |
| посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним |
| Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли ис |
| ј соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помаг |
| отиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су в |
| ла постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умол |
| ве за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за |
| тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да и |
| Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда |
| ф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничк |
| <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, п |
| се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено в |
| r" xml:id="SRP19102_C11.5"> <head>5.{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Ради |
| је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо да |
| ајвеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам оду |
| причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигл |
| ише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и кор |
| заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим |
| је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Јо |
| е узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село д |
| то се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, т |
| камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по лива |
| ред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Ра |
| .{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које с |
| и на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хла |
| таре и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не при |
| ма се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кр |
| ко, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дуга |
| ад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мо |
| остирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекрат |
| ло, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас н |
| где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му |
| распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радиши |
| а сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу |
| ио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им |
| S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поч |
| и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигле |
| на и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, тан |
| ч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари р |
| ва, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како |
| добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, р |
| што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао. |
| ао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио п |
| из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и |
| днога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</ |
| ад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше |
| зрачунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало |
| и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да напра |
| се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа п |
| аспоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је ве |
| и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по |
| носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беш |
| ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S |
| гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу |
| а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици |
| тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама |
| тпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у |
| ло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} От |
| } Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је с |
| л’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепш |
| свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгл |
| прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која |
| говори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торби |
| {S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школ |
| иша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је исп |
| војим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Ал |
| на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне |
| јпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и То |
| д је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дуб |
| ке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све гото |
| да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да п |
| у год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ј |
| још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити ко |
| нима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место |
| Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много |
| > <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближива |
| е оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ изве |
| му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељењ |
| а се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле годи |
| свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А |
| ану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење |
| руге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надг |
| ље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, |
| } Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиш |
| То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зград |
| е он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва ч |
| авније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку |
| тро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све |
| што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, |
| дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо н |
| ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се ник |
| ам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра м |
| >За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод |
| ницима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не |
| сти лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на |
| е, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко вр |
| узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо не |
| </p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и је |
| Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер |
| ви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи да |
| р, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао |
| едан ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика п |
| пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да |
| и.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме |
| та више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва има |
| {S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиш |
| иске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што у |
| И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} |
| Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми д |
| 340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта |
| {S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p |
| по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је |
| ра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповед |
| требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били |
| ече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се иску |
| руги престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева |
| су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у |
| ти Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и |
| мо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам ј |
| олико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учи |
| учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све |
| нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, ш |
| у, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац |
| т дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му |
| о то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, д |
| пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и н |
| у модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даск |
| S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да |
| сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ ов |
| римио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пре |
| једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> |
| задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу у |
| доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте |
| лавноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла жен |
| а и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} |
| у, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по је |
| он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста |
| кругле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Ми |
| јвише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиш |
| г Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак |
| и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки |
| Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, |
| олако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опе |
| !“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и прино |
| се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули |
| Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало пр |
| еда их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше |
| ња, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и су |
| сејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што ни |
| .{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста |
| ичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, |
| то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нис |
| 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко |
| о много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго |
| чувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљ |
| Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и |
| нда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у ш |
| то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испо |
| ађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које м |
| иб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су |
| в и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да |
| е а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе р |
| дели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највиш |
| рави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у н |
| и један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него |
| ек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} |
| а много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће ко |
| ао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298 |
| у дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{ |
| довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити |
| ка буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да р |
| ежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод |
| је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ |
| b n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша са |
| теља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађ |
| А ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C4.1" |
| /head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није оч |
| камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} |
| о.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све |
| асвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико |
| дари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, |
| о им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња ра |
| у друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лет |
| калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „То |
| <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за |
| сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Св |
| тати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа н |
| трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово |
| ојмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да |
| ласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, кој |
| научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску |
| мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а |
| младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, м |
| и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико д |
| .{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Рад |
| } Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други н |
| да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свак |
| и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна св |
| росвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Р |
| ли срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше |
| се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио ј |
| но.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где ј |
| пет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и |
| е правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а од |
| ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па зап |
| pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако да |
| сци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па д |
| и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то т |
| сто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као |
| , да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> д |
| а послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али |
| ји је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и з |
| сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину |
| /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радост |
| ика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је |
| а читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је |
| одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произве |
| ите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>П |
| одигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био в |
| агорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагор |
| бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мо |
| о тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето |
| .“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори |
| тке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</fo |
| ећина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> поч |
| ожа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} |
| ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Н |
| шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г |
| } А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле ст |
| ..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче. |
| ..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите |
| После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долаз |
| здарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом и |
| он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сва |
| ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „меден |
| ј чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, |
| а тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућива |
| им је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милован |
| сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве н |
| и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим |
| е да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте. |
| им десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са друг |
| а треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша |
| римимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песа |
| а нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро |
| е.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више |
| сторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Л |
| е калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простира |
| ајмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико |
| сле ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање |
| радити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S |
| штају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и око |
| ви!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да г |
| ове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што |
| ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам о |
| {S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Рад |
| ба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели |
| деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А |
| децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам д |
| сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и |
| <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да о |
| ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не п |
| де на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над |
| S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где ј |
| тиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет |
| касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{ |
| професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књи |
| е, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршиј |
| отовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по |
| како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А |
| то зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и о |
| а би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни т |
| Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она |
| после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш |
| и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А пос |
| ове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мал |
| иши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова |
| ше у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, |
| песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или влад |
| при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А |
| во.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе с |
| и се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили беб |
| е и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или |
| ту Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову |
| са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и ово |
| .{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се учени |
| ољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да н |
| та, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, |
| заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па з |
| оред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} |
| ољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово з |
| које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се п |
| тљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари |
| реме одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је |
| во треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А |
| код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево |
| које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е |
| о је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после |
| .{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S |
| је је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела ре |
| о то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да н |
| ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се и |
| и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пр |
| своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао |
| , каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет п |
| о велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетк |
| и се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигам |
| крижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете р |
| {S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се прим |
| су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној ма |
| у и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају |
| А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо зем |
| лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам паз |
| ре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се је |
| не најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на |
| и многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избреж |
| S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово на |
| оба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:< |
| јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то н |
| и и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је |
| : „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би м |
| народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и с |
| ји озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и зам |
| их чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња |
| ако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је |
| не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један друго |
| свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатељ |
| так хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их |
| , што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја сваком |
| о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва с |
| ојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покаж |
| пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да |
| а никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> < |
| доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се вод |
| да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} |
| им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не м |
| понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћин |
| ли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требат |
| е да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па пос |
| .{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимањ |
| ра или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тач |
| е код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у |
| може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, реч |
| диша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађ |
| то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа |
| емељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете ви |
| е боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово |
| никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније! |
| да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице |
| е детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: |
| рше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова |
| ојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће |
| е он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је |
| пак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у |
| а, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница жен |
| равду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији ба |
| стану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друшт |
| што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не |
| жњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледај |
| „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у ва |
| нимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине |
| ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> < |
| S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А |
| е њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чино |
| ато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, отку |
| уди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети |
| head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се |
| оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљ |
| , који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек |
| каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type= |
| личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Ст |
| е ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако х |
| ичани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне |
| одигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и п |
| учимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више |
| видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформатор |
| треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа |
| па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу |
| ку годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око |
| уви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу на |
| ој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго |
| олико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветит |
| ад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му |
| ога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио мн |
| уће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и т |
| сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам ра |
| боље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} |
| и, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је б |
| да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се |
| се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колев |
| рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи |
| да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не |
| школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кме |
| о бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може б |
| естите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претп |
| пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, д |
| им напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{ |
| а да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли шт |
| емо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је на |
| и пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те ј |
| , неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине |
| зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у р |
| n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим |
| напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је |
| и „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је |
| постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и |
| пуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и |
| ило од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да дор |
| {S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и ка |
| кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну |
| види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло |
| ма и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="c |
| који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, |
| елили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осмори |
| Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред карт |
| провизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и з |
| се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А г |
| ћа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изи |
| ама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишин |
| пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло |
| но леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао |
| <head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетано |
| ају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па чес |
| ру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div type="chap |
| м бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућ |
| 4"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id |
| да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и |
| и један предлог министарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку |
| > <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да ј |
| ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у |
| ило мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је |
| оме!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и |
| ила је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечер |
| идели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је |
| се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред |
| и, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у |
| давали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијал |
| лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином б |
| укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре |
| , а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донел |
| ша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече |
| ече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново |
| ислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорн |
| „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} О |
| предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да |
| о и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p |
| ност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирн |
| </p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и |
| слобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села |
| во троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено |
| о, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само |
| S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понуд |
| а си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у се |
| оретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша нас |
| {S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са з |
| замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пу |
| како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу |
| ду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач ј |
| ена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре гл |
| уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па реч |
| или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће |
| ного.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду |
| арица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је је |
| сет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — д |
| а били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Про |
| дмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, |
| ом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} |
| шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је бр |
| представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или ад |
| то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да |
| говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се ст |
| дужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даниц |
| ње: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки м |
| марљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S |
| сао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} |
| ења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ј |
| лести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не б |
| је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које |
| ај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао |
| овом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <h |
| шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подес |
| кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напред |
| еологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни ру |
| рема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по ку |
| чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су упра |
| постоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особи |
| било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} |
| кога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме |
| није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки |
| >Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као прив |
| „Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам б |
| „Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и н |
| ени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не |
| ме.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће посл |
| на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја и |
| њ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Мила |
| , да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и м |
| напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им н |
| против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви |
| још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било |
| е неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се |
| и, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е |
| од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и дево |
| д ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је наст |
| з њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и |
| ији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бир |
| Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{ |
| х је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда |
| оји се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цр |
| а народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и |
| е морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дван |
| р радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n |
| онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и |
| или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било |
| очетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да ц |
| али овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошниц |
| руштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници п |
| многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би мога |
| подин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, а |
| шили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели ко |
| пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер о |
| арству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпо |
| и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге р |
| ца, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а |
| диша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у к |
| љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} |
| гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече |
| о не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу |
| бор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли гот |
| својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је |
| сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба д |
| загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поре |
| ви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце нек |
| е из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школ |
| есени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попо |
| {S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила каме |
| тори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И о |
| „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља ј |
| ћом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пал |
| очето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S |
| га певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њ |
| ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type |
| прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање ки |
| равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више |
| не, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да на |
| то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, зах |
| па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, ус |
| учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</ |
| ли.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да |
| људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче |
| и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду |
| омагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад |
| може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао уче |
| душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехо |
| о мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, |
| бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао |
| а се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зат |
| иплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и појед |
| } И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Ал |
| сели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше |
| драви с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! реч |
| добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности |
| , и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после г |
| м да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије |
| још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тро |
| вори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како мог |
| д јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похи |
| га позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двад |
| чунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила |
| е да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ нек |
| хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Ра |
| р између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао п |
| руги радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била |
| ишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ај |
| бе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распор |
| у.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпе |
| него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву вр |
| у с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за њ |
| ме рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао. |
| ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне |
| , да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{ |
| имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица |
| говора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога |
| на; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола |
| што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" / |
| ели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</ |
| е један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, |
| чи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спре |
| омућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда. |
| свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одр |
| да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким |
| у у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него |
| ојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Живо |
| рироду, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним |
| е све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме |
| д свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је савет |
| Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке |
| диша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околи |
| ртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми |
| другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича |
| лана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Дан |
| е своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Р |
| и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита |
| <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посн |
| да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, ка |
| е.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду. |
| аучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по |
| после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „ |
| <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста |
| тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајми |
| /p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школ |
| реузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро д |
| ази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{ |
| у, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изг |
| чио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; |
| и...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу. |
| начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} |
| нова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије |
| тију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одај |
| , да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би са |
| министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала |
| Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о за |
| е гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, |
| каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некад |
| ишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загорича |
| молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/ |
| олимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слеп |
| и ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад и |
| .{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате д |
| нистре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, д |
| ословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{ |
| о ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужно |
| в. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи. |
| диши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да од |
| ме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није зн |
| ска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са |
| аг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколик |
| нуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ го |
| заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био нај |
| о Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео |
| емештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља |
| нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљк |
| , те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из |
| д идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред ка |
| 102_P2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapt |
| те зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Данич |
| и стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb |
| м свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они |
| гледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школ |
| озденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој |
| читељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада |
| мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за |
| на школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао р |
| животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њих |
| а отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље |
| људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао |
| д њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра |
| људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не уз |
| ачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто |
| арава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег |
| имандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и |
| Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо не |
| е опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви |
| т свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима |
| на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на |
| трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођено |
| ећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од живо |
| је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећањ |
| ма се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и |
| амо рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S |
| каше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуц |
| ој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласн |
| оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о то |
| ајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле |
| олазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу ле |
| и настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу м |
| таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о попр |
| о.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде о |
| есту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хиги |
| га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда |
| не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу п |
| бно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, |
| ога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети д |
| ријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{ |
| сташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју за |
| а дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} |
| н него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и јед |
| у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученич |
| ољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози |
| за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Р |
| пава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на |
| ном.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповно |
| бе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху мо |
| знутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теб |
| земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општ |
| свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у том |
| с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, и |
| и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како с |
| раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче |
| сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затеч |
| варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газ |
| <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужиш |
| пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку |
| е сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Ра |
| а... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али... |
| Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалај |
| е боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из |
| без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ва |
| ку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу |
| лаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, он |
| ете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у |
| а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Ради |
| тарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, З |
| , привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само ра |
| ост и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то |
| вијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>по |
| е школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како нај |
| ам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом |
| ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне |
| предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; ал |
| свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" |
| иви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а |
| свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако |
| а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’ |
| кстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Ал |
| pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе. |
| ћа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и комп |
| гађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учите |
| Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Мил |
| :id="SRP19102_C1.4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђен |
| е, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канце |
| текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била при |
| је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су |
| уством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од б |
| уством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наок |
| и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премешт |
| ма свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не |
| } Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих тр |
| људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету ј |
| д и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправ |
| воју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А |
| жемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина |
| ати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио |
| го говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особ |
| у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и ра |
| с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што ду |
| сту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} |
| им је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, |
| тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} |
| и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последник |
| вању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и ста |
| е допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, |
| ијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру. |
| шу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изне |
| {S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n=" |
| врдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се от |
| змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечј |
| де цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија |
| b n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет по |
| ле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И довр |
| за од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрел |
| ским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе |
| калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одмор |
| напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизиј |
| е даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтов |
| ати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва |
| већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача н |
| као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити |
| „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она |
| Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти |
| ар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо |
| да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро ра |
| ; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Р |
| .{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја |
| родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опе |
| а школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао |
| реме проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! |
| до, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе |
| ца поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одго |
| ги пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S |
| није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили |
| како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалос |
| се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица пос |
| удућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и |
| ст свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост |
| драв си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Ради |
| .{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицин |
| да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} |
| хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше |
| а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад |
| старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и |
| руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуж |
| побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је ко |
| тао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах |
| школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа |
| де кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је в |
| то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих с |
| у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у |
| Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин прими |
| ече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: |
| е вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими |
| ко она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да исп |
| вио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и с |
| евке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје |
| ких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Заг |
| <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господин |
| о све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је ова |
| крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе |
| че: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше ј |
| шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и |
| ро и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али з |
| хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су |
| е му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p |
| {S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће дол |
| пога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су с |
| зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зат |
| претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остав |
| ј?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, бил |
| у.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вр |
| права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју |
| ; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и |
| идео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше |
| талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, |
| тема, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, |
| S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} |
| углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно р |
| овима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, |
| што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћ |
| агорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате |
| ридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веом |
| н.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и |
| о спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну ј |
| свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да и |
| тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је |
| тересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне |
| ре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и им |
| т понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари |
| а Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и в |
| ти и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надглед |
| чекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци |
| њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И |
| вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} |
| два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај |
| олу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима да |
| и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb |
| ; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се |
| сађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То |
| иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар |
| љењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и о |
| ох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај |
| ани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован пос |
| ао друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето |
| јјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге. |
| итељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх |
| тао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар ј |
| .{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде |
| ду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и т |
| скама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и т |
| оћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица |
| ечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али |
| А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и |
| је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе |
| ј кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, |
| нство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и пот |
| носила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, |
| иров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под т |
| ла камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је би |
| ml:id="SRP19102_C3.5"> <head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само |
| лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци б |
| овољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их зад |
| још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се с |
| е тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p |
| а за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће од |
| иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капе |
| ота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази |
| и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесе |
| о и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већ |
| и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, гд |
| ом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“ |
| А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тим |
| , а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа д |
| еђашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуци |
| питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није |
| и, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну |
| Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је ув |
| не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: |
| је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} |
| нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем |
| er" xml:id="SRP19102_C3.4"> <head>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше |
| вета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зград |
| и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физ |
| о <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div |
| нда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је |
| да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што ви |
| p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним |
| више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p |
| жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати он |
| ило ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десети |
| ..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказуј |
| је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, |
| рива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под на |
| добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само |
| Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктив |
| питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да рад |
| оветка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша г |
| ветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежим |
| у не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
| ш и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, нег |
| /hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је |
| Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стран |
| же и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога |
| ољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то н |
| ини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да оку |
| око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом б |
| чних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за су |
| ка.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке жив |
| у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што ј |
| ела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљ |
| е чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривре |
| учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је |
| , што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта ј |
| рха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија к |
| диша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиш |
| на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судо |
| задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се |
| } И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њом |
| у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и н |
| ="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у |
| ичена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго н |
| остију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде б |
| и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и дана |
| и за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где ч |
| ћа Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>. |
| их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се граб |
| а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљив |
| збијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра М |
| едно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и зе |
| у захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А |
| имер за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига. |
| {S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па |
| ају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови реко |
| капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно |
| ама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} В |
| целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете дец |
| екида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је |
| е Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједа |
| колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оста |
| .{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Остав |
| у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су ч |
| ле казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то |
| е пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ |
| се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{ |
| мо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју |
| могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, ил |
| мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{ |
| е само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мрж |
| , машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је дол |
| опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвеће |
| новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава |
| тељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео |
| га.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђ |
| па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишља |
| арао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, про |
| „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово |
| и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пре |
| крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у ј |
| И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године н |
| /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>За |
| мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је он |
| ти, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о св |
| у много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли |
| и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, к |
| али, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена с |
| видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радиш |
| другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том прили |
| да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устај |
| градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове |
| о.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш гос |
| Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе |
| и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како |
| м сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <p |
| па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби |
| (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до |
| данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје |
| ена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како |
| атности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а |
| ком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад н |
| ђеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капета |
| у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет оп |
| и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Ра |
| а удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом з |
| лио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за |
| да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте у |
| поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише п |
| ији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} |
| е да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим броје |
| доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају ле |
| и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је |
| озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редо |
| .{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте |
| тирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију. |
| обро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек |
| S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана |
| дине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је с |
| ђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда в |
| е знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, ј |
| ца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред |
| били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из ка |
| онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема |
| удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Науч |
| , насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Г |
| арији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи л |
| , да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се |
| оде много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће |
| отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да |
| за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три ч |
| плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли прост |
| таше, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} |
| аћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Б |
| семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што |
| ијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господин |
| ким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} |
| риђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула |
| беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици мој |
| >Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је |
| адиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само |
| е опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задово |
| њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он ч |
| извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И |
| од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све ра |
| а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек на |
| о, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова пе |
| ми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема к |
| нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле к |
| лели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојни |
| еца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље. |
| где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречар |
| својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово це |
| за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И С |
| јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} |
| о своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он о |
| а направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и |
| <head>7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победи |
| о је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по к |
| младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и |
| асте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да и |
| т у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и |
| тари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много |
| и преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније д |
| окле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса |
| су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили |
| ежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело ј |
| ке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму |
| алдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поје |
| ругима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва |
| ј Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није би |
| се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И То |
| слили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу |
| на, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се поч |
| ако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Он |
| ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из |
| ање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и град |
| .{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, |
| имају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и |
| е то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају осо |
| носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше с |
| и на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајда |
| 14" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} |
| <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} |
| игао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мрамор |
| ли са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених |
| се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не са |
| спођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и |
| бу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењиват |
| продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и д |
| есетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимал |
| е пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у кот |
| свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до про |
| било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, д |
| и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и н |
| премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, з |
| менила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{ |
| уши његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није о |
| вако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се |
| /p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше |
| воришта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је |
| воме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је ист |
| ће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака |
| земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоћ |
| за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола |
| е муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пуш |
| јбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе ш |
| ве с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, маш |
| ако се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио |
| да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово |
| коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме се |
| мен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а п |
| , као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили бољ |
| и и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да з |
| и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак год |
| Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, |
| и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она |
| а у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина |
| тио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могне |
| о окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нов |
| чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{ |
| </head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од посло |
| без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно |
| p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне учен |
| програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обн |
| еседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били сре |
| , опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући |
| > <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је смат |
| ам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и ре |
| xml:id="SRP19102_C10.11"> <head>11.{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, д |
| er" xml:id="SRP19102_C8.1"> <head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта |
| er" xml:id="SRP19102_C9.1"> <head>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радиш |
| r" xml:id="SRP19102_C11.2"> <head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зим |
| r" xml:id="SRP19102_C10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је |
| било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотре |
| мози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћ |
| воту и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па |
| ђење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „и |
| што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више |
| о довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Ма |
| код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају с |
| амоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе |
| кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо |
| је, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било л |
| после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у с |
| ричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „с |
| без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напр |
| у да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а |
| ији његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не с |
| никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{ |
| оћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па с |
| арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван шко |
| јпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S |
| ћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и |
| ажи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја |
| за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде уч |
| алеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и д |
| Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири ра |
| <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{ |
| чије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> п |
| , што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а љу |
| диша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли |
| све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chap |
| Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учи |
| страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} |
| т котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!. |
| /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и |
| , под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само је |
| ед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој п |
| одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског ра |
| о немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да |
| четак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све |
| е зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са |
| ицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значе |
| при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здр |
| кад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода |
| претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога в |
| учити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учит |
| е овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата |
| је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпрости |
| аље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и |
| бе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца |
| ваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да п |
| и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да |
| је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахну |
| у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато треб |
| и, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужи |
| да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке рече |
| животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, |
| то до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао б |
| ећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад д |
| ћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају са |
| } Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине |
| често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и на |
| твари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с велик |
| или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре |
| оји су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, |
| S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе |
| етку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овом |
| > <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих са |
| ињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити до |
| ање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве |
| дали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један т |
| Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div |
| му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победила |
| велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је |
| рошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, |
| о хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече |
| вији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; |
| е, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади б |
| и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а км |
| да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има до |
| ише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина |
| па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а |
| је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на |
| празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се |
| ди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама |
| и већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је прот |
| б а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоц |
| ви га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и |
| n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} |
| о, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике о |
| ви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што |
| и разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „скл |
| могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Баца |
| беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у он |
| ер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се под |
| иљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе |
| е потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење |
| ви то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: |
| ом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крај |
| че: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ |
| Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не по |
| еше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасви |
| задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и с |
| {S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што |
| напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научи |
| радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p |
| ма, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утвр |
| ени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио |
| тања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и н |
| се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што ј |
| диша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Су |
| а друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Ради |
| тракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар |
| до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с оби |
| а, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не |
| и почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи з |
| о и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите |
| 390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и з |
| том у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па |
| и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде |
| зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, |
| да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да |
| а: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одг |
| нога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово мног |
| {S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако |
| рости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекос |
| ала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} |
| ест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, |
| не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата бри |
| ему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела |
| о да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и учени |
| лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним |
| ад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће |
| омози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим |
| ило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га пок |
| и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда |
| му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али боло |
| <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то смат |
| е.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље. |
| речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} |
| е се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, |
| так онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако |
| добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је |
| ме, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посл |
| аблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали |
| о, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} С |
| аља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледа |
| одужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један |
| е лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слов |
| тампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и попр |
| /p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ће |
| ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је |
| <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напре |
| се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} |
| Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ов |
| м, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, о |
| ра, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они |
| а отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у поч |
| вору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је ц |
| а.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружн |
| на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише |
| лота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Де |
| ана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{ |
| у.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио |
| је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да иско |
| један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на после |
| за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако п |
| а:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се прет |
| о у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало |
| остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко |
| Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, |
| школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала |
| је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било ис |
| и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова син |
| дморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће |
| вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена шко |
| А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило |
| да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа |
| а сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једн |
| окућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у З |
| други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на пос |
| село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се |
| а да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: |
| и: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо |
| ољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од т |
| и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је та |
| су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су |
| почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла н |
| адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет на |
| у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и п |
| као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и гр |
| шава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и |
| е Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу |
| ростодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и разви |
| вако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али к |
| екао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи па |
| д некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А |
| о школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим краје |
| кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога |
| Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попре |
| ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш доб |
| дине отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити |
| да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Ра |
| борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву па |
| мање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од циг |
| ма је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и но |
| но, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да |
| а да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у ста |
| ла како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихва |
| нке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једн |
| се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прих |
| азу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је |
| тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер |
| у.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били |
| дничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је о |
| Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је ср |
| и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни |
| атски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужи |
| Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле |
| у грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зида |
| сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило |
| р је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у |
| рабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под ниј |
| ом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S |
| ишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то |
| се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињ |
| пре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, |
| > <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господ |
| 5"> <head>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун је |
| и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то |
| стру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продуже |
| стру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, |
| просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да |
| Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доно |
| ЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на |
| ржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао до |
| као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се мног |
| Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И |
| ад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни прот |
| а што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више |
| ајмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само но |
| ну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околи |
| ица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољоп |
| има бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Угле |
| рство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само шт |
| њавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} |
| И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и |
| посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе |
| против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посла |
| је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи |
| излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са за |
| ас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против |
| путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> он |
| и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господ |
| а у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће нај |
| аре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега по |
| ји живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напред |
| ог учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лице |
| а памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и |
| pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читат |
| се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има мно |
| ме, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се |
| рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учи |
| бро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у ж |
| у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе љ |
| говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У о |
| молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> |
| ити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, р |
| о, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се м |
| руга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо |
| арод и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у |
| крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико сва |
| “, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, за |
| е видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније |
| ежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду ози |
| мор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село |
| ој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у том |
| а блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу д |
| томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; |
| и правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенц |
| асмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може б |
| дне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова |
| га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша пр |
| ће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он |
| и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишен |
| зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оста |
| имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им кор |
| ставили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „ |
| грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ств |
| ултурно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у |
| о све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто |
| путицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пр |
| мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати из |
| одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход |
| е у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није |
| Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски н |
| S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари |
| е дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с по |
| о киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времен |
| ћи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку |
| у за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном име |
| те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и |
| је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо н |
| важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и а |
| е био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи |
| ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља п |
| покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов н |
| е у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко |
| ко, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе |
| едан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна р |
| рце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду |
| чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} |
| о умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и |
| {S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у ов |
| еце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онд |
| и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и п |
| е.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ |
| ез икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које |
| а је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с |
| не друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишл |
| д деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и се |
| се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с поједи |
| родно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му зах |
| /p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо |
| уштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не м |
| ке за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је леп |
| би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, |
| вор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевног |
| е увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и то |
| која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме |
| и ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања оно |
| ни не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни д |
| да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све |
| деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали |
| , да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео с |
| ње умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а бе |
| н, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршав |
| алио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој |
| пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За |
| неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво |
| ирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле |
| ину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново вид |
| имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у с |
| ош спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у ва |
| е затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се ро |
| а су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов |
| ири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио ч |
| елешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко |
| , пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученик |
| она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете |
| .{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите |
| е не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да т |
| и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за шк |
| иште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво ј |
| направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, |
| и и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стој |
| осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам каж |
| безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одрж |
| не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у ш |
| и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет |
| ећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ов |
| ким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко |
| ако је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако |
| ик је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово |
| : „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да г |
| решно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И н |
| а мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две с |
| ећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га ј |
| у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја |
| н даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, |
| колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша на |
| највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то |
| оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, т |
| кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и |
| ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да |
| ко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не |
| ите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; не |
| ересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигл |
| о неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право |
| рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогоди |
| ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вућ |
| и су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу |
| лу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благосл |
| но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право |
| а ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи |
| да их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А ти |
| у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у |
| и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допал |
| кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме |
| ви грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па |
| буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је би |
| те и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је < |
| S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљ |
| ад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} |
| жду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је са |
| .{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу |
| о је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви да |
| ; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за већ |
| ца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштиј |
| како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мис |
| је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу |
| се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децо |
| су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитн |
| ивота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му |
| мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако |
| своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете ме |
| Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би |
| светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих лич |
| његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, |
| да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој н |
| гу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша |
| цу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и науч |
| и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на кој |
| да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По одел |
| е по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи |
| пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што |
| оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то |
| .{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и н |
| Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов |
| крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по ј |
| ве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најб |
| ионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак ј |
| вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то прича |
| је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих бил |
| већеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну с |
| е и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски |
| оричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не сам |
| је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И |
| а примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, ка |
| а, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах изр |
| и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови |
| Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{ |
| четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад овол |
| схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и ње |
| јку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око |
| су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун |
| ано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће |
| реч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на |
| ше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и |
| p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њени |
| је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три |
| испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов п |
| ће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена бил |
| и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и н |
| ом имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несоли |
| ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, |
| пала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ак |
| S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, |
| едеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу |
| о један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима п |
| и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним други |
| адиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се ра |
| јвећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало п |
| иле!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и |
| и у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша |
| Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад |
| алих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, |
| , ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће |
| деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S |
| носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не пок |
| нака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутра |
| докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече |
| ше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и пре |
| бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити |
| Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није |
| се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да ј |
| ко на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар ш |
| ј измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, н |
| лице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар |
| ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита |
| .{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је |
| јих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном |
| говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Так |
| ла и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где |
| ривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих з |
| р су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена |
| Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су |
| в умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршниј |
| } Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а |
| .{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању |
| {S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено |
| и геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да |
| де.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не са |
| ј и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, глед |
| овру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да с |
| без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још о |
| дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда б |
| закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овом |
| ли по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, к |
| ајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и |
| има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака |
| коле.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обич |
| о одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да |
| писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га проч |
| де изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Р |
| зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша св |
| земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука в |
| ужи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздрави |
| адиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па с |
| лази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисе |
| ат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш |
| а својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се |
| је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име |
| у.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Ка |
| рилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, |
| их.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у им |
| онесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да |
| S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду д |
| селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А ка |
| /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, |
| м тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су |
| ема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, |
| игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, |
| и знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је све |
| војих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштв |
| поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од чов |
| могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћет |
| замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими |
| се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао ј |
| е би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене |
| ле.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} |
| ка да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам |
| етили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да |
| агорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом |
| да је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ош |
| е копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу |
| после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не т |
| окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартиј |
| је нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу пра |
| рљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем т |
| ="SRP19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђ |
| је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, о |
| ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варош |
| " xml:id="SRP19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра да |
| више га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су з |
| "> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан д |
| ко.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с пог |
| roup" xml:id="SRP19102_P1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div type=" |
| љиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој С |
| а камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станим |
| или Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобође |
| а им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има с |
| звикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И о |
| "SRP19102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су до |
| лижа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга |
| е, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А |
| уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о |
| ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно |
| је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни п |
| лско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до шко |
| Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; о |
| er" xml:id="SRP19102_C3.5"> <head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, |
| радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Рад |
| пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја |
| ајнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио |
| ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, |
| преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу з |
| осле доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће! |
| 6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml:id=" |
| рвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и т |
| } Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта |
| дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу |
| овника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне с |
| родају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радов |
| уде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, |
| ату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу |
| ље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна |
| други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} О |
| опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јес |
| не, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И |
| и су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку |
| " xml:id="SRP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша зас |
| " xml:id="SRP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на је |
| er" xml:id="SRP19102_C6.3"> <head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је |
| " xml:id="SRP19102_C1.1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Рад |
| er" xml:id="SRP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је крат |
| er" xml:id="SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Неде |
| места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други два |
| оли...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене |
| Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} |
| а је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да виш |
| мишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узе |
| дак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и и |
| Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{ |
| позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпр |
| „Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша исти |
| ке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи коли |
| неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут |
| Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, к |
| е ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења н |
| } Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има мног |
| ришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се бо |
| ера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „му |
| дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши |
| тан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> |
| ојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега |
| овршину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и |
| огу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлук |
| своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окреч |
| тићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекос |
| ову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на |
| есет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} П |
| рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скор |
| од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе |
| за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша дан |
| ође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на |
| убе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је |
| S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско ок |
| е отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то ис |
| усте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зно |
| 162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где |
| игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас |
| ша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за ч |
| не безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S |
| о је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премеш |
| а ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћ |
| 4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигл |
| м.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Ше |
| ad>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у оним |
| ачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити к |
| онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући г |
| х је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не б |
| /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између прво |
| за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и д |
| а и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен |
| роде и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се |
| дан дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ ра |
| и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се о |
| ледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. |
| ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се |
| о ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту |
| други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, о |
| од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не је |
| пас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу |
| е са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: ка |
| зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошк |
| орити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и зд |
| готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто |
| и (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и т |
| (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, |
| , други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, |
| име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за шк |
| ци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни ј |
| велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не б |
| огађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и |
| Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" x |
| ви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби испр |
| ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, |
| и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Сп |
| ) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за ј |
| мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио как |
| у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Так |
| 102_P3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" |
| кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна |
| елу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радов |
| ма не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} |
| .{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну |
| зи „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и и |
| слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио |
| и у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је те |
| .{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни |
| цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: |
| агорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет |
| а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и отку |
| Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао и |
| као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} |
| о и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу |
| а.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале б |
| е на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јо |
| и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро п |
| другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — м |
| ато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се од |
| има је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друг |
| више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте ј |
| ј пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, |
| помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца веж |
| земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а кам |
| било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је |
| конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што |
| цај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је |
| разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у двори |
| тојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{ |
| ом реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде |
| у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет |
| лан <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће |
| у разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за бла |
| b n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад |
| Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би |
| о три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица |
| шао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобич |
| пели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљ |
| радина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову |
| ја иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јест |
| ога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом разв |
| много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, д |
| елесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је з |
| ји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама |
| них непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и с |
| иде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и |
| множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{ |
| колу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покупо |
| е види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па |
| је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу |
| школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог |
| ако је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад |
| последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниј |
| уге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика |
| рлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их |
| о.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зида |
| они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују пра |
| це!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова |
| гар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршиј |
| реше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре о |
| за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној |
| а се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: |
| SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> < |
| ше надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много |
| ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је |
| је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они |
| тковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда н |
| <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шт |
| очитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S |
| шу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: |
| д да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о |
| ачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за |
| Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био б |
| тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, |
| ке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је |
| ра па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p |
| дине покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да д |
| ма, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је |
| појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлак |
| ти.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; |
| им се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количин |
| } Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је |
| , и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код др |
| је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и ост |
| ша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набав |
| одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ов |
| којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школ |
| ло што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно |
| ад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда |
| ље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију. |
| да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја им |
| тпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само п |
| {S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} |
| велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим с |
| срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад |
| Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е |
| ли полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно |
| а отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе |
| } А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Р |
| , а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало |
| } Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а по |
| А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, д |
| је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три |
| у има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато н |
| ини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Чо |
| велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и |
| ло, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, |
| оста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ва |
| жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово да |
| оћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први |
| ине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога шт |
| савршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарат |
| у оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на љ |
| сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем |
| ше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме пру |
| да уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевић |
| ца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљен |
| ного и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> |
| две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, |
| улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да |
| или послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени ком |
| тала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда ста |
| е Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам |
| е им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у |
| , да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S |
| о?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако |
| мо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Су |
| } А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђ |
| } Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за мног |
| и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Е |
| {S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светоз |
| е и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{ |
| ици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали |
| иланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју ј |
| ђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да ј |
| ђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имат |
| пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је да |
| оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да п |
| зма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме |
| воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче зе |
| итак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да |
| облађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и |
| двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, о |
| Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје бого |
| год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијам |
| из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} |
| {S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је иша |
| томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> |
| ојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то ис |
| жје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, |
| аља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је д |
| иће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; |
| тељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> у |
| ако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође |
| , и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у не |
| кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом |
| ојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога |
| е плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води |
| је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, |
| у је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на в |
| није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда |
| иродно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их ј |
| ао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S |
| и двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гв |
| коле нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису |
| .{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да на |
| звијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S |
| , да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио |
| ње и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мањ |
| на било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је на |
| отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} С |
| се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пр |
| спослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и пре |
| о ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<titl |
| о.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са з |
| е им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, |
| одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанп |
| амо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате |
| иљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си |
| S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала појед |
| уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи |
| вим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су |
| невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао |
| ало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то ма |
| му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не |
| дговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад |
| .{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и ле |
| земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он |
| ој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао посло |
| о они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} |
| сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} |
| , изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Уск |
| тају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредуј |
| љ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људ |
| одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Ст |
| пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су |
| школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће |
| „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а ве |
| и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јес |
| подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари зарати |
| ано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пр |
| младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Ра |
| не и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ћ |
| о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Ма |
| спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана м |
| и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кућ |
| орици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним зем |
| застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор |
| да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чи |
| ар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њ |
| ове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од |
| лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до |
| таше све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, п |
| да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци |
| зумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? |
| вога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, а |
| > <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ |
| има после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изне |
| опривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиш |
| приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини |
| емљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће |
| од себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад |
| и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговара |
| је.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, |
| дине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Гр |
| ки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста |
| књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се ра |
| у дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Р |
| .{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађош |
| видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло |
| Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су гово |
| ругојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И коли |
| с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља |
| га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви |
| што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и так |
| нако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много |
| d>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с не |
| .{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато |
| јом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чуват |
| дницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је |
| нога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога |
| S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линиј |
| кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа |
| а прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га |
| ње, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ак |
| д свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове |
| ћених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених на |
| ико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледај |
| (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом |
| редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у св |
| извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Ко |
| есет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њ |
| картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађит |
| ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађ |
| кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у с |
| о је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је |
| болевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, |
| иле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, п |
| свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почко |
| чно му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога |
| : „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n= |
| преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша н |
| писао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су учени |
| овек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај х |
| љи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо дов |
| тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Ради |
| ени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године |
| е правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да д |
| купај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продуж |
| камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</ |
| пита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? за |
| најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Рад |
| а је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“... |
| уке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак |
| а срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, |
| слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнае |
| Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и |
| е!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како |
| .{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам |
| hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} |
| лова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стр |
| .{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Мо |
| ам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њем |
| номад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво |
| Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове с |
| е стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{ |
| пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с др |
| миње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли ко |
| ад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта ј |
| добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се град |
| је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у т |
| ти и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста |
| ’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, |
| д је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си |
| ци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанов |
| ез ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све |
| он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ј |
| ко се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим |
| једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и |
| ше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен б |
| а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} |
| да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} С |
| зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао пита |
| ге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} О |
| S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и к |
| еће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоћ |
| вар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша р |
| е запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и |
| а да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад |
| !..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуб |
| елео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у ок |
| е крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите т |
| е, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и пре |
| агнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема то |
| жња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двоји |
| а је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, ко |
| те; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што м |
| атана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је п |
| лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Ра |
| олико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти |
| ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако |
| њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; к |
| о брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, |
| ма вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и ов |
| благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном с |
| ко врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, |
| ри гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и о |
| тнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, |
| ога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине поро |
| днику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцелар |
| о коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу |
| стану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите бл |
| ње.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва |
| дница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса |
| доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и |
| лупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту в |
| а само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар кор |
| и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише |
| и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима |
| е, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а |
| е само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку п |
| е и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том из |
| садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јаб |
| ст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а н |
| дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана пос |
| љице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Ра |
| у на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд м |
| а и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} |
| и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — |
| књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, к |
| леко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је уш |
| {S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шт |
| прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите |
| има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избри |
| а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчић |
| а сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била |
| адиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и |
| и бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов |
| че кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као |
| ху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не пр |
| огрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само јо |
| За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато |
| S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пре |
| ико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли |
| јима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, |
| требу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће |
| змилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са жи |
| аре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} |
| м, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и меш |
| Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини |
| ти и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само |
| вај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме кре |
| то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које |
| лупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У и |
| д не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били |
| школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полак |
| адишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" |
| м је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме пот |
| S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука оград |
| тогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не в |
| оро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, |
| галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице |
| или мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша н |
| ли прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле |
| да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак ч |
| диша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседа |
| ач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила |
| ави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обеле |
| водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>вас |
| их рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и к |
| чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, |
| скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли |
| ре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ |
| а, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад |
| бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Рад |
| тру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долази |
| , дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се |
| рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече м |
| и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, |
| одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најак |
| ротерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра |
| ово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали |
| близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удови |
| година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двад |
| о им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је ре |
| ли <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умел |
| „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно пох |
| оврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих ж |
| а ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и р |
| а су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, |
| адио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{ |
| писе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је чи |
| калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпун |
| о, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, ко |
| је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору с |
| но, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили |
| о, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то |
| алуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и д |
| друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најп |
| одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и |
| а рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је |
| пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} |
| ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало |
| ију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на |
| Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="2 |
| ше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И с |
| рофесорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за |
| и и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају |
| неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дот |
| д ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и |
| е та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас о |
| но узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достој |
| е, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем |
| коли и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здрав |
| е, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вешти |
| ебе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p> |
| .{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S |
| испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с л |
| ош доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безраз |
| књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Заго |
| та је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и на |
| демо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла? |
| етан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:< |
| е, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код |
| готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше |
| quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђ |
| да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође |
| 102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких радова прек |
| буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго о |
| Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше |
| од села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и |
| ј из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане |
| талих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на ње |
| тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла ни |
| ени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што ш |
| орник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори. |
| адити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> < |
| ионаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече |
| а донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из |
| ите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрм |
| доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак |
| то више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци |
| ање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њ |
| <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим ј |
| срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли под |
| а и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умн |
| асловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана сам |
| године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио |
| биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „ |
| упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а |
| и него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сео |
| то оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њим |
| на је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и |
| hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивал |
| у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је и |
| цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без |
| д механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, |
| гојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предме |
| "> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек од |
| . У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљ |
| ке.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевањ |
| магали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| } А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепот |
| врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задњ |
| адиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђа |
| ат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{ |
| посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су з |
| А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетил |
| неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „Н |
| во питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Фил |
| ко да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђави |
| {S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за п |
| песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква |
| оли.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код бра |
| ати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем ок |
| аветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико |
| у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини |
| собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби б |
| имњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} |
| а.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све б |
| а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвен |
| иналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb |
| а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, |
| рао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S |
| по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће т |
| ли тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, |
| смено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па т |
| ити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лак |
| е село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ |
| у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбо |
| ко и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који |
| ослове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у ист |
| њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика држав |
| нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разл |
| и је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} |
| те горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да суд |
| } То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном пи |
| њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Ј |
| ад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће |
| Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више б |
| Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве |
| ај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад н |
| је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сно |
| ти руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински |
| је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апс |
| је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место тур |
| оша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи де |
| е прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи дец |
| днице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у |
| ије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих дана |
| ику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озид |
| и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове.. |
| И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте |
| гла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?. |
| ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали |
| д погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S |
| огледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна |
| А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко з |
| ва код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као к |
| бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} |
| даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је год |
| рамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употреб |
| лицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправ |
| освете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми |
| неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Заг |
| великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић |
| Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер ј |
| } Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имен |
| у.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао |
| а чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају |
| ство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> |
| почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за тв |
| аница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је пра |
| онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачк |
| непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има |
| er" xml:id="SRP19102_C7.7"> <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за осл |
| рсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио к |
| одно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi> |
| нају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} |
| .{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али е |
| јући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Дани |
| умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово |
| говоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем |
| е нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Рад |
| ледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Д |
| г срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама |
| прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. |
| аигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бач |
| ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о но |
| војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу д |
| , и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирн |
| не навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао с |
| сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала |
| дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мис |
| животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је |
| е још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада цреп |
| камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист в |
| вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, д |
| , а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима се |
| му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада |
| че, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у |
| pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и |
| нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову мл |
| у школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се |
| се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље |
| прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено |
| ле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље |
| .{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, |
| S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма |
| са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у |
| истарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године |
| ац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бремено |
| би.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n=" |
| да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, ос |
| ке, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што ј |
| а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана да |
| ље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака |
| на и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим |
| едрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „М |
| у то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познаник |
| и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих гене |
| даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, |
| рици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци р |
| лу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практи |
| Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, ко |
| боље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Т |
| иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово |
| тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу за |
| /p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не по |
| , још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снего |
| } У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то б |
| ај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричк |
| е, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на |
| одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало |
| .{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, |
| не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Заг |
| а погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и с |
| у сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, |
| требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ни |
| е, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од |
| ени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена |
| њу.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко |
| рине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом |
| вде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога н |
| њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, |
| округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењ |
| доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} |
| :id="SRP19102_C6.7"> <head>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Рас |
| само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на проз |
| ате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућ |
| Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време |
| {S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!. |
| покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А |
| иљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позва |
| дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упре |
| регледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да п |
| а, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако и |
| њају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овом |
| ни мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, |
| Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивље |
| цом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у д |
| уји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на |
| еко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у |
| а и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитање |
| > <head>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доно |
| ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, д |
| а снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на с |
| су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било не |
| ежи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле с |
| Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да по |
| .{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој ме |
| сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло |
| могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти |
| или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веров |
| а с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга с |
| а метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и |
| е га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну за |
| д оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту |
| на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својо |
| одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то уч |
| тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се шт |
| завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јет |
| ко одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="group" |
| , Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у шко |
| то и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите букв |
| Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сва |
| > <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао |
| да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине. |
| ља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| , да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и |
| посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi |
| неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклон |
| да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{ |
| оришту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик |
| ша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече |
| колу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да |
| устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„ |
| ану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да |
| и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „н |
| и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Бож |
| кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде р |
| лужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, до |
| ужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже |
| че деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да |
| е, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире д |
| наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Кр |
| Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Бог |
| мози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" / |
| елика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, б |
| .{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер ј |
| ку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече |
| .{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво |
| екрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунц |
| це“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христо |
| ј, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговор |
| , господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући са |
| еченицу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је у |
| S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво |
| у се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају |
| {S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. |
| е и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро) |
| , па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} С |
| и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Са |
| {S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети С |
| х год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S |
| релазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се н |
| Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не н |
| вори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо др |
| мор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се о |
| е мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може |
| оге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, |
| и успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је |
| аност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојач |
| је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за не |
| вот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба |
| о и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био |
| воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источн |
| епет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо |
| Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да |
| тоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Со |
| оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу |
| и држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} |
| тране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зи |
| ви укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали м |
| више било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и вес |
| ла ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло |
| еуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мо |
| Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио |
| лаго највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја с |
| ађени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која |
| је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић |
| еспект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> |
| иши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров |
| заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака |
| а цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у |
| то љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у |
| и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки с |
| ива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и |
| во за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </d |
| у види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} |
| природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, д |
| ке и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који |
| ауком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у ва |
| и:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје во |
| ашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је |
| акој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све |
| од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири |
| утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да |
| Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свак |
| и поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су |
| на је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти п |
| ну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, |
| и владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и ја |
| 102_C1.4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они пос |
| тају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а |
| знати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су пр |
| аду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице ш |
| м цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша |
| у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S |
| а се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га |
| иша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао пр |
| коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, |
| ланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" /> <div typ |
| позиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ће |
| азмисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видет |
| , додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме |
| ање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема. |
| напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- |
| .{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да |
| али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!< |
| Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> |
| нат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу |
| министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{ |
| за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све |
| у посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у се |
| стављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предлож |
| ам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно п |
| капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло |
| xml:id="SRP19102_C12.4"> <head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или бо |
| а стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi |
| ружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за |
| Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњав |
| змеђу себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партиј |
| ју кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им к |
| загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се |
| ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричан |
| а него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село |
| м да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S |
| ужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера |
| го одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с нови |
| су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је п |
| арем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари |
| елу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка |
| и, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" / |
| r" xml:id="SRP19102_C10.1"> <head>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Рад |
| .</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, |
| и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} П |
| би највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одраст |
| да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету |
| посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда |
| иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у |
| p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за вр |
| л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, |
| како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зат |
| Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничи |
| чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку |
| {S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе н |
| шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је так |
| шком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после |
| S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да |
| свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село |
| ју се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручи |
| само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на те |
| ма.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а н |
| видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога м |
| ни и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{ |
| замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господи |
| S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело |
| Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растк |
| ужу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, |
| оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А т |
| и, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте ди |
| другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учин |
| Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честита |
| дно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега св |
| оће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намеш |
| ознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О |
| оналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинар |
| енат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> < |
| света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Дими |
| испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства |
| де примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је нау |
| чио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било |
| ало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и |
| } Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и |
| Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пе |
| ој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад с |
| ење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога н |
| доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи |
| много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, н |
| их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, гд |
| иша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку ње |
| цима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт |
| сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили не |
| то су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима каз |
| и је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је |
| рху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ г |
| да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и |
| или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи |
| гао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јес |
| илним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, |
| а у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и |
| памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу свом |
| и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима п |
| расле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у |
| договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо с |
| више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар кр |
| судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, |
| разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за |
| а им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што |
| } И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи |
| ргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су с |
| ће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{ |
| ази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S |
| .{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце |
| они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су в |
| да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, нака |
| пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пу |
| ћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и |
| {S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај |
| Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стиза |
| трова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој град |
| ице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним о |
| где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, ш |
| и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах пос |
| е овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло те |
| ролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премешта |
| за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се ви |
| з некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка |
| остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је позн |
| него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је |
| годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, |
| ао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берић |
| на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још је |
| пао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби де |
| еколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде |
| S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, |
| метању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису забора |
| , што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће |
| едну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, |
| жна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и ста |
| уке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га преско |
| тињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени |
| га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да |
| то га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас |
| , она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд |
| нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато |
| и рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло |
| n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да гр |
| на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији |
| ато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су пос |
| т јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и он |
| послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} К |
| оге животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће л |
| !“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи д |
| Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва и |
| ту, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и |
| ли при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали |
| да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се п |
| обија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а от |
| о мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем |
| зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престај |
| ла, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; |
| е почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог по |
| почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ак |
| а друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки |
| ла већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега |
| ју колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле у |
| Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до гру |
| ове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну |
| прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста |
| га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за |
| лазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко оно |
| Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем |
| једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свр |
| е мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да |
| коро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш |
| у његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је |
| рима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у проле |
| ви а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци |
| т само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p |
| какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле |
| које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашо |
| } А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} |
| о и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} |
| рица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, |
| њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога бу |
| рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет |
| во завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима н |
| ку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осироте |
| авају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само глед |
| то су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку ње |
| нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би |
| тнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће |
| ојицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или д |
| и.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто |
| којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто |
| и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко |
| правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, он |
| г и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све |
| не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на приме |
| жињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога |
| S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да |
| учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови д |
| S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ов |
| боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као |
| и разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> < |
| о и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећ |
| ти шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у |
| ерљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице ча |
| т да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је по |
| у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одго |
| И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта |
| ?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговор |
| ан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу |
| свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова |
| у сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв |
| ити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него |
| ве године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <h |
| ко „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ |
| т ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да пл |
| мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачн |
| е да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше изво |
| ах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила к |
| уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за теб |
| собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, д |
| у му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди |
| ма; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима |
| ђен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном |
| даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, п |
| еце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старо |
| но што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју |
| мала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а |
| понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако мо |
| ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска годи |
| ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзаним |
| се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казива |
| писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књ |
| лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уре |
| реће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је прими |
| то је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се |
| а посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим ред |
| вицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поре |
| {S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали. |
| ика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не мож |
| {S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад |
| него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{ |
| ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су п |
| титији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје д |
| овећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у |
| {S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар |
| !“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дот |
| сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакш |
| , да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су |
| се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и |
| ити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>По |
| села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је с |
| пању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је осно |
| } А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу кр |
| ко огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са свој |
| е ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p |
| !...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знамени |
| луга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани |
| ше чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при прохо |
| ду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљин |
| утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетање |
| у ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако с |
| и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми |
| исао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и по |
| а за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили |
| 2.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у |
| школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штеди |
| о је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се с |
| живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо |
| домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошк |
| зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутова |
| трљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу |
| остали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је |
| тем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} |
| одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у |
| вот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} |
| бав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанств |
| ека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, бел |
| ченицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиш |
| а.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Заг |
| , дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча |
| Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и |
| орачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ за |
| жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није |
| ан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њи |
| а.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница< |
| дело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p |
| о се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала |
| па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{ |
| реше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само д |
| врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и |
| зоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у на |
| ешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни |
| азумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крв |
| о што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као |
| зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се ве |
| епши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме нап |
| г и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако бу |
| о срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам |
| љивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да |
| милије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су г |
| њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше |
| ештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се п |
| ата и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi> |
| риближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске град |
| Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао оче |
| остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видет |
| просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али |
| е примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах за |
| ица и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви |
| <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да св |
| да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пиј |
| : „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио са |
| ></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је мог |
| 50" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зида |
| нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово |
| Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од ц |
| своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је |
| о ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку наград |
| са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колиц |
| љене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S |
| а српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је |
| господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по ово |
| о ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, |
| } Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да види |
| нас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да сед |
| е и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ |
| ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда руко |
| на мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Ра |
| са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ |
| да.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и д |
| е она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; |
| в рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам дава |
| е прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Мила |
| рован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио с |
| да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколи |
| ороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са з |
| е и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="cha |
| угога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису |
| е у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођ |
| а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице |
| није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад наста |
| тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето |
| ста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S |
| ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Ра |
| и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив |
| p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко по |
| сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или б |
| и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, |
| то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе и |
| Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком |
| е чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али к |
| сто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више |
| мет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опе |
| у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом свој |
| о ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу |
| озвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње и |
| је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољу |
| то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S |
| ворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије пос |
| рмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спу |
| едан другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то |
| естре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} Т |
| месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику |
| и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а н |
| ама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— |
| то се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да с |
| оји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „ |
| ’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што н |
| м и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више по |
| Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у об |
| марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је п |
| жио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ |
| него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А ка |
| репоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао дв |
| сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који |
| оворио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свак |
| али, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило и |
| едан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио |
| же на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инстр |
| но мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све |
| се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само |
| ле ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима о |
| ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата |
| {S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, шт |
| је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора |
| и....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноб |
| ип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо прир |
| товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздр |
| ед њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ иску |
| чну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти |
| њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И |
| шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Рад |
| п дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он ј |
| на је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време |
| гова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку. |
| о по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало |
| а ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато |
| сторицима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она |
| ресује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је б |
| црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или г |
| уги <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу ( |
| {S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и |
| равље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди |
| емљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о т |
| S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А |
| ке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме |
| .</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да |
| рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него |
| овом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>по |
| рално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири погл |
| Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима |
| да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као |
| часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати |
| } Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наи |
| , и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да |
| у једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је |
| мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и диви |
| своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бит |
| је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је н |
| ижње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили н |
| >За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n |
| </p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> |
| љено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 |
| зили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да и |
| о.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Ради |
| свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу. |
| е може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и ц |
| деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распу |
| и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Наст |
| итање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се де |
| испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с м |
| јте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије пр |
| , она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме |
| иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{ |
| да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S |
| свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одм |
| том земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и ж |
| не.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у велико |
| а на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају |
| 4" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, |
| ак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени |
| и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисуш |
| м се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају |
| {S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примај |
| бру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о |
| у проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам ба |
| а, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Д |
| кидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет |
| } Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умел |
| били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да |
| ађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и |
| ре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зи |
| ана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може пр |
| је и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу |
| ико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко |
| ознаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као |
| ече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај м |
| ов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ос |
| и, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се глас |
| ободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Т |
| да Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли |
| омину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да |
| у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељењ |
| школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV раз |
| и,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им |
| не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша |
| авању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно |
| а, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна |
| Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— |
| римамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примам |
| господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Ми |
| мо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> |
| ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загори |
| , није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да |
| несе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ис |
| о да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Т |
| ача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без о |
| да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде ко |
| и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетк |
| , питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су |
| а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Дан |
| а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{ |
| S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, ог |
| ="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не |
| а.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак ј |
| ен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, |
| егде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и так |
| наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба |
| <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Т |
| ћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и о |
| угле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за |
| на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини |
| нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном пре |
| езимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi |
| м је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кме |
| а у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</h |
| има и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушк |
| свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке |
| напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, |
| домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога |
| прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напр |
| је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове |
| е слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици за |
| и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, ка |
| онице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђак |
| уда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз в |
| му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од дру |
| за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на с |
| бро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали |
| понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А к |
| нистра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа |
| Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S |
| школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих |
| аде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико иско |
| посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече га |
| стињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} |
| омози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја гос |
| д радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за на |
| јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да |
| рави и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ће |
| а.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти п |
| низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механич |
| ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога узда |
| Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушај |
| „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности |
| у величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој |
| е, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било мно |
| нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу! |
| готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвен |
| аилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедим |
| зе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога в |
| е трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, |
| с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у г |
| родужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци |
| је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А к |
| (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разр |
| је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јес |
| вакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клу |
| “ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на |
| а и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и пит |
| редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нис |
| >“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постиде |
| кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској |
| е</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише |
| т хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, он |
| <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знат |
| ћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувит |
| јем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога |
| добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак |
| о можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и најве |
| и да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин мини |
| и школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови |
| прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека |
| е ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напр |
| трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико г |
| гранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свр |
| не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ мног |
| у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да |
| диша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакар |
| њу туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавр |
| мо <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавањ |
| и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити |
| све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на |
| н додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само шт |
| преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и |
| је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа зах |
| како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примити |
| их било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао приј |
| купи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као м |
| пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канце |
| кан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче |
| о хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да п |
| n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у шко |
| овете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој |
| иша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу |
| о овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с ис |
| ловима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, |
| , да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> |
| иша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле по |
| примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани |
| ца свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у I |
| имљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, |
| отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су |
| р опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После ово |
| ли Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води св |
| душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица |
| је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорб |
| завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била св |
| е помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио |
| ад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му им |
| ст и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је жи |
| едеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S |
| > у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша |
| .{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на |
| и принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше |
| /p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније |
| ивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и |
| шаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше |
| о и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песа |
| S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак ј |
| врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни |
| о га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођив |
| е Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што |
| писменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, |
| да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Осо |
| школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим |
| "> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xm |
| мири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све ост |
| у као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него |
| свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде |
| ашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Ми |
| не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он т |
| на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је |
| дњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{ |
| , јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стр |
| о што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него |
| овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да |
| метније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке |
| њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} |
| м</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гим |
| него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али ј |
| м од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Ј |
| er" xml:id="SRP19102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и |
| рао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и |
| рога Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет |
| је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле год |
| “ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо |
| вни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке с |
| агу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању |
| само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </d |
| неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност |
| роди.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} |
| ио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан ниј |
| игнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И |
| могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он |
| али све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за ж |
| а вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што |
| узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а |
| торија, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде |
| из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapt |
| риродне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска и |
| d="SRP19102_C5.6"> <head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи |
| да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као |
| трија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан нач |
| томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе прост |
| а није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи соци |
| их радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад |
| ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној З |
| ња и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај |
| оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да с |
| лу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здр |
| S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до с |
| и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природн |
| о сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> |
| је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влаг |
| </head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе м |
| ..{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из ово |
| .{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља врати |
| а свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речи |
| ећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља |
| су једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човеко |
| ао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модел |
| енији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску сна |
| законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су пој |
| е, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познај |
| ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако |
| е морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већ |
| трајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, |
| ња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато приро |
| .{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветињ |
| природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вамп |
| сао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изуч |
| ако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и уп |
| е и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоности |
| арађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човеча |
| а какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте |
| а би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним закон |
| вему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било |
| еднога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљ |
| оступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да |
| интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и ва |
| кова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне стр |
| је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако |
| опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито пр |
| о.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати. |
| пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову. |
| } Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Прем |
| ато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њ |
| вде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим пос |
| А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии |
| } Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте |
| и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и |
| обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала |
| е, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метн |
| ег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у |
| и и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у кој |
| ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Заг |
| орима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зи |
| ођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радо |
| рити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако |
| да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је по |
| какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по двориш |
| ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! |
| Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господ |
| сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, прис |
| ко их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, д |
| очела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео. |
| била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви |
| ни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштв |
| ити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се |
| олу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу на |
| се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу |
| то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тег |
| каже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић |
| ди, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Нај |
| а, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа |
| дицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже чи |
| чки развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или зн |
| наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, мо |
| ва стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ реч |
| ко начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> пресл |
| чио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, |
| е и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су с |
| ицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе п |
| заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан |
| рижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а мо |
| Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просве |
| ато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише ов |
| ош већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је |
| д туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно н |
| напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да |
| е вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> < |
| ово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина мини |
| деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да |
| у и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код с |
| се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши |
| , пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и |
| е Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А |
| изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад |
| устављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сирот |
| и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчи |
| за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да |
| о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колег |
| лама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочита |
| ам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат |
| да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ ( |
| е нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и к |
| ив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша |
| прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета |
| га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књ |
| доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царст |
| еца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топ |
| и срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи и |
| ског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила |
| оју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је н |
| рвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад л |
| свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; |
| о - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу |
| пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лак |
| распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> < |
| допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девој |
| зналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе ос |
| неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза сел |
| сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је д |
| би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певал |
| то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању нео |
| а сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало цар |
| де нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студени |
| рајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер |
| . Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашо |
| </p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга |
| ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула с |
| их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово ј |
| ни били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бо |
| сме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим |
| по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и к |
| али великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовско |
| где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} |
| а их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и |
| ном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Хр |
| .{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући |
| S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Госп |
| ! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="26 |
| ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А |
| p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, |
| } Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да |
| али.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особи |
| репу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако |
| е имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељад |
| {S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне на |
| за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео |
| ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је |
| “ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дођ |
| ш више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, а |
| а просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S |
| S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин ми |
| бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били најве |
| за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су там |
| О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="ch |
| ко вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете чита |
| е, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа |
| да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она н |
| ко предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После о |
| ова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је |
| уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протес |
| А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је сре |
| Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</ |
| и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за к |
| , објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове годин |
| науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао |
| ле.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут |
| о није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<t |
| него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се по |
| овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани |
| те симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{ |
| току, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломље |
| Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четвори |
| одне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да с |
| Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да |
| лупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да ч |
| и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рек |
| претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <di |
| изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још с |
| а, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви њего |
| Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с н |
| на кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћ |
| те ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да |
| hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу |
| х напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два |
| и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде н |
| и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} |
| ез женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што |
| оже ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: |
| да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа |
| из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и |
| на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и к |
| ни новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} За |
| учју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не про |
| ди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе |
| акар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жа |
| под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му с |
| врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени |
| вркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, к |
| сле чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао |
| !“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али |
| ак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у |
| пут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она с |
| о да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би гото |
| је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже п |
| млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад б |
| окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле |
| ори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зат |
| одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима |
| пет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи |
| време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Г |
| > <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> < |
| } И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке п |
| у отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из |
| ="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, |
| и, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је |
| како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и т |
| огледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстор |
| о наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај с |
| о неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако ни |
| т да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим.... |
| е и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша |
| би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што |
| ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не |
| а децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан тол |
| а и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} |
| е с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или чита |
| воје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи |
| ије од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније |
| а Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков бр |
| пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да |
| ргију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести те |
| Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их д |
| деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија. |
| је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци |
| анио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи б |
| о да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њ |
| ом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели с |
| ни је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ |
| да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, к |
| } Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p> |
| приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испред |
| де био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабра |
| а“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi |
| о је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програ |
| ју ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ |
| ом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, д |
| родно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велик |
| ин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак д |
| гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки з |
| ла, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајст |
| а села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, |
| } Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, т |
| и празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="chap |
| а, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда М |
| ша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} С |
| ува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да зна |
| томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из З |
| , чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, |
| ове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n= |
| и и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле |
| ако се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div |
| се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу |
| а иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што |
| су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како |
| о, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је з |
| олу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („ |
| му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу н |
| ена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истин |
| ив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; |
| боко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да |
| ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и д |
| ба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да с |
| о колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господи |
| примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Ра |
| И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ва |
| ља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окре |
| узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђ |
| мље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са по |
| е јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да |
| у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео понов |
| ео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне |
| узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда |
| или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна |
| м се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво мол |
| "SRP19102_C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</he |
| " xml:id="SRP19102_C4.11"> <head>11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш порани |
| r" xml:id="SRP19102_C12.6"> <head>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с у |
| <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| адиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било |
| е ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им |
| видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје |
| су очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Х |
| табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</h |
| ојој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вре |
| } Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву |
| решли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S |
| одужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ћ |
| се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, ника |
| исте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју к |
| сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у наро |
| о; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више на |
| ни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они јо |
| и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваш |
| е су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се |
| <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путо |
| њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар |
| вор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и глас |
| ша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са |
| е непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку пос |
| о, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих вол |
| ни, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе |
| <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште р |
| нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> <d |
| , дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="chapter" xml |
| здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите к |
| драво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се г |
| их осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Мо |
| {S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима |
| estone unit="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Ра |
| Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпоче |
| е занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте д |
| и. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, госп |
| цу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра п |
| ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је |
| и.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала м |
| ато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога мало |
| SRP19102_C12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велик |
| ање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да по |
| пети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и на |
| и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, |
| арена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да ј |
| рсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} |
| не, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин |
| ад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даниц |
| бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не с |
| ови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о |
| олу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да од |
| , Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој с |
| ="SRP19102_C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</he |
| љку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле го |
| "SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао |
| ође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или п |
| како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На |
| причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране |
| а пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је |
| м изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори |
| амо су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и |
| да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилаз |
| ри: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђош |
| је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и |
| и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак н |
| похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читав |
| је хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана |
| м и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за к |
| савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или |
| } А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као он |
| лова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после |
| од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе во |
| говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом сел |
| е молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да |
| Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га ч |
| цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} |
| а, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет |
| не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију |
| кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране |
| онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ |
| ..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио |
| чионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су |
| дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварај |
| орија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, |
| д дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишиног |
| столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било н |
| ру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платит |
| ду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман реч |
| унао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дуп |
| и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме |
| устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми св |
| ејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао |
| од лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао пох |
| е за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи |
| па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним |
| е потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу |
| тврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред шк |
| >Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао |
| а, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарс |
| бице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{ |
| {S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања |
| прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци |
| {S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И д |
| , а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта. |
| у сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и даш |
| сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намеш |
| е ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста с |
| ове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је л |
| ране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча |
| му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, д |
| , али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и |
| имерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржав |
| ице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Н |
| кушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не |
| Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по не |
| е био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi |
| о најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и весел |
| х, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на |
| S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако |
| измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} |
| треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и |
| једу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> сол |
| ичним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће |
| ш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Ради |
| за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} |
| талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими |
| свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, |
| испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С |
| мају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоар |
| ју код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе |
| водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради |
| "> <head>1.{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је |
| е и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој |
| d>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдуж |
| head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов |
| d>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у |
| о других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дош |
| ове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а |
| ела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она д |
| ли као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и отк |
| и упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код в |
| у општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Ра |
| руге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за |
| ман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је јо |
| ине.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неум |
| ето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле |
| S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би сва |
| мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове ве |
| ости, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у какв |
| ле ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога сел |
| дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу о |
| рвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на извори |
| не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и |
| вају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома с |
| ма, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни |
| насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла |
| и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад |
| да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и т |
| сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими |
| радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градин |
| .{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А |
| и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо |
| испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се н |
| S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе про |
| ad>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просве |
| траја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час |
| е и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понек |
| јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио с |
| ље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и о |
| почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се |
| а зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, реч |
| министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загори |
| ко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, |
| више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију |
| већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад |
| он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитк |
| Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је р |
| друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који дан |
| учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље |
| е, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се нала |
| да ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће |
| пе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудро |
| тручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поре |
| и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, |
| ндучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да не |
| и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, |
| оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих |
| од оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема зана |
| у вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућно |
| ма се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми по |
| ају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више пошто |
| , не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у |
| е ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брз |
| недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, |
| него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и |
| осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они нар |
| сле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а ко |
| вотне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас |
| ало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div typ |
| а</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| шао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње с |
| же</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше |
| се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И св |
| станемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би с |
| стите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! |
| оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође уч |
| е перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ |
| е, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао м |
| дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада |
| им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и |
| зимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<titl |
| ша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он по |
| део, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели |
| же.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином на |
| исао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и |
| рвативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у дава |
| дговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних |
| ога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А с |
| шину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву |
| сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договор |
| непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше |
| е за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за |
| ламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хте |
| а буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли |
| и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цен |
| зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику |
| ај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши и |
| у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на |
| ли, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Ради |
| атио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину минис |
| је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, ве |
| апетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просве |
| </p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално< |
| </p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа от |
| ="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице |
| у: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио |
| спитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: он |
| е боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му |
| роду нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он пос |
| и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по |
| с учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га |
| у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша |
| културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога век |
| срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њи |
| ру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели |
| добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цр |
| ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту за |
| И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} О |
| е.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, |
| , песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је р |
| е било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати тол |
| углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетано |
| азумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројав |
| и ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, |
| за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка р |
| </p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више нег |
| јући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, |
| ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш какво |
| оме: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и |
| ..{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би бе |
| ко тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ сво |
| које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да у |
| је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и |
| рује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А он |
| не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су жив |
| вом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану |
| су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Свет |
| рију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку |
| хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде |
| су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, н |
| одигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћ |
| у школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е д |
| ворио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумним |
| ко овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, |
| p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јед |
| Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душо |
| бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, |
| ите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури |
| ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после јед |
| } Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у св |
| ко необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих |
| о је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само |
| онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеве |
| шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо |
| и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео ве |
| а.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и бо |
| огу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савиј |
| и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада |
| , у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино |
| моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без в |
| ећ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јај |
| још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S |
| .{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много |
| наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код |
| у рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном по |
| о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде н |
| Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код |
| тку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могл |
| У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања с |
| ребају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, |
| а их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чини |
| уде ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрес |
| еобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је |
| с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да с |
| едње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вра |
| леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може д |
| .{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би |
| е старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и |
| ина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом ш |
| врти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била |
| од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина па |
| да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Да |
| де год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо |
| ма другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и на |
| и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој ј |
| ца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана |
| иша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| /p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису до |
| и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није |
| еки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом мес |
| а свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи |
| иша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им к |
| Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте шко |
| они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да |
| леда, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигур |
| јући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и |
| јући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> |
| ње овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложи |
| > код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видел |
| нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су |
| аку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, ш |
| нца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, |
| ше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује |
| ли.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се чес |
| во у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузи |
| д ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакара |
| је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те м |
| њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су |
| просвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и |
| о ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, |
| реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господи |
| ено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да |
| а немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играм |
| о?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам |
| ђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад с |
| ава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и С |
| зучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи засл |
| , захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј |
| кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћем |
| овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао |
| ледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и |
| удили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за |
| S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни сам |
| је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; |
| ћа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један ко |
| аветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супро |
| е од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, |
| ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ л |
| ике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онак |
| , одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p |
| нати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и |
| чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили |
| љи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нес |
| низам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне по |
| ране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини под |
| ница је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недово |
| .{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и пр |
| једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна. |
| е био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: д |
| риште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији |
| и сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правит |
| Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, |
| у ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му с |
| у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало ни |
| остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подгла |
| е куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „с |
| ља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у |
| љена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је струг |
| } Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даск |
| чан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он ј |
| има његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом о |
| док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато наред |
| а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као |
| споведају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини. |
| у.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учи |
| слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на том |
| што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам у |
| е.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познаје |
| сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кме |
| анашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан |
| иси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не и |
| жеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па с |
| ешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да |
| опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам |
| ило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба д |
| да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха |
| и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а за |
| вако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинил |
| слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекн |
| уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} |
| етан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите |
| да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешно |
| hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; |
| ти они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по |
| и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту |
| а због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о |
| а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљ |
| стетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.< |
| одом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи ни |
| гру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> |
| ве године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста |
| на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И пр |
| и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да |
| мете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37 |
| А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А |
| , повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа з |
| ђоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред б |
| ро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли |
| и и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, |
| писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не м |
| смених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да на |
| звадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта |
| но...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јес |
| Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле |
| е је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развуч |
| Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?.. |
| !..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку |
| ађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле |
| ам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме прем |
| {S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то |
| читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна |
| ца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па |
| кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана р |
| књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише |
| да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} |
| у да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н |
| треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја |
| обро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и |
| ао да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Рад |
| игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ прем |
| да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p |
| у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и |
| гао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, ка |
| гама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Св |
| буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад |
| ју развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не п |
| ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Рад |
| в је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се чове |
| ао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, ко |
| оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао п |
| оповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да |
| ?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шт |
| адиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и пок |
| само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белог |
| па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у |
| напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и |
| машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурни |
| нгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе |
| грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је б |
| као и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?... |
| а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвал |
| као бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни |
| одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част д |
| и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се св |
| n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и дог |
| SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца |
| емљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају. |
| учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с учени |
| ада и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за |
| розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безб |
| ане, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина минис |
| ост, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и |
| довног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово. |
| оара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су о |
| род преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и н |
| оре; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запит |
| ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, а |
| ве удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И в |
| шина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настал |
| одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим принова |
| адиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Р |
| ро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лак |
| трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био м |
| о.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима о |
| {S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро из |
| ед.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе |
| и други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, |
| , да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није |
| емни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онд |
| пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Ра |
| ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пер |
| чи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе не |
| т готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више |
| ве ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили ист |
| о, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али ј |
| <head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог с |
| ).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако им |
| он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте |
| или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полицис |
| иле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишин |
| е, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгле |
| т година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стиж |
| Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планини |
| светних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у на |
| њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је |
| ко.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да д |
| код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрст |
| обе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако ис |
| Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да и |
| е; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима по |
| кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро |
| а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење мо |
| кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А к |
| во, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на че |
| ањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свец |
| оју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни |
| и!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те шко |
| Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато с |
| стите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Мој |
| јде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се |
| ра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану нег |
| е опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пи |
| д сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово шт |
| руге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом уза |
| рените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овак |
| блици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} |
| ј нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а |
| само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали? |
| ма две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем |
| под ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу |
| Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} |
| Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, |
| де је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А за |
| а је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Да |
| — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из цре |
| S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја |
| овршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до |
| једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да |
| разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, к |
| оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p |
| о је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетк |
| {S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S |
| вако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где |
| ="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где с |
| ! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, |
| ед! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! |
| овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, о |
| огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љ |
| први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и |
| у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче сав |
| !“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао к |
| ова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа. |
| место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, г |
| не до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ пр |
| ми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крај |
| а кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ |
| е да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код |
| о, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету |
| адова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарст |
| рубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се |
| ко се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству |
| едало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И |
| Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Ч |
| јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; |
| 17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у гла |
| словци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци |
| мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварц |
| оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часло |
| ци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једног |
| А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле с |
| апише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!.. |
| ући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и |
| м странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими |
| еведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просве |
| > <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине |
| изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ос |
| и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јаха |
| то им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха ниса |
| о се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се п |
| <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запи |
| осадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато ј |
| рстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Д |
| о!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Пог |
| и овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате |
| да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелит |
| , што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца г |
| е багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској |
| уначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</ti |
| Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котури |
| ђашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!.. |
| најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с |
| м Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало к |
| о земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S |
| правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, ј |
| овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде |
| м у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и |
| а.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарски |
| о од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свег |
| е и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И наме |
| S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непозна |
| и, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није |
| /p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов |
| и.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало ј |
| е, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо |
| ова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <d |
| овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако |
| и на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А как |
| сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала |
| ма и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И |
| те нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђа |
| о стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњ |
| ксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више |
| м има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља |
| ло и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекат |
| че колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша ј |
| оварају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на кра |
| даље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељ |
| роди у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке |
| и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај |
| тид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто ј |
| {S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, |
| не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда и |
| оме простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слуш |
| S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните |
| њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једн |
| се послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих д |
| мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на |
| /p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да |
| <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији пози |
| чење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли |
| у да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма |
| заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и |
| А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држ |
| 5 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је з |
| Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, н |
| кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо |
| изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су |
| че и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у оно |
| ци.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова |
| аница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко |
| ичини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, о |
| ам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе круп |
| њу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учит |
| та што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> ј |
| 5.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И |
| вање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа |
| а ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} |
| ће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није д |
| Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке |
| у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одм |
| се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да с |
| у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне |
| једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мај |
| ру, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и за |
| а га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и |
| по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало вр |
| гранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хв |
| и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никог |
| роз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још |
| да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је по |
| Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске |
| те.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо п |
| и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра. |
| јка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још ве |
| ка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко |
| ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за |
| , да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим |
| еније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скуп |
| мо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> |
| лу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи |
| сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњче |
| вога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена |
| е да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> |
| сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, |
| ле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго |
| ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово ур |
| био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша на |
| ако се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву ре |
| у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p |
| је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треб |
| рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а |
| решли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да до |
| знесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао |
| >Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div type=" |
| ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању |
| >Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу соб |
| /p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у св |
| а и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па по |
| ај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да рад |
| посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, о |
| ам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има сваш |
| боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга с |
| е боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да |
| вели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и то |
| је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске иг |
| ст и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је оп |
| помагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се своди |
| тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, нег |
| иша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала в |
| er" xml:id="SRP19102_C2.4"> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем |
| ака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине |
| му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под к |
| не, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је |
| е!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Рад |
| мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, он |
| и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Бог |
| у мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, је |
| нцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније |
| у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год |
| говара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао |
| ој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Ка |
| ма па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренагли |
| ло, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчан |
| а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о |
| шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „ |
| кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказ |
| јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— |
| : „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до |
| них код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с ме |
| више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше д |
| ше од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се |
| деља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опреми |
| hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, пев |
| сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће |
| , а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> в |
| ва и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам каж |
| сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим |
| <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S |
| ад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је с |
| тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио ст |
| Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да |
| „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опрости |
| м, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Н |
| етови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су ра |
| им, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас |
| је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадња |
| удо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи |
| али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово |
| рвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окренит |
| ри и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак |
| S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јест |
| ге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се |
| ави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су |
| не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окрен |
| о то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризона |
| е, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, |
| мо Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сва |
| новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена вр |
| нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико да |
| ем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што |
| , некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било ле |
| S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пиј |
| ти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судов |
| оста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат |
| да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра.... |
| , не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари се |
| ви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Гр |
| куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако |
| су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пу |
| ..</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} |
| ију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књиг |
| ни, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одл |
| тимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као глад |
| она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда рас |
| о овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, |
| м“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином њ |
| и 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, с |
| ко, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шести |
| да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, с |
| пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, |
| ли овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су |
| черашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњ |
| а на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први |
| а, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Ради |
| ла вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац |
| тали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све |
| ом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се |
| т не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше висо |
| био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко на |
| памтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља са |
| ма неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи с |
| угим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, |
| ило, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина |
| а њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већин |
| d>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мал |
| тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико девета |
| S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хај |
| ).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по чети |
| четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам? |
| по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и |
| ворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њ |
| да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњеви |
| /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да |
| рзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти |
| е је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пуст |
| /p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, |
| ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекива |
| е, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће |
| .{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груј |
| ио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко ј |
| израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте |
| ни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, |
| ута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, кој |
| мље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он на |
| т пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја |
| ма капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро рав |
| дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сл |
| су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је |
| а камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школ |
| очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле г |
| илним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција ње |
| х буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзида |
| а се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао к |
| им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него |
| из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да жи |
| снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чек |
| ли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брд |
| сати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да |
| се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, |
| а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада |
| и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простог |
| звитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађа |
| игли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дугов |
| е као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од к |
| ешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим |
| ави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песа |
| пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не |
| оја води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| роза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, |
| .{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад |
| Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз пл |
| сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они св |
| о пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи |
| е и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n= |
| е учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још неп |
| се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли |
| је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне уста |
| {S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни |
| о није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремн |
| говим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ре |
| да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, |
| да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати |
| њу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, го |
| тају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо срп |
| и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком |
| умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбиј |
| е него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} |
| Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се |
| ици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на |
| твари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича М |
| апе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, |
| стра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То |
| адбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена |
| з кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држ |
| осну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и |
| кид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне о |
| у (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Ради |
| имнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи са |
| нас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша |
| олико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година п |
| pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Ос |
| ешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да траж |
| ким ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замисл |
| ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је |
| не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три са |
| тави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити |
| воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилич |
| и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује др |
| и котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су и |
| у по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо |
| и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрст |
| томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају |
| е до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у |
| рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава). |
| — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} |
| ета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, ко |
| S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које |
| >ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <h |
| } Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих |
| ија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и с |
| /hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — ј |
| но ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} |
| добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша ни |
| сти први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ре |
| „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покриј |
| д га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена н |
| води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а |
| оштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> нем |
| ти, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо ре |
| нда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештин |
| цаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је |
| простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на к |
| страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови |
| екао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S |
| , у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, |
| е га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама |
| жете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца |
| дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели |
| ашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. |
| д пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год мо |
| премило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се з |
| , остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, |
| као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" |
| а и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено ка |
| ла лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у в |
| воме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њи |
| била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, х |
| је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је |
| није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хит |
| ше: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести ј |
| о за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну н |
| его стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Рад |
| си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и учениц |
| стиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напр |
| ње и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништ |
| C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Осви |
| у се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека |
| и и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И |
| равио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим с |
| у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; |
| Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да |
| >ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не |
| прави храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то. |
| звишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је |
| њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прек |
| ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лек |
| S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених |
| се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копај |
| готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} С |
| А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има |
| развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у |
| ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за се |
| с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику с |
| ава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у |
| м</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша |
| жавни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културно |
| .{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Т |
| био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n=" |
| у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој |
| је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а |
| у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да пр |
| илизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у ње |
| то је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али |
| их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на усп |
| ане мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема |
| јећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ој |
| у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицим |
| кса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треб |
| дну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све |
| авање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку сви |
| i> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да наше |
| АВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио |
| о било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је је |
| вих ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с об |
| м год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, |
| А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још н |
| ле и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега с |
| ве ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више |
| ml:id="SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није др |
| бог тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да за |
| ме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио |
| Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да поку |
| ше.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад |
| тило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници |
| :id="SRP19102_C10.8"> <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него |
| ја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао |
| за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло б |
| ри собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујн |
| ања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у с |
| воде по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема н |
| здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе мора |
| адиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од ње |
| вор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то пр |
| ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} За |
| и напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су |
| ту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И проду |
| адишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4 |
| ршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који дру |
| сам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, |
| и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од м |
| зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, о |
| живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школ |
| а здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне |
| апредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка н |
| <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена |
| S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна |
| "SRP19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година |
| а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад |
| ођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разр |
| Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну д |
| дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем бар |
| иша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још |
| it="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за в |
| <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а ра |
| се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа |
| ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане. |
| ница, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S |
| ање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и ув |
| мах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, |
| ле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <h |
| } А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладин |
| .{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, с |
| забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајц |
| ализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ј |
| етни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зл |
| } Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb |
| 5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у От |
| се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и |
| и би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља |
| ино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе |
| о да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, |
| ристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво н |
| ло Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер |
| АВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C13.1" |
| добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <p |
| нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осет |
| ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Д |
| ви у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Рад |
| </head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца |
| d> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био |
| "SRP19102_C12.6"> <head>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем ње |
| сок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати |
| д ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме |
| ни поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће |
| ="SRP19102_C3.9"> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајс |
| {S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па ј |
| ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} М |
| наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му св |
| ову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у |
| </p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима |
| ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и |
| ам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! |
| ељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“ |
| од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а |
| на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задов |
| ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а |
| већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје |
| и: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да ка |
| е ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{ |
| оворила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њег |
| чина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и |
| ну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни н |
| цима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут |
| о све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није |
| ла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке њ |
| рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово |
| машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у |
| ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе |
| га растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је |
| ом друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n |
| зо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде |
| е, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири |
| бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им |
| људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима |
| послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и |
| другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарај |
| , те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, ш |
| ни кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практ |
| .{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, |
| ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да р |
| ему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му од |
| еко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, је |
| цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, |
| а су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, ка |
| но у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље па |
| то је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша |
| ање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисл |
| а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход |
| нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио з |
| и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу |
| све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да м |
| но, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито |
| су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chap |
| , ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је |
| и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су до |
| је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњ |
| го и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него ш |
| твари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И |
| о ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему с |
| и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало |
| толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да |
| више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радиш |
| b n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до сит |
| осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после с |
| ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву |
| механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па |
| не вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: |
| и се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мир |
| i> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига на |
| ма, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре |
| овољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе |
| Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под аут |
| одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јун |
| и не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi |
| прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то м |
| е чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крс |
| да наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала |
| , кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео |
| е земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео |
| са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, |
| и и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и |
| колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} |
| инска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S |
| месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, |
| ди из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу. |
| ед веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша ј |
| гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви за |
| да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога |
| <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} |
| } Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и пр |
| у снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је |
| и, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер з |
| сле како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по н |
| о га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто |
| и и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — п |
| рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на њ |
| и заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, |
| Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у букв |
| познао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво п |
| у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан б |
| спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао посл |
| а по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде ш |
| и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није траж |
| школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сеља |
| те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он мо |
| добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се |
| тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} |
| ега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што |
| ећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако дру |
| т није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него она |
| /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му |
| то сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтив |
| запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зат |
| на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S |
| оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они |
| обро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употре |
| анизује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, |
| раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до с |
| у, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје |
| е су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и он |
| и велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу |
| у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико |
| ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји |
| она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога... |
| овије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу зе |
| да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје култу |
| она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт |
| сподине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити про |
| иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прил |
| рсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми |
| угу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да ба |
| у причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У |
| >— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан че |
| дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда |
| им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега. |
| ућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу |
| з Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“ |
| то јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и в |
| „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „вла |
| , која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од на |
| је...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону |
| еци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао |
| овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша |
| у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „ин |
| биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чист |
| а није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а |
| е тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе ма |
| аком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу т |
| док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити г |
| жили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка |
| ричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали по |
| Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову шк |
| ш више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и |
| ред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној гради |
| једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпеза |
| у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују чо |
| ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша ника |
| по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која |
| су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се зем |
| ење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ше научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} |
| седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако |
| 7" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 т |
| и овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да |
| утра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да зал |
| е у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} |
| е једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да л |
| дање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с о |
| елску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара |
| да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање |
| е овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n=" |
| ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и |
| емо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо |
| би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледа |
| иша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозва |
| одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиш |
| ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом |
| Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо ци |
| зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и д |
| едам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми доб |
| ћи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи |
| јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет |
| хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог |
| хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без |
| е Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пр |
| прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом с |
| школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и |
| правише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним |
| ој све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сад |
| ом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прим |
| остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} За |
| ји послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на сел |
| ди земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је с |
| а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се сла |
| газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су |
| необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су |
| е обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још ви |
| би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би |
| нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учи |
| дала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све м |
| продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| е и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је |
| >...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду муш |
| лизу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот |
| ости.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није з |
| састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29 |
| {S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па |
| Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне друг |
| а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, ш |
| жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и |
| вет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како |
| е столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како с |
| у за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста |
| е и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важниј |
| сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа |
| ла загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или остави |
| љива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па је |
| е а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини |
| ива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних ра |
| и већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пу |
| дишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручно |
| P19102_C1.4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно ш |
| се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском св |
| о, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“ |
| распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење св |
| све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за наро |
| ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету у |
| а крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} П |
| Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово т |
| ве <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и ко |
| о пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теор |
| им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у шко |
| еризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа бил |
| ли расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину про |
| а.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам св |
| p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како |
| ашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то |
| дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваљ |
| и, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам д |
| ! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрен |
| Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што ви |
| ?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури о |
| а, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најгл |
| лу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, пит |
| ће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и засп |
| ак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиро |
| га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Ал |
| а...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са ж |
| нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи п |
| у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им беза |
| он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} З |
| руго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а к |
| же да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, д |
| та: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тог |
| ана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од с |
| да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко ј |
| : ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, |
| азивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога. |
| кле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не уме |
| зивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље на |
| ојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде ци |
| ред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нов |
| м се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије ок |
| је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде |
| су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. |
| ила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отп |
| и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у шко |
| их слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу |
| како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко |
| нако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и |
| опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а |
| прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно |
| кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Дец |
| и“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче |
| диша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише) |
| у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави |
| /head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као са |
| м радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S |
| а Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто преве |
| ну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових у |
| оред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би |
| м и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније |
| поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливањ |
| у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318 |
| с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео |
| кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по |
| уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пушта |
| оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу за |
| д ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко |
| оричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div |
| ини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па |
| и редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите |
| уку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су ул |
| као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у |
| равља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и |
| о га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке |
| } И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: |
| помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе |
| нога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, н |
| е трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је и |
| а им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, |
| ога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} |
| оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду да |
| ије устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад ни |
| . У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С је |
| је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог о |
| а и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну пра |
| регледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора заглед |
| о своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим учен |
| а о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне п |
| вом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, |
| диша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује |
| S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у |
| лагородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога пр |
| јаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао ку |
| таци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Д |
| ћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> с |
| .</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и |
| а не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И |
| ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Госп |
| се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{ |
| је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге |
| ћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загорич |
| естере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његов |
| равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сеља |
| се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у ово |
| ремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој боло |
| ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како г |
| {S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један реч |
| r" xml:id="SRP19102_C12.2"> <head>2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску |
| " xml:id="SRP19102_C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад |
| ; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и |
| т уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се сл |
| но иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и о |
| прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за п |
| и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, |
| аћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас |
| обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца и |
| И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што |
| Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један |
| о да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца по |
| тров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један |
| еме била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше |
| је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су |
| њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи најви |
| ега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бу |
| , и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да |
| онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева ј |
| ла направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутр |
| ује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци |
| оздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше |
| ађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје соби |
| ије дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди |
| {S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цел |
| оред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па |
| покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он |
| да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у он |
| изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгодн |
| рабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се насл |
| дишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у д |
| лу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребн |
| очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, |
| рчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Дец |
| жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одгов |
| па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их |
| се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лаг |
| половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и |
| су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан |
| а.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шт |
| ила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и |
| , да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а |
| опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он |
| потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросе |
| тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, д |
| ијатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, |
| даше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они |
| је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на |
| лазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне в |
| а Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета пр |
| побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече |
| и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, ко |
| уку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнак |
| да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остав |
| дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А о |
| било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него |
| ње, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслији |
| укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже |
| стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, |
| ите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја вол |
| ље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу |
| , те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, |
| е, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су |
| И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једн |
| х после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила с |
| у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како |
| тере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да с |
| по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је прав |
| ти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књ |
| у уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви бил |
| дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, п |
| њу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Свето |
| ићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и од |
| рали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да |
| Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, д |
| ина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га |
| дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а |
| свануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматр |
| и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S |
| с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нем |
| ће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћ |
| еби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се у |
| друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље располо |
| шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито |
| н протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе |
| жио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће |
| итељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо ос |
| <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак ср |
| свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икон |
| ене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих |
| дину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви |
| <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске про |
| p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница сво |
| и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гоми |
| ци се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа |
| о школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да н |
| у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ д |
| реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим |
| испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свад |
| Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме |
| .{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одма |
| а и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распус |
| т каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} |
| и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали |
| } У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n |
| ојем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, ко |
| ородице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају |
| њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није смет |
| наку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и н |
| биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на |
| а, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улаз |
| а њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, |
| е овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Кој |
| ћ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у р |
| а школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту шк |
| врти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили |
| ах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко |
| ади неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу. |
| је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше в |
| ко дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао |
| у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, |
| ј, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записиват |
| на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих о |
| а, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да |
| љи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Ми |
| ало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Ми |
| ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свем |
| нија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а |
| ваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало п |
| а: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун |
| пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ов |
| рављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да ос |
| не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А |
| ин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици |
| јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуниц |
| к сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у |
| ут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде |
| кварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, по |
| обише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} |
| , господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто |
| трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у |
| мо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, |
| тао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он ве |
| одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори |
| што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <p |
| ера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се |
| по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви |
| } Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је |
| сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети. |
| ишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми на |
| стина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одгов |
| е мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све |
| дену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на |
| оту Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижа |
| {S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме |
| прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{ |
| почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и п |
| метала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога |
| диша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у |
| досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажа |
| ла свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ |
| рестају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви |
| ише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у до |
| адила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане у |
| у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А |
| е.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало |
| а заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најску |
| вуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша |
| цуски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега пос |
| а потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносил |
| и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са своји |
| за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по пот |
| цама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а ма |
| уне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у ње |
| ича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у |
| <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га нап |
| Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пре |
| да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} |
| учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад п |
| ница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у вел |
| ницама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и п |
| е.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и |
| , а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>К |
| инија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, |
| те и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено |
| да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, |
| редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи |
| јде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља и |
| ахватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помак |
| а прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је |
| о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{ |
| сивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како |
| латцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, |
| песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је |
| оше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа |
| и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато |
| мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А ка |
| кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S |
| ико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сва |
| онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} П |
| ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу сред |
| 72" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете |
| зданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и в |
| о смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му с |
| беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, с |
| у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S |
| е око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе. |
| и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околи |
| е или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околи |
| с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето на |
| у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чув |
| научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији |
| ју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се |
| омаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и |
| да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, д |
| то, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву гра |
| е да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не ула |
| било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да |
| онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одг |
| а је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад |
| огу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже |
| апита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви |
| олазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им |
| нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>По |
| о о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, ш |
| Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су |
| нијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су |
| научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; |
| ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и в |
| ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе |
| ро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже |
| и и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па |
| су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него |
| едан до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових ко |
| ао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја ура |
| те.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Од |
| н пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их |
| е рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да |
| као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које р |
| у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и ра |
| а је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала |
| изу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Д |
| А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за |
| </p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам |
| <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти |
| и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја |
| оји имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо |
| > <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу |
| зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне ст |
| а није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и как |
| ици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је пис |
| ет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет |
| одно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само бо |
| ого лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи |
| p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је |
| ћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за сви |
| и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, |
| то су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде шт |
| далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Ос |
| аја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пи |
| то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под к |
| у.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други |
| остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је |
| да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, |
| ли?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала с |
| други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида |
| иљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче! |
| плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља |
| есоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се дворишт |
| великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који |
| у знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и полож |
| еници не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на ц |
| минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече |
| опије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо |
| ише њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате о |
| они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала |
| ко су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за пи |
| ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад |
| апредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под угло |
| опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га |
| n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p |
| па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђо |
| или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовим |
| кој, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кре |
| дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груј |
| сетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још с |
| ађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других |
| ја принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за ш |
| б и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, т |
| двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и |
| <pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} |
| њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и |
| је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних о |
| опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се пор |
| ко радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ |
| ше готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после реч |
| .{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не по |
| и, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слу |
| ничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима м |
| кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, д |
| су. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S |
| ти и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стој |
| како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нам |
| 9" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску |
| ави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, ре |
| ако би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чин |
| иркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да |
| ише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, |
| одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} |
| по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља |
| пиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван |
| ово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не |
| и. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један од |
| школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би |
| > <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном |
| ржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, |
| <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је м |
| ло негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад виш |
| ада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од |
| и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се |
| дишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, |
| у, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају прост |
| има, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, м |
| овори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, |
| одине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S |
| ешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се виш |
| висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се сл |
| туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „ |
| тири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта мож |
| пита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађа |
| црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у |
| татак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносил |
| год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} |
| , као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Та |
| сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда |
| итељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није |
| наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али дан |
| аки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотин |
| у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали. |
| откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову |
| d="SRP19102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша в |
| d="SRP19102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после ра |
| d="SRP19102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни |
| S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да с |
| видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него |
| д у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах мор |
| не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Р |
| ију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео увер |
| ; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до ка |
| су примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај I |
| јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" |
| ин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима |
| ледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрост |
| своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два |
| остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газ |
| на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као |
| који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и з |
| нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда ода |
| и и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то поч |
| бро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зат |
| их питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи |
| чији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели |
| о је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то ј |
| исано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садрж |
| било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца п |
| ао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта м |
| аду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да преп |
| ста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће |
| зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој |
| је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до дес |
| ше а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те |
| нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и чет |
| аш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да к |
| ло, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да уст |
| оја је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме |
| у није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разн |
| зира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и |
| о, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парч |
| ве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши вел |
| појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о т |
| а доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у |
| д.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, з |
| дити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је ве |
| и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео кон |
| и пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако |
| head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{ |
| .{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часов |
| године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} |
| оплота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа |
| ости него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили |
| оправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и |
| пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим не |
| ље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио зем |
| и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет |
| објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов |
| о да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу |
| них малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштени |
| и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом |
| Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове згр |
| да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су и |
| варили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за кој |
| } Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих ку |
| розора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како |
| о су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газд |
| адишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби |
| деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ств |
| ајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преоб |
| и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљењ |
| еме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и у |
| се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се |
| ја и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi |
| ли је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши |
| „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захва |
| и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите |
| деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и |
| и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А к |
| ли гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је |
| бати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још |
| звијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само шт |
| све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек р |
| о зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет |
| које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли |
| било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и |
| е.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, з |
| и су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница |
| ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треб |
| ао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само |
| егне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type |
| неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, |
| су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање а |
| {S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они од |
| е много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви учен |
| оже ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло п |
| у сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дан |
| овом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из |
| во набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише вр |
| стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Да |
| ова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у З |
| главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни |
| гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су ма |
| но било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и д |
| ченици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово сврши |
| иле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где |
| чи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без |
| иша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школ |
| љен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започе |
| аље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и |
| .</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у |
| потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у кој |
| колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад |
| опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао д |
| хова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже би |
| т хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, |
| мо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколи |
| прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе |
| газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао раз |
| ли ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те н |
| кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па с |
| се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, |
| >1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просве |
| и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадов |
| неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ни |
| тране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао |
| но црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и за |
| црту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три |
| ко ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити сам |
| — Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, |
| шила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с о |
| тише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им о |
| т и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му реч |
| ше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и |
| ко и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем |
| } Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и |
| ања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању бил |
| ав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и с |
| у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је |
| оре, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније |
| е још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, |
| ије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслужи |
| ој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да р |
| жите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} |
| нице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке |
| сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> |
| и овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи |
| драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у |
| >— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам |
| а ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им |
| у добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гл |
| ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу дас |
| девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда |
| ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо |
| желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва |
| ече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљк |
| а руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује) |
| то сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад о |
| ћа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није дру |
| цкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је |
| колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после |
| А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницим |
| о имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повик |
| вље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онд |
| дне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ По |
| лазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S |
| и?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— |
| Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да ј |
| „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа |
| браз. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p |
| ш сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уваже |
| ше на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се |
| и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише |
| ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо |
| ђе у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благоси |
| велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину |
| дали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамти |
| подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си в |
| ки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне |
| мах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том п |
| S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале цркви |
| подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишин |
| а је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} |
| Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне |
| ве стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и п |
| head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више нав |
| асилије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он |
| мена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 |
| ошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на сво |
| плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што по |
| нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> врем |
| камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по мно |
| {S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већо |
| питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било |
| одају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића |
| Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{ |
| .{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично |
| овој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Панд |
| да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане вр |
| у дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ств |
| аредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и |
| у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије пров |
| ати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао |
| х, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што леп |
| онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би |
| тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године |
| а се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири |
| устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини |
| онталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је |
| или сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде г |
| је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдар |
| прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како |
| ет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „ |
| мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа |
| чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су дод |
| чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да у |
| првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет г |
| /p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других пред |
| онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред |
| ло.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> < |
| Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он зна |
| тврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А |
| цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помог |
| јим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше |
| а деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на среди |
| а га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми б |
| школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време |
| есто као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па |
| м, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рек |
| иде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да |
| алутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће б |
| биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад |
| арци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој з |
| рестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребр |
| селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано к |
| овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао пример |
| чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана |
| отле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда по |
| а ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још је |
| сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с вед |
| аљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преобла |
| во све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој шко |
| аг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне |
| спослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзе |
| А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли |
| и, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежниј |
| то је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, |
| /head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам |
| кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележ |
| ишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно |
| тпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да |
| ..</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им с |
| а га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама |
| адишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код с |
| е му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отиша |
| и младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, п |
| Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и |
| Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за |
| ве овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку ха |
| памтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div typ |
| е у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта с |
| адању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте в |
| И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај ут |
| Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он у |
| едно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у |
| кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изиша |
| дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појм |
| деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са свак |
| више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и н |
| целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњ |
| љало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу вар |
| онови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је о |
| ло и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онд |
| орици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељ |
| варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јута |
| сео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз про |
| азговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дођ |
| као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће зе |
| S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да у |
| и могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком |
| , и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Сам |
| е, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим на |
| го јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} |
| ле наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алат |
| је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, |
| бру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, не |
| тријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, |
| сподине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти нач |
| } А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је от |
| олу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школ |
| знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, |
| , мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђу |
| је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И |
| ле гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да |
| школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две |
| сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта |
| ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога |
| ају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носа |
| оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако де |
| Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је б |
| д’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повуко |
| људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сл |
| знавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те |
| је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али |
| али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих за |
| , да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</ |
| неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је |
| долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на |
| ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништ |
| ресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестал |
| чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је д |
| у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, |
| и грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само |
| ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му |
| како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодра |
| елики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и |
| добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији ш |
| ро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жа |
| а и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type="chapter" |
| апетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не мо |
| им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он |
| рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим |
| пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очиј |
| еном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца |
| дње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан |
| ма забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и |
| чим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} |
| а вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама с |
| реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било и |
| ви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после ова |
| неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSect |
| ишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је |
| 4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S |
| и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни з |
| уја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| о у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај м |
| чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из |
| или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом |
| иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, |
| А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да шк |
| ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле н |
| а“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „ |
| људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном |
| илене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудов |
| раже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превик |
| кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме ов |
| за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођ |
| готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима в |
| газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је |
| а деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачун |
| вом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим сед |
| ћ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Р |
| тао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин |
| че на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које |
| рину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шеши |
| енисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, |
| Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио |
| ричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало |
| ра“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу прол |
| ут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шт |
| па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражиш |
| о, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и он |
| ће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је најве |
| сту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Бо |
| лагосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он |
| сно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научи |
| /p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одгов |
| че један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и баца |
| до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови ка |
| и ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ истр |
| реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загориц |
| ају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на |
| , у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио к |
| Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носе |
| верење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схват |
| го да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светло |
| вина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{ |
| опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школ |
| 10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од |
| Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како |
| ања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напре |
| у и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколи |
| Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један гл |
| бови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилн |
| за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме с |
| >— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, |
| моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој п |
| 2.3"> <head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зи |
| <head>11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да |
| d>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за про |
| head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се |
| <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога |
| .{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крав |
| <head>2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у о |
| >-------</p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и р |
| емо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрење |
| ар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане |
| е да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може мно |
| ијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велик |
| и ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, |
| Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисл |
| нем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, |
| Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој г |
| од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школс |
| шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово |
| говога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му тр |
| м, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да |
| >— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је р |
| равље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са |
| у и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одел |
| ли није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па |
| полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} |
| се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још |
| а су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у гр |
| дне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S |
| дила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године |
| е примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усп |
| Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зград |
| и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, а |
| ДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ |
| данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{ |
| нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност |
| вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећн |
| два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је зе |
| те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре |
| ини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиш |
| шења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875< |
| петан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Р |
| што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је д |
| Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да |
| нао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Нед |
| кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бист |
| ијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хва |
| ажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко |
| им стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17 |
| нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће |
| г Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и |
| ?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књиг |
| лико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја |
| } Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после |
| у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> < |
| адиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може |
| ућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{ |
| рши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Ради |
| ко једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је |
| вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзиј |
| етне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу паса |
| Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и од |
| а дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиш |
| вору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загорич |
| је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S |
| n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него до |
| /p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часло |
| они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него |
| у!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак н |
| здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и п |
| одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два да |
| Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газ |
| Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница д |
| ео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ ј |
| ајпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше |
| Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него |
| е рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио. |
| еда и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најл |
| ад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка |
| е.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Заго |
| бљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само за |
| е пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су и |
| увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по паме |
| S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не зна |
| авковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за |
| ирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толик |
| > <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од ч |
| он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готов |
| ва већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Мила |
| ка и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и р |
| <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђ |
| адост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није до |
| ј вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мери |
| и умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде |
| е разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад |
| је опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само |
| е ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се |
| није!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S |
| ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а |
| лицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје |
| е да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да слож |
| то и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чуд |
| и други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и жи |
| ка као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обич |
| и), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо и |
| лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зау |
| да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом п |
| у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе н |
| ете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако |
| не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш о |
| сјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју |
| се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је. |
| потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и реч |
| њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогм |
| е захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је |
| дели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и |
| “ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако |
| од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада ст |
| е школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад |
| т његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну |
| н поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале |
| зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете ов |
| да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак |
| те“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Р |
| и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав |
| м трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ в |
| дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут. |
| м у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само д |
| ачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у д |
| и терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учини |
| и газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{ |
| одбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у |
| итељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Ра |
| изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толик |
| има и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога ви |
| сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад |
| диша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сес |
| ању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, |
| рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те ј |
| изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питај |
| ску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баш |
| и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне шко |
| а седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га прем |
| {S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај н |
| е год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је с |
| ућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то пор |
| чана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам |
| ло и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је |
| „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и |
| оличину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време пре |
| кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, |
| ени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „г |
| љ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је |
| .{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и јед |
| .{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко |
| 9102_C5.7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке |
| окошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше д |
| поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему |
| ствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабав |
| нем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, |
| о, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну м |
| е могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не к |
| чинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то |
| дно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту ј |
| ироком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљи |
| ти више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер т |
| тва наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша |
| ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити ј |
| е десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње |
| о прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није из |
| chapter" xml:id="SRP19102_C12.4"> <head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора |
| ила јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђа |
| вно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена |
| er" xml:id="SRP19102_C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгл |
| десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за |
| се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на ч |
| Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посма |
| ло још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио ник |
| b n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на |
| писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ |
| од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А гото |
| ома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Ра |
| :id="SRP19102_C14.2"> <head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радиши |
| лској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини шк |
| да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час п |
| е пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад њ |
| l:id="SRP19102_C14.1"> <head>1.{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је м |
| ничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских |
| /head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава ш |
| >3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу њего |
| ора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и пл |
| а и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима |
| има особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и |
| ле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана ре |
| што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се |
| олама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила в |
| круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} |
| но с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су б |
| ва млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; |
| оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фу |
| пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, |
| говом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових љу |
| ца а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње |
| буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Неде |
| је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, |
| јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и |
| е помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, |
| пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него н |
| рименио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову п |
| ричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на |
| ови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим |
| нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а |
| ead> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годи |
| сле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{ |
| } Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се |
| ош нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и н |
| ошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, к |
| ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је |
| ње и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div |
| но, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меро |
| <head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је |
| ли даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне све |
| ослом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на |
| да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они |
| и кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом к |
| {S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, т |
| ало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбор |
| је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души њег |
| коле.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његов |
| А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како |
| еја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац |
| сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А |
| l:id="SRP19102_C14.3"> <head>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толик |
| 9102_P1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div type="group" xml:id="SRP |
| но је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више |
| а.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде им |
| е.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, |
| м, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учин |
| .{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио ко |
| , колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аве |
| радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била огра |
| и била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, |
| едро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једно |
| } Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за р |
| писе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио пр |
| али где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А |
| па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио |
| отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао послед |
| ако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и п |
| краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му |
| АВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о ор |
| острва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S |
| нијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек |
| наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар |
| вали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запи |
| Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насме |
| >Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вар |
| е читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и ко |
| сти.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу |
| ти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, |
| ме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном ша |
| у, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу |
| >Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији |
| челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у пост |
| овањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и к |
| {S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао. |
| поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; |
| дозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну уч |
| азала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и по |
| по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано |
| а, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просв |
| загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша од |
| Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут пола |
| беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза ст |
| забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше к |
| у и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добр |
| мет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он |
| се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопствениц |
| ије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би |
| му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па поми |
| а, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети |
| е могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Д |
| писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У |
| — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његов |
| ки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њи |
| глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ М |
| о једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријате |
| вада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али м |
| pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими |
| ласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канц |
| атворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ |
| озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, |
| ном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му ј |
| печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни |
| лико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била пр |
| ришту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на |
| S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празн |
| едно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још |
| Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} |
| у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за |
| и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђац |
| најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, |
| скопају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како |
| е ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Так |
| ред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио |
| на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он |
| сти и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је спора |
| е може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао |
| еђу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео |
| деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим |
| бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" x |
| да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером |
| хом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш у |
| товник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му с |
| ad> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан |
| господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, |
| е другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаж |
| а тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више |
| !{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може |
| вим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око шк |
| вану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је |
| прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиш |
| ије знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете |
| тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је |
| тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прили |
| ину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштен |
| шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала |
| ли су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само од |
| ћи и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалост |
| е прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад |
| газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О |
| у или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на |
| олу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто |
| и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико |
| оздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, |
| баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А |
| ак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба но |
| ије и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити бољ |
| здарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ |
| штаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место |
| .{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта с |
| сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше |
| е испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, |
| {S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислил |
| >Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о |
| ом граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, кој |
| .{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају |
| > <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> |
| “ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати |
| азак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису |
| Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши |
| ..</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетан |
| ели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет з |
| ажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{ |
| дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо. |
| оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb |
| и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је ре |
| ти у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на |
| ...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово до |
| могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, с |
| као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себ |
| своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Зах |
| после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и |
| к и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, |
| често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рам |
| ији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није |
| јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сва |
| оцијализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пош |
| <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично п |
| ити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год за |
| ста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету б |
| овани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим мн |
| Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле |
| тавише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужно |
| рајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за |
| ; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни |
| камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разн |
| им одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним предст |
| утарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљењ |
| даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мрж |
| да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази с |
| е треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и ј |
| м жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, |
| ивот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа свој |
| чкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш. |
| вако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гл |
| им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} |
| ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па |
| Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружније |
| авет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што он |
| ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва доче |
| но таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Ради |
| и му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им ка |
| } Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} |
| ви, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ |
| а га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Вас |
| тама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинам |
| е зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да |
| > <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака |
| лог министарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске |
| ма су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет г |
| n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} |
| две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за са |
| гијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и |
| попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, |
| све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да с |
| ав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „с |
| није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липо |
| њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, ш |
| е</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је |
| липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толик |
| рећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type=" |
| а, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пођ |
| етом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом д |
| учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо изд |
| е на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, го |
| да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и |
| еку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромаш |
| и, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшени |
| , да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалиш |
| те, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, застру |
| м, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није лас |
| А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује |
| вом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Вел |
| аја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радиши |
| } Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, |
| па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво |
| , шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја |
| таде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо |
| ожемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек |
| ине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, |
| у ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће |
| оље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде |
| зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориш |
| ас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Рад |
| обичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је по |
| арале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па и |
| „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као р |
| о данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Р |
| ру.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дет |
| <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прек |
| ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што д |
| ко малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Неде |
| а мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још д |
| о је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се же |
| ићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну пре |
| е било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div |
| о би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздра |
| почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, св |
| добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него |
| то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и стар |
| читеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у о |
| ма, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што |
| амо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, д |
| вање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} |
| међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} |
| шла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасл |
| у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала те |
| ворио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> < |
| е може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном |
| ину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао |
| разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често ни |
| о сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађ |
| е радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној |
| собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда она |
| А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премерав |
| а је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и с |
| ука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме |
| дионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не б |
| старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зат |
| да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати |
| er" xml:id="SRP19102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велик |
| er" xml:id="SRP19102_C6.7"> <head>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан. |
| :id="SRP19102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школ |
| :id="SRP19102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у шко |
| ћих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до |
| лој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балкан |
| з појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду в |
| читао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје поглед |
| ти рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада |
| ad> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршива |
| ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је |
| игнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекив |
| рађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нис |
| ајвише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је |
| ди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даљ |
| сподине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полеп |
| ас прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} П |
| ан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да пог |
| застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у г |
| емо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што ч |
| у од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље с |
| оше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p |
| неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, П |
| имер:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi> |
| дом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато |
| је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ак |
| се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет |
| о Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа |
| што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после |
| се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљат |
| Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер |
| њи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на п |
| што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S |
| радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} |
| мим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и |
| вета опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва ч |
| та у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и |
| м преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се |
| нидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе |
| тругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад |
| и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и |
| дари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади |
| аучиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово |
| бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва к |
| p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треб |
| радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, кој |
| им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он |
| ујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две |
| о су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељ |
| раве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћ |
| "SRP19102_C11.5"> <head>5.{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу |
| и су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школск |
| ра.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова уне |
| то се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, пома |
| водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па р |
| еду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижу |
| редовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су |
| и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пош |
| в само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Рад |
| школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душ |
| ам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село иза |
| о хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Как |
| уж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најприми |
| ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доб |
| од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{ |
| дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове |
| ан, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то с |
| м све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“... |
| е сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још је |
| у коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је |
| лити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> |
| ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xml:id="SR |
| уђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направи |
| авао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и |
| развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љ |
| ча, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а |
| ожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад |
| Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како бил |
| чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже ра |
| овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни по |
| RP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу. |
| не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да |
| ише и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то н |
| ед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању |
| да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „о |
| а за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање |
| и они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке |
| његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" /> <div type="group" |
| е ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и нап |
| head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C5.1"> |
| Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао про |
| >Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако |
| и рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто |
| l:id="SRP19102_C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао |
| игли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико годи |
| аједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био рад |
| зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и |
| аља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има то |
| ад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба м |
| е не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане |
| и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој |
| би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и |
| /hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по |
| елесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може |
| у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развија |
| селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од |
| ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и св |
| у му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је з |
| <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се ста |
| одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одош |
| ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и тр |
| дни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник |
| лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, |
| Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S |
| д не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} |
| с попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и ова |
| пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се |
| ти и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да |
| окажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите |
| десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделим |
| парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје |
| вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три |
| ом и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S |
| ћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово |
| као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима. |
| ова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко |
| упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на држа |
| у ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само |
| к.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за к |
| на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложил |
| уго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћуски |
| пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не п |
| „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан о |
| } И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, |
| м шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се сед |
| је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађит |
| а торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да ид |
| оза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да св |
| и и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда |
| су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не прити |
| и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} |
| сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама |
| еје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то |
| е онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а |
| би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам д |
| е ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернат |
| 105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погр |
| е чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{ |
| и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога с |
| шу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док |
| а врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је н |
| ве регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп |
| и српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом доша |
| и а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак на |
| и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} |
| ету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде |
| год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацр |
| .{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину |
| е Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали и |
| ванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу ж |
| >Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашћ |
| ј свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има |
| и механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и |
| , а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није доба |
| сред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бо |
| е да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у |
| деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху раш |
| {S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</h |
| саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све |
| ад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина нај |
| шавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и г |
| па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и |
| о га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од п |
| не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде |
| тина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у н |
| А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело |
| ајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одн |
| и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другог |
| го и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да вол |
| развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне шк |
| оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} За |
| посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде |
| коле напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, |
| бало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни р |
| а дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилно |
| ивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука |
| Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се |
| е Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p |
| да одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него м |
| Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће ра |
| болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у |
| те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само |
| ска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и з |
| ти од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" xm |
| тке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добр |
| оје је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично м |
| и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега |
| оправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларств |
| којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисл |
| и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок сту |
| водњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зим |
| , што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу |
| војој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту лич |
| ди</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспо |
| ћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да |
| вању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто |
| и, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу |
| м ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно с |
| што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право |
| них почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сва |
| нпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као |
| много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су н |
| И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што виш |
| ати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује с |
| и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен |
| ко, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње |
| коли најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или вла |
| и и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не гр |
| нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет годин |
| кле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S |
| етвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само принос |
| а смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је в |
| ку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и |
| дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље с |
| ран; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> на |
| и.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опе |
| н и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду |
| ми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој п |
| о је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Са |
| појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Ср |
| су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њен |
| ио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ак |
| ст, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи дога |
| слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без зас |
| во испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите |
| пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже |
| еће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два |
| да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова). |
| .{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на т |
| се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здрав |
| је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде пост |
| ече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је ов |
| а оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како |
| “.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је |
| воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда |
| виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чис |
| азда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше ве |
| ички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и |
| децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку |
| ем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изн |
| сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није т |
| па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и |
| графирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из јед |
| дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкам |
| ца је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.< |
| уче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, |
| од школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у шк |
| а владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се на |
| љ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потр |
| чером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више наук |
| и у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да |
| кво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му |
| у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече |
| учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпоре |
| и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да |
| њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за |
| а је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко |
| рији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији с |
| смејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша |
| почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где |
| оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, госпо |
| ... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, л |
| јпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце |
| “ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило |
| да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још |
| {S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужит |
| иша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао |
| д хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан |
| а позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је |
| м и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли и |
| додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине |
| да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали ов |
| још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове |
| н премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом |
| води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није ви |
| ста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина |
| о: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајк |
| <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове кр |
| етњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, |
| ем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, |
| младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у и |
| и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле с |
| с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога по |
| о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда ус |
| чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су |
| е обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загон |
| ећ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована |
| анином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S |
| а семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израст |
| поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; |
| друга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе к |
| ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне з |
| ного дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком |
| и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како |
| руге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се |
| вљено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је |
| ните ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље |
| е пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу д |
| с.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге б |
| као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да сас |
| есе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или деб |
| а се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по ј |
| , а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али |
| } Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само |
| е вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после пр |
| “</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="33 |
| стојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога шт |
| лека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нар |
| ве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и догов |
| и збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово до |
| <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу |
| о си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасв |
| на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је |
| но и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Г |
| е влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске вл |
| став једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те |
| ад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду |
| лели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без р |
| и и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако с |
| ије добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Та |
| драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну |
| ке, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клин |
| адњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у |
| их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се ч |
| је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачуди |
| испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко п |
| свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша |
| , да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма |
| у гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу. |
| ђу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да |
| могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдр |
| а.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, г |
| бину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да |
| .</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљ |
| ећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Талена |
| ита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господин |
| 15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> <div type="chapter" xm |
| ој разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету |
| свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање |
| му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га |
| ј свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и |
| женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о |
| олску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши м |
| ужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у |
| доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, |
| роугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших |
| вине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и |
| о да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лута |
| а спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а х |
| школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p |
| су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они д |
| и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} |
| ојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и |
| аничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата |
| о чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош и |
| разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је д |
| и њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакш |
| а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећа |
| уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забора |
| требљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро |
| на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по н |
| и и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји |
| d> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањи |
| {S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица |
| га онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одм |
| адова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио |
| доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да |
| Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и |
| <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, |
| ицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово |
| им дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, |
| че тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, |
| зника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и |
| у гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> |
| су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их |
| ду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, |
| слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да ј |
| 38" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању кам |
| љега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре с |
| тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао п |
| спитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у ж |
| } Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне и |
| ти.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову |
| ела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу упо |
| ећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И |
| бро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је ко |
| ним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележи |
| абавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих д |
| ји си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учит |
| савши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити ала |
| даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно |
| етку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе п |
| се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако н |
| унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за |
| калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли |
| ма које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби њег |
| еље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре |
| ности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им |
| нова за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и |
| је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који с |
| године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове з |
| а је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а |
| ош.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и д |
| друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво |
| ги разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то с |
| а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је |
| .{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто |
| је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не у |
| долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми н |
| школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, ш |
| је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распуст |
| казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана о |
| гло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учиониц |
| и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изво |
| на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школ |
| S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом |
| ако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учите |
| ражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбо |
| Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну |
| крсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовал |
| нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко им |
| и су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била |
| купу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, ко |
| ене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први н |
| што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их н |
| тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?! |
| егови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још мно |
| азред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва дец |
| о.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године н |
| у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За |
| зред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је пр |
| сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио |
| овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успех |
| ји, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настав |
| ећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и |
| уда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> <div type="group" |
| Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њо |
| рвог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити |
| , то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{ |
| Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 |
| > <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урад |
| нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писм |
| је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се |
| копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из |
| о му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математича |
| ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељи |
| ојачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако |
| „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша |
| ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобо |
| одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази са |
| расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе |
| него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве |
| главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би |
| ту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се |
| А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сва |
| „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не з |
| пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разу |
| ади несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, к |
| ија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, |
| код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и |
| редавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је |
| ту био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим |
| у својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају исп |
| S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о ње |
| и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> |
| им умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} |
| су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњ |
| а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да |
| еликих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер < |
| мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l> |
| зе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, т |
| еца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали. |
| е да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} |
| вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као |
| и или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год |
| Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша она |
| и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} |
| нда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам |
| буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђ |
| бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала |
| долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књ |
| учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и г |
| ине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" |
| је; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у |
| и како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загорича |
| одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су ур |
| ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, |
| најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније ари |
| И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и оста |
| лики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после |
| и своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како |
| ду више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тог |
| кте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бит |
| ређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико н |
| Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па з |
| свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љ |
| ги један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то п |
| еће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања б |
| а.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Тур |
| хову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко |
| дом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у пит |
| а сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу ил |
| бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, |
| да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи |
| ју сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан пре |
| се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само |
| ака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобу |
| и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} М |
| вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и на |
| о и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре прин |
| мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те м |
| а клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, по |
| ну и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А н |
| уму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за |
| рат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се |
| да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људ |
| и и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио ос |
| о но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако сми |
| ад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да ду |
| и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} |
| твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А |
| есто, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рек |
| о ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p> |
| шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али рец |
| Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, |
| ћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке |
| била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном |
| ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихо |
| срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а |
| добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онак |
| навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио г |
| рема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и |
| да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим уч |
| је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема |
| е ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја по |
| месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штог |
| да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особ |
| ио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <d |
| у прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пу |
| , и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово |
| е тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда најв |
| а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било |
| облем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се са |
| „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па |
| илац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да м |
| па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен н |
| остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свог |
| етрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе го |
| ет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одм |
| ђу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима |
| деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било |
| а је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше |
| е само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Ј |
| мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и уч |
| на као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је |
| ни, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другоја |
| адина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школск |
| градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге |
| А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који |
| буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици |
| клоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Та |
| и дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред глав |
| S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посад |
| је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те с |
| {S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио н |
| {S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоре |
| сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; ј |
| ем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекр |
| ml:id="SRP19102_C1.1.6"> <head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Ради |
| ="SRP19102_C1.2.4"> <head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и ч |
| о, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па |
| м успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих |
| је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији. |
| кала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, |
| , наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди г |
| у варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имал |
| погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} А |
| деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему посл |
| вога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb |
| благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља |
| молио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема |
| и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се |
| да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат но |
| , подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, у |
| </p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S |
| стао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Руч |
| о мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а |
| аљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађи |
| нако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју де |
| то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао |
| ља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет с |
| p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити |
| ада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, |
| о ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се |
| .{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископ |
| тварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлик |
| места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од вет |
| није, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, д |
| следње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, |
| та</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад дру |
| оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер |
| итати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра ј |
| во друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога. |
| асадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу ш |
| и више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече |
| дбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од |
| ода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу |
| А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код к |
| да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, |
| мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} З |
| а уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад и |
| сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова соп |
| у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу |
| треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима н |
| Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, |
| ри сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет |
| тву</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао |
| ...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, с |
| RP19102_C6.7"> <head>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њ |
| казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу |
| зменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све |
| ле малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој |
| одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и |
| је чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „ |
| рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутици |
| и гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На пето |
| n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души ст |
| <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и суви |
| но се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, г |
| И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећа |
| ледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глу |
| } Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| во било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он |
| и још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене |
| дована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Ра |
| ве више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} |
| а не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се |
| на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини |
| оју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, пи |
| обро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још не |
| <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буква |
| о запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гас |
| рзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, |
| еме од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огре |
| у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и |
| кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге жив |
| ци не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они ја |
| то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb |
| >Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њ |
| е наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да прав |
| о него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви ради |
| жним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гле |
| у.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место ра |
| Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну |
| ручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађ |
| углину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на |
| тету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се разви |
| познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S |
| о ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што |
| донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које |
| ада, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} |
| и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и жи |
| наке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то у |
| у село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније. |
| и и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="cha |
| чнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље.. |
| где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду ст |
| све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није |
| и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се попла |
| ња је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир |
| сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а |
| је тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра |
| на, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђе |
| али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и до |
| n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да с |
| ајмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није |
| ава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Г |
| .{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се |
| амо молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђери |
| неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све са |
| да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова |
| ош греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо |
| .{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су лег |
| ном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до |
| У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици њ |
| ађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна се |
| о су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада |
| ило много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како |
| /p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитет |
| о да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и вас |
| ш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „За |
| д она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће г |
| у, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога шт |
| обро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{ |
| нају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више. |
| светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни |
| ржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика з |
| м ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичи |
| да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме |
| е је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину ка |
| еким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да |
| ушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, |
| ска.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да с |
| о?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављ |
| стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и |
| ојаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовим |
| чинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме |
| прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровиња |
| ој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера |
| „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Је |
| другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде та |
| ако од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема о |
| опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од |
| 348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било т |
| ају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да г |
| кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Р |
| head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је н |
| етком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да с |
| l:id="SRP19102_C9.2"> <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био бољ |
| тарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања |
| ације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, т |
| р је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је иде |
| S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или |
| толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да |
| оји поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом наук |
| И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и |
| S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођ |
| ену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дуж |
| ј је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима |
| А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бр |
| није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, |
| ана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспе |
| ло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србиј |
| а Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, ко |
| ло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о |
| се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слуш |
| ри године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми |
| S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а |
| i>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S |
| а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, нало |
| јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста ов |
| ати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, ка |
| нско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, |
| да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p |
| А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу |
| и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајс |
| доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очи |
| и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда |
| 4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кућ |
| крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком пред |
| огли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градин |
| није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него |
| ине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично |
| То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Ради |
| но и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој бар |
| снио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек д |
| еку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по ли |
| сто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био наб |
| а направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до годи |
| да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239 |
| 9, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних |
| на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> |
| се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, |
| школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на кр |
| рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим |
| Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направил |
| да да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, |
| ачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад |
| тали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њи |
| ар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмит |
| вар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стоти |
| рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као |
| „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмен |
| "239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада ни |
| е ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције к |
| да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с |
| креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који ву |
| , за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им т |
| научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама и |
| це, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће |
| не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно пис |
| пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите |
| ко су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле |
| и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се |
| а да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединиц |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах поч |
| е запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их |
| нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Р |
| ред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — |
| ставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се |
| а! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— |
| ј напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Мож |
| њао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Уско |
| А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редо |
| на, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и игр |
| едан другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом |
| м и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине д |
| а</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио |
| ска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад |
| , господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то |
| и људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити ј |
| ла.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте ни |
| учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био ка |
| а те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти.... |
| , па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно ниј |
| тељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до шко |
| више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових и |
| воју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиско |
| ако да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова |
| а клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им с |
| .</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је пр |
| анашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Х |
| </p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се с |
| о као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи з |
| аврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разр |
| ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама |
| Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне шк |
| и је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад |
| га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се |
| не а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто мех |
| био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, пр |
| о.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, |
| вао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, аг |
| А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после |
| Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потр |
| олини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из доб |
| осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми о |
| постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијал |
| готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономад |
| е“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати ц |
| н опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S |
| ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га |
| свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без |
| збегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем слу |
| ећа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиле |
| лесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</ |
| да, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша |
| ра оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сли |
| д зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао |
| знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку д |
| а народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већ |
| сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље са |
| ну па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашт |
| поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово |
| упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се |
| е боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећи |
| пупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно, |
| ицу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} |
| еним концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на б |
| ала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, ка |
| приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путо |
| , ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и |
| дух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За |
| е у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{ |
| на.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташ |
| при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је |
| у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет р |
| вих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Коли |
| сење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како д |
| је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих ше |
| ед крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{ |
| је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигну |
| во код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко ум |
| т да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака). |
| е.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових к |
| о.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се д |
| {S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледа |
| ако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли |
| о сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде |
| ша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с |
| укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> к |
| а личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају ж |
| и, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место |
| у за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите |
| ак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су п |
| су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле ј |
| о и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извад |
| ико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да и |
| ила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Ра |
| оре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гу |
| дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је |
| , да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Учени |
| <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„П |
| пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко |
| Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, |
| едном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико ј |
| је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три ред |
| аде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на |
| т има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У ов |
| есет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И |
| опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у |
| љих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам |
| жбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао с |
| испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} |
| S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Х |
| , да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у р |
| ла крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете ра |
| з брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви зај |
| ни брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Ст |
| г намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора п |
| д има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колик |
| е или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрде |
| два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?. |
| та је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?. |
| слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да ос |
| е сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мут |
| јде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Н |
| ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?. |
| али и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу јо |
| d="SRP19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже б |
| равку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" |
| {S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S |
| сет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi> |
| } Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi |
| десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у |
| есет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И |
| је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у оса |
| је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S |
| је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} |
| д осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А |
| ко је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да л |
| тке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{ |
| је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет |
| тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Б |
| или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико |
| њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метн |
| или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам |
| ма ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} |
| . (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што с |
| и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет |
| изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа |
| есне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испо |
| слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове |
| дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је т |
| емешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се |
| аде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва с |
| } Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је |
| беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се |
| штено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и |
| сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, |
| само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело |
| ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 |
| ко с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше |
| аставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празниц |
| руги радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења гра |
| ите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко р |
| лика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цр |
| ка с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они п |
| } Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њ |
| по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише св |
| ад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А |
| на ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на |
| Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га п |
| је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако глед |
| један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаг |
| у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око о |
| окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: о |
| игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, на |
| творе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љ |
| .“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Једа |
| ем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркуј |
| а најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за пот |
| напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора п |
| или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им. |
| екају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негле |
| </hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој |
| и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> |
| већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете о |
| .{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</ |
| ли и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом р |
| ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу |
| SRP19102_C13.1"> <head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправи |
| оли загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено |
| ропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете де |
| могне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада ј |
| да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у ку |
| да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, кол |
| звонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуд |
| ао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не |
| биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде |
| Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загор |
| највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа ј |
| о дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај |
| стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и |
| е ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња |
| ца</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекл |
| или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он |
| ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све |
| ште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Кола |
| ша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући |
| о није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и де |
| еду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пиш |
| ет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> р |
| ите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у с |
| а, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове ш |
| а се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до |
| } Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и до |
| да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ |
| b n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узм |
| м направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака. |
| више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесе |
| ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се ка |
| х црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетк |
| <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> |
| и <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, |
| <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, |
| ли <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова |
| ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пре |
| трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде с |
| били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да |
| ац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и ст |
| и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут |
| де била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и га |
| манди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него |
| родне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а |
| ар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку |
| а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову сво |
| собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била ве |
| им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене |
| најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимн |
| а кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђо |
| градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играл |
| а које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по |
| едности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, |
| " /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је |
| </p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да |
| у дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, |
| ијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, |
| аме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У о |
| тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чи |
| а пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} |
| } Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрм |
| у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестал |
| Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да глед |
| да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси си |
| обрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да сл |
| ет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоме |
| ехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, к |
| ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео |
| ого претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Н |
| покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је с |
| ваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила нап |
| страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја |
| путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити к |
| едан дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању бе |
| м, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то |
| га за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах |
| чи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао ова |
| у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, |
| е они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи има |
| ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду |
| и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова с |
| им словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову |
| и, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А |
| и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио св |
| тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако леп |
| је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на ха |
| аслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S |
| год још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шт |
| су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не |
| питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapt |
| свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили |
| че на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа |
| јте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије |
| механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу |
| нијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако |
| а мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино ј |
| лила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро |
| пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од ње |
| шности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато |
| рио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доист |
| S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен |
| рковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) |
| њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је на |
| авно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би |
| ала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него |
| е да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разред |
| уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан |
| .{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем с |
| а већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече |
| у и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте д |
| пљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се н |
| оди.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, |
| нало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу.. |
| жио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је прими |
| им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се јо |
| је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан |
| реко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрест |
| а му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добр |
| ећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те ни |
| њу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (т |
| ез мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје |
| уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће б |
| азмишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>каракте |
| је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S |
| долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете |
| то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и л |
| рво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао |
| .{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и та |
| лушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</ |
| ар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „ |
| х направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био н |
| пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога |
| зео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде |
| је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове о |
| ох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{ |
| и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{ |
| узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да п |
| или на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину |
| код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Н |
| о бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде |
| , јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по |
| ао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад д |
| на“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Он |
| им ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђ |
| љан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div t |
| ње!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politi |
| ала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div |
| ко га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} З |
| увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људ |
| и школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени |
| највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него |
| признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу |
| у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у шко |
| лу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из наш |
| рибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели |
| а се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово |
| текне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам |
| е било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им |
| ртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосл |
| {S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео н |
| а, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, дец |
| по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнут |
| а које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је |
| на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све |
| т на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је |
| , да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пи |
| ека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се |
| г коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у |
| зела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега |
| оле и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста |
| „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ |
| мо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да |
| ога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато ј |
| } Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала с |
| ша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли |
| уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не до |
| створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одел |
| екуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда |
| готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ши |
| оваше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том |
| не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој |
| кло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Пот |
| >Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред вла |
| .{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ов |
| о своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, |
| , која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т! |
| да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се |
| настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже < |
| S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та |
| пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каж |
| умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се |
| со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат< |
| ат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — |
| i>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изго |
| } Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у р |
| но је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у |
| је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, д |
| а слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад у |
| су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и |
| а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се |
| амо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да |
| а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</ |
| {S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; |
| <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} |
| то и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Ми |
| далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| ље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам |
| о него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и не |
| простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво бил |
| ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није мога |
| е деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Ко |
| тељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом с |
| литва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде букв |
| <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво |
| он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће г |
| адиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ам |
| код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, |
| рати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро б |
| адила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да |
| ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала |
| труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> |
| жио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| .{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану |
| или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што |
| ребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша |
| и има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да с |
| ребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ћ |
| !...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вид |
| на него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да у |
| а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Ради |
| кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S |
| не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега |
| чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> |
| . свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим |
| н запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избре |
| д у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали |
| и него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу з |
| истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је пр |
| господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} |
| иша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су |
| рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није б |
| туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у шк |
| и, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све |
| доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одмо |
| ече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И |
| загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше ње |
| ан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Ми |
| остима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају пра |
| ји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или |
| ке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја ј |
| м јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па |
| заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докл |
| Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини |
| цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, |
| очића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и у |
| оде човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све ј |
| Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати |
| али, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „ |
| оге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас |
| ас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} З |
| обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од |
| или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком р |
| и...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена |
| ој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{ |
| туда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од они |
| зденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега |
| аности тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам |
| к кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема |
| так кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све санду |
| и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих |
| Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само |
| о „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђац |
| ке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине заг |
| ишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Ова |
| одигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело ов |
| и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову ре |
| године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за к |
| никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} |
| ика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле ова |
| бртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење |
| ле су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а б |
| } Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи н |
| А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове с |
| у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И о |
| елиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; |
| бар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и стра |
| на Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а у |
| е жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Т |
| p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и нап |
| по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету |
| да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде. |
| <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му реч |
| а сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека |
| оримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат ово |
| што су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овд |
| би и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас дв |
| даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у |
| га у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не т |
| ’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо |
| вршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А |
| и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконо |
| едаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозв |
| поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображењ |
| ру и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S |
| сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара |
| ме пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је |
| е му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће |
| звештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан |
| а ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек уста |
| додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, |
| дговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што ј |
| кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, |
| господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмк |
| примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи |
| легне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није так |
| Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било |
| посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чем |
| да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима |
| лико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? |
| смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и град |
| о, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{ |
| м за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као |
| на“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста и |
| ечатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађ |
| едајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да |
| } Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до |
| } Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова |
| ђите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова |
| да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога ка |
| та.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да |
| уквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо |
| соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} |
| ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} |
| арате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, |
| кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — пе |
| } Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако |
| ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите п |
| едајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здра |
| нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико ко |
| еља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу |
| ишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем |
| дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је |
| : која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi |
| скрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала |
| ло брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе реч |
| огађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћет |
| с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдет |
| } Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у |
| та да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су нек |
| „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугл |
| а приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се узд |
| го она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њ |
| рија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо пр |
| и: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има |
| дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је он |
| аље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и |
| аснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је |
| брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца |
| а насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим |
| сликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} |
| дишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо? |
| и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко |
| е).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипат |
| мештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за влади |
| адиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада ко |
| <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то |
| требљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви с |
| запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објас |
| леко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа |
| ослом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија |
| адина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам доша |
| читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А т |
| S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{ |
| а да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А т |
| ад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</ |
| и да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>с |
| зме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи |
| окушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, |
| д столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово с |
| а? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко |
| е ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зат |
| , ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi |
| е лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле с |
| пише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате |
| е сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се глас |
| напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад по |
| ен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е |
| н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко с |
| е сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi |
| стио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да |
| њигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у |
| о ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у |
| ад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напи |
| иле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени смета |
| p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; |
| <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> < |
| е, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га |
| господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било |
| !..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p |
| нете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газд |
| ’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко зам |
| како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? до |
| , господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребниј |
| га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да нап |
| е да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу |
| и ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па бр |
| нко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће д |
| тра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да |
| о,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продуж |
| к тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Го |
| јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају |
| „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га |
| више. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се да |
| а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону друг |
| мо се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се |
| љада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, |
| као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Б |
| ..{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не би |
| роси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И |
| гледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па |
| о наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разг |
| људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша |
| <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо |
| ака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су т |
| о и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (пока |
| лађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота |
| ву школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуд |
| се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и |
| да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и ниј |
| а не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у |
| господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до |
| је доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиш |
| аузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можем |
| , па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће п |
| село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојо |
| ш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да |
| та: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и праз |
| овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи |
| чкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га |
| здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? |
| да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десе |
| ако можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако |
| и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта |
| ет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас |
| ија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле |
| аст врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз |
| .</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту. |
| ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од су |
| та кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и |
| и.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и |
| ао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога пози |
| о моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> |
| <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, |
| би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, са |
| на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај нај |
| о је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радо |
| рби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станими |
| ош боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је мно |
| после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази |
| лад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, |
| етило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер |
| на и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{ |
| ази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки пре |
| Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене |
| и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова на |
| низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</ |
| Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из ча |
| ди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да изл |
| Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код м |
| га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало к |
| лу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили с |
| одине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, б |
| Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра |
| дговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста |
| о; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и |
| ус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „О |
| на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, |
| да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи |
| ије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво н |
| е сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љ |
| правише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, д |
| им кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како с |
| адиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Карав |
| де се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна |
| ш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре под |
| ослу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах изве |
| мо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да |
| Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чи |
| “ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече |
| ек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те бл |
| паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти дору |
| огреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од |
| с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што |
| е буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, |
| авњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најп |
| аде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После р |
| х туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало н |
| је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпа |
| дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узм |
| оје место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има |
| да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали б |
| ар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да |
| човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре |
| окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо! |
| средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша |
| .{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Ради |
| ође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку ис |
| сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао |
| исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на је |
| ико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци |
| рбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да п |
| се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале ред |
| , и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} |
| у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му с |
| таве и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици |
| веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, |
| ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао |
| ивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само п |
| мила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али |
| овљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша |
| иша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се пре |
| олу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци |
| уји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрм |
| ама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ |
| ике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју г |
| ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми баб |
| запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој |
| а Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми |
| и „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти за |
| Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте |
| који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац |
| кроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n=" |
| ш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премиш |
| ико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ |
| n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, ка |
| колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једно |
| своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ |
| е усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не до |
| ређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекци |
| огледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам < |
| овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ј |
| дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не зна |
| ктору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радиш |
| гледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо |
| е учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбоље |
| м очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" / |
| 26" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, |
| дморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче ова |
| а).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да с |
| реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се |
| били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеш |
| } Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили п |
| луђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме м |
| пише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за број |
| аже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} |
| у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чуј |
| не дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако ур |
| ридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. С |
| „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то |
| и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне ред |
| ју добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онд |
| Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само |
| <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „на |
| Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у |
| поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да |
| ошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо |
| а на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште израв |
| наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над |
| ти!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и |
| во сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, |
| е су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ |
| ђену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Гр |
| p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S |
| о.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. |
| го све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер |
| оћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да ку |
| па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} |
| и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро за |
| аније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, п |
| Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ход |
| ако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код |
| и.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, |
| ни воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те се |
| p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| бог берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и |
| он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да пого |
| рта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи јед |
| , и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко че |
| лу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизо |
| ља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се |
| ко се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по во |
| ду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са |
| се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше р |
| је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А |
| .{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после г |
| х обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с |
| то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учин |
| ећ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још |
| S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ |
| ица уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила |
| м лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па |
| очито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, |
| весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} |
| овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Бо |
| ета Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита г |
| сте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо |
| се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да |
| уби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с бр |
| не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не и |
| е с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ с |
| дне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена |
| оваше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша |
| бичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово ми |
| мери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Он |
| ма на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употреб |
| чки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену |
| } Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му |
| саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га |
| ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову |
| риђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па |
| /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустит |
| душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; |
| а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напре |
| на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је има |
| адиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, |
| аза им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S |
| ?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањци |
| а у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? |
| вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи |
| ри сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили |
| <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— |
| у сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље! |
| вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућ |
| то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нем |
| ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да |
| „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“. |
| ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.< |
| узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење |
| Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да |
| Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни лас |
| уби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допуст |
| адости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те д |
| било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој де |
| бра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <h |
| не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код |
| крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потв |
| те и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} О |
| ред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и посед |
| ута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика сло |
| се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пази |
| ене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почиње |
| у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и лес |
| колу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад |
| м).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него д |
| </p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па |
| да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онд |
| ако и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још |
| нако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и |
| ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је кри |
| да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет |
| љко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред др |
| огађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да ч |
| чити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда |
| b n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за дана |
| о по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова |
| ња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни ње |
| А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћ |
| ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља д |
| ла, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте воле |
| овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>ос |
| Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али ка |
| е никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научи |
| а: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“. |
| е ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, |
| ата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а |
| оше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у |
| затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запа |
| сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог |
| ан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овд |
| ало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја о |
| творила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао |
| рди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипу |
| дарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="ch |
| ирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша |
| тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и удариш |
| да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је |
| упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пре |
| андур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи |
| ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пус |
| ко знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћ |
| илине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш |
| би витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког |
| у просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим т |
| иџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлет |
| ло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било! |
| мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И су |
| томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} |
| куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећем |
| ли не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти< |
| Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то |
| едају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде |
| реди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што иде |
| , само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кућ |
| а њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и |
| пет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се |
| ненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да рас |
| Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико |
| а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад ид |
| оже имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, |
| отово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала. |
| ди и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет |
| одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посве |
| од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> т |
| а сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава |
| менима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је |
| рену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, |
| о земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов |
| попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да |
| ажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с бр |
| мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се |
| тово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S |
| p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћ |
| некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем |
| шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти |
| вају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко |
| и неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И з |
| а цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили с |
| а врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови м |
| матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђак |
| диш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, т |
| као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јев |
| е капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сут |
| узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро |
| ладић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ |
| свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} |
| како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да |
| на?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он |
| им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћа |
| о наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молит |
| кога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају ш |
| но гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у |
| „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде пи |
| пише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</ |
| речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она ша |
| научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово |
| српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули |
| виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај |
| ко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и |
| мо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да |
| а напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Ш |
| } Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> |
| ако ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен |
| {S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а |
| и?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове |
| Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да и |
| су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, шт |
| бито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно |
| ужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад |
| .{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?.. |
| >Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у |
| и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри |
| је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, п |
| n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и |
| че Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p |
| ="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је с |
| брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га |
| p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Он |
| нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{ |
| Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па д |
| даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радо |
| увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не |
| ко, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} О |
| ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а |
| о, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите д |
| ошћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не |
| то би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје де |
| ним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопр |
| у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </d |
| очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да д |
| се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радова |
| први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се о |
| ло на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем. |
| нина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, ус |
| ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слаб |
| гре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна к |
| {S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} |
| ђе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. < |
| </hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>У |
| /hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у реч |
| речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} |
| {S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и |
| <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне |
| се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <h |
| т, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назва |
| ања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање |
| нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми т |
| иким ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде |
| лика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог |
| ка.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и |
| : „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројите |
| .{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очи |
| лике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, |
| о што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су ил |
| а је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђа |
| , ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели |
| ојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, |
| како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је прост |
| и, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за т |
| трљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи |
| иди.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из |
| вод наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био н |
| о да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојно |
| ини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је у |
| као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и к |
| , да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно |
| ну!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао |
| зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нов |
| , и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> |
| никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом п |
| срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на |
| у састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код ку |
| или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не сам |
| ри су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се лож |
| а, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је ве |
| а око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Ради |
| ју вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, крав |
| изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и из |
| нијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на кона |
| износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку |
| танске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане |
| “</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша б |
| ницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је в |
| мо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па |
| ко нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе изве |
| господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је ви |
| нак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Рад |
| пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју |
| пита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Гд |
| жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> |
| е.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} |
| ија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово |
| ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово ј |
| сте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Ш |
| ш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S |
| д дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке |
| е може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) < |
| ве до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова ко |
| је је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј |
| ке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево |
| у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза |
| деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека |
| е буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јар |
| Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, крат |
| ани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: го |
| лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пу |
| .{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита. |
| оже њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пун |
| , свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Ка |
| ји ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и |
| а, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде. |
| За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странк |
| ратски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="3 |
| ок најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарст |
| олимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се кла |
| ни.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био б |
| ајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и |
| немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села. |
| ују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, как |
| ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По до |
| сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут к |
| т у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него |
| го изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза |
| таше, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, с |
| : цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико |
| а може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто |
| употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици би |
| е, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а |
| <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече |
| боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то п |
| да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи со |
| његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио д |
| а и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мор |
| зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Б |
| аилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Том |
| оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је |
| а оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Ради |
| својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још |
| го: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам с |
| е да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код |
| колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да у |
| или оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ћ |
| ивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им ј |
| У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како |
| а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде р |
| нац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да р |
| нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета |
| се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогод |
| ће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не |
| аке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.< |
| ђем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вре |
| која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва |
| х сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови |
| с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама |
| ега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви |
| и извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да род |
| , веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} |
| н тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје |
| и не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда |
| боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, ко |
| с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Ант |
| ће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија |
| е будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га |
| гајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и |
| <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њ |
| је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код ов |
| о прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду |
| их људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам се |
| нија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, зва |
| кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који |
| ављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично |
| „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „ |
| свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њ |
| је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" |
| ио рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необич |
| ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, |
| ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у н |
| рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> сагра |
| S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је |
| далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што |
| и, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша оп |
| знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и |
| онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви каза |
| Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих |
| е отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете ј |
| што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви |
| сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да |
| ама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и |
| же изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратим |
| ећ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долаз |
| ље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке |
| до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и |
| во Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радо |
| ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопо |
| ченику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а д |
| е: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бо |
| итомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у сел |
| јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојењ |
| мље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, гршт |
| ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и п |
| ало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на |
| оплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито вис |
| новао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку |
| " /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку |
| к Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је сл |
| о је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу свом |
| вему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај |
| ем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпи |
| најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајн |
| и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тр |
| ецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обра |
| то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће |
| ивети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку шко |
| Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урад |
| асте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; |
| била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша |
| ако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала |
| {S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима |
| ег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада |
| еља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. |
| је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница за |
| о до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико |
| у, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки |
| ва и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злат |
| донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{ |
| требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан ост |
| {S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те д |
| све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом с |
| еним; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треб |
| управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има |
| је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div |
| е вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је |
| о добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме |
| радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, |
| чно, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопи |
| ла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурм |
| и, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му пре |
| едно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само по |
| почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући |
| него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагош |
| ра десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} |
| десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њом |
| а увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта |
| ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| , и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне |
| а боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, |
| имљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И п |
| бо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па р |
| .. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„ |
| или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не о |
| у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало пр |
| нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа и |
| та и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану пра |
| и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, та |
| копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и се |
| , на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима н |
| ите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једн |
| лижој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење национа |
| кну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ |
| би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трч |
| ево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако усту |
| риватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и |
| која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а са |
| и.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете |
| за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а не |
| Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите |
| довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> |
| о земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Мо |
| е још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пру |
| ти „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збор |
| оју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тира |
| и, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је |
| е му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; |
| и а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он ј |
| ане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| ану.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо |
| ртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, н |
| а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и по |
| у да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да оглед |
| Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, в |
| се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви за |
| ! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширит |
| о год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе |
| а у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Ра |
| е; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају свак |
| рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдли |
| га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипал |
| о цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па п |
| оче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и |
| с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на |
| да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ |
| та онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?. |
| иша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић |
| а предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо |
| ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су на |
| за школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} |
| је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} |
| и и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у дв |
| .</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необ |
| Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио |
| , а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него |
| у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: мо |
| најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч |
| овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају к |
| десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано |
| у је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљк |
| чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опози |
| не, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по з |
| уповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и е |
| јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове |
| к</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и мило |
| ок?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити |
| е руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд! |
| Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их п |
| њиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењ |
| их, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, |
| довали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши |
| рили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с |
| из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу нос |
| ..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н |
| лили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S |
| лику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S |
| изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од т |
| , а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник |
| као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Он |
| а га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу |
| ечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да с |
| ад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, в |
| есите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S |
| бно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слов |
| оро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама п |
| дело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато д |
| о два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребо |
| нило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, н |
| мету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, д |
| љуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна |
| игла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, |
| познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, м |
| бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снах |
| аврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је у |
| и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p> |
| ори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужил |
| ре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учи |
| е овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете |
| Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босн |
| > Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!. |
| пустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) |
| ите руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који |
| јразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању |
| ну се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете! |
| господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто пи |
| кола лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница з |
| чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне |
| и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, |
| <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да |
| е под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јело |
| "255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код с |
| м видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би с |
| једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се у |
| анеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише те |
| {S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у |
| ју простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, |
| Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се с |
| ете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођ |
| пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите |
| оја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој реч |
| да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, си |
| с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми |
| ужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу |
| т ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заје |
| ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни |
| имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако сво |
| реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држ |
| видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте |
| буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да п |
| винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и по |
| м још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазит |
| еома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салут |
| Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа |
| а сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спуст |
| дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по |
| вету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само |
| издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима |
| у.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, д |
| тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази с |
| ша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а |
| тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачи |
| ече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, о |
| и да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и с |
| погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби |
| А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он |
| о, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; |
| {S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, |
| шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} |
| ску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у |
| ато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Рад |
| То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише |
| слили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву во |
| на путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а |
| епиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да бла |
| } Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не з |
| је дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са север |
| а самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и |
| треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту |
| дан, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и |
| еколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Об |
| цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није зна |
| ма нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, |
| Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S |
| ги. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина! |
| о и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не н |
| им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке |
| па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа |
| а дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели дво |
| : одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче к |
| ошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново |
| за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево |
| мо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је |
| вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажит |
| е Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не |
| дали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо осло |
| д ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се |
| ли из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем |
| Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде |
| се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </ |
| ш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати |
| љевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S |
| драво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па |
| овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него |
| ане младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска н |
| увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је |
| у!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану стр |
| торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се та |
| .“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по |
| те још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимај |
| поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је са |
| на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у р |
| авите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (О |
| ите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} |
| ите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду |
| ите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну |
| едну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на кл |
| ом дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише |
| !..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је с |
| и, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Мет |
| ..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ниш |
| ..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: |
| рода, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руко |
| их, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може |
| оноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцај |
| ле до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, |
| ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку |
| ставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра пост |
| како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша п |
| о онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, |
| је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код |
| {S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па |
| раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало рани |
| је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се храни |
| едио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који н |
| у каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годи |
| асати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Дана |
| SRP19102_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разг |
| е онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лак |
| погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> |
| адан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{ |
| диних домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота јо |
| анима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да с |
| ред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „ |
| друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било |
| прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једн |
| вој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри |
| а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди |
| оде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти |
| товања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Рад |
| шао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућ |
| учају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онд |
| анска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским р |
| ло, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отиша |
| па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само с |
| е сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна |
| ша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где руч |
| предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје с |
| ребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се нач |
| е једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад |
| нда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, |
| стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану |
| еде; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеб |
| ли једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја појед |
| њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да |
| ма женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео |
| ј поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> < |
| ло раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је о |
| огу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{ |
| одио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео сву |
| и.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и пр |
| градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаони |
| ко и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао |
| тановио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу |
| <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстор |
| и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{ |
| r" xml:id="SRP19102_C10.8"> <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла |
| и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што ниј |
| зарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није м |
| све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, |
| е осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да разви |
| ку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их |
| унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школ |
| ишта Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него |
| p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша ниј |
| без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора покло |
| ица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавр |
| за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиш |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша |
| а, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте |
| он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Ра |
| ца; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово де |
| е тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико п |
| ознаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши бил |
| али школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у бо |
| рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и |
| ришту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, |
| отово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а |
| S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тог |
| девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" |
| S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по најви |
| ла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у |
| љивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, |
| ара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе |
| Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све расп |
| ису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину |
| оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за о |
| ципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда те |
| вали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове ред |
| више: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести |
| аља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S |
| ка једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошк |
| а па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па |
| шан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледа |
| само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, кој |
| новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Ра |
| дите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца |
| о се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из судн |
| ођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још ма |
| како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници |
| ин, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону |
| ило и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, с |
| имо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучават |
| емо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради п |
| и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S |
| ли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напам |
| га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево |
| загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске |
| о о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла |
| ?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и |
| осле овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div typ |
| не, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за |
| е, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то |
| појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Наро |
| сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само |
| /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да |
| о, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону д |
| ечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгле |
| те најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игл |
| Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то |
| о је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} |
| ако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може д |
| што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на сл |
| ике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} |
| о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси? |
| трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер |
| себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали |
| во код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово сло |
| ечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} На |
| да ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и |
| и?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако. |
| црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{ |
| х новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија. |
| целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиш |
| изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред огра |
| ће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, д |
| ири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој н |
| жем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ј |
| школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 |
| Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија с |
| ошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постал |
| дмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто |
| киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с ј |
| и живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и по |
| же <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то сло |
| Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: н |
| — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с |
| је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е вид |
| си књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{ |
| То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Тре |
| — н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи неш |
| невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?.. |
| оси!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сн |
| ете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писал |
| једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже с |
| еч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у в |
| веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да уту |
| } Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т |
| је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. |
| ?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да |
| {S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чу |
| учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нар |
| бне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као |
| ране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју |
| калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они јо |
| а, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново г |
| ао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту |
| ном, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у у |
| пет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попреч |
| ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па и |
| еоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у З |
| вару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ов |
| </hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли |
| леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара ап |
| ’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде |
| двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим ра |
| леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опе |
| д хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пи |
| b n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све |
| p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђ |
| ..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађи |
| д долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} |
| едаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато ј |
| >Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио ова |
| а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише |
| је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свим |
| чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом п |
| стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућива |
| а.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине |
| па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда д |
| .{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у об |
| мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, го |
| а опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше д |
| а са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очис |
| вије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онд |
| старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од ц |
| миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његово |
| на вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обе |
| емештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово |
| неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга ј |
| сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у г |
| за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од полови |
| дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозори |
| <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша н |
| На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет |
| лика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом др |
| одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „табли |
| ?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ ру |
| ена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету. |
| а чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило |
| теља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је п |
| треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево |
| је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много |
| је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се граби |
| се га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>К |
| еликих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако |
| откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо |
| , и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало ист |
| нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи вр |
| је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па |
| и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Ра |
| највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, |
| еше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за |
| у и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S |
| S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Л |
| х народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме ма |
| а стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетњ |
| о с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шт |
| ти.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Гр |
| д је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити |
| а је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан би |
| RP19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необи |
| воји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у |
| ородиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тра |
| } Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, |
| а вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмак |
| ено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичај |
| си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда мож |
| еома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у о |
| али су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p> |
| а, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешт |
| о по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру ран |
| ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, |
| пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а |
| мо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек у |
| личније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између |
| и кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, гос |
| ију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на |
| један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети поса |
| адишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и |
| ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> |
| <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати |
| ришту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру |
| дног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да преко |
| да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговор |
| "> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће п |
| о је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препор |
| еду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Ра |
| лавно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није |
| с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово нап |
| врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ |
| вођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без |
| ази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широки |
| ора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру про |
| .{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ко |
| сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништ |
| прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом |
| ђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све ш |
| ме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакр |
| ити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S |
| S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ни |
| како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђа |
| за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела |
| м!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Ј |
| ом и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница до |
| ера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чу |
| <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње влад |
| реди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да ј |
| е Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсм |
| дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва |
| ле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем |
| ла и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} |
| од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучер |
| је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су |
| а је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће |
| сме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{ |
| је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бу |
| } Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где |
| столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много |
| орице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанп |
| ана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и тро |
| у и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите д |
| и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а ка |
| упа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је |
| с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печ |
| леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с |
| ша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и поп |
| поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, п |
| <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>пис |
| ано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради |
| о ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у |
| радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокоша |
| да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заје |
| аздинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им |
| S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да ст |
| школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, д |
| је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и ка |
| На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од |
| дају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упит |
| били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у |
| и поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пр |
| ар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да |
| ла с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да |
| и хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да |
| њем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и прави |
| неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуро |
| ежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи |
| ра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од је |
| да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а |
| ма и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и пис |
| S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне |
| у.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније |
| за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован ре |
| о.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} |
| т, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара |
| о троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревет |
| ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је |
| о варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета п |
| , да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код |
| виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их |
| И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а кап |
| пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Гру |
| е, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, |
| ра се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљ |
| ици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S |
| епљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве |
| ве су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на та |
| ека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се пр |
| рисећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто вол |
| селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и пр |
| ака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сва |
| ео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Дан |
| он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће |
| за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на виш |
| ас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола |
| анствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и ун |
| вога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{ |
| живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не го |
| им црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чин |
| ора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, |
| а загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша |
| шчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан |
| иша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су |
| ко, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радњ |
| школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цр |
| ите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — |
| ну страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S |
| ише земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премес |
| оси своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одм |
| итава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако ва |
| ића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на |
| ћи око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема со |
| Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако д |
| ила већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на у |
| е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео |
| ена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге с |
| је начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калу |
| } Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са за |
| и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут по |
| hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{ |
| ам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има м |
| деју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варо |
| отребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се н |
| ко испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и |
| етом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за струга |
| рања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може б |
| кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а виш |
| гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи |
| вуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окр |
| стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то на |
| много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.< |
| , да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се |
| и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у |
| а Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекл |
| старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа |
| рише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога |
| има ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фиг |
| не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмањ |
| у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О нов |
| да с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} О |
| тарци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од |
| и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено |
| е јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p> |
| , објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће |
| , и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с је |
| наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју |
| сали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, |
| ва с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је в |
| деље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био ст |
| ли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па |
| штина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је |
| е се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> |
| ксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се |
| свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више пр |
| великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниски |
| ли кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је о |
| мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су |
| е намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.< |
| тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако |
| седлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, |
| у се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и |
| а остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као н |
| х је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Ради |
| ристи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, |
| ад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза |
| висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека л |
| да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само п |
| општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ак |
| ају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов |
| и; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове |
| то ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се рад |
| столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа |
| Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стр |
| ади више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што |
| а, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години. |
| како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су поб |
| а брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} |
| ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више ра |
| , и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} |
| представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, |
| ане.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S |
| напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школск |
| прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали заго |
| слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{ |
| .{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi> |
| пријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се |
| {S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су |
| о све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није |
| Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он са |
| ако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада к |
| че други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највиш |
| о није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, |
| у или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У |
| . „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: |
| а Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, о |
| д куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато ј |
| исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет з |
| тише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227 |
| му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Пе |
| > <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу |
| зишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њим |
| о да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш |
| а ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и н |
| сет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им |
| о у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и сврше |
| у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта |
| ут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво |
| рећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу |
| > <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— О |
| у забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше |
| ило за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и |
| ам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради |
| ошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави |
| од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с нек |
| се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме д |
| ва прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Пр |
| 281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница. |
| о с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво прости |
| Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви н |
| амо ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоб |
| јвиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше ца |
| ова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима |
| с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи |
| уве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} |
| (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или зап |
| ко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} |
| предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребн |
| а узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра |
| } Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање |
| ају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за до |
| шли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А |
| ли онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И |
| р.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила ка |
| а се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јест |
| сет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више |
| ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче |
| су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с |
| коле, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе д |
| у, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће |
| лико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. |
| ше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили |
| ини</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове го |
| уше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добр |
| S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Ј |
| мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb |
| о се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" |
| ничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и |
| е, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, к |
| старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно с |
| треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у |
| а кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пу |
| о, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да у |
| ицима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су гово |
| јстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И |
| , али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благ |
| а није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава др |
| измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све о |
| е Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекл |
| ес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мал |
| о пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене |
| воме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на |
| и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толик |
| Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} |
| вале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да б |
| апетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било |
| аоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњи |
| а сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су |
| већега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те |
| оне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде |
| по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n=" |
| сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да |
| шите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их бољ |
| лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста |
| ан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем |
| а, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у |
| да</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у само |
| , благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај дру |
| ма, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је од |
| у и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се над |
| ве скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S |
| вориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређениј |
| ица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с ко |
| само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и |
| је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онак |
| у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није г |
| ога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друш |
| а примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О |
| Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче |
| ући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа |
| ло им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики п |
| ове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што |
| ого причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича |
| а!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пра |
| имера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} С |
| ишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на |
| оношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из |
| спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колиц |
| Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то |
| дговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на к |
| па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете поне |
| мље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут |
| асположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и км |
| прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да |
| то сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мај |
| само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израст |
| рник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; т |
| а, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да нап |
| је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извешта |
| и нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ћ |
| разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, |
| ије и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је |
| него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пусти |
| и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је |
| уделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се |
| утрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној леп |
| на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} На |
| } Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, |
| талим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде. |
| огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито |
| чи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а |
| и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} |
| } Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од |
| во <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађит |
| {S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</h |
| па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад ота |
| ио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово |
| .{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S |
| а да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и |
| ожа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S |
| лово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика иг |
| 121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?.. |
| е и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с т |
| е и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишем |
| лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у |
| што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у на |
| ах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда д |
| главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове |
| д кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга |
| јатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што тре |
| је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је |
| два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако |
| два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге |
| едно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао |
| до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, |
| нове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту из |
| у школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор |
| го је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и |
| : „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како М |
| јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, |
| ција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и |
| рше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ок |
| ао што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за |
| селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Рад |
| авио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко |
| ина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па к |
| е лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} С |
| код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са св |
| и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа ра |
| е и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали с |
| , што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потре |
| ивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, д |
| тигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо |
| и се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопствен |
| умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где |
| ло по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанет |
| сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом |
| ике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су мног |
| је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута п |
| ј планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају цре |
| и, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно ради |
| , а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни п |
| издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке с |
| етан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} |
| а готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна ч |
| плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома пов |
| еца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и н |
| тинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, |
| д сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе |
| торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чиј |
| и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, |
| овим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпр |
| е и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни |
| друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново |
| во а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шт |
| те то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} |
| вршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и |
| и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да с |
| .{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој |
| к наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните |
| рао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено |
| Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је |
| а дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по |
| ница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А к |
| н и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зи |
| а треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, дон |
| е дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одмор |
| школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код б |
| ..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла! |
| бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење |
| тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и |
| одине они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли |
| шле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S |
| школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац |
| помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засек |
| е најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</h |
| !{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi |
| оље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћ |
| друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате |
| Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што |
| друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, к |
| — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не |
| тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>пе |
| ите и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi |
| Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад |
| сно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њ |
| се сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пек |
| ах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с оним |
| још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла св |
| на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метн |
| већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да с |
| ликим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао зами |
| били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општ |
| е што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу. |
| м мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се ви |
| о попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху не |
| Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да |
| ара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по |
| бе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— |
| адиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини |
| <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у |
| е и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово |
| } Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и с |
| отребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву соб |
| у.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показ |
| брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој |
| ће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику л |
| и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посл |
| во, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, |
| за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не |
| диша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за |
| а остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и |
| ли тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га |
| ине после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења |
| је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо |
| о се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Ше |
| и. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља |
| а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад т |
| се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вал |
| ног Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде |
| лизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, друг |
| ошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, к |
| црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и он |
| некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не |
| е.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њем |
| не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су |
| лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а |
| а обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средин |
| мена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она |
| Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да нау |
| глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „пан |
| принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њи |
| диша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зе |
| до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" x |
| <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, |
| .{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} |
| ју вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и |
| и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицам |
| е Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи |
| о лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове |
| да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутра |
| Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двори |
| и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се |
| рицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на кал |
| овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им |
| е се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Данич |
| необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торб |
| S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговор |
| слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учион |
| озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једн |
| А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, д |
| 9102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је г |
| о (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч н |
| апамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код |
| ..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{ |
| жете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <h |
| о код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ов |
| S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Гд |
| .{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све д |
| је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране н |
| ..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi> |
| .{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово |
| после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писа |
| о?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Са |
| о онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто о |
| ите сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>! |
| се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} |
| се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} |
| ко; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; |
| ка столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, |
| .{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог |
| ој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово < |
| а пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и |
| с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запам |
| ово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</ |
| <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру уста |
| им осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и уче |
| оји развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударај |
| } Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми из |
| ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код но |
| {S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући |
| где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — |
| општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и |
| нога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученик |
| Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године |
| а у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> |
| лске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту |
| ити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друш |
| и да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећал |
| .</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита |
| је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кућ |
| дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а ниг |
| аду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, река |
| књава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} |
| сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца ни |
| преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио стола |
| рво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана ј |
| стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад |
| у, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли и |
| p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалам |
| као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите. |
| тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него |
| топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћ |
| е незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде |
| у калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо |
| припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, |
| амиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по ме |
| ио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим т |
| о вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и ж |
| господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе ре |
| а рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у ра |
| на, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхун |
| су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је б |
| једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за пос |
| лико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Е |
| } За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Гру |
| и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе н |
| рице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили |
| и од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине на |
| та после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с дец |
| И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, |
| ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је бил |
| те, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изу |
| та.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.< |
| На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, о |
| бати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да б |
| у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад н |
| и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши |
| , где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да |
| роногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S |
| охвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му граш |
| дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћк |
| зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из цел |
| рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко |
| мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку |
| ељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за цел |
| њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од вет |
| су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у жив |
| 80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза ле |
| оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрп |
| у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника |
| е мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и план |
| ако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне дв |
| еље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике |
| зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се је |
| штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три |
| иној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, |
| рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: |
| обу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи |
| но много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и друг |
| у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и |
| дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, |
| а се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да |
| њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, б |
| .{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type= |
| ако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је ла |
| угачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања суд |
| д по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео ов |
| ађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све ви |
| {S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n= |
| Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Р |
| стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са се |
| а чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим |
| бине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са р |
| вао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није |
| еобично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи |
| реданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије пл |
| да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је с |
| ути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да |
| Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем |
| оји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, ка |
| је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио загр |
| ладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он |
| их тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год х |
| таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на п |
| диша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, а |
| дан човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе |
| сење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су са |
| у грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу нај |
| ного и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у |
| снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се так |
| ван рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби о |
| ња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљ |
| је сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и |
| и с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећањ |
| уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а |
| и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, п |
| у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово |
| одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, ка |
| коле да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара |
| а све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио ј |
| село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу |
| ењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећава |
| м таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза ш |
| {S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и |
| сара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају |
| учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да св |
| о ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога се |
| огу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнав |
| ћни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан ј |
| ају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигн |
| S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, |
| све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш |
| оправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна н |
| нете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што за |
| Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гла |
| мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови |
| циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да з |
| а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и |
| освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачн |
| вде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин |
| зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу |
| кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је |
| ба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Вр |
| ан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета |
| пирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учиони |
| ли није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и |
| ених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења |
| " /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако |
| ре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:< |
| њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некад |
| се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему |
| и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнурено |
| мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она же |
| ала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кме |
| ан багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменито |
| а се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеш |
| тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су |
| ало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него |
| е дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о |
| е била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту ист |
| развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово запи |
| /p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове |
| среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту |
| е оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} З |
| ану где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако у |
| и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и |
| Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и |
| су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних б |
| а изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нист |
| оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одв |
| источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, |
| да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојит |
| ад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти |
| ета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су |
| погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А |
| и се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак на |
| и, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „у |
| спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и |
| од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, |
| ћи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све |
| а на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за |
| и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза висо |
| о Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари учени |
| реби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школов |
| као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше з |
| к.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђ |
| Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и к |
| ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја мо |
| од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и о |
| омогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му на |
| рална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у |
| ким пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од т |
| ву <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми |
| идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане |
| ле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седн |
| своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако |
| у службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, |
| авом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато |
| За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је зау |
| вољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био пос |
| ого је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још |
| диле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{ |
| .{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара |
| > <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је са |
| за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз к |
| лачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака |
| р он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започе |
| ска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не |
| маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене |
| униса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ос |
| охитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се |
| то говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели |
| рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је стран |
| обију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати как |
| донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{ |
| снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге. |
| х кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби једа |
| !{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изишт |
| ут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што |
| и први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види шко |
| не грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе |
| их, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шт |
| и и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му ј |
| о од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави |
| е трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души |
| едно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како |
| дар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ |
| зи.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачк |
| Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта ј |
| у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им д |
| учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирим |
| седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много од |
| питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Приз |
| ге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Зб |
| учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зов |
| мрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} За |
| но што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као све |
| било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је би |
| И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је |
| ао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и ст |
| уђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Са |
| е прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно д |
| ли сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} |
| столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољу |
| абавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изво |
| шни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Х |
| ко је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче |
| ; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах |
| но унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се |
| вога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда |
| ало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао сав |
| а казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сут |
| ...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог |
| ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, |
| и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с как |
| Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умел |
| она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} |
| и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, |
| чини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, пи |
| етку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <q |
| е био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} |
| аву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и |
| иге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S |
| је, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школ |
| уде?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и има |
| мтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. С |
| само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову |
| ичао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А |
| имало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се моли |
| њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, |
| срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, кој |
| е га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} |
| ано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините п |
| Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>! |
| е прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила госпо |
| уге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, |
| ља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте |
| Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, |
| ојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме |
| ..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дође |
| се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и п |
| .{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да про |
| таните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо н |
| S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; |
| ну икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас за |
| помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> |
| речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и |
| и ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела |
| знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијег |
| свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши сту |
| ма врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном |
| он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S |
| а га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофиј |
| него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак ва |
| ти има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права н |
| вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне с |
| у развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање не |
| асте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{ |
| но и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што ј |
| е угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради< |
| ц се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми |
| орбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и |
| тите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свет |
| право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или по |
| че најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче ова |
| илошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије. |
| загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погл |
| рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настад |
| урајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећит |
| n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најзд |
| ару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, ј |
| е од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му |
| о први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и к |
| аваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Р |
| или,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>, |
| адиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, реч |
| , кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само уст |
| гањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књи |
| и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и |
| ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то нап |
| је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и |
| и у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас град |
| у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу шк |
| од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и је |
| и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за ос |
| жна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричк |
| то је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милиј |
| сова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</ |
| , рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то н |
| повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте м |
| које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и нај |
| затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазив |
| ће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој |
| е радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „с |
| да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S |
| слу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} |
| ; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај зап |
| (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али сам |
| S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси! |
| , па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите је |
| к дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци б |
| га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово с |
| е).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на де |
| и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њ |
| потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Рад |
| , стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се с |
| о!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — |
| еше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помиш |
| а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нек |
| у! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима |
| ад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, |
| две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте у |
| руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и |
| ојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих поса |
| Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране п |
| азива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На јед |
| (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините |
| регледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се |
| Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облац |
| {S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с о |
| } Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво? |
| S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана је |
| е још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како |
| вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих н |
| прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!. |
| леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начин |
| !..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још је |
| } Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте! |
| Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п |
| Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста д |
| месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево н |
| ебројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је |
| , равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, |
| ош једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као |
| најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још |
| сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су иш |
| ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} |
| јте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете |
| и сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} |
| {S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на ле |
| Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На ко |
| S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а уч |
| е таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Н |
| слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шт |
| а турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} |
| ет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="1 |
| а).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} |
| оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ће |
| груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На гру |
| S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} |
| {S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (У |
| писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар |
| е буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га зави |
| а не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насли |
| за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, д |
| hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите ред |
| и, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је де |
| Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет ис |
| ако се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„О |
| } Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!. |
| е т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi> |
| S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите д |
| гари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} |
| с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?.. |
| ута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <mil |
| А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на де |
| е још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмит |
| девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И д |
| добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добиј |
| !...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако |
| о може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и |
| може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати |
| ку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то |
| 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и |
| е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>. |
| .{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њем |
| што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в |
| S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њем |
| Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад п |
| што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд |
| ино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим |
| тарима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div typ |
| ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} |
| Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да |
| а око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прег |
| у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на |
| оштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна пи |
| осао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешља |
| чи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете |
| .</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi |
| !..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S |
| мо Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах |
| а воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгл |
| су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек о |
| ву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим љ |
| аве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да с |
| ни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>Пос |
| ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Р |
| једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две сли |
| рите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро раз |
| једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и |
| а њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених |
| И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасв |
| ог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и им |
| ко (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па |
| т, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте |
| их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и оп |
| уно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то |
| </p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаће |
| а се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо мо |
| и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да ј |
| а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!.. |
| } Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, с |
| ...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша |
| ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шу |
| и!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S |
| ато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којо |
| ње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге |
| да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша з |
| м посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу да |
| јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад |
| дно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се п |
| мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у |
| дите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва во |
| од стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма леп |
| е колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којо |
| је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; |
| тврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ш |
| Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајсто |
| не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </d |
| b n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша с |
| “ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, |
| и ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и угла |
| је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, |
| ети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјени |
| ме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да та |
| ије он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати праг |
| о ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, д |
| аклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци гради |
| е не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него |
| еби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да п |
| ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, |
| покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви может |
| е Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Др |
| и ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — |
| варе.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S |
| бај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку |
| i>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ |
| има и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши нај |
| ре! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је о |
| великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслу |
| о су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара б |
| {S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није |
| а им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним позна |
| ели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добр |
| лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта |
| уту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет у |
| изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — П |
| изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се |
| ује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се успр |
| н! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саста |
| .{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи т |
| те на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} |
| сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — С |
| обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (на |
| ед њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узм |
| ? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли |
| ли уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, о |
| наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на |
| су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја |
| и?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси |
| и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То знач |
| о сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив. |
| ца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била т |
| , зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="2 |
| вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с |
| је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је н |
| сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разр |
| S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, |
| шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> < |
| „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се |
| смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хо |
| p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту с |
| о, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један нап |
| ам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам |
| а.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе |
| Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема |
| Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{ |
| <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да чит |
| им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за шк |
| било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чар |
| ављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку ко |
| да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите |
| а код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} З |
| бро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, |
| озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ј |
| а.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти н |
| , па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, |
| то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бит |
| бро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дете |
| а друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођет |
| свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете са |
| ечио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бо |
| ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министа |
| дин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</ |
| утра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим |
| b n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромах |
| торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S |
| чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да |
| седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, сл |
| г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi |
| слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић |
| што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док |
| го ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова |
| а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којо |
| ову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и |
| Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, ма |
| Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће м |
| те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна как |
| школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уреди |
| рт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усаврш |
| и један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће |
| S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетк |
| ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну ј |
| и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редов |
| , па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче млади |
| ца — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским со |
| ш, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне в |
| га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да од |
| де чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: |
| ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро |
| .{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад |
| све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршу |
| знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, госпо |
| е научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако би |
| епоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставит |
| е за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ћ |
| у“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: |
| добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да |
| е им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук |
| ша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на сво |
| без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици бу |
| и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе ( |
| а свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; |
| учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а им |
| поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и |
| а била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато |
| од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{ |
| мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која |
| овор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да буд |
| почео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па |
| , моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре н |
| принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помеша |
| на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и |
| и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и |
| квару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ев |
| нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се п |
| S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{ |
| ога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S |
| руји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође кал |
| је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз некол |
| на учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори го |
| квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја |
| ећ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изуј |
| они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да |
| једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, |
| „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До са |
| па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека |
| мо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које |
| зао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и п |
| о с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша ре |
| а је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван н |
| ојој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву |
| вај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> |
| у владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А ка |
| они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Ра |
| му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекци |
| правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</ |
| по одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћ |
| сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељо |
| ече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи |
| ости споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров д |
| и до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!< |
| ке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву |
| ену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и |
| S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, < |
| и и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала |
| е до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родит |
| уј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је би |
| нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, к |
| иша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас п |
| домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћив |
| ) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на м |
| ју: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас |
| је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не т |
| гледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њ |
| {S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад не |
| i>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се |
| {S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову непо |
| S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} И |
| а у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод риб |
| ?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву |
| i>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi |
| д феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о? |
| И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поп |
| то: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да г |
| синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је |
| ћина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану |
| кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против |
| p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменим |
| а узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начи |
| пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењ |
| а граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем р |
| тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три |
| {S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, как |
| а ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!. |
| ло у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Е |
| те да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље |
| пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" |
| и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред коту |
| ад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледа |
| авите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! |
| Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја |
| ш неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева |
| ињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у оч |
| ут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу |
| о је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А |
| и расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике |
| чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас |
| а?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S |
| чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже < |
| то их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не |
| ба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природ |
| разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине |
| родушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за иду |
| вке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> др |
| у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад |
| руго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једн |
| х је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети г |
| рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градин |
| ве на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{ |
| ку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да |
| пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније прес |
| раде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би н |
| оја је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по се |
| се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам |
| тавите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је с |
| S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две |
| S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите јо |
| S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет |
| S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци н |
| S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још |
| вите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад |
| м ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој зем |
| о најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре |
| p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао |
| меном а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се |
| о је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и как |
| клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опе |
| д?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како |
| лупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{ |
| је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите де |
| је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо |
| је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S |
| вите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите се |
| је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите о |
| м од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече |
| а и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што |
| ?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још де |
| ?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане |
| .{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све |
| ?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још |
| ните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не бу |
| во учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све ј |
| во дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је г |
| т било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да б |
| ски, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда |
| вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Е |
| дише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, т |
| облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете |
| капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори: |
| што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, кућ |
| а јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особит |
| ли, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се дог |
| х колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било те |
| ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му |
| а иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а пре |
| куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога |
| ; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први раз |
| добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад |
| који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши |
| се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко |
| вета и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрен |
| ре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бо |
| опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исхо |
| земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ћ |
| } Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више |
| абдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевти |
| уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S |
| би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово д |
| .{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо о |
| Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, ко |
| ајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и |
| мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, |
| а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба |
| ре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази |
| вењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко |
| и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова |
| ици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и |
| ремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима |
| ше.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Ради |
| код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S |
| како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар |
| може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је т |
| чите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је |
| ц, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</ |
| мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с |
| S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с |
| шима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} |
| .{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> |
| ош једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да |
| ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте |
| тано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово |
| , слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо |
| ан!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И |
| сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њ |
| те сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крс |
| у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави |
| ?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? ( |
| квару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам пок |
| ш једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?.. |
| ..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не |
| ..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не |
| Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља |
| их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћем |
| да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} М |
| и пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслу |
| S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и |
| Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде |
| поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске садн |
| љи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле |
| ворио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сеља |
| шао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно |
| поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и С |
| стане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да веч |
| ајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен |
| исивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па о |
| ва и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна |
| диша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и оствару |
| у машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по |
| ; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара |
| а!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило |
| а учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на ве |
| Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри ан |
| да, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и в |
| а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра |
| оловини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе |
| ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато |
| били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у |
| Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега |
| , па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ет |
| примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега дома |
| елога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина |
| Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не д |
| ="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још |
| ишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а |
| старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} |
| } А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште |
| е: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p |
| родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сва |
| ца и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко |
| да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; |
| хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет |
| сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобре |
| није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да с |
| био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и он |
| i>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, шт |
| и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па |
| мање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри и |
| адине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Т |
| ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и |
| на и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осу |
| :</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује прот |
| рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ни |
| иђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе ч |
| да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу? |
| зна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у |
| ући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде |
| хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталност |
| не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чунков |
| у.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља.. |
| ао они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из И |
| пше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, |
| , <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год х |
| ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико |
| те и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби б |
| Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме поте |
| по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у |
| само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стр |
| !{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и пр |
| свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо нам |
| сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него |
| и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и км |
| ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и к |
| лтатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не |
| /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде |
| ину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десе |
| на како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у стар |
| ..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико им |
| ечатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишит |
| направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} |
| ..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте |
| за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им |
| е он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, ка |
| дине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb |
| ?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не з |
| рже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; |
| ње: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико љ |
| озбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља |
| охвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као |
| ајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син! |
| поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересова |
| хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог д |
| рије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивниј |
| Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, |
| и и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогн |
| су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображ |
| ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао |
| гме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете |
| екао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглав |
| господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима |
| е опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни |
| се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капет |
| да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, је |
| ко је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам |
| и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је дов |
| наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што |
| е те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били м |
| не, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А с |
| дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба |
| Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем |
| вде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> < |
| ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћ |
| {S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад |
| срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помог |
| то сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родите |
| ођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је свак |
| рљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите |
| којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика |
| е.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писм |
| ро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле. |
| p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит |
| . „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с л |
| ним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на |
| ове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} О |
| ише наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обоји |
| о би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n= |
| атељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се изд |
| лашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{ |
| та капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потраж |
| ршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Бож |
| јама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турс |
| них.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код |
| истојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и ви |
| дови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у |
| „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која |
| из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} |
| Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака |
| ламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једн |
| градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити |
| Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> |
| кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тел |
| ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела н |
| ца је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да ј |
| и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стид |
| о се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.< |
| рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружн |
| одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша реч |
| пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част би |
| а школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, т |
| оји су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и он |
| ореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него с |
| а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке в |
| ицири и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} |
| нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алато |
| ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да |
| >чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те |
| а да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек |
| прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десн |
| како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је настав |
| навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихо |
| је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напиш |
| ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочита |
| очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер |
| ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p |
| њигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас посл |
| /hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одм |
| е скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини |
| је су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад ј |
| Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону п |
| слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано к |
| народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита он |
| да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и |
| а стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, |
| мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, о |
| да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Ок |
| се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао н |
| слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су о |
| и.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да |
| S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране |
| же, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окрену |
| > <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните |
| гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке |
| е помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате л |
| а, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{ |
| {S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад |
| а ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право |
| лова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Д |
| ве боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то |
| јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их бо |
| и пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} |
| рка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити |
| више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и п |
| и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на рад |
| ће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху |
| бра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем срп |
| Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет и |
| буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарск |
| је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} |
| S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| гледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у њего |
| рађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис |
| оши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се з |
| се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако б |
| “.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је |
| екао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по |
| е нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се оп |
| вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о све |
| све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све |
| треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S |
| нија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин п |
| даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају |
| ико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је т |
| ма, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по |
| е необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" |
| .{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, |
| тављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слобо |
| највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми ј |
| д су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички з |
| о пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} С |
| отуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете |
| на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже м |
| беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промен |
| } А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла |
| о па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је би |
| о из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале |
| ли да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није бар |
| то пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Рад |
| писали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То |
| пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} |
| ило готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, |
| овршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све по |
| ло тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца би |
| , те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишл |
| , свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други н |
| вио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слу |
| около зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исп |
| тији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за с |
| д недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стру |
| /p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и за |
| кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{ |
| ђу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од они |
| олио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до |
| вралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред ш |
| <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређаш |
| } Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је |
| ипове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је |
| се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошл |
| иле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељ |
| ачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узви |
| треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одм |
| овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} |
| руго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућа |
| распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је би |
| не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопри |
| дине с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је |
| и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су |
| з школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматр |
| ричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле ни |
| адужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом D |
| књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске спис |
| д куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој |
| а не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га |
| ече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Пот |
| тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и догов |
| од старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> |
| адничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за тру |
| и прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела |
| ким, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље. |
| а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађен |
| и бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{ |
| а су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чу |
| вредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је |
| а наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано |
| о њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели |
| а је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} |
| рно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{ |
| ве то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и раз |
| Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без провода |
| } И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p |
| га и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не |
| S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази |
| аде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нем |
| ави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени |
| јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја |
| чан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p> |
| ја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Е |
| руго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је |
| S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале дв |
| очињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при в |
| аблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торб |
| доше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће с |
| о склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S |
| као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, |
| м образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капет |
| о премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад до |
| ме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам ис |
| у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премиш |
| је“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="ch |
| .{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и км |
| те ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се п |
| здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, |
| Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети за |
| свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако |
| е: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу |
| А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да же |
| ти Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онд |
| м рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — |
| воме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је |
| рка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у |
| послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у |
| Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени |
| ек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим |
| најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, |
| а.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе |
| машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палат |
| есет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу м |
| у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток упр |
| уде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га свако |
| је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и ум |
| ли нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени |
| тура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко |
| распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задр |
| дметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> < |
| емо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо виде |
| ваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла. |
| ку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато |
| чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али ка |
| ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што |
| у им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам |
| сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! |
| Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чкол |
| потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што |
| ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и |
| сподине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S |
| шта не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се т |
| {S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља) |
| идим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и |
| се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је ка |
| ке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Д |
| S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мањ |
| успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, |
| машном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука |
| ао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је са |
| рошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> |
| ермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потв |
| head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Рад |
| рман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у |
| дили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трај |
| p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први |
| тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била |
| .{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу. |
| и су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и по |
| hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на та |
| ели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и не |
| шем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Б |
| етало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на ред |
| , могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; |
| те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов |
| извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзор |
| је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} За |
| > <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, |
| и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, ш |
| ења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда |
| Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу |
| <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да уту |
| есте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад н |
| те још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, |
| S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!. |
| Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Ка |
| ретрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једн |
| могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао ш |
| сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на |
| им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на |
| страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, в |
| све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима преда |
| нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила вар |
| о више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је |
| </hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да бу |
| ије ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на по |
| шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске ми |
| ета и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много... |
| ите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S |
| у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните |
| читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које |
| ма породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и |
| тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад из |
| не с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са |
| .{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих з |
| ки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељ |
| ње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту стара |
| шао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам м |
| е и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобн |
| итва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на д |
| “, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једног |
| е како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и не |
| а пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да ра |
| коли је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, ко |
| ојска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали |
| } Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и |
| иши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе г |
| ало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је |
| краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди на |
| се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То св |
| је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавај |
| ао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да |
| адиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школс |
| дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири |
| руја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Да |
| лдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро |
| рактичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто |
| човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео наук |
| и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори се |
| једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису мн |
| на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци у |
| о огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и с |
| повест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што ст |
| јем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, пок |
| ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам |
| ти.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ва |
| илизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама своји |
| их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад бе |
| азумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага |
| ала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле о |
| таће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да |
| д пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио ш |
| ад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно |
| м онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он |
| ости, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Р |
| су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега км |
| ш жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није тво |
| д и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до |
| руги пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људск |
| љу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш к |
| ичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и |
| хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби |
| „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћ |
| ем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба с |
| ...</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партис |
| ткуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S |
| ?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb |
| “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ |
| ли рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само сл |
| и ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била. |
| екога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њ |
| азних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му |
| ису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} |
| дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друшт |
| у они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао це |
| и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно пол |
| аједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим |
| дне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост с |
| ило само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља |
| сао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су |
| ишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за |
| цир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици |
| овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није во |
| и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се кр |
| тари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овог |
| а Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним. |
| што најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а |
| ите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је ве |
| , тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су |
| од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачуна |
| кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А |
| штај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не ме |
| и се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> < |
| } Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога |
| борове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у гов |
| да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учит |
| ушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> < |
| ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то |
| он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!. |
| еби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и |
| у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас |
| ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не |
| ре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, |
| ојој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} |
| си и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има |
| лео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта ј |
| што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао с |
| је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек в |
| ом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне да |
| ?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро |
| здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо при |
| аке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу и |
| а имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога мо |
| } Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} |
| реда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се разв |
| љао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који |
| „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико |
| ову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече: |
| ским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на з |
| добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио с |
| рио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омлади |
| много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, |
| оловање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за |
| м на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S |
| А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да |
| нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом< |
| p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а |
| о село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају ј |
| и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{ |
| ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, п |
| ише: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и с |
| народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, |
| /p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам каже |
| ем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, |
| кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени |
| О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично позн |
| и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза |
| е и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не д |
| И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </ |
| би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако |
| а, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми |
| па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради но |
| ечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задов |
| шли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило. |
| жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, |
| , али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па д |
| г ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шал |
| ковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико с |
| не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одг |
| ојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирк |
| има ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и згр |
| ио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о |
| ошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам |
| едно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ћ |
| ате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове с |
| а школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местим |
| и си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о |
| писмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, ш |
| етога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> < |
| е добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учи |
| бар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће м |
| И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио д |
| е ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начини |
| видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. |
| ски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али с |
| ече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, п |
| росвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења нау |
| збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „З |
| е сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми |
| о сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нит |
| но, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Рад |
| па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучил |
| он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да чи |
| е очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад |
| почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио |
| Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{ |
| ад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава по |
| љиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, б |
| пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко |
| ао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао пот |
| Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагат |
| од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И |
| у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, ко |
| адиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, |
| е уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она |
| права.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и т |
| одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну к |
| њавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога |
| било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље кр |
| а и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше |
| к, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али то |
| х чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћ |
| .{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су г |
| а до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И |
| нуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесе |
| одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Ради |
| не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кућ |
| ла и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на ку |
| и чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, |
| најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да ост |
| мо за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и в |
| убља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина |
| шала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А к |
| 94" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да го |
| од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} |
| но дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не п |
| Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“ |
| ине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Ал |
| ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се |
| а у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или сили |
| и дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправља |
| ом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала |
| чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више |
| има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори стра |
| те хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: |
| па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдариц |
| а други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они дру |
| ружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И те |
| да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису м |
| виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад |
| p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља и |
| е посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели ц |
| узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завиру |
| своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S |
| тала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, |
| о ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.< |
| има и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте пр |
| новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову ког |
| ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам |
| им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> к |
| а су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало |
| а, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може |
| бам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота при |
| је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшег |
| гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови |
| евају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што с |
| бро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће ку |
| а кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих с |
| — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{ |
| Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да |
| о прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Бе |
| шао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те вазд |
| ред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p> |
| ор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се |
| х, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и |
| буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се од |
| ађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте го |
| особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радос |
| кали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали |
| да му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради нег |
| говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, д |
| ет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у |
| година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио к |
| ји, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све |
| да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледај |
| вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам ка |
| у постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буд |
| толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу |
| да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори |
| ице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје |
| ли да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог са |
| егоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{ |
| S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба |
| д спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за т |
| еницима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друг |
| имали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, кој |
| ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће |
| мо за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{ |
| цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководиће |
| еко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће би |
| се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажет |
| : дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиш |
| уде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики? |
| ајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани по |
| А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају о |
| и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жен |
| ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер |
| зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— |
| сност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученик |
| аки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу ј |
| чито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога |
| сину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове |
| што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} |
| е пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога |
| чак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{ |
| вршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S |
| одницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих трид |
| је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас б |
| ђање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито |
| .{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Рад |
| и и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово са |
| и паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи |
| у морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, |
| рат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је п |
| двикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, та |
| , Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{ |
| емо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изн |
| ије била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су |
| S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро |
| треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, |
| А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота |
| Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе лив |
| отово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На |
| народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера |
| могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На п |
| било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи |
| рађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapt |
| е иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била приме |
| туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле т |
| вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и д |
| врди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајев |
| градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одла |
| Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су |
| да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S |
| „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, д |
| е пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите |
| ли учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да |
| а и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је млади |
| ао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најнови |
| ога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слав |
| е сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>О |
| ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учит |
| јући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши! |
| ју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало в |
| , а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје |
| иње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовањ |
| аш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год |
| о тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад |
| у оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадова |
| идео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гл |
| ауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често |
| много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у он |
| и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори |
| деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље. |
| ad> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у |
| .{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да и |
| лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, |
| дра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испи |
| и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запит |
| ; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зн |
| уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду |
| о да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад |
| А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, до |
| Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи |
| пава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не |
| м по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пр |
| {S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вре |
| зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} В |
| гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегл |
| Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним цркве |
| , како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би мо |
| дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам |
| о одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, |
| гме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им |
| S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и |
| а атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, |
| што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„З |
| војке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div ty |
| а па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико ни |
| нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газд |
| на као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити с |
| .{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И ка |
| омних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="2 |
| против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb |
| : „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још ова |
| н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Ј |
| оказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини би |
| ељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapte |
| е и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру |
| у, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му |
| сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад |
| Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљи |
| не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови о |
| ко лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <d |
| у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да |
| више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај за |
| ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве |
| у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> < |
| помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би ст |
| аде загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредо |
| ељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и печ |
| ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно од |
| стигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао |
| аправимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада сто |
| кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више |
| вим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата |
| Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако |
| реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најрев |
| ове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе |
| себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и св |
| а истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па |
| ца тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете |
| а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља |
| </p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило. |
| а рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, с |
| за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} |
| парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу по |
| драво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођо |
| е, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће |
| се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. |
| лазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и ш |
| нстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће |
| дабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадит |
| да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је |
| ели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} |
| а.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а |
| и синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише |
| ад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је |
| имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце |
| ..</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућ |
| ли ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што г |
| њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни т |
| учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја ми |
| нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа к |
| те нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Миј |
| S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, |
| босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутр |
| сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака ко |
| израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, гд |
| оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који |
| таје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, п |
| Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} |
| наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати |
| {S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по в |
| м, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и |
| и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У |
| гама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{ |
| аваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да |
| д да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76 |
| бро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткива |
| краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а дру |
| ва, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и раки |
| адишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одб |
| из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача |
| наким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да ве |
| на биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду |
| дивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} |
| овукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као |
| амо они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша мла |
| ша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После |
| е сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га |
| то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа к |
| дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге |
| му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} П |
| А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прос |
| , мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако |
| и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и в |
| м стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, прос |
| аде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хте |
| еговој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда |
| лни, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А т |
| , о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и |
| ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А |
| букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље б |
| тком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе |
| пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} |
| еко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И |
| отово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, |
| за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па с |
| се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја те |
| и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Ради |
| Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро |
| уге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите у |
| споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> |
| еко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече |
| !..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви |
| имати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима |
| је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну |
| Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао з |
| иша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми |
| .{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље б |
| , и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају |
| нији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су |
| једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака |
| ар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер нем |
| врте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И та |
| } Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено |
| њак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокр |
| иљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре п |
| у, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не за |
| чена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ да |
| недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била ко |
| нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживе |
| девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори го |
| нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуост |
| више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и |
| својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се |
| био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле |
| расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато и |
| игао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Том |
| онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш |
| школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измак |
| се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственик |
| мназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А рет |
| р.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме раст |
| јемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступа |
| о љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и прав |
| их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наук |
| буњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва прогов |
| руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом мест |
| је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само |
| што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</ |
| ају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и |
| поду.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, |
| пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано |
| има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази н |
| ,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али је |
| ома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад с |
| } Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду с |
| рећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p |
| анде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с |
| а да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема к |
| адиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ |
| вапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из |
| народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она |
| сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} |
| еднако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за до |
| дован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше |
| се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи сам |
| ио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да |
| амо је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда |
| звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу т |
| е па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су |
| ци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће |
| а здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не |
| .{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још |
| ило никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свилен |
| ј!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ обра |
| народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И |
| , што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју |
| знутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и |
| ршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати |
| Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутр |
| а живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па |
| >а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p |
| де и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У |
| гне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања |
| ; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више пра |
| ђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шен |
| неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Ради |
| а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред |
| млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мисли |
| је ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ |
| и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу кам |
| ијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све б |
| ци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештин |
| белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; п |
| . „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припш |
| дступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> |
| А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он: |
| итак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био дух |
| ста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, д |
| е било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извеш |
| ненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неоши |
| очити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам ра |
| ји наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се опл |
| -довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали д |
| биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предс |
| тима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци ис |
| мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али |
| о подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе р |
| <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и по |
| а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне |
| о већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била |
| ивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, коли |
| м Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, |
| есет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после виде |
| S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> д |
| и ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за |
| дите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ак |
| ајвише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима |
| и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S |
| кле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се о |
| .{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам |
| уша, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписа |
| ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type="chapt |
| , као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила |
| же, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамт |
| та толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то д |
| ра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били иску |
| а.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови |
| ше.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне им |
| — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту. |
| е имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке год |
| {S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топли |
| е па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све |
| се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од |
| отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него |
| } Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана |
| устрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледај |
| и сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне су |
| м и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опш |
| еравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак из |
| ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се |
| ем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да с |
| ћа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а најви |
| дионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољо |
| Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и |
| ело угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb |
| енога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је о |
| отпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и извр |
| као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и кр |
| о ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуш |
| и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и ма |
| ad> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је |
| и, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при |
| оде“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{ |
| не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у |
| г...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу |
| иши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и |
| камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још |
| доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, ве |
| сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад |
| ад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од |
| ије занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и |
| p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они |
| а често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је |
| дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео и |
| итао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на |
| те само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке |
| били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске по |
| ворим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи |
| звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школ |
| И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око |
| велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да о |
| S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и |
| hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатма |
| ао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они т |
| словима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, |
| а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где |
| ш и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, |
| метрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, |
| алну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по око |
| радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него |
| како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да |
| , да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да |
| написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и |
| ило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу |
| нили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и воле |
| дине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> < |
| азили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи |
| предовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У |
| брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из о |
| > <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за он |
| га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде з |
| у</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здра |
| прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор |
| и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом ра |
| дабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и уса |
| {S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пол |
| одини.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и с |
| змивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад с |
| осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чин |
| вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неис |
| рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и < |
| да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> |
| таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по з |
| ји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдил |
| њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча |
| то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и сврша |
| у за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а о |
| ели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и |
| емо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и |
| .{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S |
| а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о с |
| а раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од ма |
| Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај н |
| велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад |
| вом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се |
| дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не |
| писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, |
| оме, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ п |
| утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с |
| њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много |
| ута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chapter |
| тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећ |
| залуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан |
| за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колик |
| дишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јо |
| 4" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више и |
| квоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила н |
| ва, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је |
| своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} |
| у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме з |
| телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне |
| реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него мо |
| за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико д |
| ојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има з |
| е Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам не |
| ад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево |
| ! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените гла |
| , него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и |
| е знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, ка |
| вде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили |
| Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али |
| озива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Ми |
| оке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју ру |
| му; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом |
| тељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; |
| у народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ст |
| будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, н |
| не да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министр |
| го са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне со |
| е се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је |
| ве подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе |
| је слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој |
| само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, |
| а, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и бл |
| брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Ве |
| и све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најј |
| савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око |
| примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах п |
| ла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу |
| равао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође |
| ивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено |
| , душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> |
| >„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} |
| је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> |
| сматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно |
| напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда |
| то лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се |
| ности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и |
| /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! |
| пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да в |
| , тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, |
| је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а са |
| заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу |
| ном.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре |
| д отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину |
| ве ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње |
| ићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> |
| застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку |
| се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који с |
| одина у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долаз |
| после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> |
| је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| памте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто |
| S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их ос |
| по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пр |
| адица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва |
| и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div typ |
| дића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је зна |
| идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савла |
| жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много в |
| печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начин |
| и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад напра |
| ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ет |
| све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами |
| преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и |
| е господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="1 |
| к“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео за |
| ња горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман |
| печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Е |
| !</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекр |
| дније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна |
| "46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људск |
| лих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на по |
| уљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му учен |
| нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро с |
| е.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Дола |
| и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је |
| расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово глав |
| ини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане |
| амо да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а ник |
| оворити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и |
| ше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од |
| лији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпр |
| о.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели м |
| , шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, |
| орије.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их у |
| ије ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбо |
| и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце |
| и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p |
| ола.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ће |
| доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је посл |
| у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете |
| е стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантимета |
| ка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и конце |
| а каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања |
| оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после у |
| еше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} |
| и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он ус |
| поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и |
| земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма и |
| лико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} М |
| нији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да ра |
| ло плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{ |
| ли и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике мук |
| то ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не од |
| ст наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје |
| ного.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим |
| о само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша б |
| са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара |
| да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и о |
| вљено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> |
| ако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан |
| нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља сам |
| ање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о слава |
| о и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога чове |
| ећ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> |
| азила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближи |
| о ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то он |
| дијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</ |
| во да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење |
| ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Р |
| о више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огл |
| о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, |
| Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као х |
| децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену стра |
| hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и |
| ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајт |
| , да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где ј |
| <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне настав |
| ју.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народ |
| и свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за |
| о и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не |
| мљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесов |
| послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, с |
| научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете |
| од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не |
| к, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да |
| сни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му т |
| му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он |
| ода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, |
| о од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је са |
| да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у глав |
| ло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копа |
| номе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div |
| дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се так |
| иљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прв |
| ви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онд |
| p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широ |
| пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом шир |
| ину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 во |
| исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још је |
| не велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и о |
| Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Н |
| ле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да ст |
| е и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у |
| бро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да б |
| лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забр |
| , али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао |
| в је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се |
| тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, кој |
| свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће |
| а црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Ст |
| ни рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: б |
| љски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби дру |
| е Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске |
| рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава |
| и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вре |
| на је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори леп |
| .{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{ |
| рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} |
| каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ |
| храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n |
| о, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се |
| жавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} |
| честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учите |
| и за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистот |
| </head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и д |
| нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељим |
| њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећ |
| ом а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и |
| А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може изд |
| њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школс |
| кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јо |
| еда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику п |
| е, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало |
| ута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер |
| теру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топл |
| ити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али род |
| оричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде м |
| живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеко |
| из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде |
| замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и |
| а.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта |
| оду његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о то |
| адишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то уч |
| о пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће |
| н младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо све |
| ало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишин |
| ја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуш |
| о је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{ |
| Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div |
| ли, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у |
| и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да би |
| елника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А о |
| на самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по не |
| прављају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас |
| као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу |
| „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше ра |
| „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већи |
| збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала |
| ="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово т |
| И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одл |
| великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато |
| ропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одеље |
| тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, сла |
| х код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и |
| S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из |
| нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако |
| рече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оста |
| рвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала пл |
| е вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њ |
| коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу жи |
| још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали |
| ис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских п |
| на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у обли |
| требу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање |
| вредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао |
| и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој |
| сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војск |
| 0—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а у |
| исини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим |
| а, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре |
| ајосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје на |
| p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VI |
| е кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и |
| >Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао |
| во <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете |
| ко по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познај |
| ретендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сес |
| ретендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Учениц |
| с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с врати |
| ло веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кра |
| у.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се п |
| ити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, |
| у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било |
| мамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? |
| и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнас |
| би доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по д |
| у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без во |
| и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав а |
| , с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, |
| <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњ |
| л’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, д |
| оље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И за |
| а синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ ода |
| оред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што ј |
| зорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви о |
| орио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије не |
| p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак |
| стру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни |
| /hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а пе |
| аја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетк |
| левку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хва |
| иле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се з |
| оправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, |
| троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него поло |
| ст Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви |
| штене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како та |
| !„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Он |
| е и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што |
| тио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, по |
| .{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њ |
| је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно |
| ласт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у с |
| чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се мо |
| често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко о |
| — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Гд |
| во Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А шт |
| убав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им ш |
| уша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У св |
| се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; о |
| они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се |
| ни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедб |
| Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право т |
| гра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њен |
| у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлу |
| а дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбољ |
| подина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову |
| сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донес |
| ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да о |
| ечју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И |
| инерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и |
| пет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто |
| се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим |
| разумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а |
| то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како |
| и ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је траја |
| комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца у |
| последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познај |
| неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} С |
| жите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — С |
| ирите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако |
| ије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у |
| а предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један |
| е стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S |
| овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за залива |
| ео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по |
| е су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална |
| а“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас д |
| и зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су о |
| уће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у ниш |
| оји пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је |
| >„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, т |
| мет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да из |
| и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И дол |
| чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног |
| да свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку |
| ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају |
| свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што дал |
| {S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их |
| м нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљко |
| ти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљков |
| ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метне |
| обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са с |
| дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече р |
| Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује к |
| а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко |
| је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над гла |
| многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па су |
| <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а |
| изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина |
| вали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Ми |
| е послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су рад |
| е потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати |
| колу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, |
| ас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп< |
| слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето |
| валио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао |
| лу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде |
| једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загориц |
| разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком |
| и</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше |
| ту ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. |
| о овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су |
| е приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали п |
| кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца моли |
| у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако |
| И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сло |
| оворише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало посл |
| хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну |
| ану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове ка |
| су били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} |
| затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави |
| S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је |
| упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} |
| да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који ја |
| који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А ка |
| е набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао |
| аћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзон |
| да, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одва |
| ли, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова. |
| у попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао д |
| , да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да |
| нца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им |
| илету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађе |
| делу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, јо |
| а нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили к |
| , сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја |
| упањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и |
| ву на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи |
| а.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало мног |
| чувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Ту |
| ражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом |
| се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодн |
| да све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче м |
| е, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи |
| и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, |
| земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било |
| да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>р |
| ог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} |
| ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. |
| та је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?.. |
| није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у |
| в. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школ |
| тарац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад |
| S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, к |
| да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећ |
| е књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтил |
| ...{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учит |
| дужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у |
| ио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и |
| запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је С |
| оћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Кос |
| упи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигош |
| радио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Ви |
| у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Бож |
| апамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и |
| едну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник ил |
| а рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче |
| н мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба. |
| рва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и |
| и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам |
| е причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S |
| у писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом уз |
| >(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао). |
| гу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књиг |
| итељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{ |
| његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат би |
| и посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је |
| ите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће |
| /p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су п |
| Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што |
| хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, пом |
| ине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ |
| ша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништ |
| о су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе |
| наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђ |
| жна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи р |
| а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне ма |
| и најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и виде |
| ="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајк |
| та и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и |
| шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} |
| у дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико к |
| сетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе о |
| као и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће |
| ој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као |
| <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она ил |
| едао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да |
| овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или |
| } Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варош |
| девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, |
| што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли нек |
| и што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се |
| ?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтит |
| од ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанп |
| овек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине м |
| го што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је дост |
| за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полу |
| поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравил |
| де да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или |
| оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у |
| заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргн |
| жета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека к |
| опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас куш |
| у реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да |
| едну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда у |
| кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div |
| hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{ |
| у, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није |
| и <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим с |
| А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S |
| чно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије |
| Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде |
| и и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле н |
| м домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве |
| чи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од ка |
| ловом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>варо |
| Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да |
| има за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали |
| четка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће |
| ите: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да в |
| па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опе |
| е редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша |
| жни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?. |
| јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја ода |
| д њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S |
| а велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана д |
| {S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамт |
| их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н |
| два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише |
| и цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и о |
| епо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S |
| воје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали с |
| јте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Ла |
| рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и пој |
| >Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с т |
| S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред |
| p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} |
| д 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не сам |
| е.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да н |
| p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу |
| ји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и |
| слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, х |
| мао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавин |
| таје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па оту |
| “</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и з |
| имо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла с |
| Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантер |
| ију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда ви |
| а понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Ал |
| дјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је пр |
| о позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него |
| ину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новог |
| а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Л |
| спит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој уз |
| усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црк |
| о варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста |
| де, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да |
| } Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви |
| читељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви |
| што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко |
| ка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или |
| засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жи |
| диркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а |
| а из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да |
| ом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу |
| и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све ли |
| подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против се |
| азива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме |
| љају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као де |
| им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и у |
| у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, за |
| и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S |
| ..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, |
| воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, гред |
| пано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљудни |
| осле овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово п |
| оказати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} |
| евето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њим |
| он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преот |
| у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: как |
| ска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако ка |
| 0" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да |
| Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све |
| це све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да |
| где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и о |
| и од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста ст |
| .{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поно |
| ама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 3 |
| ка, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу |
| ез жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши о |
| одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У ов |
| се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред |
| е колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за з |
| , где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме |
| да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем |
| сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да |
| буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега шт |
| од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала свој |
| то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте |
| то је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у ст |
| ченик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како |
| ница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко прод |
| Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је |
| пут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово це |
| и нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, |
| са пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с њего |
| тај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће |
| столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигну |
| кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како |
| ени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био у |
| кама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно |
| ко даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу |
| аш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има |
| и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово п |
| ; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже |
| и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке му |
| ве четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је о |
| <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница ј |
| у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво |
| и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита п |
| би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А в |
| гранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ма својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и чита |
| Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разнос |
| то ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољ |
| ађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само |
| који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у шк |
| рава „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају |
| у онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и |
| могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једни |
| и поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, |
| мити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, |
| ај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и |
| остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је |
| утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} |
| да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога |
| ви него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и |
| бро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти пар |
| им их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у в |
| одине.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, |
| ање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и над |
| ку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да з |
| мала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и о |
| ише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће |
| ачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност |
| <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му |
| јете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да па |
| уди су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало про |
| свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањ |
| њиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова |
| о је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бо |
| о једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а |
| рђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а |
| е даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од |
| лог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало |
| н, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих је |
| и им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, вид |
| те један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан |
| дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните |
| како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим би |
| оме.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве |
| И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле |
| и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој шк |
| ако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима |
| але и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> до |
| мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све |
| најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по |
| ристио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више упот |
| Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после |
| ио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке п |
| упи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити |
| можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, град |
| едну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} С |
| о, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хо |
| учи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша |
| ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, по |
| ађена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није |
| све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је д |
| а су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био |
| е он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а |
| ли нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учи |
| оиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А как |
| уће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем с |
| и коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по |
| је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готов |
| овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака гр |
| даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и |
| био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче |
| има ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и |
| а да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и см |
| воје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад |
| ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, |
| о је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и |
| ише и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после |
| У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А |
| а није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки |
| упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога |
| о, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ |
| ит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, не |
| сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" |
| у овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, |
| вима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад |
| ему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, |
| нда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној ц |
| то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} |
| о отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слу |
| коро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и |
| ако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...< |
| , да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi> |
| рвенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога |
| овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торб |
| и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске гра |
| устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, о |
| е, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред |
| {S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрада |
| од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и дец |
| ав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који нар |
| овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, |
| Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> < |
| или, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће о |
| је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала |
| угојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајућ |
| и се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би |
| па, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тес |
| кије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо |
| S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Ме |
| и, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су иш |
| и онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, ко |
| , онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и а |
| <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у веч |
| ивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака |
| еме на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребој |
| да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону пра |
| и основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да дол |
| е.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер |
| а у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га довр |
| роду своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А |
| S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И ш |
| од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему |
| .{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзво |
| али су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра |
| љака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав с |
| идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретн |
| помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у свој |
| hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} |
| е коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, кој |
| кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад |
| ед, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне дов |
| у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</ |
| <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намо |
| оводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запита |
| о, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, госп |
| и.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S |
| о велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чег |
| <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „ве |
| и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама |
| емље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде |
| што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај |
| а и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако |
| “ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче |
| и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омл |
| и по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и пра |
| долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било д |
| колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи |
| ва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за |
| е може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га |
| диша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем ид |
| звијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записив |
| себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „бук |
| љају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се |
| школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме |
| х заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да бу |
| оје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљив |
| заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свако |
| S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме |
| нинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој |
| ек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> |
| оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има |
| а, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с |
| дини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и |
| на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао ј |
| ј је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потре |
| и из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисн |
| е почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p |
| у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро |
| с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камен |
| воришта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и виси |
| тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од |
| сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим сло |
| ак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њег |
| азнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да с |
| сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам пока |
| Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми к |
| „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пи |
| може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не |
| да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и |
| Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и п |
| рекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпоч |
| Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb |
| блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не би |
| школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и д |
| ве потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме |
| алуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} |
| а, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и ти |
| земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља д |
| за свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{ |
| између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> < |
| ањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни. |
| и скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако |
| о више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S |
| мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита |
| диша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како њег |
| " /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправда |
| да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да и |
| умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из |
| нога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај |
| ш не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље |
| еним огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће и |
| Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту |
| доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме |
| и некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су пр |
| <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа н |
| који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се |
| кола да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико |
| е бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је |
| е год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе н |
| арају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурил |
| и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и ск |
| е се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми |
| са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код кућ |
| бијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него |
| м сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је |
| аде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто |
| уно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни |
| А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И |
| же, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице пос |
| змере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потре |
| ше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Б |
| колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радн |
| мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зариц |
| вих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ови |
| грема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за з |
| је зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је ба |
| } Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо |
| предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима |
| да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже |
| .. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чуј |
| ји се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чи |
| има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака ку |
| ра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда |
| о и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи најв |
| одерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А |
| n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да |
| о на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се б |
| го су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о |
| ; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не крој |
| и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што |
| воје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према |
| домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и |
| агоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до |
| имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом |
| де сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и |
| ито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве |
| т’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на как |
| ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камен |
| вао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од баг |
| на за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не з |
| Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући. |
| љан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на ово |
| но и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима ши |
| места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и о |
| рићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начинит |
| а дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превас |
| ина од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видел |
| , да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више. |
| ово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и уч |
| оворити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, к |
| S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од п |
| ем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то п |
| самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељ |
| да.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестар |
| д тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто |
| ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код |
| некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више |
| м).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачк |
| на.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> |
| у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове дес |
| свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је б |
| је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку |
| Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилич |
| мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно |
| свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још н |
| } А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, са |
| хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову табл |
| има! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Мес |
| делимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесе |
| га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао св |
| у младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да |
| о а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њен |
| чунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стот |
| , што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градов |
| дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „М |
| рбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да пос |
| је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се |
| а им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у |
| чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете о |
| га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и бу |
| е се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку |
| ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не б |
| {S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S |
| богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напр |
| <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загорича |
| ого вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је јед |
| Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и |
| hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећ |
| онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасн |
| свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљиво |
| о испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је |
| ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој |
| од ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{ |
| калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> |
| ку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Т |
| ње продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линија |
| акој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и ос |
| ест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку м |
| рилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има |
| 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће јо |
| само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово |
| дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имај |
| осле уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова нач |
| у, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Та |
| ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на |
| .{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{ |
| него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда |
| му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада пр |
| те, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђ |
| авније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>з |
| у песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год в |
| Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирк |
| и у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буд |
| а мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели д |
| лепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева |
| ријих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пре |
| аго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а |
| n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина |
| , и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n=" |
| ње Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису нај |
| никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и |
| адиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су |
| диша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче |
| ао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу |
| {S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности |
| да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да раз |
| створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будем |
| ; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа |
| по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} М |
| ису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и п |
| ушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши |
| што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и с |
| вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p |
| разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу |
| мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шко |
| је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онак |
| гим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу у |
| а, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће |
| угари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће |
| кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обр |
| брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово |
| вачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му |
| који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жит |
| , и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву о |
| да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, |
| , јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива нап |
| е само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, |
| не куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу |
| {S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и |
| е градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им |
| .{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито |
| и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се с |
| погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових. |
| а Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколик |
| па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, |
| уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да в |
| е мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу |
| адавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све на |
| тране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке то |
| су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, от |
| ироду, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини |
| селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, |
| па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? за |
| у и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин |
| што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и пес |
| школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, вели |
| си и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу с |
| каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља |
| ељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, |
| до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, д |
| дили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може |
| у.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, |
| мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што |
| очињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И |
| ачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави |
| што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за с |
| по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи |
| а?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га |
| еде разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окр |
| ла Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у ша |
| није дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се мо |
| , већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље |
| , виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може |
| јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме |
| пак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп |
| о му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; је |
| да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</ |
| , Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} И |
| ћега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> |
| ..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да |
| а на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и п |
| r" xml:id="SRP19102_C13.1"> <head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи |
| er" xml:id="SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> |
| А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњ |
| одно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље |
| му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека н |
| и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у ист |
| исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати |
| } И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S |
| оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде н |
| кама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p |
| а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли |
| авља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега изве |
| р народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме с |
| ма другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељ |
| у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што ник |
| нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је |
| стоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напреду |
| нским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је о |
| предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чи |
| а не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад |
| !{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да |
| дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или |
| трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по нек |
| јаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то |
| оже ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S |
| не истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само |
| да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} |
| победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано ил |
| кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно |
| којника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да |
| и не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, т |
| рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, и |
| што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише за |
| , ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рач |
| тране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне угл |
| раду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно |
| истаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се с |
| икакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се н |
| коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети |
| ом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А |
| о до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и |
| ало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало |
| да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „г |
| плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div ty |
| {S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, |
| од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, д |
| а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, о |
| /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није би |
| ожји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба г |
| им младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад под |
| школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткре |
| га рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве |
| учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, |
| што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није |
| цу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем у |
| нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само |
| рађена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаон |
| ва и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих ала |
| жа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налаз |
| : где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јев |
| м би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он ј |
| > руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да |
| у дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве д |
| све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живи |
| ванлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој |
| најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покр |
| је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси З |
| иша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек |
| а дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакри |
| образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад |
| ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо ње |
| е ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> |
| вао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђ |
| рактичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} |
| даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И не |
| желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео |
| , да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> |
| мена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту |
| та, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године |
| се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ј |
| и редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и |
| еба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он |
| <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и |
| о он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их ј |
| ирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту |
| турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управ |
| то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад |
| јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно. |
| децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А нар |
| нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да ка |
| е пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било |
| >срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi |
| ило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави |
| да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита |
| ће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да |
| Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како с |
| стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједин |
| лед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Ра |
| дан сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће |
| е, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{ |
| <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији |
| више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, шт |
| је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и к |
| епријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено. |
| рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало |
| во је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом м |
| ску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га |
| него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим друго |
| здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима сво |
| у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника |
| и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} |
| жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, св |
| адишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За |
| а није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p |
| докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свеже |
| без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне |
| на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Н |
| : „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда |
| о <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њи |
| } Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо |
| га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село |
| исивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами |
| комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о н |
| Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из |
| отраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла |
| и... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S |
| е оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки |
| ркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је |
| власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знају |
| <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb |
| >Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и п |
| ог гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о по |
| све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, бил |
| датле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Да |
| борита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S |
| тила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих |
| о што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што рад |
| алност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано б |
| ле ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви п |
| хом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (конс |
| Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А |
| ешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем т |
| лен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још |
| но разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, т |
| ара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{ |
| она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, |
| И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет де |
| .{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} С |
| ичне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што |
| ди.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља |
| или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „сло |
| и.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сли |
| ругарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су |
| и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагл |
| S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске |
| Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па |
| } Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да град |
| е.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, |
| ловена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато глед |
| српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све љ |
| не, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга ве |
| неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвеће |
| } Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима н |
| им, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгр |
| таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом ша |
| И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без |
| од високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити кова |
| ак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свег |
| разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књиг |
| те трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете с |
| е.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода |
| ећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је |
| е ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све |
| а на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пр |
| личанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца |
| буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је |
| и и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учит |
| ади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни наро |
| све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је вели |
| сле дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за ње |
| у.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да |
| више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, |
| да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме слам |
| дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена оки |
| ледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта к |
| — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, о |
| онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну |
| даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{ |
| може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> |
| .{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбо |
| о умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго |
| ју за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хва |
| S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша н |
| ади и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ниш |
| авите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Кол |
| ом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмо |
| што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и н |
| не и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у свако |
| тово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше оп |
| постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам |
| млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се до |
| а моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што и |
| Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљен |
| док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; |
| осни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још к |
| оже да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дан |
| ако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и т |
| , да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је ка |
| } Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А |
| ре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су |
| енским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> < |
| .{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каж |
| њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком |
| мље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и купо |
| торавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Рад |
| направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и |
| кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој пр |
| се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по |
| је најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на он |
| а кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима |
| ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у |
| иту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што |
| е и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На после |
| ани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на |
| Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} |
| лако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша |
| еба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, |
| едао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све |
| тру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и пр |
| ла онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>С |
| вори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на б |
| , Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неон |
| м у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигну |
| био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, |
| да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, |
| о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политик |
| да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то |
| да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без в |
| ла, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетил |
| амет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из осн |
| други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад |
| играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на |
| њу у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад о |
| нио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је ч |
| а се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао |
| сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, |
| ; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им зго |
| Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време од |
| о отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све т |
| сле подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за ве |
| њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у сво |
| ; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата |
| ас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{ |
| ђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе |
| лела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно |
| Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похит |
| ле</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, |
| умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их |
| била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{ |
| шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само че |
| у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{ |
| оје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се ра |
| је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како. |
| с чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару |
| е награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец |
| римању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за у |
| чао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно ос |
| а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде.. |
| више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао |
| као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је л |
| отрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи са |
| ишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако |
| ели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и о |
| , јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, |
| м је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има |
| омаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавањ |
| заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата |
| не, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штур |
| <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви де |
| ихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уоп |
| одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какв |
| клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево |
| а и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране |
| га не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда |
| ако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter |
| у у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као м |
| ој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.< |
| ет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А к |
| е; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст трај |
| је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да |
| лико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме |
| војицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећег |
| круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па р |
| Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све |
| аставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико м |
| да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се так |
| о сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те |
| доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила м |
| дала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задов |
| е поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све п |
| због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радиши |
| што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађу |
| едре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радиш |
| ј жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта |
| поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, посл |
| кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које д |
| ради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасеј |
| >— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт |
| само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово до |
| ојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с до |
| послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама |
| вање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да |
| то овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђен |
| , да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици н |
| е уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као |
| е моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете ут |
| i>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n=" |
| ош три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S |
| е сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало? |
| и!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шес |
| Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде |
| а колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{ |
| а колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите |
| /p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!. |
| ка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и мног |
| с даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и |
| осподе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ |
| годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај |
| мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким |
| ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако |
| урено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и кр |
| Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S |
| ватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, |
| ри страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбуј |
| , да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше поно |
| д по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ |
| вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с |
| све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђер |
| ди стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане |
| ерцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S |
| ову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од |
| рода има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна с |
| ма а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два |
| своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ уста |
| по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручи |
| зи учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек д |
| овина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак |
| по кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваља |
| политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет М |
| буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се пому |
| ру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није |
| што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Са |
| уквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последњ |
| b n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица се |
| пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“< |
| далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вод |
| е, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га |
| све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су св |
| и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине |
| градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у |
| а учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, са |
| жу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим д |
| товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако |
| g="LA">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој к |
| све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави ка |
| , и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{ |
| овове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и |
| киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешн |
| а учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је |
| па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђа |
| амењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из град |
| кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друг |
| су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао |
| и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они са |
| зишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила к |
| барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па в |
| ао и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају де |
| ове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он |
| а за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и с |
| и и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} |
| и сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогл |
| "279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} |
| е и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта |
| ред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако |
| и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све |
| ају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} |
| бито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао кол |
| изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за |
| и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих |
| па и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете |
| ено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па |
| о живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на С |
| ва другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе |
| Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново д |
| е.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, |
| оре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он |
| {S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у је |
| нио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многи |
| екох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, |
| да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} |
| о већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прав |
| с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И |
| у они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} |
| и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега |
| и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код сво |
| школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и же |
| ину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове шк |
| ом селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је |
| амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгле |
| дован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви |
| ога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторите |
| олу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била к |
| би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му ре |
| ема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знат |
| По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих |
| печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свр |
| в као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало |
| а опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које |
| колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоце |
| ста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико м |
| на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се |
| седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: |
| дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј |
| књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онд |
| ова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике |
| загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и |
| ла тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није |
| задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их |
| матрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из |
| расли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога нар |
| и сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на ч |
| ише расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода |
| у, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и та |
| оли како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и |
| о ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми |
| напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дат |
| И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су |
| Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би ва |
| увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота |
| ва.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да |
| оли, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца д |
| ни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше коли |
| тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њено |
| учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих разви |
| доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у ка |
| добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао |
| ет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уреди |
| ном „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претек |
| и, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструж |
| утру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спрем |
| требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се м |
| вих брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па |
| дају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p |
| јати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ |
| луп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} |
| и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане |
| ћи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што и |
| ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да сед |
| брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видеће |
| без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа да |
| овека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт в |
| о ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају |
| једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познај |
| оји су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа с |
| ине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у кој |
| а, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А к |
| и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао |
| ла добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак |
| ословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да |
| од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете |
| Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свак |
| ише ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} |
| ним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и г |
| ашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени |
| нску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, |
| пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами |
| ачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите |
| ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађит |
| и а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради наг |
| уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а н |
| а не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а стариј |
| аги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами. |
| ше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећа |
| останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као |
| S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне |
| ја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одр |
| она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{ |
| че: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: нем |
| могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: им |
| повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живот |
| о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим |
| је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили с |
| иске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају |
| протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које |
| адиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га ј |
| ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} На |
| с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах |
| и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кр |
| те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, п |
| а ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Ра |
| давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као |
| p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које |
| министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се годи |
| читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други |
| то су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља за |
| нате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке |
| S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете |
| {S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да |
| де стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни о |
| леда, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, |
| зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; по |
| ује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{ |
| аче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она |
| да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...< |
| о, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић поч |
| илије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући |
| зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: |
| о никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у ш |
| олико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је |
| а одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хва |
| свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим |
| > <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и препис |
| е опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схв |
| ању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за ра |
| лужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само |
| авилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од ј |
| оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег |
| ају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и ка |
| да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да ј |
| ед.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и нами |
| ра за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу |
| у нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, |
| извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у шко |
| стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изи |
| не!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бри |
| "157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зи |
| м прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда |
| слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша |
| ?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} |
| им стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве ра |
| пно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који |
| равио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, осо |
| о је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде изн |
| го и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаил |
| о потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да |
| о крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећал |
| је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао |
| и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Ради |
| од они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не |
| епрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много |
| е; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је |
| округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и |
| ако је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од ле |
| Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А са |
| највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо |
| се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше |
| ла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега дов |
| има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете с |
| о.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се |
| а тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</ |
| питомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пу |
| Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и |
| реба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једн |
| ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! ( |
| аленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време им |
| остију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те |
| заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више ут |
| од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је св |
| могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и ди |
| и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купље |
| са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће |
| готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци |
| е је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, а |
| ве по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да |
| право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он у |
| му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао. |
| едно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Р |
| од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој н |
| .{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно |
| док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{ |
| о?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет! |
| кама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с |
| ца њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слу |
| , и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са |
| но мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да |
| } Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S |
| !..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у |
| прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.< |
| по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, са |
| ор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирн |
| а клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на |
| и а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А |
| о извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светит |
| да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљ |
| разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас |
| уче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и |
| на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клу |
| е још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клу |
| еношћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и прив |
| ве и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да |
| него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, шт |
| , кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и п |
| д куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете и |
| А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Тре |
| стат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме д |
| аго одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му о |
| уком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и ост |
| оме учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованл |
| и Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му |
| и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али |
| трдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!.. |
| S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да |
| олико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет |
| могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пр |
| школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпу |
| <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Рад |
| ју ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекл |
| е буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала |
| почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гл |
| оваром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и ј |
| лико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} |
| не</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <h |
| градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и до |
| и зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само м |
| јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинил |
| јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је ика |
| им и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} |
| старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналаза |
| уди после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јела |
| адничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имал |
| адиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да рад |
| воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} О |
| које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан |
| у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати |
| њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, как |
| они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први |
| моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора п |
| и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у од |
| и од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угод |
| ти примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у |
| оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече |
| {S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш б |
| еће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је |
| срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милост |
| народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачу |
| им, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетиц |
| задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече дец |
| шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Ра |
| о су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова зап |
| како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад ј |
| је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу ун |
| ка!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете чи |
| да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је с |
| } Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму |
| м, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само пом |
| ео, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим |
| а Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном |
| и све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном |
| се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично мно |
| } Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде друго |
| о је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то |
| 0" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном |
| жави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, |
| ники а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је |
| C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сут |
| SRP19102_C4.11"> <head>11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да довр |
| ђују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и сна |
| ати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} За |
| нарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет |
| дило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „б |
| е упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици |
| скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је |
| S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S |
| ртије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца |
| уштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега |
| те још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. |
| змите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!.. |
| и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да под |
| је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је |
| ти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи њег |
| о и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда в |
| в нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па |
| } Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршил |
| дружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена |
| шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и |
| твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао |
| уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви ст |
| а бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом ника |
| заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајн |
| у њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча |
| „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, прим |
| који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се |
| дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге |
| било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за |
| одраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упре |
| је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у оном |
| н вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете |
| Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако |
| у, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, |
| ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла |
| енча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућ |
| да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви с |
| авала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дуби |
| тара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше би |
| ли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђак |
| екао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко рас |
| звесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не сам |
| еводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да |
| да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{ |
| ревима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, |
| е основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува с |
| } И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе о |
| игли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, |
| ве оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мр |
| оже бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећ |
| позицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па |
| атељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“ |
| м на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом! |
| обру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и |
| вима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио |
| еко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за ж |
| ко вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан за |
| ољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи јед |
| слом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велик |
| од куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о оном |
| ати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је п |
| стота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточар |
| ју.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чег |
| једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико |
| буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схва |
| ву иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није |
| природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише |
| ца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, |
| та измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближ |
| из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашће |
| еисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радиш |
| радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена |
| ер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васп |
| о.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто |
| други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много в |
| д њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћ |
| стина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже м |
| ућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и в |
| ле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима |
| е.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији. |
| читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања свет |
| амо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари |
| е у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило |
| д било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђ |
| а је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, |
| га грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало |
| ине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једв |
| ио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је да |
| ити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побож |
| Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много ла |
| о ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не нав |
| још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио |
| соких, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и |
| ака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му |
| , а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} |
| силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша уста |
| ак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог с |
| највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва |
| им сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад |
| опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и |
| да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутин |
| што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се от |
| отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове |
| по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа с |
| њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све ш |
| у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако |
| а га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто |
| ог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, |
| еможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S |
| у“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега г |
| Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} |
| је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и |
| а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има виш |
| ут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учи |
| а само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему |
| и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, |
| о гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} П |
| /hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклонос |
| је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ де |
| најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у на |
| мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје |
| саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, уск |
| нити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем |
| !{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили де |
| а, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест год |
| и и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови |
| се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало ч |
| век изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнал |
| д оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi |
| S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, |
| зишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде шко |
| стали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} П |
| и, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с кој |
| ар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Ја |
| ад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и наста |
| аском на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</ |
| , и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре |
| је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа |
| ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са ст |
| а је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књи |
| лим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један дру |
| бично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просве |
| како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и |
| е све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, матер |
| тигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и |
| те и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он |
| , то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> < |
| не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, |
| и, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, св |
| Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Прео |
| ксиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети П |
| е и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано |
| ду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је т |
| во, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети |
| ја, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, св |
| } И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову |
| А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па он |
| Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поје |
| пасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово |
| а ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с |
| е опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни |
| ини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разни |
| собина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и < |
| живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државници |
| су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: тело |
| е то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и у |
| авао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака ку |
| /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и |
| еће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгл |
| ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још го |
| у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоко |
| звикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као |
| знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скин |
| тињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до |
| , којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас ов |
| оје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и |
| ad>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киш |
| љ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од |
| разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, све |
| лико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 да |
| ше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи до |
| је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, у |
| као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже |
| Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разг |
| анпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, п |
| р.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате |
| ојице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света |
| Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоло |
| у, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђур |
| ородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, |
| свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света |
| оване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на п |
| ражење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви све |
| е!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Срете |
| а, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Ни |
| ти Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, све |
| Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, с |
| то Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и М |
| осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељ |
| ића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша т |
| упу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш мн |
| зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање з |
| неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљ |
| ве књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<ti |
| те се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет д |
| стите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дође |
| ите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо |
| па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да проду |
| етац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад |
| а окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју да |
| Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="18 |
| кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не |
| ју до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А к |
| ишта не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни неп |
| није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га дан |
| осле смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу. |
| га не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас |
| д се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша |
| ти и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и к |
| браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, с |
| " /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав ка |
| } И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све |
| и ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару |
| има и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они |
| мљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место. |
| о се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево |
| S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад |
| освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А к |
| јстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седа |
| ођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су ј |
| о Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, кол |
| х и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не вол |
| елу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многи |
| Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, нег |
| склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здр |
| о га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога |
| отребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последњ |
| ђ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, о |
| би:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе |
| ако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако |
| Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да |
| Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свет |
| то Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива пом |
| авље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво у |
| меја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Манд |
| и Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскре |
| Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви |
| вања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и је |
| што, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и др |
| дићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре |
| честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и |
| душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василиј |
| и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и |
| осе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало д |
| простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас вид |
| видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат оним |
| омију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> соц |
| е према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је река |
| лу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавнос |
| њу слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху |
| и!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље |
| самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и |
| че стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до |
| опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео |
| воздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p |
| земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и ч |
| ије тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене |
| у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, |
| н чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S |
| “), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир) |
| чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету |
| својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна ш |
| није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект пр |
| ида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља д |
| рењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошл |
| према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму о |
| еду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} А |
| леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову |
| о: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се |
| устит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како |
| веди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, |
| ко је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви |
| има, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било д |
| скраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <h |
| тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Е |
| з свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је мог |
| ш много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите |
| осао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели д |
| имо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не |
| им калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету |
| аља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људим |
| цу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?.. |
| д је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто ј |
| его Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлеп |
| угих и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили с |
| дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбо |
| развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| у, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану д |
| .{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте харти |
| с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено |
| ије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе п |
| уке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Хри |
| имо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље) |
| бу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, |
| ештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина годин |
| ком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, бе |
| завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се зн |
| ве у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој |
| тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали |
| на па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу |
| свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се ново |
| еник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био |
| Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник |
| а и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак св |
| и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је с |
| ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој да |
| а неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу |
| лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и пома |
| а и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>цркв |
| , или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пр |
| свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио наро |
| ајстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај |
| у, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље |
| каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за кој |
| ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, |
| месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Бла |
| и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајст |
| васходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се |
| и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све траж |
| било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити |
| ки ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли д |
| ..“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с |
| апамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једно |
| оји пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут |
| чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако с |
| ем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Не |
| камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да |
| н, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и по |
| се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што с |
| у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а |
| трану, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и зап |
| дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се |
| а, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казни |
| <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S |
| ити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у |
| на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и |
| и туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, |
| а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли с |
| сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека к |
| p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове |
| колу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да пог |
| и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више |
| дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и |
| е, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче |
| ом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу |
| е кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису в |
| и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да |
| се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођ |
| а доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње |
| да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва |
| обро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онд |
| {S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забри |
| мирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Ради |
| не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Ко |
| е на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И |
| у, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао |
| и и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егз |
| и</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам ц |
| е тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак тел |
| кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, |
| а онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хај |
| е волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери |
| оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у |
| тати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Ради |
| Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се замор |
| да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и |
| прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречен |
| му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осе |
| осле мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> |
| p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су |
| S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да уч |
| боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној стр |
| ало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била у |
| у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облига |
| жава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чин |
| ожјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, |
| ов.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Г |
| врте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све в |
| уги десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека ва |
| иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с |
| ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, по |
| то, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и |
| се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко м |
| зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Ра |
| разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам ка |
| ком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у п |
| опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; < |
| ш умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најп |
| Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша п |
| а „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао расп |
| к</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу |
| нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они |
| кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле |
| село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју п |
| овао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за прод |
| ни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, окр |
| на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јав |
| то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно |
| игле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право |
| кле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га |
| евају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мор |
| лазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе |
| — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, |
| , и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепет |
| И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ниче |
| сток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, за |
| неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца |
| учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад н |
| ројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се |
| епа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била ле |
| а како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а с |
| мо мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који ј |
| p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име |
| .{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите |
| оже?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi |
| ед и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Нат |
| тог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и в |
| ите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажи |
| па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко у |
| је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које ј |
| hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi> |
| /hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите др |
| <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Н |
| сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочит |
| у и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца |
| е умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, једа |
| .{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi |
| ела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите |
| есне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите |
| и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и |
| на човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то |
| ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у др |
| S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{ |
| умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли св |
| онео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље |
| ша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Ра |
| о беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вал |
| за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо т |
| .</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упи |
| ћу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни к |
| е</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, |
| ђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p |
| а.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратк |
| ри на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Ме |
| им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и |
| 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика |
| и.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам |
| ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се мн |
| ви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непро |
| и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им |
| ост и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина поч |
| њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изнена |
| 08" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и пред |
| ај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да |
| адишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви с |
| и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у р |
| види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одгов |
| ајпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно |
| да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми наш |
| прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он |
| а њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У |
| . „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ |
| ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше де |
| о света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од на |
| ло не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећн |
| таје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ри људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да |
| ање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дв |
| ња.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут |
| и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити јо |
| доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} |
| нога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је |
| шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Рад |
| митрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Госпо |
| .{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и |
| ита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам с |
| и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према к |
| и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, |
| ком поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда< |
| у и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу |
| ељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и м |
| се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разбо |
| то се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" / |
| це за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у шко |
| да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да па |
| упљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и |
| !..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| та с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </d |
| ад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно |
| ше и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Рад |
| и отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не мол |
| од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо л |
| штро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непри |
| етан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте т |
| ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код т |
| а и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку. |
| вадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{ |
| ко даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигн |
| д буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} |
| ад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре г |
| овима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је |
| во прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је н |
| То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у пе |
| де браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској |
| ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети с |
| сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати свој |
| али.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се |
| само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter |
| Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шв |
| р, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, |
| тио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људ |
| их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хо |
| дели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S |
| ле загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихо |
| колу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у |
| ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ н |
| назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} На |
| шли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред. |
| ет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} |
| се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да зат |
| упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћу |
| као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб |
| јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут |
| д не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S |
| , па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже ј |
| пита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју |
| .{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S |
| до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе |
| Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају прав |
| јбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па оп |
| умеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време н |
| ко се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и б |
| наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, ко |
| даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за шк |
| {S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба з |
| и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко |
| изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован. |
| а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави |
| о и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чи |
| лањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} |
| остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја м |
| а, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, п |
| ку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће от |
| код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да н |
| } Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћ |
| та, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу |
| Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да |
| атно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко и |
| тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима њего |
| мо да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> в |
| а онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само м |
| и забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намеште |
| пет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овд |
| и су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизац |
| и пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите б |
| , под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро пр |
| у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини |
| ларски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарс |
| и да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} О |
| одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одрасл |
| пет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Доб |
| почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви |
| пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type= |
| етова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан к |
| ву Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После |
| елу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, т |
| у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „ |
| школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је п |
| шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица |
| и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставил |
| о средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одиг |
| е мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање |
| ахвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је |
| оже изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извиње |
| су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S |
| оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсма |
| а чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајућ |
| етаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то тр |
| дишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене ко |
| А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добиј |
| м и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа. |
| е воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго ни |
| и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади |
| онцем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој ц |
| ивадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Заг |
| о, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свиле |
| о да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и |
| доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца |
| Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по по |
| е било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негуј |
| челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарник |
| креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђ |
| у направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити шко |
| ветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него н |
| И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што |
| ршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан |
| „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз г |
| у, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који |
| ајпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и кал |
| обично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка. |
| ађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш |
| а празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и |
| ко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, |
| о тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку сл |
| га као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат |
| цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као ш |
| назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљуби |
| лазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како |
| е да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и м |
| , здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет М |
| ође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о гра |
| раћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили |
| или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S |
| да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све |
| оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка ј |
| је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књиг |
| обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождест |
| и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка |
| оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После |
| пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Р |
| ив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој |
| ко му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите но |
| поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до |
| свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, |
| {S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивал |
| несите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који н |
| ће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да |
| свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, |
| рила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад бу |
| о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, |
| днице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина м |
| показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте |
| , јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега с |
| ст“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазв |
| ке земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим зем |
| ву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте |
| лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу |
| разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још |
| и се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш наро |
| држава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су |
| распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о жени |
| , те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом зби |
| које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год бу |
| , сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад |
| њске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добр |
| вороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школ |
| и место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај |
| ју; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланин |
| И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста |
| оре?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како |
| о си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{ |
| ја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ус |
| чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и н |
| p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет |
| ирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајк |
| а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани и |
| утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише с |
| неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније |
| свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, ка |
| упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки |
| {S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно |
| свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chap |
| х свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} |
| би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али |
| енији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда б |
| је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их |
| Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} |
| четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div ty |
| не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће ост |
| бу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за св |
| њу и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Н |
| у, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S |
| ача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више |
| нања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А в |
| е самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обич |
| И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или < |
| у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или |
| И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет и |
| у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или |
| деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — де |
| ео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо пр |
| станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти да |
| у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су им |
| х него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <h |
| почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је в |
| д кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша ча |
| аве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, |
| коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Л |
| а годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 9 |
| о полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више. |
| Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет |
| >6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и бори |
| а; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће |
| и, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове сво |
| ише науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове п |
| о ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани прими |
| узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на стра |
| о би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све с |
| рите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има |
| ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам остав |
| } Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је |
| ед?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у о |
| ите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико ј |
| !..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Преб |
| м?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну овак |
| у.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а |
| олико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други п |
| лонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има |
| ао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело |
| евану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полак |
| им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви |
| оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара сво |
| не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од д |
| ело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из |
| опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му сто |
| еба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у |
| сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од не |
| редак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у |
| у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодб |
| ога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросв |
| колу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазим |
| сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и он |
| смо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између се |
| јревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за св |
| код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поу |
| ригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, |
| су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за у |
| ћају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" /> <div type="gr |
| ну писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Р |
| да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} |
| тавнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Јо |
| била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим уче |
| рдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, ка |
| жбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; |
| света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто |
| <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авл |
| му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку во |
| читељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време |
| одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} А |
| м селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело |
| отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| е се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што |
| а света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још |
| времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, |
| S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, |
| а хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а |
| раџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} |
| н ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, н |
| то им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> |
| а.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није |
| скоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| енко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њи |
| ле која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је |
| го слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена д |
| ћи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре пон |
| ма нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад |
| е много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан пр |
| _C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врат |
| у много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбоље |
| ко:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ тв |
| ити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и |
| гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да |
| пим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у шк |
| и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи |
| у Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S |
| оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} |
| овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По |
| .{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век |
| боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођ |
| аду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могл |
| наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онол |
| за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о |
| ри из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, как |
| бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има |
| го што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка |
| ај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је |
| ко питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран |
| камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говор |
| обични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила |
| ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су св |
| ету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак |
| >Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а з |
| е он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци |
| е Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци св |
| нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек тр |
| оворе, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} |
| ло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{ |
| а да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа |
| својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем |
| астави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам сво |
| равља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и позн |
| и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чин |
| си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогн |
| м народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини п |
| еже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити |
| дно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи н |
| у Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И |
| ажени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село бил |
| оту Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљко |
| а, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само ј |
| не колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и |
| што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузда |
| ша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека |
| да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће |
| воме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако с |
| руго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А |
| бољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне |
| авања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а |
| И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упр |
| <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb |
| репородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да |
| сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И з |
| толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша и |
| партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А |
| о о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који су |
| намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су ди |
| .{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују |
| окропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у д |
| му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или црта |
| , кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану с |
| омисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драг |
| а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми |
| а сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простоду |
| носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће нај |
| .</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, |
| клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Св |
| нији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школск |
| меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и |
| да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, |
| усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, кој |
| ше треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по ме |
| векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло |
| ародну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, ка |
| !{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} |
| ности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби |
| школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају |
| <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ |
| мена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сут |
| сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и д |
| у да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој |
| и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња |
| а тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све р |
| у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да |
| те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, о |
| о било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, ш |
| , да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да ње |
| а није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школ |
| ричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и |
| ој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад |
| ђане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: |
| дине Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи |
| } Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп. |
| е, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да ка |
| ла огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко |
| живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарни |
| да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада |
| то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} |
| и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији чо |
| од торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало и |
| .{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{ |
| и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи сток |
| пису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знамени |
| ам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме |
| ава, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требај |
| имио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било наба |
| буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „ |
| две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољоприв |
| н је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и б |
| ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То |
| а и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} О |
| сељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и |
| е би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општин |
| слим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и |
| ају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша ј |
| дници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко им |
| ужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али ок |
| рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочи |
| црт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се у |
| и, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како |
| време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале |
| тала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихов |
| мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели |
| сте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?. |
| није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су |
| нашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само пот |
| уза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку |
| римера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у црк |
| вим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Рад |
| аже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђа |
| смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, |
| и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на |
| и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} |
| чили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећ |
| ушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја по |
| таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по нов |
| ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у |
| , да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду г |
| ак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и с |
| Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом |
| о.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, |
| S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима |
| зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је о |
| аздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најп |
| } Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по не |
| заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавит |
| е обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су љу |
| ите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалнос |
| а да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешн |
| а, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша н |
| аду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одо |
| з познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни д |
| и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија го |
| е да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагно |
| чанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући вл |
| е што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији у |
| /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div ty |
| оња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, |
| ила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута |
| више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад ј |
| ављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини |
| за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овак |
| ошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо |
| етио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три си |
| ју или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тесте |
| кву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве |
| ељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је прилико |
| ам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се |
| велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; има |
| S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а ма |
| и у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиш |
| Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да пока |
| и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>О |
| она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даљ |
| е наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средств |
| дмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се |
| страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{ |
| ошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „биро |
| двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Н |
| г њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више |
| табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име |
| надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и |
| <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити м |
| па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и |
| им играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n |
| јој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче |
| с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти з |
| ородици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад |
| а је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, |
| прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и ви |
| ћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у |
| унђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} |
| безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба |
| сто и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом вид |
| ксера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан њег |
| илније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога ча |
| је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба те |
| а, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да |
| текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први |
| и собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта |
| лед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није забор |
| је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржа |
| жињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као шт |
| ку годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вам |
| нао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што к |
| нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је |
| } И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља |
| ду „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и |
| ом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} За |
| м се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је |
| у по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а о |
| новници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а на |
| па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрада |
| ајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и обја |
| ршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а |
| , отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет ве |
| о смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у др |
| им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и он |
| би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, |
| е тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио |
| ље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као |
| а је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и прим |
| , у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и приј |
| е враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родит |
| волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: |
| учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима |
| а само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им ж |
| ли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даљ |
| свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни поме |
| књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу |
| иша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пу |
| сао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуч |
| једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније |
| дужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према нар |
| а подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати |
| посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, < |
| вао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуш |
| кој, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био |
| ашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз крат |
| који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како с |
| и и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Н |
| човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb |
| показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и ш |
| у, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не к |
| лога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетиц |
| ј Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где |
| .{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није уда |
| после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду |
| школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, |
| Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, гд |
| , а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш пос |
| у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљ |
| ила сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту о |
| ба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато |
| тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и сво |
| „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му тре |
| ше него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином |
| ml:id="SRP19102_C13.1"> <head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су |
| И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и и |
| упаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети ш |
| дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на изврши |
| изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигн |
| није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада |
| да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још ви |
| а, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде кос |
| ша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ |
| а; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>... |
| љеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друг |
| инску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у |
| дело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као о |
| ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не го |
| вине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb |
| у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава |
| ароду“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима и |
| по.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје |
| <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десет |
| и, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа |
| што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здра |
| нај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати |
| у на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у |
| они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су да |
| одна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он ј |
| наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш |
| ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се прев |
| } А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="ch |
| људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је в |
| ца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се |
| од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све |
| својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, сво |
| ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Ми |
| рни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене |
| орам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и |
| ло.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се |
| , својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме по |
| више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којим |
| свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен зас |
| его све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, |
| ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да и |
| те ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне о |
| {S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{ |
| о.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу |
| а наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу св |
| , ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчањ |
| олевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора |
| е дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и ја |
| те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb |
| дњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу си |
| S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} |
| законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан жи |
| ом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде ви |
| а све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државо |
| дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их уп |
| ралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику паж |
| ек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n |
| раду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођај |
| и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</ |
| о на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, |
| Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу, |
| стао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједин |
| лова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио |
| ве године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, |
| .{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали |
| оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бој |
| ности и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао |
| тави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш |
| о.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува п |
| ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и с |
| а</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа |
| одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао |
| дала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" / |
| после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија м |
| а им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек |
| а два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> |
| их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића |
| ад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика |
| оправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и п |
| Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и ра |
| начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благосл |
| и и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div ty |
| свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} |
| задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина |
| једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим мол |
| више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му |
| е и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зат |
| не, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, е |
| ња, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с у |
| али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету бе |
| {S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није н |
| <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, |
| да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> |
| ле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А по |
| „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће с |
| и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиш |
| И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S |
| е увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама |
| више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља |
| адовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном п |
| лио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женск |
| еза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S |
| о своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као м |
| ва.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} |
| , те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и н |
| и године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— |
| га, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето так |
| ом до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и |
| и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да С |
| што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо |
| се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Кол |
| воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина |
| то не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи |
| а ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које д |
| мећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подиг |
| стидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко в |
| и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зат |
| зивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већи |
| већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и |
| и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не тр |
| нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да сва |
| ац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство |
| три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је |
| к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој в |
| зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S |
| р му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> |
| д и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихов |
| о и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и сл |
| Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје н |
| ам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из |
| pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на ту |
| ечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> |
| ло берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с пла |
| од људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му |
| е.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има наро |
| и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље |
| за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносит |
| пет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој ш |
| требио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и н |
| исам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то |
| вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, оја |
| драви будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> <div type="c |
| ави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</ |
| еже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, с |
| у младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато |
| а на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у чит |
| у, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Р |
| ио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ поп |
| гу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ства |
| ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини јо |
| вде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упо |
| ћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ |
| ега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све |
| о, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође д |
| ворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим |
| А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са |
| који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда м |
| и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, а |
| Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко |
| стеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и |
| ато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n= |
| што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државн |
| да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и |
| .“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао б |
| и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а |
| аучите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од в |
| торке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усав |
| очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао |
| какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p |
| ди овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад с |
| да затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S |
| ела, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учите |
| ећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она т |
| у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <h |
| штини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И не |
| рипрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), |
| мештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи |
| ша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види |
| раве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да |
| четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> |
| е ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше д |
| , и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који о |
| радину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукл |
| Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у |
| в. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ ре |
| и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа |
| А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан нег |
| и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кме |
| потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили |
| све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом |
| :id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Р |
| бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ва |
| та.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за |
| љене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> < |
| „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </ |
| о дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по |
| те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао |
| их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за |
| то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради |
| а кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној |
| ду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге |
| о би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морат |
| не раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао о |
| ину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим љу |
| иси и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредн |
| Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту иде |
| {S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огр |
| раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и раз |
| дњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на т |
| авних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио |
| више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе. |
| тњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право |
| пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од св |
| вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећ |
| ма и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чи |
| сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам |
| аписао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без гре |
| и промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механи |
| ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привр |
| ли писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} |
| лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу боле |
| е, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, |
| , ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према |
| <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и |
| и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је |
| еч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријате |
| ..{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг |
| о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на је |
| а се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред |
| и, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су |
| а породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} |
| шао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово |
| оваче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан све |
| егов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондици |
| тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немил |
| добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, т |
| аспуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као уг |
| чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта |
| оба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је т |
| сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урад |
| затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити |
| арије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „ |
| де имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову |
| вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође |
| а виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после |
| } Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, |
| кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарав |
| који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а |
| ве школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А |
| , огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете |
| , будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију |
| дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без л |
| вршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и |
| увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато |
| S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, |
| а, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају |
| } Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још н |
| ца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остал |
| школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта ме |
| >С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="2 |
| дмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> |
| {S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало |
| м прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да |
| да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмо |
| " xml:id="SRP19102_C1.1.5"> <head>5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} |
| ...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и |
| "SRP19102_C9.3"> <head>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту и |
| ="SRP19102_C8.1"> <head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе на |
| дба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас |
| Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турск |
| ај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта |
| е најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послан |
| ћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> |
| није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану. |
| его је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, ал |
| у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком д |
| за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учи |
| из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на ст |
| сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p |
| .{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, |
| диши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, шт |
| пет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада |
| еца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ |
| се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p> |
| не!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она уста |
| ко њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да ст |
| утати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а су |
| поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и њего |
| воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по |
| ам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке т |
| е трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, |
| аске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или |
| ор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она бил |
| ами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала |
| првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете |
| на у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук |
| и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су дете |
| ла „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> < |
| у појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар |
| ли из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у т |
| и видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један |
| најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан |
| .{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" / |
| их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у |
| ише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне |
| анате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима јо |
| .{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Ради |
| потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак он |
| га, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је |
| лу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем и |
| Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, госп |
| аница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II |
| аском као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете ум |
| очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја |
| ad>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су |
| ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га |
| <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишља |
| руге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одв |
| дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да |
| видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично ка |
| гледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта |
| треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оц |
| апут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било б |
| девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Ми |
| ти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући |
| ити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} |
| неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљав |
| а све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „сл |
| оји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те д |
| Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери |
| нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо каме |
| вуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} |
| и и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му |
| родужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био ус |
| еше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова |
| {S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како |
| то израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко ниј |
| так постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да |
| клањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда |
| мо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас н |
| .{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и ж |
| су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако да |
| ре?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он |
| {S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде |
| земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слив |
| ни помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично |
| че управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и |
| ша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нек |
| е, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дуби |
| пре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако |
| ад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће г |
| ио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле гус |
| ађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И дево |
| њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му |
| на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да ш |
| нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма ка |
| а прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђава |
| углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окрене |
| у истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али ни |
| е деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све де |
| љама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе сла |
| вор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљев |
| ићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте пес |
| езимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Ми |
| ца, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> |
| је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје |
| је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до |
| пођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мал |
| аринске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с че |
| озори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не |
| е поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с |
| ице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како |
| много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, как |
| родаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока |
| каза, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који д |
| а се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те |
| ет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом баре |
| и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се |
| што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Св |
| снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у ко |
| ом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од д |
| рало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пеш |
| {S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S |
| ко и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по |
| лежио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама |
| овене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте |
| аши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говор |
| а?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски |
| билићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има |
| учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово ј |
| ву и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад |
| у, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихо |
| да: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим је |
| за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су о |
| S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш за |
| велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добр |
| и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала |
| воришту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да с |
| е кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Се |
| а је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, |
| а се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много |
| , и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како |
| путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена с |
| чина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{ |
| т у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћ |
| еумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два |
| и чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад |
| А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер |
| ча Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађа |
| е они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу обла |
| о сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у се |
| .{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута? |
| зац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако вид |
| не.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њ |
| вао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе |
| њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као |
| од великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше пр |
| само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај |
| и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Н |
| запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све у |
| ше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа |
| тили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брд |
| ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито |
| шта.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из то |
| угу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није д |
| аде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу |
| кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве за |
| другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете пре |
| ! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу |
| е и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ни |
| а иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све |
| пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спас |
| што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање |
| о присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто |
| <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n |
| час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а играли |
| ом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Че |
| ичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што |
| пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: |
| сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господ |
| .{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њ |
| н више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се по |
| своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> |
| ну писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећ |
| вотиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и |
| било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити. |
| алиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте кор |
| еље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније |
| госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење |
| д куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи |
| Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па пом |
| ито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење циг |
| "204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво до |
| ишта.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онд |
| аре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Д |
| е сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или при |
| } Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак |
| у овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових бри |
| олини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим |
| м на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом бу |
| не правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште за |
| р (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </qu |
| рака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинет |
| гао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећ |
| ју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини |
| и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и к |
| тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> |
| у!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите н |
| на, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мо |
| дићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S |
| азак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка |
| и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и м |
| се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне п |
| жимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} |
| ко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили |
| д се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да на |
| е сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како |
| делимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја |
| " /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а д |
| лити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и |
| да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе. |
| мо зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погле |
| три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао. |
| еца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била доб |
| ?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неко |
| </p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је |
| каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите св |
| Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду |
| ..{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове |
| у ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли д |
| словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На прим |
| и или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример А |
| целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не |
| и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, тр |
| опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече |
| вајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да |
| и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година |
| еће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша |
| го да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div |
| расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет |
| ви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да |
| ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у |
| оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је |
| и дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа дец |
| ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим |
| у и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу |
| адише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="32 |
| ци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букв |
| а још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо |
| ко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба |
| ао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који пр |
| {S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно |
| ели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако |
| олико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, д |
| јих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, који |
| а да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде |
| вци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други с |
| то треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на пр |
| S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним про |
| у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога |
| и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, к |
| улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узради |
| тара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па с |
| изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и п |
| сио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и поч |
| ом селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и |
| а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за жив |
| е да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак с |
| да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он |
| онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и к |
| рав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике |
| одиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у |
| о а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута би |
| у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да |
| адиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда р |
| ном разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загорич |
| ед одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Р |
| чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту |
| ече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаш |
| м је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељењ |
| ило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући < |
| {S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} |
| ише, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околн |
| пред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна |
| ео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примље |
| у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћ |
| ве што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, |
| урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћ |
| се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више м |
| примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где |
| можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{ |
| нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ |
| тврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као |
| ре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву и |
| i>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, го |
| зврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чук |
| мет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њих |
| приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi> |
| а позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и |
| за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су |
| Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него д |
| ли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим |
| е био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он изв |
| ли се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него д |
| м ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она |
| но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, |
| решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама |
| чани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако с |
| е врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умоли |
| и од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никак |
| же и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треб |
| а се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ниш |
| е поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свилар |
| Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако |
| во, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што |
| и</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање |
| о се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та |
| једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А т |
| „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа |
| ућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стран |
| и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваљ |
| е, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњч |
| лој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уве |
| о ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из З |
| где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси |
| ко је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отп |
| о је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „ |
| </head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хра |
| рији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, ле |
| 265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} |
| хом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и |
| је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима |
| места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану |
| ући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури н |
| састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је завета |
| неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и |
| нпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе |
| по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше |
| нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље |
| е како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А на |
| ене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Ц |
| ишта није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се св |
| и, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ус |
| е осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; |
| сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} |
| данпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово |
| азите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко |
| ело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било |
| е бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу полови |
| а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да |
| још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и |
| право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све |
| е не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи св |
| оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су |
| тац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И м |
| диша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто |
| већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и д |
| јглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овак |
| осле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати |
| оцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још н |
| елеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из |
| вештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље |
| има види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потро |
| у оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта |
| личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до |
| Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Рад |
| утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> |
| осао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики в |
| тала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је |
| ви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласат |
| , у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утица |
| га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан |
| само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, д |
| свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада |
| али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљ |
| домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" |
| х поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погре |
| оста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крај |
| оље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова |
| ви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине |
| но.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново д |
| још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и |
| и <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно ов |
| за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и т |
| и се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли |
| у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, |
| иче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људск |
| и нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају |
| живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се |
| ст дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не са |
| ци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној |
| господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и сви |
| д завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предлож |
| у више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год чове |
| коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико |
| енити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и бил |
| е и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све о |
| њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране учени |
| га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећн |
| и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ст дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово |
| ћи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је |
| е ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није |
| продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? |
| но, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила |
| м; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} |
| а је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду |
| кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сл |
| показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се |
| p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где |
| о и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није тре |
| оловину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, |
| . „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га за |
| ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши |
| хлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој |
| бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој |
| гледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет ј |
| коло да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „л |
| ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне |
| некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у мил |
| у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдари |
| одно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да |
| и до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода |
| да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежи |
| и усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки |
| {S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко |
| иша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај до |
| договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} С |
| с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да м |
| друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} |
| мењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље |
| .{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже |
| расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се |
| Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а |
| о долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу |
| ива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду |
| S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све те |
| сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала |
| га што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, пр |
| да и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок |
| гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отв |
| е лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а к |
| камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву |
| а куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико |
| лаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће по |
| еше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати |
| идови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарск |
| загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанц |
| оме што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <h |
| ље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изну |
| је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ |
| да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се го |
| колу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договар |
| , да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића о |
| гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато д |
| отребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора |
| S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо |
| да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову шко |
| не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам |
| н, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од |
| о то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се |
| нски или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се г |
| да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} На |
| о је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бо |
| ома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накале |
| а да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>п |
| лази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и д |
| оми!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p> |
| дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека |
| живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и |
| ите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одго |
| о је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаб |
| S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа |
| ше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато |
| еби рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати н |
| спуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} |
| ривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Све |
| ховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје |
| зред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нов |
| ла велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прс |
| S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега се |
| ворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се уч |
| јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о ка |
| “ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша поч |
| ца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код |
| од калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећ |
| ад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Коли |
| се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше кра |
| да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стр |
| ни очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и гр |
| а решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} |
| сманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пи |
| ри Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може д |
| ите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} |
| риште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови |
| како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике пара |
| абављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница |
| пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћ |
| је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда ре |
| ромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи |
| за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпу |
| та крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци ј |
| и и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи |
| оље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и |
| <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Р |
| у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а букв |
| е уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на д |
| ање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато |
| , да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и |
| и, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци |
| и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; |
| ошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од |
| ју и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправн |
| а се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} |
| , о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засукани |
| S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и д |
| код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi> |
| , које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша ра |
| се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу в |
| ивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је |
| о по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с об |
| е још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда |
| дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да |
| о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне запи |
| сто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух |
| у и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато |
| ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског с |
| вља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико |
| е морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ш |
| главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима |
| тавио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна бил |
| у, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb |
| чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} |
| а рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гр |
| ло широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењ |
| рављене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и к |
| мо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене |
| уквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица |
| е, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао |
| сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде нај |
| ећ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да наба |
| Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, |
| њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мај |
| а га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће уве |
| ао бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имал |
| ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, ј |
| намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазид |
| тране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у ре |
| ње у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као |
| има законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривиц |
| дгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} |
| да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да с |
| ову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши |
| високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи |
| о се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што |
| се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{ |
| „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће т |
| и, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно х |
| ам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту ш |
| и сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научит |
| вали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великог |
| али од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, |
| ову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а |
| ља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} |
| се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да н |
| Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} |
| ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није |
| им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најс |
| дне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа |
| иле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша |
| д овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „ |
| у да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим |
| сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналиј |
| кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{ |
| Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша оп |
| ижњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који не |
| ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. |
| радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поуздани |
| ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на врем |
| то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако д |
| веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за ше |
| не тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навиш |
| растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, |
| ез молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној годин |
| еду и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извес |
| ојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учи |
| ити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у |
| Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако о |
| адили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, т |
| ко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају р |
| ведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} |
| отово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па |
| ве рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах о |
| е врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зат |
| ора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнут |
| ст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским посло |
| рими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> < |
| , нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и д |
| ранка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше |
| а се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.< |
| епо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не св |
| буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поце |
| им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не до |
| авала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с н |
| ожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се |
| , земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова с |
| претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <p |
| , за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће изр |
| ућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше |
| састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само пој |
| еше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио |
| сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и |
| , да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу |
| адиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S |
| две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> < |
| јвише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, |
| бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер |
| и, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, |
| језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших |
| мах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и |
| за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се |
| стаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што |
| ет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, |
| S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову о |
| по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом |
| еларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само |
| оме је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је р |
| да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на |
| и је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поноси |
| о, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него дру |
| о млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у |
| да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, н |
| иви у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и ку |
| борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је оп |
| е, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса с |
| да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> < |
| устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, |
| и томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже |
| иша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткр |
| производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима |
| да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с |
| ђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче |
| да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Та |
| ео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; ал |
| да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћериј |
| м ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о |
| и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да |
| у много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Ком |
| ва, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неи |
| аглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и |
| длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} По |
| {S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{ |
| Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погле |
| } Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Кој |
| те иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А |
| /hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и |
| еликога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умеш |
| оје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год |
| ро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче к |
| нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо зе |
| о не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла ј |
| И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највиш |
| народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слов |
| и су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да |
| пали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они жи |
| још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за т |
| је више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замиш |
| еђи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносил |
| агревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама |
| ..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспос |
| вље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А |
| ваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он |
| ња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друш |
| н је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазир |
| пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако |
| ту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће |
| гом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се из |
| стрто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми |
| бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!< |
| себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда |
| ећ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их |
| b n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп... |
| а надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао ок |
| људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре доша |
| ђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „ |
| ули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они т |
| а се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или |
| ке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их друг |
| радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити д |
| м собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се |
| паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћ |
| да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Буд |
| говарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, |
| а, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене |
| hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли д |
| с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старо |
| виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га пи |
| кола.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само |
| и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да |
| веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у вис |
| адише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву би |
| не држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, |
| оше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове во |
| тац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учи |
| или у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да сти |
| Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, |
| ам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиш |
| ?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго |
| {S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А |
| све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А т |
| ..</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него п |
| ио још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се |
| ни.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кмето |
| осла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечен |
| тити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крош |
| вена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења н |
| еко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда |
| } Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је |
| само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и |
| ва буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне рад |
| да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек |
| то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта |
| ти не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на в |
| ном својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитос |
| е ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу |
| поредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загор |
| огао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од крут |
| тетом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут до |
| синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и |
| да</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{ |
| е имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божић |
| ачење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, |
| је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који |
| везано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените лево |
| Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Д |
| пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пи |
| и да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу п |
| ане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе |
| хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико о |
| е он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени ек |
| Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају. |
| исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни ч |
| — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има как |
| месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је |
| мо деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему п |
| /hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би |
| у „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им о |
| био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара |
| откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи |
| ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу н |
| о и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда |
| емање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици не |
| ду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан |
| поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се |
| боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и |
| Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста д |
| и нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за |
| агорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| или из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то |
| ожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је |
| каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно прев |
| адину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је на |
| женили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо м |
| туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, своји |
| оба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају |
| шљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добр |
| аготворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене ма |
| а су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном пу |
| се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и нам |
| ожише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би |
| у, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд ко |
| ецу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили |
| а њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим коли |
| опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „ |
| н другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они |
| ој, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а |
| први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак |
| ли и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и |
| дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му |
| у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они бе |
| ви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се п |
| {S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, п |
| пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пић |
| е било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; |
| и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} |
| куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је |
| не су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не пр |
| г прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} |
| хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на |
| изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим д |
| ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва |
| довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него ј |
| лакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више |
| није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто ка |
| гови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остав |
| упа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, дост |
| е.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну успр |
| <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово ис |
| .{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Дан |
| ји људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама |
| лико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тесте |
| да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у трен |
| .{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста |
| буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина |
| ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{ |
| ан. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове о |
| ви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до зем |
| павача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао в |
| воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре ни |
| ећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управите |
| ито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него |
| ђа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у |
| за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин б |
| о сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> |
| је, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и кориче |
| а од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, н |
| се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доб |
| е поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате шт |
| ри.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгор |
| војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и |
| сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, |
| а он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише |
| о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о |
| ... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сл |
| и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камењ |
| с пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од |
| и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од о |
| се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе п |
| ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку ла |
| много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах |
| шимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену дец |
| пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данаш |
| } Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето т |
| к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето |
| а лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и |
| , него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наш |
| му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишиц |
| м; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама |
| виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али ј |
| било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за мла |
| воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише |
| че, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и на |
| мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво |
| о, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајс |
| ије умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим јо |
| краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим т |
| ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко г |
| римили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не |
| ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; |
| јбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет |
| ише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да |
| онос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову |
| пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мо |
| > <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само |
| кој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми |
| оман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега на |
| им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдим |
| p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, ниј |
| ем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или бл |
| догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даљ |
| орка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање |
| {S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој |
| амен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу |
| у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се |
| ете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} За |
| реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{ |
| ке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добр |
| као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{ |
| у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два с |
| зите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То |
| е:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласов |
| и и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме д |
| напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} |
| ују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири< |
| Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рек |
| у кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у < |
| кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{ |
| чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чу |
| лова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује |
| ују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се сло |
| ује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чу |
| ју кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у < |
| i>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да |
| .{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> |
| ја се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова ч |
| мози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се сл |
| зите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и п |
| те ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покаже |
| о што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да на |
| чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се сл |
| ују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слов |
| велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одо |
| каквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник |
| си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даћ |
| ша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и |
| ?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Беген |
| <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а д |
| , између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нек |
| је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више пр |
| ас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете |
| де, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртањ |
| куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како |
| а учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да б |
| али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} |
| у они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком д |
| ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био |
| о камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао |
| о, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо. |
| полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, |
| а другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша дод |
| укла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничк |
| и га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гл |
| Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била мл |
| така у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће |
| чећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па |
| ка, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали |
| и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрв |
| на</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читав |
| анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} |
| првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да |
| ака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А |
| с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која ожив |
| Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила т |
| стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разу |
| тељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд |
| сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с |
| Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па а |
| м.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша |
| а вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом по |
| о: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се ст |
| ус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога |
| до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те мог |
| света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и |
| ако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише |
| ојима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то виде |
| је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јас |
| <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред на |
| има научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и нев |
| путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој |
| ајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом чит |
| снете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омо |
| му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су |
| на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало дев |
| та је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, |
| добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам |
| им дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за им |
| те, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „ |
| лу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{ |
| “ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој р |
| ге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола |
| Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, ш |
| ки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд б |
| га, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, |
| е, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да п |
| е пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, с |
| ики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чау |
| аде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало сми |
| а учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што |
| је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће д |
| } А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем |
| се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или |
| и, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину |
| крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске табор |
| у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје ни |
| зговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и г |
| ле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и |
| и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} |
| и се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="3 |
| ца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја |
| знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њ |
| ајпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се |
| таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрв |
| ромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ј |
| механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, |
| у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља ка |
| стине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и |
| ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: |
| и да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до |
| е и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, |
| е сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и |
| које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади. |
| {S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} |
| дговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неки |
| {S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те нам |
| се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представ |
| не жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због |
| {S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Сав |
| гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је |
| о сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здрављ |
| о</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, |
| кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па п |
| осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак |
| <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече |
| се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он |
| ђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и из |
| сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{ |
| очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово |
| де у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} З |
| чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi> |
| <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори |
| енице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после |
| Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину шк |
| треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интере |
| де се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу |
| бе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Д |
| им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} |
| су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господи |
| респавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова ве |
| а и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} П |
| имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нист |
| цу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло |
| S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је уч |
| ошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред |
| е латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакл |
| ени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, вр |
| а би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један изб |
| ајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, |
| ка слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да нау |
| кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод њ |
| покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Ми |
| неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није би |
| ља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад ј |
| нички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, н |
| Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, до |
| шао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он не |
| Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и до |
| ?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>Пос |
| пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивиј |
| n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој голо |
| змахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодо |
| има, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шами |
| у.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; пог |
| опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, |
| Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb |
| јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им |
| је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су дома |
| p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> < |
| ти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али са |
| торији његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, н |
| е мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Ос |
| >На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на |
| га што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обр |
| ече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ |
| о домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Рад |
| идети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, сел |
| о имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније по |
| кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља! |
| топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таван |
| страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И и |
| р на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта с |
| ече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на |
| ви чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се |
| S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?. |
| да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да н |
| ару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} |
| чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад |
| о</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напиш |
| а напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише |
| о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела |
| S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у б |
| </hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта |
| n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар< |
| ују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то уме |
| ују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би |
| чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слов |
| т</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (ас |
| >?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да н |
| с</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише |
| i>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напи |
| уби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише |
| hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да на |
| школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге проч |
| hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пер |
| о ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напиш |
| ..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово |
| </hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чуј |
| га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S |
| да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише |
| о како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у |
| чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чу |
| осле н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос |
| ).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово напис |
| {S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите б |
| /hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да нап |
| } И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да |
| и</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто сни |
| е једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кр |
| се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад |
| а у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, |
| м доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немач |
| цом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један гл |
| коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и |
| оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану с |
| у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с |
| еобична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а |
| иша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка из |
| Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси |
| Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Е |
| те и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} С |
| <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша о |
| id="SRP19102_C11.1"> <head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Дани |
| испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, |
| „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и |
| ве напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала на |
| <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим пи |
| ала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није река |
| а и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он |
| лико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заус |
| томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је има |
| т све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењ |
| е, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од најв |
| већем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радос |
| проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекоп |
| друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од |
| два дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да |
| у их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било |
| га шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је |
| тало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питањ |
| ре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе |
| кле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих к |
| е, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има |
| доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима |
| .</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се |
| еднога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио с |
| оплији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре н |
| ве је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом |
| да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио |
| нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасв |
| их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту |
| i>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте о |
| , на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај д |
| пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања |
| ћи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће по |
| н, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас б |
| прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио с |
| и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до |
| близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у ок |
| аспитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Н |
| У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило |
| 3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „прогр |
| лазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла |
| те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које |
| ли уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљају |
| игде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, г |
| шнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина |
| мтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <h |
| та песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Рад |
| S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{ |
| м трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још |
| а баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и |
| потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: оч |
| тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучи |
| /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатл |
| За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима п |
| војом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и т |
| а</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постар |
| ресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико и |
| и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта с |
| д 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако |
| , не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi> |
| риликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци |
| може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаће |
| о важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпо |
| ате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево |
| редили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности с |
| Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — |
| брадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет |
| ад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад |
| е „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каж |
| окажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша и |
| ч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва |
| све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто у |
| д сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даљ |
| {S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма |
| е одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, р |
| ешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ об |
| но и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су д |
| сат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено н |
| А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после |
| учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју св |
| а доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеј |
| слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално |
| ско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у т |
| чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и упо |
| е, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Вид |
| е ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој |
| и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може |
| сти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред ње |
| > <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио |
| о и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загорич |
| о пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напо |
| одине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она у |
| пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но м |
| гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</ |
| ого дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и кам |
| и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро |
| На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се |
| каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори |
| Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко у |
| S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта |
| вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласов |
| У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој |
| Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи |
| би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта |
| уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта с |
| о, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чуј |
| аку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изи |
| рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се ре |
| <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S |
| >со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi> |
| } Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад |
| ример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Милован |
| о коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, |
| е, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје |
| 35" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син |
| шки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви дол |
| у, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а т |
| катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Ра |
| ици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси н |
| тве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који св |
| данпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и он |
| его и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; |
| се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволи |
| добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="2 |
| озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се к |
| бично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није |
| е чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу пр |
| се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад с |
| разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тр |
| ..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<h |
| крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испуст |
| им видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>П |
| .{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се |
| а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, |
| ед њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача |
| ских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p |
| е у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> |
| заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се дец |
| је се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толики |
| ју у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно б |
| Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже < |
| ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: |
| емо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, а |
| ојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} |
| hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>с |
| i>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi |
| i>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з |
| i>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <h |
| их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Ш |
| о написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шт |
| <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се ка |
| <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже |
| е <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>? |
| <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се и |
| .{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује |
| <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска |
| д се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Ј |
| ead>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Про |
| и политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти |
| тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види |
| ог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, п |
| прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у кл |
| ади за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>је |
| ад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обра |
| духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до сам |
| о своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем |
| рди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша |
| е више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и саги |
| {S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете |
| ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазит |
| а дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива |
| и чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, |
| има жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад м |
| он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови |
| песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше |
| .{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправит |
| њите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад н |
| е мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам пос |
| како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи з |
| оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а д |
| споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, |
| му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Нема |
| о се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се ч |
| шину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по паја |
| зда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па |
| о.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и ш |
| парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p |
| иде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да |
| у стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је ре |
| чинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И |
| постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „сл |
| се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те |
| да ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S |
| етно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадил |
| но, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с перо |
| {S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на |
| — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су < |
| <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете |
| е; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле пи |
| е велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" / |
| нако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, б |
| су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка н |
| xml:id="SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>О |
| рода и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, |
| е и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо |
| дмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило |
| тале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога |
| живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад |
| отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, |
| желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од |
| има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се до |
| а зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по |
| ад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало с |
| и „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изу |
| ош ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака р |
| тању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами м |
| ша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друшт |
| у Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, |
| аде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могад |
| постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју соб |
| учено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и |
| ала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је у |
| то је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то превар |
| отрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Рад |
| нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од т |
| е и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша |
| им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се |
| вити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо виш |
| та бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муч |
| ави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развиј |
| ако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимал |
| узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље |
| у!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антони |
| па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси |
| S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметни |
| шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека кле |
| заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, |
| S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише ш |
| Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио с |
| лу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно |
| која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је |
| е требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе ц |
| еме...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није |
| ља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву окол |
| сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви! |
| на, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, |
| >“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао ди |
| Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Го |
| ни.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S |
| ајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} |
| ађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали |
| ни инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песм |
| воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и |
| ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малак |
| тићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она тре |
| d> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у истори |
| не, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без г |
| их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изнена |
| о изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души |
| приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нем |
| ка кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба кој |
| а војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не |
| да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад |
| о огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме |
| 383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако м |
| руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у сво |
| у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата |
| пишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</h |
| зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, |
| ршина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зари |
| и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јун |
| ..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је |
| , које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њ |
| је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут |
| само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају п |
| хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не |
| S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од дас |
| <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један. |
| а њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је |
| евају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосл |
| о из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да |
| Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изг |
| во на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену |
| S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Б |
| ује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у и |
| мом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаил |
| е то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чуј |
| ума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте |
| седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а нај |
| кошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују |
| е и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанк |
| мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Рад |
| ена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чу |
| ли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, п |
| задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је шк |
| .{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога наро |
| је арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјо |
| .{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“. |
| а, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили би |
| позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p |
| ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики |
| и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером |
| и у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била |
| сто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске |
| } Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Ради |
| о као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико |
| и; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>К |
| чење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у ср |
| чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да нап |
| а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каз |
| е.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! |
| време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље нег |
| нда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је нек |
| , те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан св |
| .</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људ |
| ност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне пр |
| е Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, |
| на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 |
| :id="SRP19102_C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави< |
| лепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, |
| ти овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће |
| је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно |
| готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И з |
| и час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него д |
| и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда јед |
| о су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца ув |
| ју и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и сву |
| S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без н |
| амога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и |
| је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Ради |
| е уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и неза |
| преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брж |
| че и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још ум |
| дговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо |
| су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученик |
| ве успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да |
| опуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша |
| старало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и |
| ба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је |
| убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле сов |
| да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за в |
| тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнич |
| деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили с |
| } Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевт |
| и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође |
| в. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала |
| е.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако |
| Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може |
| Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не |
| д нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и б |
| ину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} |
| ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што |
| О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се в |
| своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда траж |
| га!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостат |
| по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" |
| пињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — |
| ад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се |
| {S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири |
| о.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окренит |
| Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод ј |
| и нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до кап |
| у!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> |
| и исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, |
| {S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S |
| је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните |
| лијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, |
| а видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се |
| равци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а |
| куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а |
| Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените |
| страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На ле |
| Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се на |
| уке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Об |
| — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На дес |
| ету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S |
| ..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само |
| изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вр |
| ите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! |
| ите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракнит |
| у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>, |
| е не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} |
| ните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози на |
| мо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и |
| е се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један реч |
| а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, о |
| те куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Б |
| и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози |
| аните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози |
| едан! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да ра |
| , да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко |
| Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која м |
| их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да с |
| авди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него |
| то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, д |
| мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! |
| ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе н |
| ам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и р |
| ки и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо |
| Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева С |
| . „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не во |
| Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње |
| чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројач |
| багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су |
| , а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша уз |
| <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз вла |
| о скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп из |
| тану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Да |
| и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврд |
| у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у |
| у најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, на |
| учи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписмени |
| празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кр |
| та; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово |
| дети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који |
| се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> има |
| вршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, те |
| то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза о |
| још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с ру |
| вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже |
| радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича |
| целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и |
| аља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које с |
| гових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а |
| .{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је изла |
| личанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и |
| је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мор |
| оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело сел |
| богме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Р |
| редност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе пом |
| чанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није би |
| да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у вој |
| ити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико нов |
| о што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у нај |
| им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како |
| ек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што ј |
| Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити |
| исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће с |
| ити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први |
| окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, |
| по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће с |
| ати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и |
| у и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговори |
| ој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде За |
| адиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на |
| воја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко |
| них утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што н |
| аље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да |
| ј други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га заде |
| аш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно уз |
| ну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је ок |
| их, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и прод |
| новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединиц |
| ачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и пе |
| м; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста ст |
| рно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти ср |
| оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце |
| а их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше дим |
| уга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар |
| S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиш |
| ше ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се от |
| ви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша ника |
| о слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и |
| мали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Рад |
| мо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико к |
| мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују |
| , на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле с |
| па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Ра |
| та с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S |
| и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, п |
| оставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школ |
| сти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми неш |
| не и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него |
| оћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, пр |
| “</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „ |
| ога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице |
| („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо |
| гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него |
| ну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Ра |
| престаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не |
| за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питом |
| је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Пр |
| У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насуш |
| ге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи ко |
| егов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише |
| би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се |
| ео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би |
| е објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само загради |
| света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми |
| лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а |
| д би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И |
| вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има |
| n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да п |
| ро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од о |
| о би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици |
| ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p> |
| а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да |
| и би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и други |
| ају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и |
| редак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволи |
| у дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко го |
| да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, |
| и су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скуп |
| и остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам. |
| оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi |
| ва, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Дан |
| ру у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игар |
| нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога |
| весту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила |
| е волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а д |
| ите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се мора |
| и на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косов |
| тите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одр |
| дмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша вид |
| високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, |
| аци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долаз |
| у, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамти |
| ече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да пре |
| ретура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; |
| веду само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} |
| о је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ реч |
| е паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне по |
| одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша |
| лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, |
| олу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шт |
| из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је |
| очетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно д |
| аона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да са |
| ду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и как |
| <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињ |
| кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваљ |
| р и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а |
| руга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на ср |
| ење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{ |
| каза и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: |
| је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други |
| је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И |
| осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сест |
| е не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и прос |
| родно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине н |
| и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, ка |
| у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се мно |
| све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има |
| донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седе |
| ате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе |
| кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој |
| говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, |
| који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како |
| било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код на |
| О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху |
| оз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа |
| алих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, |
| треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко своји |
| трвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета |
| оград</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима |
| ва чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{ |
| многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био |
| фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме с |
| а гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује |
| ће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И |
| коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца ј |
| прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{ |
| ва међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села. |
| калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине д |
| е и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиг |
| јој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуш |
| Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега |
| ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опа |
| у младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он< |
| вилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљ |
| <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>М |
| о.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb |
| Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Р |
| ече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово б |
| рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, г |
| а је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се об |
| мо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо род |
| најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, |
| де барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка |
| је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало х |
| ију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из |
| рнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син ниј |
| па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не мож |
| дна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се св |
| напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с |
| да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом пли |
| тедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече: |
| грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и |
| шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато |
| и му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима догово |
| а смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте и |
| е селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не |
| а најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div |
| а га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</ |
| хватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да и |
| није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за |
| алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му |
| га или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине |
| а света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па ок |
| амен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, |
| после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша |
| ева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опоми |
| ="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању |
| S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зат |
| то су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиш |
| остирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставил |
| шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте |
| <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народ |
| утем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, |
| .{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се чест |
| и загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њи |
| сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећен |
| на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, |
| на надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то |
| .{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад |
| не?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и |
| /p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb |
| уде свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да ду |
| тали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе |
| и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда |
| остодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета |
| е пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chap |
| што заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се т |
| у, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде сра |
| емо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi> |
| љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојан |
| ?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да |
| де живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не |
| его још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до св |
| ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" |
| у имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} |
| Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница ут |
| д зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би бил |
| е сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све |
| куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише па |
| ="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочит |
| другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“. |
| ет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова ни |
| г да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хо |
| т.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с |
| лако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину |
| к бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најл |
| а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да |
| ече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бу |
| и, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују |
| , него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по |
| да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да |
| е куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у |
| а слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?! |
| оноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саж |
| гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Ради |
| најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршу |
| а.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно |
| ђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од са |
| оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да |
| Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не град |
| е поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па |
| о ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га преск |
| којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љут |
| ко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, |
| {S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb |
| овори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико п |
| колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само д |
| о, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него к |
| прављају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш |
| > мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њо |
| елати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али пос |
| ити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике |
| ду штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле вољ |
| а заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо |
| кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао. |
| бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да |
| се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да ниј |
| осао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако |
| {S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало |
| што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на |
| утра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су |
| анимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко |
| у ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни тр |
| а мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу д |
| ом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види с |
| же.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, ш |
| прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" |
| вно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} |
| и ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потра |
| Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано м |
| леб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зи |
| ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам каж |
| боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато друг |
| мета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Ради |
| са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и с |
| диши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и |
| е домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози! |
| да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да |
| .{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно им |
| неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву |
| пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њ |
| мо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} К |
| т.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да св |
| вицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, |
| мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си |
| купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чарш |
| и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по т |
| луђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се |
| мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било |
| о годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после свак |
| расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да во |
| астали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и |
| ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца |
| м парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А један |
| и, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје |
| — Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је |
| и; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здр |
| и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богом |
| хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него о |
| била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча |
| у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учит |
| на јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} |
| био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и |
| пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступал |
| у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре не |
| } Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити |
| о потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| : у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} |
| аматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, |
| сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учи |
| усле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви |
| } А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и о |
| аде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни |
| о према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре |
| итеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и |
| отиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту ст |
| ад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, та |
| војом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе с |
| е!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом ов |
| родужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и о |
| овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су |
| сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити |
| меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да о |
| у, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пи |
| мо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак |
| душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, |
| покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прис |
| књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узм |
| , али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахн |
| ла ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тест |
| е ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добр |
| , да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на |
| у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чека |
| еоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, р |
| о сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у н |
| о је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, д |
| читам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита п |
| читам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Му |
| ге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао. |
| можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају |
| оја се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће |
| /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на с |
| несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима би |
| аш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, |
| уљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Р |
| ти они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на пра |
| на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је |
| околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да |
| .{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па |
| је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа н |
| да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је по |
| ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је ст |
| ад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} За |
| {S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, от |
| е се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих |
| с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на с |
| се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само |
| права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави. |
| „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то б |
| е да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа |
| му није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, г |
| се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворк |
| р и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стреј |
| љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да |
| а најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у сво |
| остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико п |
| ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чино |
| је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са |
| : „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиш |
| свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се о |
| лупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} |
| ну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немо |
| е запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези. |
| ајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} |
| те марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је смести |
| данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној с |
| , предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци пре |
| ло, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи |
| уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао |
| „Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овак |
| " /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло |
| кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} |
| дити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати н |
| нимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди |
| блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде м |
| и више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p> |
| ="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову |
| кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Ради |
| је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} |
| во и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док |
| зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обој |
| } Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе муч |
| према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S |
| јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се |
| видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио |
| штаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, |
| диша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пуст |
| а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле |
| ај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је |
| то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па |
| с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби |
| ете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и |
| је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И |
| је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада ради |
| незда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је св |
| да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо |
| или да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ће |
| његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни да |
| ад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да ид |
| пају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи нећ |
| ћ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице б |
| цима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, |
| више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда |
| анас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и |
| их овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у о |
| за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су мла |
| ене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</ |
| су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да уч |
| ју, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, |
| вима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу раз |
| о им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа |
| а ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необич |
| опа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за у |
| те стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три |
| о узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваз |
| вета потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и |
| а.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није б |
| те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају |
| неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојач |
| его и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су |
| ли црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је нека |
| ли у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша п |
| и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности има |
| аху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала в |
| боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а |
| гу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="24 |
| друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих брин |
| ко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад |
| многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, |
| не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете |
| и ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код чит |
| } Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не у |
| продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одреди |
| астојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, попра |
| тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљ |
| је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај |
| то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може |
| и нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се м |
| пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, |
| записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и |
| е на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и г |
| је најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га |
| тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, про |
| ња редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Заго |
| а око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да |
| подин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школ |
| и, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао |
| и, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда кон |
| к зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу |
| них људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно с |
| ете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све |
| ?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с |
| е код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не |
| арактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато м |
| же усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Ра |
| ена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на с |
| о није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души |
| ка сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapt |
| е судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господи |
| ио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпал |
| да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и ка |
| и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се изве |
| је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{ |
| .{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратим |
| а му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она с |
| добре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име |
| , сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и |
| че Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шт |
| олако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више па |
| а нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му |
| о, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, госп |
| е дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они остави |
| дну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то |
| и зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над час |
| је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава |
| ош лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само |
| не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад каж |
| е погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учи |
| Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од |
| мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је |
| је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до с |
| бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја |
| осао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете |
| ристос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба |
| {S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с ко |
| а.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за уз |
| ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била |
| еном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим ш |
| би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане |
| д чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке рук |
| де у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима пр |
| он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газ |
| ад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу н |
| га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумад |
| коше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што |
| ксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још поне |
| ла у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није мог |
| станеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у к |
| и био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више |
| валио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак д |
| Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца |
| ом послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машин |
| су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и леп |
| Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као јед |
| кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А об |
| ветли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин с |
| е чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу |
| ењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрт |
| ашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, п |
| ве школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загор |
| је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најст |
| малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају |
| су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су с |
| С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад м |
| ио за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, ко |
| чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била |
| е он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, |
| вање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „учениц |
| помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недово |
| војено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, |
| по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јар |
| знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању |
| опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће приста |
| што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле рук |
| мети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњ |
| е.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Е |
| ло је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиниц |
| већенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике |
| а не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и пре |
| гачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по т |
| је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 187 |
| ову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} |
| о.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapt |
| ађивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те |
| који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и |
| тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и |
| опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане неп |
| е му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столи |
| почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таб |
| } А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту |
| сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друш |
| е не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За т |
| авају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе до |
| а Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац |
| Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече |
| "404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још виш |
| ним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи |
| уштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на р |
| , па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох |
| и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била |
| } Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише уч |
| не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из бе |
| подине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге |
| ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У |
| мија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зо |
| нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца |
| S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, ко |
| S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши с |
| е у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић |
| чање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница |
| олна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме |
| а па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону |
| Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у |
| е дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек к |
| {S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S |
| је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправк |
| реснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су гос |
| здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радни |
| hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ст |
| hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако |
| је било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бр |
| ко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S |
| које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење |
| као оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с увер |
| ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се рас |
| има је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> < |
| оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша |
| а је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су |
| самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине н |
| а два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога |
| је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов жив |
| ува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашег |
| ст и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у паме |
| јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падн |
| ав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: |
| и се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и |
| аборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса н |
| , то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi> |
| па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а |
| бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште мине |
| се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — |
| и се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку |
| еданпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито |
| milestone unit="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је |
| помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89 |
| о с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, |
| ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда ве |
| ва и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с м |
| дућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од ча |
| стове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Ради |
| ржи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад |
| S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те |
| ља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала с |
| ежава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше |
| ије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, |
| еча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ић |
| од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него |
| , где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на св |
| амида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што љ |
| а људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како |
| сти к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и ле |
| и свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те |
| што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пи |
| слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?. |
| у.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Мил |
| покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако |
| е и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише град |
| , те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим и |
| иве душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајс |
| ас нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и к |
| селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више д |
| пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па виде |
| а видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе |
| а ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и |
| </p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} |
| ље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и дал |
| ико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, о |
| показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се пос |
| у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свир |
| каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворил |
| у пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша ј |
| ља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, з |
| оје је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово |
| Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово ко |
| је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако |
| упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, ј |
| ној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад треб |
| бље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу н |
| да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у |
| ијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви зн |
| о ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикну |
| {S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече |
| стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима |
| } У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и |
| велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углав |
| о се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије с |
| меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се |
| га кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} |
| у Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знају |
| ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се |
| !..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е |
| Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда? |
| ма <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у |
| одете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите |
| ледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим |
| о војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се |
| лико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S |
| не школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, мла |
| Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њ |
| и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за и |
| , не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала. |
| земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих |
| то има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, |
| ека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Ов |
| уде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да оглед |
| едесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћера |
| мету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати раз |
| : за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина |
| и ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да з |
| аној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се |
| слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?. |
| Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?.. |
| е писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, |
| књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљ |
| од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све |
| а људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим ј |
| праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали |
| вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чуват |
| иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загорича |
| и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чува |
| није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с |
| ; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нем |
| им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јо |
| е упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прв |
| па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује |
| тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да |
| рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ пре |
| разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме |
| еју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је |
| Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичн |
| и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ з |
| јевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљ |
| ца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви дан |
| раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови в |
| да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоће |
| ом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад о |
| .</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајст |
| опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> |
| {S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> |
| или кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољо |
| ели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и сел |
| ети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђак |
| да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да си |
| ође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки да |
| у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у кој |
| ченике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске ун |
| мо да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је |
| е им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а |
| се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, |
| од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуств |
| је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово ко |
| лово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{ |
| одине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово н |
| ом спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао п |
| зиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад д |
| да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је з |
| да продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај |
| а је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се |
| ке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме п |
| окле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су |
| и?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћем |
| аже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е |
| училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реф |
| , ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буд |
| ни моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу |
| оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој иг |
| јем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> |
| вају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!... |
| к не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну |
| а је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ов |
| и о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!. |
| де је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко у |
| ну!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећ |
| паљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даниц |
| оја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из куј |
| школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније наша |
| свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабог |
| у своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} |
| свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу |
| и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, по |
| шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а |
| бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележи |
| је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа |
| исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она |
| их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може. |
| жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поште |
| ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и њ |
| љани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да |
| као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име |
| сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi> |
| а стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, п |
| а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може |
| је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, |
| , он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао т |
| не стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} |
| дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, госп |
| те воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, |
| полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове |
| о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} |
| ги видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новин |
| К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која |
| ead>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова пол |
| ов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} |
| нијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унута |
| то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину |
| а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, п |
| ла погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да |
| могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: |
| или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна благ |
| ближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно |
| је; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мањ |
| ави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све |
| "295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру |
| етну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео. |
| ава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе |
| ео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и |
| гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно |
| истра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је |
| ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер |
| иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао |
| оручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не мог |
| за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу |
| опако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су р |
| оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, ш |
| .{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од |
| б и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни мора |
| ач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу |
| напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њем |
| несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div typ |
| цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оп |
| то је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа |
| е неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То ј |
| „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снаг |
| е је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде с |
| е ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и |
| А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш |
| и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли |
| .{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљин |
| е: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, |
| зида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Нем |
| у га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од |
| шину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћ |
| другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго по |
| е сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета |
| и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма |
| ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост све |
| , куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су |
| у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ов |
| и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чоба |
| ер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се о |
| S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер |
| ом приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види |
| ижњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису и |
| ли и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде |
| дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; |
| свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник вол |
| :</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без |
| одина док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су во |
| е, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и конши |
| еме, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згод |
| е и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и |
| и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на |
| ји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено |
| добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће |
| живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо |
| вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсман |
| до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова стари |
| ће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није |
| окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу... |
| идео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко з |
| управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна п |
| и чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личим |
| по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је при |
| ас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин м |
| Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе |
| п сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаш |
| е је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, |
| еликога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!.. |
| ишта.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за руч |
| и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба. |
| а им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се прим |
| “...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим н |
| .{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши св |
| сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се мно |
| оју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у |
| е више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали |
| ицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове п |
| диша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред |
| даде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, ка |
| Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово |
| иду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обуч |
| редомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати праши |
| .{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима |
| еши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се |
| да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближњ |
| } Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <h |
| на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по ком |
| се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу деч |
| , господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писм |
| еде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само |
| помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докл |
| 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала |
| нжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли |
| а малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{ |
| н Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} |
| S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа |
| „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи |
| тио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски про |
| и тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај |
| природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе |
| него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на с |
| јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио |
| ео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по је |
| " /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколиц |
| И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге |
| еоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа ј |
| па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послужив |
| " /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али |
| ш горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребни |
| бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревај |
| у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за преме |
| валило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, |
| таје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацим |
| е пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пр |
| ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније |
| одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа |
| а и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредб |
| ајбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде виш |
| а будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српс |
| о мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава вез |
| да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и к |
| олскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школ |
| животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, о |
| емена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је |
| b n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је така |
| осадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се |
| да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гро |
| мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато |
| ас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из с |
| .{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, |
| {S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>та |
| кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политичк |
| ици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један др |
| обре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Заго |
| је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад |
| Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњ |
| зети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, как |
| најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Чи |
| ишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да |
| ли су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био п |
| ); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој |
| ој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, пра |
| д су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не и |
| и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео |
| а друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је |
| сади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, н |
| даџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и засл |
| како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{ |
| казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да |
| и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па д |
| што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највиш |
| јглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и |
| исте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, к |
| ек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| дим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, шт |
| ком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова |
| учних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и |
| и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простод |
| тељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шам |
| и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рач |
| зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштв |
| е нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може |
| це.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезниц |
| њега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учите |
| једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове к |
| сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога мес |
| ет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— |
| заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ни |
| у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га |
| о видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже то |
| .{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или |
| и.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куц |
| у.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бива |
| ицу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде струган |
| мо што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Рад |
| вега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, |
| онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} К |
| умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} |
| „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, плани |
| вај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} |
| а коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице |
| учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, зе |
| тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пус |
| равља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, |
| ка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто |
| е стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ м |
| отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да |
| 3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очиглед |
| а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi |
| м тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја |
| а уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, спо |
| {S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Ка |
| } Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</h |
| каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно |
| еке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на г |
| ну страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} |
| шљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело раду |
| олазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њи |
| свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину |
| ако стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих там |
| ју.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не при |
| ржимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам ва |
| о требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе |
| нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта |
| адио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о пол |
| {S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију |
| о школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ћ |
| таџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, |
| ст свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и прија |
| е било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро |
| ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре |
| су му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане |
| ну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и |
| ла, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после то |
| цу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врел |
| : да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити |
| школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му |
| мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која |
| ад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усав |
| се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да |
| ност“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу |
| ву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него з |
| рок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загориц |
| та само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> |
| , онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једно |
| опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућут |
| ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко |
| н доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пу |
| ате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њим |
| S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паме |
| И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и и |
| ло ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа |
| . „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки |
| ебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друг |
| њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече је |
| дложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више |
| руге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење |
| ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала си |
| да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотина |
| ма.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи |
| и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и |
| ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видел |
| олако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико |
| ље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чит |
| у са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и |
| вима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у |
| је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, |
| ила је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, око |
| ио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разгов |
| тупио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле |
| о: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и |
| 74" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, о |
| {S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи |
| у озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да |
| , који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из гради |
| имо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу |
| вају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> |
| , онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој веш |
| кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{ |
| нац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у |
| ђу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим |
| а? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући но |
| заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да с |
| одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес |
| !“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две т |
| де износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На раста |
| ећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побе |
| а се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда н |
| де више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у |
| ле ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, |
| ило некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и вар |
| од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било вид |
| } Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није мо |
| тану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Ра |
| вака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у |
| помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и р |
| „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све ш |
| из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му т |
| ну школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек |
| кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књиго |
| ну, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, |
| ва, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи... |
| ик, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и |
| ну посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече |
| ша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме п |
| ана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га |
| стаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли д |
| не овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p> |
| руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба р |
| ов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може |
| арод само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, т |
| али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према же |
| ош више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> |
| гле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S |
| пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра |
| издељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини. |
| црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у |
| се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте м |
| чио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окрен |
| Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешнош |
| .{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвр |
| вену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спр |
| слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негд |
| у постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, д |
| говој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели д |
| .{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још в |
| да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је |
| како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи... |
| код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>де |
| {S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, |
| потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га |
| Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</ |
| лакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер |
| ло Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збо |
| ати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу |
| бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше поп |
| како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за |
| не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола пе |
| и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и оно |
| овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S |
| упио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе |
| и говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} |
| им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих |
| ојим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме |
| едмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по |
| ај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тести |
| ештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи |
| вину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад |
| је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на |
| енуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако в |
| дравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније |
| чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад б |
| су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему |
| и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато |
| и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <p |
| иша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајк |
| могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, с |
| погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдар |
| ед...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то |
| гу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, |
| оле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како |
| Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га |
| ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што ј |
| ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је ј |
| Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су |
| ј није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет |
| > Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли |
| ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А |
| слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Рад |
| номе, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, о |
| , па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, |
| к с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чис |
| <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, |
| интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни р |
| књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Ра |
| и одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и |
| рут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172 |
| анцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком |
| прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одел |
| најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.< |
| црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога |
| очитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> л |
| а по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како |
| су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, к |
| ма направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје |
| а, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Оп |
| и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње врати |
| есетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио |
| таде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин та |
| едној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те |
| а ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нек |
| туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је |
| више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и |
| рвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а најви |
| другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер и |
| да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклон |
| ио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много раз |
| ги нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред врат |
| само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, кој |
| бље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили |
| зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви |
| о који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да |
| диша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи |
| нца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је во |
| уја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђ |
| „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, |
| чини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њ |
| онели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у |
| и хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по |
| како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и до |
| ику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за вр |
| лићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и |
| вали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а |
| е онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближе |
| ли и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву за |
| а ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто |
| „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је |
| чела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и от |
| зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро к |
| ас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Ал |
| на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим |
| .{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су у |
| али кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} |
| може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају |
| ву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а стари |
| грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И д |
| идела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више из |
| еч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића |
| и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разре |
| е код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у |
| n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове годи |
| бав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још |
| и било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Миле |
| а искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, |
| у ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што |
| ље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог |
| и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило мла |
| вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много виш |
| убав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да |
| ер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Л |
| буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би свој |
| била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S |
| Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође |
| вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да ост |
| и, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чул |
| ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје |
| ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „пи |
| итељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалил |
| !..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} |
| крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје |
| вему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село |
| коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао једа |
| дате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме пост |
| /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загл |
| мели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се |
| и, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Бе |
| .</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у и |
| } И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око м |
| Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће |
| , па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа д |
| ет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета |
| {S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови |
| успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину |
| .</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, |
| „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет с |
| ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је тр |
| лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни |
| одитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио д |
| сам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те |
| чани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло ј |
| ао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партиј |
| седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по ј |
| је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве бољ |
| и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендет |
| това.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како ј |
| о, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; |
| учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукас |
| аки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, |
| ечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква |
| сио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да с |
| ко крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код |
| .{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет с |
| је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господ |
| за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући пр |
| у крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе |
| вао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испит |
| : или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И |
| суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мисл |
| читељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), по |
| а заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Р |
| гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да |
| .{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћ |
| ва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је |
| је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} К |
| х је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добр |
| радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови пер |
| за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и з |
| .{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, |
| да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} |
| о.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <h |
| оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ств |
| говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p |
| и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са с |
| и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, |
| сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} |
| ује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по |
| прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао |
| ало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му д |
| воји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га на |
| а дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека |
| ead>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу њ |
| а да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па |
| има.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој стр |
| мо што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена |
| има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, оде |
| не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, |
| блу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и реч |
| и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га тра |
| {S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што |
| ако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{ |
| о ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповед |
| ечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико |
| постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту ст |
| само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, |
| после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве |
| м просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, |
| аго мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| лат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и ма |
| двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да ск |
| су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Рад |
| ара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треб |
| оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредо |
| ели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, |
| S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите |
| н облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с пра |
| руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз |
| игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се |
| то бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} |
| у рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у |
| правља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништ |
| у пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у сло |
| еђају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно и |
| ле имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А |
| а је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и |
| влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори |
| ачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио |
| да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну х |
| Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А |
| А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам |
| {S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав |
| а се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнет |
| то је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p |
| акав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао |
| онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати |
| ече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам шко |
| тарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само |
| ијатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теб |
| ругога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сув |
| метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић |
| од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, д |
| д ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Ве |
| тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једн |
| и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје. |
| тар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију сил |
| е другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају |
| </hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) |
| ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послет |
| а они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Мо |
| е држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео. |
| ругим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао |
| о што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље |
| оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и |
| сматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и |
| И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање |
| .{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други виде |
| ц.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове |
| осподине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има |
| шову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не |
| истри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, тр |
| лушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу н |
| арод је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе |
| ка?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу |
| задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> |
| трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даниц |
| љске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам ни |
| ршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и гото |
| х су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу |
| мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој до |
| Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са ст |
| што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и |
| он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да |
| рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа |
| отребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после |
| е развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о с |
| воме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" x |
| n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и |
| карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно |
| ши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о |
| ; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува |
| er" xml:id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мисл |
| елини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и |
| огађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам |
| да-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здра |
| развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" |
| могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше |
| у за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици |
| но и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поп |
| њавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако р |
| а земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да |
| .</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> |
| Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у д |
| и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су |
| акле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а |
| а се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбо |
| нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и н |
| а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, |
| > <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, |
| тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и |
| загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им |
| ога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их |
| да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог |
| слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи д |
| ете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мис |
| речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{ |
| из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега са |
| бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили |
| оју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, о |
| , а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархи |
| вета и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви посл |
| у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео |
| учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом |
| де да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... |
| Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо |
| ће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар |
| да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га |
| о као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико |
| ите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни |
| за тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, |
| исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и в |
| точна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, д |
| ране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, ј |
| га.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветров |
| ва, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање |
| багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом з |
| ите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извад |
| точни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас к |
| е на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S |
| ц пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе каме |
| е и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање |
| Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћ |
| пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југ |
| ани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Сл |
| онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која север |
| точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да |
| јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су д |
| тима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе |
| би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу к |
| свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмо |
| да у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам |
| Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по |
| е било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у |
| еђу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S |
| но.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван |
| ите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је |
| рећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести л |
| ко му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и |
| јала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниј |
| } А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!. |
| S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је |
| пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А |
| где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи |
| {S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом |
| у је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамде |
| о им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а ко |
| олико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли ве |
| i> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако нек |
| одрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња |
| саше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете оста |
| , распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="27 |
| о 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у дв |
| ак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, о |
| више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учи |
| сле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли оч |
| ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> |
| бле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто |
| код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прст |
| и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком |
| чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад с |
| же; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседн |
| куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с д |
| лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S |
| м зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него |
| руисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после пост |
| зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, |
| преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили нап |
| идањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља |
| шу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању поје |
| титога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који |
| аспусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав ра |
| да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, |
| ори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе |
| ле вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се испр |
| на нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које п |
| м.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а де |
| А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово |
| Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се н |
| ко их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на зе |
| а одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е |
| кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi |
| {S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну ве |
| иже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами с |
| је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{ |
| отпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на је |
| тави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примал |
| , што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој призн |
| на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах од |
| онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није |
| на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте! |
| и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он |
| лико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те |
| roup" xml:id="SRP19102_P7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div typ |
| у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три |
| er" xml:id="SRP19102_C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и |
| лико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих сед |
| лико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на табл |
| <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад |
| S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!.. |
| оге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, |
| ог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати прим |
| у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И так |
| одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} |
| а идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па |
| т — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам |
| љина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није т |
| ече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам |
| ту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу |
| њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и глас |
| то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!.. |
| ижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите |
| води на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку п |
| те добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбиј |
| авите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, ко |
| д оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, |
| дина?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада |
| ђе до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли што |
| озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу |
| ју у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могл |
| а рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како |
| таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова |
| оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, |
| рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} П |
| моравају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да ва |
| би икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако |
| ти зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а |
| ела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло врем |
| пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и |
| а су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљи |
| ранама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по на |
| ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чуват |
| адину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако д |
| И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетреми |
| робом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и храните |
| је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове |
| мекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чел |
| еде; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза |
| белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{ |
| били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је |
| мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљ |
| његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, |
| апредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, ко |
| идеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше н |
| да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је треб |
| ече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла |
| толицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загор |
| само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p |
| Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече ми |
| ије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није кри |
| обедити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет |
| рио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трп |
| но дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико |
| искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; |
| аје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно |
| поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или |
| што је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици |
| , и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу |
| о ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али |
| е господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за вла |
| те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а |
| постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет |
| што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових пам |
| е омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали |
| таре од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још |
| ва рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и |
| , ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам да |
| се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у З |
| опети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више |
| а.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, |
| на Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува |
| ок је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, госпо |
| а и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато |
| о да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председн |
| нима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, н |
| у Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова |
| ро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље |
| представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{ |
| шлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако с |
| S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислит |
| ти је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви ви |
| ти изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кра |
| ици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и о |
| о тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и вели |
| ајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доц |
| мо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, |
| каре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми пока |
| амо запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њ |
| и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подиж |
| ани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је |
| дно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вр |
| зимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им за |
| о.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дука |
| се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањ |
| едни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57 |
| } И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке н |
| бивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако н |
| ли су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или |
| ојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас! |
| алеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и т |
| аводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код |
| у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а о |
| разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.< |
| не, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале |
| од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да на |
| трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не траж |
| мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су |
| и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници и |
| адиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с поједини |
| з вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нов |
| а. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загор |
| е кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг |
| ико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Фр |
| p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне |
| дак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи |
| данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово |
| Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код |
| е великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који наро |
| бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да |
| самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника |
| и чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио |
| , а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиш |
| ку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као млад |
| донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми |
| шке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то |
| кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на |
| гледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом |
| ки ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишл |
| , да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да с |
| друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или |
| даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Н |
| имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху |
| кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрљ |
| ху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричко |
| ни дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико заг |
| } Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет д |
| бе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} |
| су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиш |
| о је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет о |
| а извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами |
| ашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису от |
| т и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану сле |
| и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у наше |
| своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели |
| > не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишини |
| село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричк |
| зонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од о |
| „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, |
| неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div typ |
| а света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, |
| воме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и у |
| изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окре |
| кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овом |
| че Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Рад |
| којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="c |
| друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце ув |
| er" xml:id="SRP19102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је |
| r" xml:id="SRP19102_C14.3"> <head>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види |
| ао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина |
| оман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико с |
| авље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и |
| во шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет М |
| о постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје |
| лику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше |
| нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p> |
| ше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <di |
| о: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једн |
| .{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, |
| а се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више з |
| ра село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била опш |
| ве школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у |
| па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| о све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцелари |
| ве је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то ви |
| авио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морал |
| и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, |
| нило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по в |
| д хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више в |
| кречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан т |
| ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то |
| > <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, < |
| ас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, |
| ела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и |
| та не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира друго |
| вори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S |
| ближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривај |
| били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; |
| тојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и сл |
| што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им |
| ка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече т |
| овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два од |
| највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зи |
| , који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, |
| даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село П |
| {S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село |
| горице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с ју |
| поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетан |
| ивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзго |
| је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као св |
| и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Км |
| ва излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од с |
| , којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да с |
| ead> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, |
| го оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је |
| се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по В |
| те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после |
| е „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори м |
| ..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> |
| учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде |
| </p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> |
| е дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само |
| ствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било |
| другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда |
| Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n= |
| бро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо ос |
| ати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи |
| лу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затр |
| pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, |
| е потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп |
| је му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири |
| е, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у |
| у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома |
| а вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте з |
| е мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете г |
| да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време |
| читељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одгово |
| , и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан |
| подине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb |
| ма је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно |
| е још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он |
| , да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све |
| мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кр |
| ија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с наро |
| јега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на р |
| него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{ |
| .{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благо |
| кле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране п |
| аље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После |
| т’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да т |
| м и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје |
| едан јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно |
| оја је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје о |
| што, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико |
| предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно |
| одигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као |
| и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?.. |
| етан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћ |
| миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре |
| обре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто ви |
| <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју шк |
| ицу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући |
| и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варош |
| {S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, д |
| } Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И |
| /p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола |
| најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да |
| оручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.< |
| а, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи |
| се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који па |
| ако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, |
| едно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре |
| жао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија |
| емљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет св |
| у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је л |
| је школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учин |
| >то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете |
| и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак |
| вестимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу |
| ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи с |
| ц.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини |
| орици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радиши |
| испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запи |
| {S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један млади |
| је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко но |
| а спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово |
| па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што |
| ку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се с |
| ршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младић |
| истао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајс |
| е за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавд |
| .{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице п |
| Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаче |
| се кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде |
| о, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па |
| много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима |
| е тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</ |
| они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter" xm |
| ори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га за |
| Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од |
| <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРА |
| ћевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било теш |
| да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не м |
| видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и во |
| " /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она ра |
| и</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и |
| не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редо |
| зе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, |
| би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету... |
| све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једн |
| а буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да |
| е.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато |
| ој мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, |
| је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} |
| да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} |
| исмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> |
| срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа н |
| вом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кр |
| ну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вар |
| после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу о |
| ило, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате нико |
| а буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, |
| сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а |
| н је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} |
| загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} |
| ead> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је им |
| загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срц |
| , донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће г |
| може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео |
| шије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозо |
| је шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасач |
| старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи |
| че, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се кот |
| би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило |
| о као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi |
| p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколик |
| где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нем |
| према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме |
| е више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у вели |
| , шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, та |
| се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учи |
| /p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубре |
| а, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово |
| икано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подиза |
| ра“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео пл |
| гнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједн |
| е онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили ст |
| роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне п |
| Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо |
| то ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице |
| и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и |
| за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш |
| да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје |
| ложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер |
| , господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо све |
| иже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу и |
| иких ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. |
| је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} |
| бар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживал |
| ену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одак |
| онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! д |
| ао да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ |
| нате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко х |
| у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он |
| ећ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је с |
| ви, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече др |
| стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за пра |
| снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> |
| е преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{ |
| рици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при |
| то се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељ |
| /p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да ва |
| доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске кол |
| ткуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша |
| мао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да |
| и и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила |
| еници његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је би |
| ни пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу |
| а калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај |
| е и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је |
| подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити |
| што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете по |
| > <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао ц |
| н хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на |
| чили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празн |
| лу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра д |
| је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> на |
| од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљково |
| испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учите |
| извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу и |
| аповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овог |
| по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} |
| оље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати... |
| А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да т |
| срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима |
| шао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе |
| <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила |
| е у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; |
| и, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да с |
| цу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, |
| послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних у |
| га су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже |
| гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато |
| .{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село са |
| ила лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а са |
| вако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{ |
| стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад |
| суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о |
| спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде |
| у у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јок |
| је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају |
| сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви п |
| роугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, |
| у ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и ст |
| пштину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чин |
| ко су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а |
| тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима |
| за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И н |
| д вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се |
| да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије |
| си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за |
| уће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, |
| окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} П |
| еби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав памета |
| раћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} |
| о му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне де |
| ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} |
| вљу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви ст |
| на рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини |
| меља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и |
| чило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: |
| и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет. |
| ме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па |
| ; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да д |
| спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву |
| Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не мо |
| о таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се њ |
| имала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него са |
| ку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепо |
| ли, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах д |
| /p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша |
| А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и н |
| т’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо по |
| кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Заго |
| ним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и на |
| {S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару |
| шкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле |
| дника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу |
| ло после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило зв |
| му лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи. |
| ади.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и п |
| позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранил |
| {S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља |
| , да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу б |
| икује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хла |
| уги дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Ра |
| теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окр |
| а неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доист |
| и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пи |
| , која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледу |
| и ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна |
| ј заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Ра |
| о него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онд |
| ола; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељењ |
| ао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затва |
| х, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад поче |
| ељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма |
| ом приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} |
| шали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па < |
| какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад не |
| о се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што |
| кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђењ |
| о га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Ради |
| не, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у н |
| ји код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак ос |
| о нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти к |
| на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је в |
| све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Јед |
| сти једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари к |
| е Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <p |
| т пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође |
| вољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо чит |
| уља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Ви |
| агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А |
| с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником ни |
| и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мор |
| мојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео |
| печене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља |
| адиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изиш |
| адишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри ст |
| у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни |
| зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци н |
| износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао |
| {S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност |
| ебљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити |
| н сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помо |
| је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Р |
| му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни пра |
| итано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, |
| авао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којег |
| увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S |
| и посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је |
| > <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали |
| S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења |
| где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и< |
| сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљ |
| темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава б |
| и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и |
| вредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико |
| ио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свако |
| ста око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и |
| и привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — |
| ло време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је |
| ве полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних |
| у се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље м |
| опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући |
| и загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте |
| и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, д |
| мао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то |
| градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера |
| израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их хран |
| у исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као д |
| по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и |
| а деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су |
| не бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И |
| тацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где |
| владати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге |
| а се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко у |
| је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека |
| љивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађ |
| е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, |
| има, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а |
| ани стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четвр |
| ажимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује |
| о можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, |
| машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек сам |
| то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме |
| ЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем |
| што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад |
| ржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и |
| е и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разгов |
| , него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла кра |
| , кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу |
| Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво сл |
| м округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ |
| рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући ка |
| о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{ |
| и, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте |
| све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема |
| лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, ко |
| ead> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, |
| е рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и ш |
| сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на се |
| о потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај |
| аници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање с |
| Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у на |
| ајбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе |
| ица се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближ |
| много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од м |
| Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географск |
| и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и |
| ешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а ш |
| о њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јел |
| ли прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су п |
| чешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала |
| ђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца |
| акав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћ |
| за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сни |
| у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Еским |
| а зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе |
| е куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: н |
| у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад |
| ка, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели ук |
| едну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове |
| пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, п |
| и крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се дед |
| азе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збого |
| е отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је за |
| ксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Ради |
| уд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века |
| ове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово |
| и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!< |
| женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S |
| о и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село дана |
| е имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спу |
| дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S |
| то криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближуј |
| се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна |
| ли мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Ра |
| роде и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова п |
| а малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће |
| њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и п |
| в, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и |
| е, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после |
| , ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за |
| читељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и о |
| иша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу |
| ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза |
| е запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чуди |
| е да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зо |
| и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, |
| не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у жив |
| на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и |
| {S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, к |
| ња: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а бољ |
| во имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми |
| а слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је |
| преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за п |
| лико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко |
| е деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, ко |
| , него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</ |
| то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет л |
| епо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убели |
| <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У |
| ура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а |
| , да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, нек |
| је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас |
| иди необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га вид |
| не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> |
| .</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, |
| ша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, бе |
| е у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве |
| ово место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Субот |
| о је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновни |
| ко даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин вик |
| {S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Пл |
| за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуш |
| биља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb |
| его чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших |
| умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, |
| не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p> |
| е овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, ал |
| мо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену па |
| е рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи |
| она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Ради |
| је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Р |
| /p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза с |
| } Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад н |
| дем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији п |
| си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се на |
| .{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу св |
| ао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>п |
| јтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни |
| е имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслу |
| од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе |
| да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господи |
| а; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озеба |
| ла Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мал |
| руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута н |
| акукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу мом |
| {S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ход |
| о више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми |
| да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке |
| реднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима |
| м ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да н |
| кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, п |
| з, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову но |
| Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи |
| рио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, |
| и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти оп |
| му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; |
| {S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа |
| у: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; |
| го чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у |
| ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си доша |
| мањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (п |
| опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први |
| е, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећ |
| рављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научи |
| научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом |
| Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха |
| има дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наш |
| али, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по |
| } Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике |
| ужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спав |
| >, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да |
| брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а |
| ока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу |
| селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се по |
| , тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако д |
| е био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} |
| ече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Ра |
| м школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу |
| во је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зов |
| {S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} |
| ро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу п |
| учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, |
| амо кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу |
| онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је |
| и остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле сти |
| ивца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с ко |
| пет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— До |
| у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме поче |
| сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„ |
| боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар виси |
| че: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отел |
| с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је |
| не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико н |
| у, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто |
| азмери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао |
| ече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по јед |
| рта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико |
| S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и |
| есец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} |
| Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког |
| рски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хв |
| " /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, т |
| сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за |
| тељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и све |
| ачини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како ј |
| е и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и т |
| а, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од |
| е у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, в |
| вратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпита |
| у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не |
| вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам љу |
| чавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити сам |
| "313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице и |
| у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што |
| мо да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек ре |
| оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајим |
| на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l> |
| рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиш |
| него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Милади |
| шу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића доброво |
| битак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам виде |
| е много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију |
| кварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да |
| уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, |
| Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си мно |
| мо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама |
| пет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, ал |
| ен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га н |
| иђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како с |
| у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није |
| ц и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађит |
| >син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} |
| .{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите са |
| но остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва рас |
| у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може |
| д му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећа |
| на: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко |
| о?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и м |
| >?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се ре |
| ши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је прес |
| у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> |
| ео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и |
| оја му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, |
| вао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Р |
| ала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзо |
| одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па о |
| а остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Ра |
| мишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће тр |
| иђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи |
| ега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадош |
| S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка ви |
| ао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, |
| во с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да на |
| мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у |
| е не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Ј |
| оцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> < |
| у једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а |
| пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, док |
| ћа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Се |
| ко си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило |
| јутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у |
| н уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и н |
| синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оц |
| ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од |
| ице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто |
| о ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S |
| ви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="25 |
| ацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div ty |
| није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до |
| вуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црн |
| и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и реч |
| оседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S |
| а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда |
| еве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вин |
| торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и |
| расе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло |
| доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила бар |
| те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пар |
| неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и кр |
| ично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела ред |
| иљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је |
| у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску раки |
| јани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и а |
| јим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се посл |
| су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет |
| е дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не |
| евно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место кисе |
| е скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, |
| ак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се |
| врто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без |
| {S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену к |
| Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подр |
| ати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где н |
| ражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале прве |
| , ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку је |
| а је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} |
| најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и са |
| да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> |
| ије право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући има |
| мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је |
| рица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да |
| ако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове |
| а нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у прв |
| огу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још |
| више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјалн |
| ла смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и во |
| даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за |
| згодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само |
| а вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете поб |
| ма око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и |
| о овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет за |
| научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{ |
| ођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сир |
| ре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћ |
| срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала |
| днице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И |
| види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твој |
| ише за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више кор |
| нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато на |
| су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} |
| кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био |
| важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи гд |
| док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био |
| остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, ме |
| закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет |
| другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S |
| тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају г |
| енесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у до |
| , како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" / |
| уће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се |
| вала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим |
| ра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену |
| бро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све м |
| ах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробуд |
| почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{ |
| аки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S |
| и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажа |
| боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до т |
| јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рач |
| покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заиграва |
| ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак с |
| рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А ка |
| јком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се |
| д није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у обл |
| ешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да с |
| ове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничин |
| гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета с |
| Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали н |
| потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И |
| рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивал |
| и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и ис |
| ер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Напр |
| је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више. |
| д вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим со |
| лу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сам |
| им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} |
| сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с чита |
| па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те |
| } Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било леп |
| а савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако з |
| ="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и |
| ше, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div |
| Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си м |
| о далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџби |
| олу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} |
| {S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој! |
| и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред врат |
| осно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на к |
| диша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Т |
| гла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче |
| >с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..< |
| а</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</h |
| S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, |
| Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан |
| лу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви с |
| дети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће |
| .{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једн |
| дника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права |
| ко, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у р |
| и оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро? |
| ога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</h |
| је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су прими |
| S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и |
| и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису |
| што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету |
| изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетр |
| "> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, најв |
| му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са св |
| , него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и |
| ма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А ни |
| и се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Ус |
| али у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су |
| чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имат |
| еда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он наст |
| ред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улаз |
| и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онак |
| о сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да у |
| .{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, |
| Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, |
| слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} |
| а нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да |
| ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад |
| S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зар |
| данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу в |
| ља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако ј |
| естре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу |
| и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зет |
| аопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим љ |
| оцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{ |
| чињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у |
| дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> |
| ту још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише |
| шали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу св |
| едом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, |
| дити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Ја |
| воме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, |
| велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскал |
| уке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о какво |
| а прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескоч |
| стина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га н |
| јне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како |
| не старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну пос |
| дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Б |
| то, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их |
| ло разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово |
| обље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под |
| , која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински |
| је руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је |
| сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, а |
| и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ п |
| , мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умни |
| слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам |
| наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет в |
| о, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је |
| {S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу напр |
| ужбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и в |
| ла.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавниј |
| давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и |
| н су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће ви |
| јаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> |
| да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, к |
| вели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одрасл |
| стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она |
| нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали |
| се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам |
| видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да м |
| одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухват |
| вао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с |
| да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори |
| нете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матер |
| оћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опас |
| а пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, х |
| бито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било |
| е овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на |
| сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачк |
| по однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да |
| тово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све |
| вину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да |
| уће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће |
| и до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од ње |
| ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало |
| и као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упу |
| о ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кмето |
| А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, п |
| и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се |
| етка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се |
| у вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио |
| е?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли |
| .{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не |
| своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну |
| из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станик |
| разником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрм |
| уче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с гот |
| а?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан са |
| рва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може з |
| амисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиш |
| и, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што с |
| бри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, а |
| позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад |
| порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гом |
| адоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од са |
| но ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу зб |
| а „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја ма |
| Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазниц |
| еном оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</h |
| а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако ј |
| ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетни |
| здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="26 |
| ава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче |
| овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад |
| као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то |
| плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри заг |
| олу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, |
| ди танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко |
| S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да по |
| мо чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и пр |
| у нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом |
| лоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала |
| обинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi |
| {S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мен |
| о не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу |
| ead> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Р |
| раво.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на к |
| о правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{ |
| ига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по |
| p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца |
| одност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим кр |
| се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се нар |
| ли да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан |
| ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле |
| ане, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога ду |
| него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ |
| — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, |
| камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше. |
| лима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и вл |
| нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нем |
| њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А |
| увишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво |
| е на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Н |
| с саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лак |
| ом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се пост |
| е га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, ст |
| ше преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" |
| аплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и |
| ге дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, н |
| светио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми |
| су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и |
| његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече с |
| xml:id="SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и |
| а ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не |
| рукчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу |
| ; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љуб |
| воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и свети |
| сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после |
| а храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после |
| су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која к |
| Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, |
| поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и нек |
| “, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и дана |
| ит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, ниј |
| ао девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од ј |
| на и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и понос |
| ави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, |
| } Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срц |
| ећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S |
| оје су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где |
| Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад |
| него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> < |
| а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго |
| брока кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима |
| и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичк |
| а и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први |
| о, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га |
| пињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, |
| трму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је |
| интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом. |
| новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашњ |
| ви у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се бој |
| старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете о |
| питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим прив |
| ше ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на |
| да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и |
| у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде |
| сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако. |
| како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А с |
| је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет |
| овизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавал |
| дионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S |
| и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не упо |
| затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} |
| рују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год |
| хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски с |
| шао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње |
| а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се |
| еле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и ду |
| ем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Ра |
| после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и |
| шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да |
| ом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да |
| а земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Б |
| шта, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сла |
| вицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапу |
| и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: |
| рство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато |
| за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно по |
| огу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна к |
| се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна. |
| , изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и |
| о мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад им |
| зи: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поје |
| , неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру ви |
| "13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним п |
| е и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили так |
| чињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и н |
| це јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију пла |
| ма својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јес |
| га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је |
| у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха к |
| а мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек |
| слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на |
| е је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па |
| уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најсла |
| иком не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиш |
| убоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| та кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом док |
| Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и |
| е слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југо |
| га је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> < |
| одно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како |
| д, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</ |
| управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} А |
| о?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— |
| и не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а т |
| шу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да |
| b n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, о |
| нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у |
| читеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад д |
| а рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало шк |
| нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S |
| и учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер непис |
| фски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и н |
| не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако исп |
| да, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је в |
| о да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либе |
| уно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и на |
| ој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с |
| ечана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} |
| реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и |
| ричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџби |
| слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и |
| столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек ј |
| ка око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на сло |
| ју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као вел |
| мтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око |
| на и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читањ |
| о била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, |
| чили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у о |
| на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша |
| о перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје |
| , те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столиц |
| око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>ре |
| ако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Н |
| оједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као |
| мо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и |
| ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S |
| е тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>н |
| и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошл |
| hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — |
| има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то на |
| } А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је ис |
| другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним з |
| више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разн |
| во</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе |
| најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и пог |
| ље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим ви |
| другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говед |
| n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да вид |
| же да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!. |
| е одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није по |
| 2" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, как |
| илом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} |
| еше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем |
| сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} На |
| ану.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је с |
| т“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, д |
| која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они с |
| ост у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковић |
| , умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га др |
| тампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете |
| развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузд |
| астити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек д |
| ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп |
| ли, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег |
| је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али ј |
| b n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S |
| ким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакл |
| чинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је пр |
| своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p |
| Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Мил |
| о ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али |
| мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари |
| о и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашт |
| ва гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потеж |
| ко да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а п |
| конџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и |
| снут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим |
| {S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код |
| очи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо |
| сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо ве |
| ат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпо |
| и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће |
| а дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој би |
| жемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне стар |
| што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађуј |
| .{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле |
| се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непр |
| ремена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изво |
| е Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би раст |
| } Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, |
| желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената |
| да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и догов |
| е.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> |
| а на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} |
| праву у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинск |
| арод се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинск |
| може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоупра |
| се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам п |
| о да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово и |
| начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет дв |
| д ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја! |
| ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хај |
| „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је он |
| спод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> Т |
| земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да |
| ?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да ка |
| во, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и д |
| м овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га |
| „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да |
| } А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче. |
| рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{ |
| и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, |
| читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе букв |
| S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите св |
| извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам п |
| ч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их д |
| је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </ |
| ко све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се н |
| за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одм |
| нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам р |
| га слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И |
| дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поч |
| , да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и поједин |
| /p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и букв |
| во?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде |
| 148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то сло |
| рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, |
| ле преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радиш |
| сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се п |
| вар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде са |
| Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у поч |
| решли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Чит |
| ом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво о |
| а што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих |
| {S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу |
| ој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Н |
| и буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема |
| и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате |
| S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате |
| а им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли п |
| n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта |
| ..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова? |
| су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доц |
| да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле ни |
| S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и |
| {S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?. |
| </hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која |
| дите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите са |
| .{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и пи |
| <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>? |
| школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чуј |
| , само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато |
| </hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} |
| речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро к |
| школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слог |
| е добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је |
| /p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и |
| напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да и |
| пише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко |
| се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} |
| у кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују |
| а чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује ка |
| кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова |
| кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује |
| кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi> |
| ..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их |
| } Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — |
| и!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова |
| е, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и пога |
| то се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напиш |
| ју кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова |
| , кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова ч |
| змеђу ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и |
| /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он п |
| оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? |
| же?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите ле |
| је?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите б |
| олица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешл |
| о — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S |
| /hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је шта |
| е ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па |
| уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?.. |
| пу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{ |
| те, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на д |
| лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и та |
| е онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се с |
| де је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на сл |
| ушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} |
| и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!... |
| и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!.. |
| и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{ |
| се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би уме |
| Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице |
| и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!.. |
| и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!. |
| у и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!. |
| а и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S |
| бу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} |
| и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!. |
| и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљаш |
| слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!.. |
| слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} |
| и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!.. |
| ж и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке! |
| ="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћ |
| и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!.. |
| и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!... |
| шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а ка |
| ад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад у |
| S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} |
| У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, бук |
| изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их ј |
| за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме с |
| ве ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, |
| i> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад |
| ечи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша |
| тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је |
| напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} |
| ре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књиг |
| их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате св |
| а, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита свак |
| ова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на |
| итамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова |
| А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, |
| S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, госп |
| во горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад уз |
| вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тести |
| све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у он |
| е у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист! |
| е!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудал |
| } Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!. |
| те му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Ш |
| те му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско |
| ...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које |
| о?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је т |
| које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађит |
| ибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је а |
| А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, |
| S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али ниј |
| .{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут. |
| ..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!.. |
| .{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско |
| колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у |
| е ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та |
| акав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Ч |
| творио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} |
| а трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} |
| ...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађит |
| } Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша к |
| ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S |
| } Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско |
| кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, пог |
| шавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књи |
| о, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може |
| писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, |
| S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и н |
| о да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} |
| потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они |
| ажио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му ј |
| што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тр |
| где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урад |
| о за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: |
| е је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и п |
| очетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даљ |
| , и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, ко |
| слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{ |
| ?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово |
| п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е с |
| т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем |
| ђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} |
| {S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово |
| о познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их |
| нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi |
| с на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; сл |
| а на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и та |
| слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица |
| <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки мо |
| pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази посл |
| <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi> |
| <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <h |
| hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово ј |
| наћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано ј |
| .{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стр |
| ано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печат |
| писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо |
| в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напише |
| ко!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишит |
| та то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод но |
| а читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> |
| ого другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{ |
| рочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?.. |
| да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испо |
| печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро |
| ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Н |
| ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако |
| ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите |
| } Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи |
| ..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} |
| S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та |
| ошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</ |
| !..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="15 |
| hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слов |
| е чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <h |
| чатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi> |
| но јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а д |
| } Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S |
| нате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, |
| о су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово ј |
| Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је |
| </hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти сло |
| i>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ев |
| велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко т |
| пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печата |
| да их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он и |
| /hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi |
| слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <h |
| бришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно |
| емо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; |
| да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S |
| /hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?.. |
| сано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!. |
| пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} |
| м!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту |
| ше га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је |
| (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напиши |
| !..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме сло |
| ли?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви |
| њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово |
| дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово ј |
| жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац |
| лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ов |
| ка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi |
| црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је |
| њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово ј |
| венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово |
| е ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово |
| е уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово |
| јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово ј |
| Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, |
| чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово |
| буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, |
| коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово ј |
| ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је |
| велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слов |
| да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, к |
| </hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њи |
| ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>). |
| акривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — ст |
| читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стран |
| !.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} |
| ем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Ко |
| је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? |
| а).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{ |
| !..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишит |
| н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете |
| а чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} |
| је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S |
| е?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} |
| ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово |
| сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите г |
| (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} |
| .{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и |
| у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — ри |
| ду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни го |
| } Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с— |
| нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с |
| S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише |
| таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запа |
| иши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамт |
| .{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га! |
| .{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамт |
| попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{ |
| , која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежб |
| hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем јо |
| то и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете |
| у линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад |
| би?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо |
| Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у кр |
| а развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} |
| .{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о< |
| S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онд |
| то је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> |
| аље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, |
| по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око |
| код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око< |
| код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} |
| код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне |
| S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли м |
| .{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{ |
| читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак ч |
| асове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је |
| а?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с лев |
| после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>че |
| прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пи |
| а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово |
| оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите с |
| {S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{ |
| Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је |
| Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите |
| буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта |
| ом писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтит |
| то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо |
| се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је |
| дско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презим |
| да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната се |
| да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благ |
| да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба ве |
| /hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi> |
| hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку каза |
| hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поно |
| у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблица |
| и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" |
| , онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</ |
| понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се за |
| ини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и т |
| и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И |
| ички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда |
| изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никак |
| родужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога ш |
| ет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је |
| еданпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опе |
| женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их ј |
| сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну. |
| а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и |
| о ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не |
| о се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је |
| зумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигн |
| И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да с |
| , што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијањ |
| даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, |
| еже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотреб |
| , а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: мој |
| да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по |
| Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије |
| смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете так |
| адити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори шк |
| је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није проти |
| најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к м |
| А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша |
| тво), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд). |
| од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и |
| одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p |
| оквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се |
| : хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</ |
| знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану сврш |
| предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим токо |
| су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде |
| d="SRP19102_C2.1"> <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, подне |
| ико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Рад |
| а црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стај |
| де села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <h |
| нога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља з |
| имитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно рас |
| итав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се дру |
| по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је |
| дне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и |
| вље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напр |
| и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову з |
| е, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часн |
| у пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има |
| лаго мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гај |
| ретеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњ |
| у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета се |
| о два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p |
| блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багр |
| и нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога орах |
| се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био |
| се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њи |
| о неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад д |
| његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и посл |
| и му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио брем |
| ична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Ради |
| ; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истинс |
| мшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем п |
| жно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по ма |
| д је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбо |
| ајпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њим |
| нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и < |
| о, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено |
| уја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила ви |
| ароду како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као ш |
| е о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узв |
| pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите |
| томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био |
| шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита |
| а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму |
| увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска |
| ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваш |
| .{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да |
| чили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слу |
| шим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева |
| </p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све |
| рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, гд |
| е баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да н |
| и чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао |
| те се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, пом |
| а порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за |
| да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи жи |
| добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>о |
| авно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <p |
| а ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо км |
| оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад д |
| <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје уздан |
| је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује. |
| што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча он |
| е који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> |
| о мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једв |
| удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу |
| а све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n |
| им ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишл |
| о у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и и |
| и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један т |
| Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама н |
| подина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима кој |
| ченици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу |
| ељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на |
| едиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, |
| ожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учите |
| а.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и с |
| ..“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да ни |
| господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па |
| >„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господи |
| о, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, н |
| <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише. |
| диша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад с |
| капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и дом |
| <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> |
| нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он п |
| тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабрани |
| ше сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова де |
| аље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи |
| , али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледа |
| шао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код те |
| није“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Ј |
| {S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он реч |
| е које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење |
| жићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како |
| , те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико пу |
| му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и |
| зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од |
| >Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је с |
| д би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слоб |
| је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав |
| си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам д |
| , да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ов |
| ="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помисли |
| а с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце |
| ељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, |
| т’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи те |
| олу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па и |
| о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не је |
| и и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} |
| најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојач |
| школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треб |
| ма, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chap |
| близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо |
| д“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на |
| н верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „са |
| чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и ј |
| ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ |
| и разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да о |
| партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли на |
| да рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, ш |
| је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на |
| етицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате |
| т помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те д |
| м месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће |
| од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе |
| однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, |
| г града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, |
| тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да д |
| а, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч |
| Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ј |
| ритиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком св |
| се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он |
| немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља |
| о и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ов |
| то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за ду |
| олите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно |
| лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или |
| и, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлуч |
| љан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и |
| ешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољ |
| и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамот |
| м деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отв |
| више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у шк |
| “ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и |
| ад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно з |
| што буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А заш |
| е, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива |
| и ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, |
| како није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис н |
| стојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И |
| е у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су д |
| још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили б |
| ревикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у р |
| а марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јут |
| } А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често |
| е могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допу |
| дине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово с |
| ед</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, |
| . „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n |
| рамо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, |
| не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="23 |
| аша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што с |
| е он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учи |
| својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровањ |
| е, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управ |
| шава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецај |
| S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било доб |
| стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. |
| и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласа |
| а.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владин |
| ..</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласат |
| ажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмов |
| ="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако пре |
| е било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу |
| а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народн |
| тив себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су |
| за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за с |
| и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да |
| н ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да м |
| е га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана |
| Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који |
| но у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште |
| селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па |
| ови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда др |
| алдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је са |
| то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба о |
| " /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два |
| од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата |
| е.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван |
| ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{ |
| ревртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи сво |
| су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их на |
| а онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко своји |
| а око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер ства |
| е па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда |
| равао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила м |
| је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоск |
| адиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се про |
| да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизањ |
| , моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намршт |
| а, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си |
| на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви гов |
| Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако |
| и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ |
| >— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n= |
| {S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају |
| ато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жа |
| свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се виш |
| ала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката |
| о рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћ |
| више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а ш |
| кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много |
| а чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и поч |
| га села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад |
| бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Са |
| } Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, |
| ави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора |
| бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах и |
| еколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} |
| оказали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили се |
| с ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било |
| {S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; може |
| ад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве |
| калеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је |
| ојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја с |
| >— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут |
| е за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрз |
| колу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред други |
| у у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том у |
| огу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Кр |
| арко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га |
| најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били |
| , најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени п |
| едну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова с |
| ?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S |
| полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да црт |
| и како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Рад |
| им стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, |
| ратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога |
| уђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а њ |
| да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и |
| ели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, са |
| ова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика |
| је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће уск |
| е пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Н |
| у; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи гово |
| њем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А М |
| дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и пр |
| ече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До ти |
| Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те |
| а ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и |
| шем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школ |
| а, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је дос |
| мља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њ |
| апретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта |
| си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, |
| ева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и с |
| напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додад |
| бом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народ |
| одили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахи |
| {S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша д |
| емљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва п |
| де боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по се |
| а.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у ру |
| па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми л |
| блице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује). |
| много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене |
| отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши х |
| /p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су и |
| росвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, с |
| сти господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствар |
| н човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одуж |
| ико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка. |
| ља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— |
| овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега |
| блица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разб |
| уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а суз |
| њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускор |
| о би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природни |
| по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, б |
| ој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S |
| тку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке б |
| своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе г |
| и у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дан |
| сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна |
| и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се п |
| имо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава... |
| о и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врш |
| Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да |
| ружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зг |
| и, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо ра |
| с.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем |
| ази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља нау |
| {S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек зд |
| ак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до |
| ћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо |
| са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и |
| амо онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да по |
| омогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А пра |
| и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Ш |
| а и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и л |
| , од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и |
| — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а |
| ереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Госпо |
| школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="cha |
| те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одред |
| {S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> < |
| ши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад н |
| уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да |
| ћи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са струг |
| е, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примит |
| о од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта з |
| ишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте |
| учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране |
| снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне др |
| b n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p |
| узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко ру |
| казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако да |
| ме“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је |
| деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и б |
| обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово р |
| узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ позн |
| ваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорил |
| је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по каната |
| завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно |
| дан ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће мно |
| е раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Б |
| сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмог |
| а буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да |
| их тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне ч |
| >: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p |
| е стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним стр |
| ше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и |
| рав испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и прич |
| , па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се ко |
| зде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Он |
| ет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана |
| ба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а уч |
| облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара |
| ти зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази |
| нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико |
| у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше з |
| да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак |
| у собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом |
| е кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту м |
| се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба |
| гледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се зам |
| угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као стар |
| ду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша ви |
| што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала |
| гана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се уд |
| hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишет |
| ине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу проми |
| била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и |
| даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и соб |
| де и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао ку |
| уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се |
| Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Ради |
| ма својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле он |
| шке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигам |
| ђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како |
| шину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину |
| аилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се по |
| ас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове ма |
| столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако |
| ни су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних сто |
| ређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи |
| азбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, |
| ме рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на |
| неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то зн |
| гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ |
| начких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна |
| могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — |
| емљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и |
| .{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето |
| оси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе не |
| ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, |
| — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и |
| снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још јед |
| здена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непр |
| нити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку и |
| зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање к |
| протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси |
| , него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и |
| е ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њ |
| “ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а |
| брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца доб |
| лице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко |
| , во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чуј |
| ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали. |
| годите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса< |
| hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</ |
| це су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од |
| ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази |
| } Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и |
| заним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебел |
| одрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад |
| и по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни. |
| као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не д |
| и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој |
| S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?. |
| реју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се |
| ина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; |
| почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет |
| (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под |
| Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а про |
| уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад |
| “</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подиг |
| лико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или ду |
| нај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чарш |
| ље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са ш |
| : десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на |
| е осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и бриш |
| трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане |
| и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до н |
| ештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна ост |
| удо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорил |
| И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом |
| колску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне гд |
| ловала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још |
| и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зг |
| диша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде вр |
| а.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и |
| нови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који п |
| опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у др |
| те.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњ |
| а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с |
| а се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и |
| мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, |
| евета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. |
| је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p> |
| дучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{ |
| i>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</h |
| ији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима |
| оле, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете са |
| ваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући |
| ој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој |
| ву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да вра |
| чионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су би |
| ичали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде би |
| а је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овд |
| у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсман |
| ора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и кап |
| нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Дос |
| гне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притис |
| да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имал |
| е преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што забор |
| а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао п |
| па.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања |
| жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јел |
| , да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да |
| ле ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне |
| лост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{ |
| успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политик |
| , кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад |
| народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога ап |
| је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога |
| и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А |
| да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има мн |
| е, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива про |
| их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и |
| и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идућ |
| ити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „вл |
| ила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које |
| јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како |
| е дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка |
| у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школа |
| бите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван поду |
| игне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујн |
| .</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпо |
| вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеха |
| не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође |
| необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толи |
| горички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, до |
| а: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водил |
| (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, дв |
| најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељев |
| још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тесте |
| ене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле с |
| томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте о |
| оручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању по |
| није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се дом |
| и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једн |
| оји је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb |
| коле до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида кал |
| S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чира |
| Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви с |
| де је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних |
| више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, |
| у и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је б |
| ема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школ |
| хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око њ |
| човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама р |
| чак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судниц |
| цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша |
| и и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени |
| .“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} П |
| е с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и |
| змењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица ви |
| Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троно |
| плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било |
| шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, ш |
| ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђац |
| ише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца |
| од кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те с |
| тири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали |
| атнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим |
| како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и |
| од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S |
| уги опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако |
| млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају бољ |
| тре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао |
| јало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да |
| ало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не |
| да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, |
| уговића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одл |
| кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се |
| домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гл |
| из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прек |
| да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдат |
| очита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи |
| е, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напише |
| {S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — |
| и кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више ник |
| ко буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад ј |
| ни и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да |
| жи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети |
| о тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полак |
| оће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, ал |
| једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тесте |
| ом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да |
| и прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хита |
| дно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам |
| ?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га |
| } Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} |
| ео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радн |
| овој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организа |
| сле на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију |
| ава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим |
| .{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, уми |
| е и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не ум |
| ече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, |
| /p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добр |
| ижњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ |
| левци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смр |
| после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо вре |
| зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И |
| > газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сун |
| S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Ал |
| ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао |
| де, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зо |
| ран и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су б |
| : „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиш |
| љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у град |
| и у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с |
| еба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајал |
| знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, |
| не, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су |
| е да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <p |
| би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много |
| , почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу |
| је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем заго |
| а гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколи |
| наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да за |
| у стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде |
| каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије в |
| uote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</h |
| ки!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у шк |
| ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> < |
| ли она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И од |
| ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима свој |
| е, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси с |
| а четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцег |
| ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењ |
| о вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у пр |
| пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико |
| } Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, кој |
| олска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће |
| оју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је |
| ....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростиј |
| њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, |
| е и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додир |
| т између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је |
| ла.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не может |
| дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су во |
| дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да |
| ућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то |
| едан товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и јед |
| и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само и |
| је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за пос |
| осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, к |
| хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, ти |
| е за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевн |
| ва побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих |
| ачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње |
| " /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; |
| рема вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало ј |
| од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поч |
| моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радњ |
| или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи |
| виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, н |
| х ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — п |
| ли а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у |
| и сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} |
| му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било зд |
| епши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужи |
| и урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више тру |
| и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радиш |
| >, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</ |
| о је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопа |
| а виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Рад |
| кад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда |
| и, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у с |
| а ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Кал |
| ма.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад зави |
| ји од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и |
| ом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало |
| а главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и |
| поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешт |
| уга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме |
| и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише |
| предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно у |
| Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадил |
| } Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступ |
| А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у прес |
| свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у с |
| и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загр |
| еду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> п |
| , „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори |
| да, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како |
| воје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да престру |
| треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да |
| ad> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узани |
| r" xml:id="SRP19102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први |
| се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде |
| ење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му ј |
| } Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да |
| па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи |
| акле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран сам |
| ћу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави на |
| ође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба виш |
| школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, |
| школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а мо |
| ајстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом |
| почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то ла |
| потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу на |
| гови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...< |
| и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и |
| и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бит |
| бити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у |
| вали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је неп |
| код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих |
| и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и ск |
| та и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} |
| ла, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде |
| авни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може |
| казала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне по |
| Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онд |
| ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме извол |
| з овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може би |
| де.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div typ |
| ме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиш |
| е пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те веч |
| диша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и |
| ћи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није им |
| чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да |
| е на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и |
| дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њ |
| она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n= |
| осао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за та |
| њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се |
| о зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако в |
| и, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су |
| то је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с рад |
| ша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици н |
| Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен |
| т?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="su |
| иша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати |
| хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити о |
| није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за |
| јвише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду |
| до одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{ |
| у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и по |
| школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, |
| та бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила минис |
| то свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што с |
| а и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену |
| ворећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши |
| ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они в |
| с код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што т |
| све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p |
| како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би см |
| S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не пр |
| злазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога |
| ни, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасв |
| њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу |
| свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он |
| ружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окр |
| S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад па |
| {S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први н |
| и! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (н |
| аширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на |
| ану колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте дол |
| ну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спуст |
| данпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: |
| о овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа |
| едан, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Д |
| гледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам ка |
| има:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћ |
| а је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} |
| да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био |
| ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку |
| у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интерес |
| ји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити |
| о, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} |
| е може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша реч |
| шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по дол |
| Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило |
| свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам |
| он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му |
| Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" |
| да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бе |
| а поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је |
| бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне р |
| о, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у |
| и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.< |
| А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, |
| ец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће п |
| ва ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} |
| ка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била с |
| ли варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после до |
| пска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отера |
| мље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска т |
| Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Г |
| > пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба ве |
| е лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, до |
| премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p |
| о и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А м |
| у!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље ј |
| е писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да о |
| е и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећ |
| адили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србиј |
| че Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао са |
| пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, мес |
| S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али з |
| <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он у |
| ју, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошт |
| ји манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац |
| {S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на |
| аст.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Ту |
| Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S |
| и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељ |
| о поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То и |
| ледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио |
| деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша заврш |
| а нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је |
| ечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у коту |
| обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он оп |
| ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте с |
| {S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече |
| га села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и |
| ељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и осве |
| аније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p> |
| шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Р |
| е своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њ |
| ребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо |
| који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и |
| ласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче |
| го волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И |
| де: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу |
| живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, |
| ечаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а |
| се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој |
| испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су |
| трана соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека |
| 205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цв |
| ше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се |
| се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте |
| , начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко г |
| онесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гл |
| ше до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих му |
| ај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рек |
| е слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Е |
| или су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо дену |
| другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора д |
| пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>на |
| овлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S |
| расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и |
| неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{ |
| екају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а |
| још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар |
| којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи |
| екопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њег |
| ница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играм |
| и рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>прир |
| био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и |
| а свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; с |
| пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, |
| ве то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеж |
| у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћ |
| гледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, |
| ло.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по с |
| у и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јун |
| м много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у црк |
| те уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <h |
| i></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом |
| ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чи |
| .{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће |
| еш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кл |
| ти најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече |
| и.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, к |
| чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, |
| уди говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| нистре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А о |
| ..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Мо |
| pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је |
| село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он св |
| тане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли |
| тупак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој шко |
| </p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном д |
| er" xml:id="SRP19102_C12.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дн |
| ter" xml:id="SRP19102_C2.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут ч |
| и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би уз |
| атак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али |
| не Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније |
| ебе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102 |
| кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете изм |
| егавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова к |
| људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се п |
| те се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће |
| једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у |
| рога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почет |
| „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са |
| и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} |
| S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он |
| увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваљ |
| говорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшен |
| да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l> |
| може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, |
| ан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети |
| у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па с |
| аго њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је |
| ги је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косо |
| рвом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље |
| и и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову |
| лепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи |
| из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скр |
| у њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко ниј |
| ик, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> |
| ирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и |
| дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам |
| а је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ј |
| оше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким |
| данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, |
| много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима и |
| ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи коли |
| ко:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа ј |
| живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, бра |
| ако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио! |
| ла је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и м |
| ашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, |
| рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се о |
| у је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакат |
| утем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и у |
| Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доист |
| рстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а на |
| доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и |
| сеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најле |
| ико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише о |
| ажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне |
| 2_P4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div type="chapter" xml:i |
| сушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима о |
| о дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу |
| иде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за свак |
| пет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и |
| ио, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како |
| име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најп |
| ело, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши св |
| амо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе г |
| че: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко ка |
| Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12 |
| иши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Ради |
| рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца |
| дела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је он |
| ра бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећо |
| било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, |
| човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у к |
| ао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа к |
| и овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</ |
| , и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек |
| „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А де |
| ек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви |
| рце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и пози |
| редак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе д |
| ед ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него друг |
| ој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који |
| своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га |
| је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде кр |
| њем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једн |
| !{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} До |
| редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</h |
| икако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код мали |
| важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на са |
| нима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече |
| ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, |
| но.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист |
| је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда с |
| {S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ ср |
| А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађива |
| рпски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају |
| на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> |
| дмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души |
| е, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима |
| ине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Срб |
| quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало ј |
| hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и в |
| о даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, ко |
| а, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобо |
| тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има |
| заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то |
| и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133 |
| је више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и пам |
| , што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се |
| после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову ик |
| о по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда |
| икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и С |
| е архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерим |
| рхијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда |
| А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стр |
| о па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српск |
| итељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свр |
| ад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све поно |
| ије наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па |
| год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све |
| урској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, |
| ријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разн |
| своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испи |
| Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи |
| не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} За |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да д |
| „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, |
| вета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом |
| чила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила |
| свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да |
| и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу им |
| ине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове рук |
| колова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика на |
| ајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очек |
| ликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих по |
| о српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био |
| од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, бе |
| о песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем пока |
| 109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чу |
| олова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди нек |
| еликога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њи |
| у сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један друг |
| } Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка н |
| е ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су по |
| су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потре |
| еда, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде г |
| треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га мог |
| , и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије |
| гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи |
| умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што дола |
| а не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад и |
| лу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ва |
| е очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Ул |
| а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, верова |
| овор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прост |
| ратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ |
| } И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жал |
| тку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребља |
| равила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, |
| равље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и се |
| помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут и |
| {S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице. |
| окрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и |
| Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му |
| ичкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и |
| истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је |
| ошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; с |
| е могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радион |
| ва своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не п |
| бљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за пос |
| будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и |
| се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} |
| ије хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвет |
| > <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb |
| о мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| оје је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор пр |
| они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га |
| Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њим |
| Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{ |
| ски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министар |
| и дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не град |
| угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је л |
| њање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!. |
| ц и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} |
| S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се |
| мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може |
| ш подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан з |
| рба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати |
| у; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч |
| ; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошу |
| оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побож |
| оже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, да |
| али.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{ |
| расле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школ |
| где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет |
| а! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у |
| е требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види к |
| Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га п |
| ј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво уз |
| ти зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то |
| олац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и наг |
| А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И |
| где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви |
| мора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{ |
| вршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; |
| г ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умило |
| па — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на ка |
| неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи |
| адиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака |
| апита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Ву |
| хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало пос |
| љицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; |
| S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и вел |
| ли.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изг |
| , да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко |
| ространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После пла |
| изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песко |
| би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се |
| много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађ |
| је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и по |
| ве друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још н |
| 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљун |
| ри правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је |
| буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке |
| ипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а според |
| {S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир |
| њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки мод |
| S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је |
| грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да |
| е у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао уч |
| } Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који с |
| уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збу |
| с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за ј |
| А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос |
| а се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освет |
| стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам |
| n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом |
| где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други |
| ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих |
| ма осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на ка |
| } Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, |
| вали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камењ |
| је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А |
| идана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде |
| шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици |
| ију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер |
| а за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кућ |
| еп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју |
| ја као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од кој |
| к је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да |
| алдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо за |
| а.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је к |
| мили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било |
| у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{ |
| ора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и |
| мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не пре |
| њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; ј |
| је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их св |
| озорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима п |
| н не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, н |
| о их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особит |
| послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да |
| ста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с |
| ће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n=" |
| и ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу виш |
| иљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири |
| а прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, пој |
| бро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење ко |
| о три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде ле |
| нцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јел |
| школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родб |
| и.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, |
| и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна |
| p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: |
| се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с н |
| ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И п |
| вима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и |
| ицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја |
| зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан |
| ду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, |
| су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онд |
| еље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утв |
| колом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђ |
| е чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за з |
| ло проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито. |
| </hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запам |
| примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како виш |
| јаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с |
| нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не о |
| очео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у в |
| роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико |
| уденицу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свеч |
| и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, |
| ина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двап |
| или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кри |
| о, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна пре |
| егову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови |
| олако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не зна |
| руго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! |
| тани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до ово |
| ни до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до на |
| долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највиш |
| познавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, |
| ри бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујин |
| уна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у |
| Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опечено |
| е раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, по |
| еду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, |
| ничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се в |
| урио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— |
| ченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мал |
| ебе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад р |
| жемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и |
| знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо |
| сподине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су с |
| ања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље в |
| е је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужн |
| акле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум |
| во п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну |
| овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се |
| тима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на |
| адиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро п |
| чно месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак |
| и, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, |
| научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и |
| су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стар |
| негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учит |
| аготворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која |
| , да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка |
| етитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и |
| Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, |
| да Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима |
| после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом |
| упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— |
| да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од р |
| орици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи |
| а се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> < |
| се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и с |
| не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече |
| реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намеште |
| се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по сел |
| ори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су ск |
| Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Мол |
| је у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још јед |
| Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем ра |
| толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n= |
| им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{ |
| даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</ |
| оро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онд |
| ад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Ми |
| остињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како |
| S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати с |
| е појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рође |
| је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова |
| битнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, кул |
| особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај на |
| елу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорил |
| r" xml:id="SRP19102_C12.1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је б |
| ник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е |
| не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} |
| ва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ ма |
| ио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му љу |
| ве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из о |
| подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обра |
| /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, приз |
| ељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опо |
| а сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао ј |
| лизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и леп |
| ад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарат |
| S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога н |
| земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} П |
| и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} |
| да све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која ма |
| земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, |
| му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари глав |
| ља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће |
| другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док |
| имназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ |
| додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота |
| е су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорет |
| мо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедони |
| рске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у нек |
| к видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове |
| школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, |
| Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стран |
| нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је |
| без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или |
| етераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n |
| /p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него прос |
| у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њи |
| црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шин |
| нак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и |
| осле израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно |
| бично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> ј |
| p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се он |
| итања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Ника |
| ака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не |
| ео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио са |
| у с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи ј |
| јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb |
| е ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а с |
| не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n |
| му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И |
| то и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе |
| здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем |
| едесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умерен |
| у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека |
| бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих |
| и, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ног |
| адини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, к |
| е пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле с |
| око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Гла |
| збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отво |
| ју за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су |
| шница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре н |
| до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра |
| пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо са |
| прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање млади |
| примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе шк |
| а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће |
| то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с |
| А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загази |
| ми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима |
| несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се б |
| рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и о |
| чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бе |
| Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у њ |
| месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, с |
| капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, |
| е у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архиманд |
| р да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни пр |
| , са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад м |
| </head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је |
| преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду |
| ола, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапиј |
| ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекоп |
| з школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напред |
| ом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу |
| пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радиши |
| ј војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> |
| анастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама |
| а смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> |
| педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да |
| о, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилов |
| ја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најст |
| ти како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе њего |
| ре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не раси |
| р око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели |
| а свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога ко |
| ао краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n= |
| и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа |
| воје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: |
| а и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи |
| ано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је |
| и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржин |
| и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба |
| ће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из шк |
| сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче мла |
| ди и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању с |
| " /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, |
| време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је о |
| ашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с |
| захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и |
| на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност |
| а старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се ста |
| ли.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да |
| Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи |
| ала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{ |
| шу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, св |
| а, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучн |
| S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су о |
| ор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин |
| он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> |
| учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ |
| тељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="2 |
| >з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека |
| рзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава |
| старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, бл |
| , како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним |
| И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; |
| једнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије поче |
| S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о н |
| агорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А |
| има.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће |
| и: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а ви |
| ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи как |
| диша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се |
| завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом |
| ду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је |
| изор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петров |
| ко је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у |
| у много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами |
| и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак про |
| паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да ра |
| угом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово сви |
| отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки и |
| јвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том тра |
| дговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“ |
| есец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од |
| посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситниц |
| што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други |
| а другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе згр |
| векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, |
| мињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођен |
| више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и пр |
| .{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих си |
| д наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа де |
| то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у ча |
| све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером |
| нски кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} З |
| учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрас |
| зили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у ве |
| и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и |
| и.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} |
| војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> < |
| ари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српско |
| оли обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овак |
| нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен |
| тована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, |
| одижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да |
| и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са |
| вему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли |
| тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Р |
| порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с дру |
| се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо |
| ађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, в |
| да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хва |
| им зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље бил |
| арицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја пр |
| њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање н |
| е: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А в |
| n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и ма |
| , а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у вез |
| ead>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли |
| и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у |
| } Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може |
| то се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{ |
| нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико |
| ТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C15. |
| од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме у |
| , одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко к |
| примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Р |
| цу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега ја |
| ао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке |
| разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде |
| радили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практич |
| му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Ра |
| де.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загорич |
| ју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници |
| удова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду |
| ив ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, о |
| оже да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ов |
| етодичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово |
| акву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може би |
| ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми м |
| за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец |
| а, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега |
| ке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у к |
| у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде |
| свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како с |
| то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледн |
| штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваљ |
| та је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмо |
| братио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само пр |
| што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих учен |
| и.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после |
| му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о жив |
| вци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко |
| а; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се н |
| еницу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Груј |
| е имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село на |
| то треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, |
| ко она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење |
| шћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Ј |
| >За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Д |
| на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђ |
| тао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још дв |
| оња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас см |
| учка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли |
| " /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Каза |
| ају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, |
| и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога |
| од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премери |
| <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога |
| ије гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда М |
| ки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне |
| места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то |
| мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, |
| је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу |
| су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не |
| ео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од ула |
| продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div |
| .{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" x |
| иладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А М |
| тио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар |
| на из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по с |
| то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, з |
| огу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, шт |
| вилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, кој |
| идело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и |
| га, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је |
| еко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завет |
| х речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читан |
| ави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у каракт |
| {S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како ј |
| више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и |
| једнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да |
| којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не с |
| ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и н |
| му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, ни |
| с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове |
| S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то |
| ек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је т |
| ћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то |
| нога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово с |
| а у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша |
| ишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ов |
| Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} |
| н:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже св |
| {S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} |
| постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за ше |
| Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, д |
| он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе |
| орио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> ство |
| воје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и св |
| орио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави свој |
| штену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он: |
| <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни |
| ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} |
| а, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радио |
| не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи |
| помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бог |
| ворио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме |
| Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и н |
| сне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односим |
| е још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десе |
| свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу дец |
| коше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се мех |
| је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, |
| е надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{ |
| ти Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, |
| : </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у шк |
| </p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пиш |
| не, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се жи |
| исмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} |
| о:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а |
| било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, |
| ите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, |
| почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и |
| те калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за |
| оказује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово |
| евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиш |
| е пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, д |
| апишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, |
| е кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре д |
| да, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиром |
| адиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су |
| устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољуб |
| не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не мо |
| адиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметат |
| ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?.. |
| пишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е |
| (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које |
| гле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} На |
| ришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране |
| А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу |
| ?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п |
| “, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беш |
| угојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствен |
| о правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини н |
| .{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите |
| дети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, м |
| вала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена |
| А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин минис |
| и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог р |
| те.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} |
| ара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се нада |
| те и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи |
| во.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи |
| {S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школ |
| {S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нов |
| ћен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју |
| ућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети н |
| о и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите од |
| нда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам к |
| песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и |
| терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато |
| Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села |
| то.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и |
| и још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдр |
| ео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S |
| то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно |
| Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико о |
| , није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачува |
| их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} |
| је је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} |
| јстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака каса |
| дили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и о |
| ао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и нау |
| м, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Грам |
| без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надз |
| напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до |
| сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели. |
| ина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штам |
| који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити з |
| е са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буква |
| нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} |
| године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале де |
| Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње |
| викаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се зав |
| ну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
| мате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још |
| клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!.. |
| пи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} По |
| пу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите ј |
| ло?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите јо |
| ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док с |
| десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите јо |
| а за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} У |
| ели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас? |
| ели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је са |
| упи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!. |
| ..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
| ало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док |
| тало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!. |
| сом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S |
| Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем н |
| ападни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читам |
| ?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде |
| , ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, |
| читељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да науч |
| науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, в |
| ви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све |
| ма:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте |
| узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, |
| </p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити т |
| роду своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко н |
| и без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће веков |
| ворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на пози |
| и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили |
| децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У |
| Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите го |
| <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велик |
| ан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> < |
| рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим ниј |
| коли, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а нај |
| ам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, |
| мо учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, дол |
| м.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су |
| , вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш н |
| <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађи |
| велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се ви |
| >„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А |
| лазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од оно |
| ог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопшт |
| унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад х |
| ауку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав х |
| ите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда |
| ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, |
| вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још |
| ите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А |
| звадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буква |
| >„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој с |
| а:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад |
| .{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгре |
| су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој |
| тару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да |
| ликој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици ниј |
| Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово и |
| лефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по раз |
| да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од то |
| захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p |
| под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао |
| тина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или кр |
| и жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, по |
| еш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, све |
| ћама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још ви |
| ан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у |
| ској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово мин |
| е мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У то |
| ли не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се |
| о понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви про |
| да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су и |
| .{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу |
| а, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих |
| ез и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад |
| јала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чи |
| а унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина М |
| и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично |
| з рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела ј |
| .{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вр |
| д пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и стари |
| е и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне |
| орицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако ју |
| на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прич |
| о.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} |
| реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Ал |
| Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама |
| ало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да зами |
| арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{ |
| и је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, |
| и толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, |
| ти много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много в |
| трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?. |
| ћ ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим |
| ија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша с |
| еку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не |
| оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, шт |
| ли мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S |
| би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних |
| стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било м |
| Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро |
| ји, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ва |
| у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: о |
| рба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опази |
| {S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господи |
| аже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је |
| еља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба |
| у, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне |
| трче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва че |
| ће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{ |
| анила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад |
| еколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а |
| е и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и н |
| у то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" |
| ад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види при |
| памет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу |
| е краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто < |
| вако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Гос |
| едео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после ра |
| днице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господ |
| ваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Заг |
| трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један д |
| самдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па |
| се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме |
| а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дам |
| реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} |
| сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нече |
| етан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан |
| а.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S |
| а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће |
| с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а оста |
| четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком |
| , другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на |
| а клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} У |
| п и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претенд |
| Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме дв |
| узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док |
| душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од |
| ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли |
| т редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n=" |
| на свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске сов |
| ој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?. |
| у клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве |
| д клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казал |
| ан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варо |
| метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну се |
| некога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Ра |
| у убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и ст |
| ројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако |
| Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; |
| преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} |
| а око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дука |
| јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече кр |
| рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на |
| а тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то и |
| све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!.. |
| је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S |
| </hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на |
| , десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?.. |
| о, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пази |
| били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем и |
| као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај |
| овић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег |
| нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесе |
| Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно |
| бјасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хо |
| ткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже |
| вала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А |
| егледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школо |
| у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у виси |
| цу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!.. |
| азите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један кора |
| ! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико |
| х и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање не |
| има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само до |
| пустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су |
| да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у пам |
| /p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет напр |
| и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремат |
| вори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и |
| мо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Она |
| много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се виш |
| > их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} |
| га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ног |
| дајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево о |
| конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве п |
| ме обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељ |
| зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправит |
| пили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима |
| и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите |
| ју, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капиј |
| го брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико |
| не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи |
| <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако |
| без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га о |
| ћа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само |
| је на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантим |
| одједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни |
| га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад п |
| ије ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу |
| Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне д |
| и; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју с |
| за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, нег |
| ети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:< |
| и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује |
| ђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео ј |
| ову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак |
| у где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како |
| .{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, а |
| ко даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> < |
| а, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сео |
| у објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват |
| <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А |
| едној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речи |
| а.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко дру |
| зинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена пре |
| рсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје д |
| уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало |
| и до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и |
| жио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер ј |
| детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само |
| де.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку |
| А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније |
| загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Ради |
| одније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: на |
| накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да н |
| хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био доне |
| кав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад ј |
| а пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретк |
| и знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати |
| ле, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Ра |
| реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и |
| не југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у гради |
| и, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без |
| ; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми и |
| и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или куј |
| поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По д |
| ине многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допусти |
| као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да св |
| двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да |
| м почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ |
| том Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избор |
| после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме се |
| си се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета |
| е диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министа |
| идарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји он |
| свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кљу |
| де циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два кр |
| онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и та |
| о да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема |
| колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довућ |
| је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда |
| смо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја с |
| е, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат на |
| е своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да |
| аде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанств |
| витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки посл |
| ави.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици |
| дељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос |
| лицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} |
| ите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли |
| лице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне |
| а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно |
| апамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе |
| о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на с |
| ајпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е |
| о од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је |
| } Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S |
| заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi> |
| д њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је он |
| о и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А једа |
| подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, |
| ђите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столиц |
| адне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет |
| ..{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је нас |
| е опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне |
| изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чеља |
| то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него |
| има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге |
| д евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би |
| а је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi> |
| ете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{ |
| д ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађит |
| ..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} |
| есне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које ј |
| ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печ |
| ђите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с |
| то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је |
| те.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво |
| то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да п |
| читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А ш |
| слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је |
| ко исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се над |
| и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има с |
| таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и та |
| Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S |
| једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша |
| да и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове кл |
| да попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и т |
| само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне го |
| направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина м |
| Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега |
| во о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с! |
| ледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има но |
| ађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова к |
| ојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта |
| рекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, |
| а и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у ча |
| лужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно |
| уге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <p |
| цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио |
| ирина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, г |
| домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с |
| и главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампиц |
| а Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Зе |
| Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168 |
| адиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви |
| е је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било |
| о било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или |
| ину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом п |
| сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радиши |
| } Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, |
| , двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у кој |
| ецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је л |
| Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немањ |
| се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте |
| дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а |
| да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их |
| е у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како |
| све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пиш |
| општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витоперил |
| шем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у ч |
| {S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају та |
| во?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} |
| ече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачун |
| као, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="23 |
| да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице |
| “ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца |
| За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и л |
| и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овд |
| ати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Рад |
| и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око |
| реч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то |
| S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" |
| лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десе |
| и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде јед |
| учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше зд |
| је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печењ |
| редак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у ков |
| а калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што з |
| Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се |
| Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, |
| не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n= |
| је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, о |
| ан сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калд |
| х сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се к |
| а кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он |
| војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће ра |
| нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села |
| а не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, |
| истојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњег |
| о тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово |
| чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпава |
| же за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоње |
| трану и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обр |
| ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете |
| мо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за |
| ћ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала г |
| ао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и с |
| опни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће д |
| и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита з |
| о кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} |
| исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две п |
| рађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањ |
| а у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају шк |
| теља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки |
| јстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови мо |
| глу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да заго |
| х послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења св |
| увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одгов |
| допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну за |
| имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, и |
| уре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, а |
| им растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима ниј |
| pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на ј |
| е и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање ка |
| а овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу. |
| е се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан н |
| губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара. |
| у да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема |
| опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири прав |
| и даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а п |
| ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код |
| орту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са с |
| опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Р |
| ивена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се от |
| <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{ |
| /hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi |
| иша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се св |
| тање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p> |
| слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Позна |
| округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером |
| {S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загори |
| е је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi> |
| дишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту |
| вари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p |
| {S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крсти |
| ј лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манас |
| тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} |
| отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу |
| } Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају |
| рице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су има |
| рпскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске зем |
| ц се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема |
| на, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, д |
| а тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не ув |
| . „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај |
| сподине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, |
| један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме тр |
| ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на сред |
| пији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово пр |
| S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано? |
| ша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с |
| читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткос |
| ари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надм |
| онца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно мог |
| ће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па јед |
| овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он н |
| о, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране |
| ните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — |
| т! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> |
| и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако |
| ата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, пре |
| S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле |
| и наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код и |
| ири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет пр |
| } А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} |
| ите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отв |
| нац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине |
| и.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лис |
| марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правили |
| ца преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је ста |
| ња од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с уп |
| абле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, |
| али су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник |
| ивада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шу |
| а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, |
| м или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигам |
| сна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша оби |
| руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књига |
| ичи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога |
| о ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод с |
| е то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога |
| во је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које ј |
| дуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман |
| ово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете са |
| те.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе |
| .{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стра |
| крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу там |
| е одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с ју |
| у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у но |
| Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље сл |
| } Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазил |
| о продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда |
| не.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га. |
| ко је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим и |
| за село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су |
| е од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у ш |
| 0"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрск |
| га круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири па |
| ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно разм |
| спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соб |
| Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p |
| лови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{ |
| којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрени |
| , која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, |
| о га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероват |
| кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учит |
| посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га св |
| е он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је вид |
| l:id="SRP19102_P1.4"> <head>IV УЧЕЊЕ НА СТРАНИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1.4 |
| есту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећ |
| ом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине |
| Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{ |
| идео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он |
| им где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви она |
| ија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Н |
| села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године по |
| и одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, |
| ни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" / |
| а непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша |
| лова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинс |
| а једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И |
| ише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој стр |
| Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господи |
| етака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новин |
| ету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо |
| S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од н |
| кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ов |
| Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готов |
| и, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви о |
| ита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има сва |
| .{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту |
| S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западно |
| Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А |
| час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати |
| "138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам ок |
| е околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су |
| S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу |
| адикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само |
| поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већ |
| ојске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „к |
| својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљива |
| у сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и |
| {S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десети |
| ора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је об |
| ихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га |
| камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну пл |
| } Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе |
| поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут. |
| ме да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, к |
| ељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у |
| гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на го |
| } А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „С |
| о Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А |
| — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подиг |
| све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али |
| ана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и |
| се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта |
| ребало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде б |
| убину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се |
| обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" |
| опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опе |
| а се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окр |
| слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима о |
| кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега |
| еба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико кор |
| све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и |
| амтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окрен |
| страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај |
| рци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а он |
| о да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{ |
| сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви леп |
| едложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на |
| } И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе |
| и сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда |
| ели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од |
| е реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У |
| а пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока |
| н стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудиш |
| у а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у јед |
| зи и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табл |
| лицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пиши |
| деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До с |
| тар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Рад |
| анпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к то |
| о!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на ч |
| могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с д |
| ова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска |
| но и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, |
| усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите рук |
| мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зат |
| да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђош |
| о земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати |
| шемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о< |
| да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или |
| рио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затвар |
| ња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и прем |
| „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која преле |
| а, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила го |
| е напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа наш |
| да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер ј |
| велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако ист |
| љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} |
| кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год н |
| p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у т |
| научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и |
| на...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не |
| а а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада |
| већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него |
| i>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Е |
| нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и |
| анцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или |
| њаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запом |
| мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{ |
| >Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само ј |
| последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ов |
| рвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла |
| а ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама напра |
| ета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и ме |
| две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред |
| обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} У |
| во, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је п |
| ком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника |
| се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини |
| о снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађ |
| ању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по |
| епознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвал |
| она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и |
| } Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показат |
| нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се |
| од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} За |
| ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где с |
| земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну |
| но.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред |
| анко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах |
| ема деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити |
| у, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад |
| <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који ј |
| ешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наста |
| дигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине шт |
| епша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја |
| га плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без ма |
| у се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима |
| не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, |
| које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били |
| мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде |
| уд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на докс |
| тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или |
| упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео |
| а поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Р |
| и ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но К |
| е цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих |
| адиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га |
| репом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама т |
| воје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по т |
| да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле |
| диша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: |
| о тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера |
| ствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад |
| кнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући |
| .{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сиро |
| еко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је у |
| од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смрк |
| <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се му |
| ља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову |
| великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све |
| и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али непис |
| одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те р |
| лижње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дош |
| у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на |
| да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина |
| и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И н |
| тупност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и уп |
| три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни |
| ругом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољ |
| разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се |
| ележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годин |
| ње у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремај |
| ише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди |
| сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и |
| оћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је ув |
| г мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n=" |
| да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљко |
| ија увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и о |
| ка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} |
| премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докл |
| арост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо зај |
| али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} |
| око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} С |
| а, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су те |
| n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не мо |
| си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у |
| седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И |
| ојом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: не |
| S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији |
| узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изли |
| она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа |
| ћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је |
| ше за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали с |
| а.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само при |
| лима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и |
| словицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим п |
| есет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се св |
| S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ |
| дужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, |
| ић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Ра |
| дне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда |
| } Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и на |
| се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су с |
| сали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном |
| ба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли |
| деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на по |
| .{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, б |
| а блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њег |
| нини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај ма |
| лазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и ле |
| умовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телегра |
| не установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне |
| че, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су |
| ису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича |
| н прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n=" |
| а брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не |
| за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове по |
| ..“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брд |
| буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њи |
| д канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по ова |
| врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Б |
| о ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у оста |
| око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да м |
| јпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а |
| да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, |
| не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих м |
| о има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и |
| е а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том |
| полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров д |
| Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи св |
| ожи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као |
| н и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да мож |
| елу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Заглед |
| гне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да в |
| могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капета |
| ади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важно |
| и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Он |
| {S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, |
| ка и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио к |
| роватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па к |
| а завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено |
| ша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима њ |
| а страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуни |
| крет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb |
| о клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S |
| онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{ |
| ђено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мањ |
| рмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!... |
| запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивал |
| е.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chap |
| да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>О |
| вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и на |
| да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико. |
| p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се |
| на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} |
| > <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и |
| ом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју |
| , слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, |
| едају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће р |
| у год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је |
| поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се аг |
| а у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се |
| ; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима н |
| пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцим |
| сушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и |
| на, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собам |
| ици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и |
| {S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и деб |
| ело растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, цр |
| која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} |
| .{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци |
| изало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </ |
| је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људ |
| и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли пр |
| из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте ма |
| се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се |
| о уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су сх |
| је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурен |
| они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број д |
| о тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српско |
| м селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, |
| волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигл |
| гну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите |
| а!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било |
| та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се пре |
| ку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали св |
| але, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећар |
| и сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби и |
| само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" / |
| учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где |
| га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зов |
| ање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у |
| ="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу. |
| вега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, сам |
| "187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по |
| ер, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то |
| днака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад јо |
| даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, вел |
| д ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда |
| мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори наме |
| епање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> < |
| пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} И |
| ко се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 8 |
| е, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог д |
| амо с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве |
| и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тр |
| ико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цр |
| оспођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону |
| S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; св |
| и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, |
| иладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а о |
| поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да |
| ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано гр |
| грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и |
| да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, |
| овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <h |
| и светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилија |
| онесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овак |
| свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то |
| је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатн |
| прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" / |
| пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао к |
| о децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, |
| ичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окаракте |
| и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану. |
| Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова |
| и читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се |
| а, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најп |
| е деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша |
| о ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који |
| Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга |
| друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на |
| ти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечи |
| ју на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други |
| равилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и б |
| >Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време т |
| има.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао |
| и и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, |
| у сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, с |
| суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали |
| боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављи |
| ио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Рад |
| онајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села |
| је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с им |
| д.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на |
| и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одре |
| кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово ј |
| сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да сто |
| је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад каког |
| чили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих с |
| река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше |
| ече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало |
| е и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно |
| стављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло |
| авни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естети |
| , у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да |
| а у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износ |
| итају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају |
| да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је и |
| лоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју |
| ли, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у г |
| кола у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, |
| поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачун |
| ла и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вр |
| а код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша |
| а се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је прич |
| и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распус |
| ртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type |
| рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали |
| и, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је пос |
| су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Рад |
| у делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осм |
| што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> < |
| ла близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет уд |
| о, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишп |
| еца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима |
| вим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али |
| а опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има |
| S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред к |
| какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S |
| то вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Тур |
| и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер |
| пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клу |
| на откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако да |
| ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло оп |
| с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и |
| .{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пре |
| а као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао |
| , <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли |
| рена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на |
| ију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна з |
| устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин |
| е одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоари |
| p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, |
| год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао п |
| одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле |
| и пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једн |
| а равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мал |
| да се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кри |
| а одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Г |
| ом, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исеца |
| смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је |
| у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице |
| чу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по јед |
| адан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићи |
| е и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу шко |
| о а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а ка |
| него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву речен |
| чко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су |
| да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиш |
| љина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а |
| а час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S |
| ам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те с |
| да нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио |
| !“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, по |
| рати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бави |
| утрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школ |
| а да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као |
| туру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пра |
| су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша |
| и.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико с |
| а на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, би |
| да више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашово |
| испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То |
| м дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а на |
| } Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио ј |
| аде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да |
| д пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па у |
| _C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} |
| один пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да уста |
| и теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <p |
| а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И свак |
| оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кр |
| шио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, је |
| е.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељак |
| а рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> с |
| head>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, |
| аздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре д |
| а далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div t |
| вали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобили |
| мрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и с |
| тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели |
| свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша |
| му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат. |
| ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само пок |
| ему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, и |
| су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попође |
| ружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много |
| одужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове о |
| водили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у п |
| је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло |
| бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да ш |
| етету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајал |
| узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му ј |
| 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко д |
| <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју д |
| во да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио |
| рби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и |
| а описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе ред |
| говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одре |
| се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је бил |
| многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред в |
| га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде |
| е с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све |
| показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражил |
| учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца с |
| } Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кре |
| јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампа |
| еме само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, |
| и и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату поста |
| тали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадит |
| ске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису ви |
| гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облач |
| опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много |
| то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели цркве |
| га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ћ |
| ризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да |
| с није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред шко |
| ју.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамид |
| лумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагле |
| а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и д |
| не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „ |
| ве краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами |
| е занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима |
| кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одс |
| да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитељ |
| људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру м |
| и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и ст |
| код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде ка |
| ш по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А |
| о је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне муч |
| Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо |
| обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подиг |
| је ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да ви |
| реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рек |
| сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је |
| своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радозн |
| а су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи |
| Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на ка |
| дом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист |
| ли: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школ |
| >Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи< |
| , који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали |
| тану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у |
| зио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S |
| а је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се |
| е учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела |
| ме како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научи |
| мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} |
| елео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него |
| су своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и м |
| олако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су |
| радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела д |
| га, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, |
| време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нароч |
| о бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет при |
| о кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} |
| Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} |
| оси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску гради |
| и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу |
| , упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу |
| п понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школ |
| ушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред |
| му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и |
| анџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за |
| иша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изв |
| а и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је зем |
| што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати |
| вали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма |
| .</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{ |
| ну од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине ш |
| онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим |
| грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву нег |
| тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>н |
| учивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин |
| је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа |
| } Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође |
| у Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала |
| е.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала з |
| од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, |
| ида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви |
| и овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S |
| у се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много збл |
| м сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђац |
| ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} |
| ала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед сву |
| бро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове с |
| слили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву |
| е и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, чет |
| о ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здра |
| може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њ |
| иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су |
| Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пош |
| и од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако |
| ину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих |
| говине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У |
| други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два дим |
| "376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у |
| ди урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{ |
| чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама |
| не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су о |
| узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а дас |
| о у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би т |
| к није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле |
| садили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што |
| .{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четвр |
| почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и |
| и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога све |
| се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у к |
| пу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без ба |
| ли су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно к |
| ова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скор |
| ече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали б |
| данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p |
| и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав |
| ти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад |
| и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за т |
| Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладн |
| радили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и |
| импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после |
| е; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} |
| се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само р |
| Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{ |
| ..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затво |
| е се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С ко |
| као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за тав |
| и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за зал |
| де су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где с |
| да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Пока |
| ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више |
| сец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утиша |
| и, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескра |
| на.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писа |
| ице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер с |
| силе, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било нај |
| школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> < |
| А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвал |
| не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би та |
| се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, |
| ебало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радо |
| чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се ид |
| е школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима |
| легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили. |
| , те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида ка |
| гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде к |
| а је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им ре |
| шка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густ |
| износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{ |
| као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројит |
| Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други |
| ме што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише |
| аске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметал |
| <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И |
| скоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Н |
| е саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим праз |
| бу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Так |
| На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окр |
| тао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша увер |
| је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готов |
| обу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче |
| да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих сел |
| и се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе |
| ену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно ум |
| од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је са |
| земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, |
| угаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и |
| ме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледа |
| суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а ст |
| аци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и бе |
| </head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се дан |
| и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишт |
| доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у сел |
| ко се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре |
| на у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S |
| и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у нек |
| ивет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? |
| уди и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими по |
| е се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле би |
| воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{ |
| ли и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при пол |
| ала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} |
| аника, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила |
| .{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и |
| су за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начин |
| сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и |
| S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики |
| ну разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајк |
| } Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се |
| {S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на |
| адали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба |
| у видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више |
| бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро |
| у реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југов |
| у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за бу |
| с <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на |
| у, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по |
| ко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу! |
| ет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају |
| песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ |
| овим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није харти |
| науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део прир |
| аблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу уве |
| али по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење пес |
| од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, за |
| них мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу ос |
| не да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је |
| е још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад |
| школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и ради |
| нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало м |
| удове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела и |
| ам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато и |
| обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је од |
| е, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у о |
| е отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије |
| де, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што |
| з мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака |
| о њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да бу |
| ијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и в |
| оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натр |
| треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста |
| тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на м |
| ва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, |
| седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао |
| школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко ј |
| ио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања ра |
| ема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шу |
| ?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суд |
| хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су |
| ма, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, ка |
| чионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зе |
| ви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школ |
| још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загори |
| „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа |
| 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и |
| загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша од |
| о више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много |
| е купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „ |
| мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару |
| } Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту бе |
| о и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље |
| дели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили ов |
| је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десети |
| д је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само проду |
| и а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и и |
| јих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању |
| да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површ |
| И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год < |
| рану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно мла |
| е се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улаз |
| стао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кме |
| .{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може д |
| оме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb |
| граф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједн |
| земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <p |
| давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутк |
| ме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђив |
| столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и стол |
| pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове г |
| љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет |
| е и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част |
| менио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете |
| издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> |
| то чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S |
| ом.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове |
| зи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и з |
| личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови има |
| гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Рад |
| .{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, др |
| ни су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> < |
| бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле |
| е би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш М |
| тања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске зако |
| нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изну |
| 32" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига ск |
| м су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су |
| и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у ча |
| у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и на |
| ојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а он |
| у по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изру |
| Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга С |
| них, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, т |
| пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину д |
| } Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају м |
| боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После чита |
| ажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели |
| на.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је пон |
| у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} |
| тока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и |
| еца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосо |
| одно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} |
| туд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило |
| о добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити ова |
| /p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Ради |
| еколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље |
| рцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она |
| свануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Гр |
| њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да |
| ти лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига |
| о из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умел |
| а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <p |
| д су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видел |
| диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшил |
| } Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко вр |
| еше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чар |
| ченика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не |
| к и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много |
| пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више |
| и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела |
| са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао |
| чуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам |
| , јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У сел |
| ета, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напаст |
| да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био |
| е.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и млади |
| четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило |
| о више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „огра |
| ли су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које пече |
| еленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да п |
| о се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којо |
| ује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, б |
| е, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би с |
| Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За |
| ша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И |
| и после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљк |
| тан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како |
| аградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори |
| да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напр |
| </head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе |
| с и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, св |
| p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нар |
| свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу |
| реме стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душо |
| S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мањ |
| на у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узм |
| го била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека |
| бично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још н |
| и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако ј |
| а разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани |
| е, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве р |
| ему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е |
| народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су |
| оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен |
| елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредов |
| ласници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они |
| мо оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца про |
| ош јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по м |
| „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </d |
| му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова фило |
| S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих |
| ад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридес |
| ачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричат |
| одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године дола |
| и све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили |
| чаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, |
| ини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена ком |
| и. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је госп |
| и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учите |
| осте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и го |
| могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком |
| его и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да б |
| арству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} |
| могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили |
| код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата дов |
| за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и он |
| уче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину. |
| е у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, са |
| о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска |
| рена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма |
| енији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какв |
| а им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, н |
| били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је |
| иглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађе |
| подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, |
| } У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не д |
| се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да |
| апада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан |
| рци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале |
| адиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда оп |
| и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школско |
| е...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, у |
| ите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — |
| те!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу з |
| рви (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните ру |
| Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се |
| роди, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} |
| авља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много |
| она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га |
| е Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А з |
| око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, |
| ичати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да ра |
| је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и с |
| и, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су |
| о највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срце |
| де се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} |
| ма препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка ш |
| е беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, |
| т младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио |
| обито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима |
| ао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрм |
| тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудел |
| ли и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље |
| ике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи |
| нда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како с |
| родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жа |
| b n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и |
| , кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико. |
| воју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај т |
| ице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, к |
| чног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље. |
| а њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово |
| све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И |
| S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шт |
| о замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Ра |
| иком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша рад |
| јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог |
| о стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваља |
| овора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне стари |
| тално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек м |
| рти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни |
| има!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{ |
| ији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгор |
| ни никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од |
| су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, са |
| ов на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да тр |
| Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису |
| има почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више |
| ни скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је |
| а одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, |
| ни крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у св |
| о, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка |
| беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води о |
| о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ с |
| “, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао ј |
| д товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио |
| тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се |
| обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све |
| су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао |
| и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, п |
| ао и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад |
| ела.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине учениц |
| , који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ћ |
| текло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за к |
| у колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли |
| сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу |
| и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па ча |
| ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом |
| свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша |
| ="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи да |
| као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и но |
| ндидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме п |
| ате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Он |
| велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{ |
| анине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и |
| ли градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и |
| којнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас |
| плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том |
| ој школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збо |
| е учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После чита |
| жег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила< |
| ми направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да с |
| и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, |
| ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендуј |
| е послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И к |
| ли су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="1 |
| И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" / |
| ике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију |
| и су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста бил |
| А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, |
| и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било |
| Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ра |
| 26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га з |
| еобично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад |
| Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао оп |
| и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли |
| итељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их |
| готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој |
| нело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли |
| и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, на |
| >село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им ј |
| около па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и |
| више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је н |
| о зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, уми |
| мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Сам |
| изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад вид |
| <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави. |
| Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напи |
| и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплет |
| ње црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не |
| не.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као |
| чен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинам |
| страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре |
| радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су за |
| зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе н |
| ило или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учи |
| печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, |
| е дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, |
| и умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како |
| >Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у |
| сту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да |
| дови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања |
| ај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножн |
| Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растк |
| {S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види |
| те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као н |
| S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{ |
| оживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова дом |
| олу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну |
| а не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и |
| ија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцет |
| во.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу к |
| S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало о |
| д су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљи |
| во запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <di |
| .{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и ок |
| по, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчиц |
| , текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је ре |
| е градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за |
| о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> < |
| е зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</ |
| доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за в |
| </p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку з |
| а.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашт |
| .{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} |
| огли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S |
| радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку изра |
| еку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и сел |
| {S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да |
| Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна сел |
| снова цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за б |
| и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз |
| <head>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му |
| и и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с |
| абор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су дов |
| први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим посло |
| лаву дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S |
| {S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чек |
| за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одр |
| јсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде |
| ad> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем је |
| да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о оно |
| у опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „ |
| ршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну к |
| и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су с |
| и, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегл |
| 1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S |
| е имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно тек |
| ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви |
| его, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После |
| ште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућ |
| head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били нај |
| > <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у н |
| опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубр |
| /p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину. |
| аки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се |
| све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуст |
| е, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{ |
| ђу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању |
| рабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за к |
| о; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су би |
| е ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучни |
| едине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту че |
| и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки с |
| ци школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скр |
| прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли с |
| Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у ч |
| У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{ |
| подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и оче |
| дели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље г |
| тели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се ка |
| мо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где с |
| радан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да |
| ма.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су посло |
| утит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им |
| авршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, мог |
| , да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове |
| на гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не се |
| а Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се |
| т Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На |
| поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и |
| арочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од ов |
| ући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— П |
| е држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> |
| су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изгра |
| ошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те |
| и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, т |
| ного боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали |
| ња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Рад |
| S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недо |
| писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да н |
| г мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суде |
| и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не |
| у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ни иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А рад |
| и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горч |
| ме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдр |
| и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би че |
| ија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућ |
| атији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања у |
| ће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S |
| добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање |
| ед ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ ј |
| ароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо врем |
| у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за |
| ена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беш |
| давали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кош |
| није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разгов |
| новници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко |
| неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан |
| ле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, нег |
| ласт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> |
| d>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним од |
| и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb |
| пама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу |
| ују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Бог |
| а је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајућ |
| ше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опе |
| дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас б |
| ви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је |
| , који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и |
| ој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничк |
| А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена |
| већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су |
| вао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да с |
| етак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багр |
| лни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чи |
| арању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа испи |
| што је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни зе |
| тају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су |
| хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена |
| о родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ доврши |
| i>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, |
| Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само |
| замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким нег |
| Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} |
| његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi |
| ећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те на |
| ..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад |
| по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован п |
| ђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна пле |
| старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и |
| људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разглед |
| је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се јо |
| ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </di |
| чана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су п |
| кога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве |
| } И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештен |
| н с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свр |
| и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њ |
| оричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошл |
| најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, |
| подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мра |
| где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то виде |
| “</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападају |
| у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио |
| су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је |
| а гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште. |
| и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће |
| за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио к |
| а тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{ |
| и, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, с |
| одили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмен |
| загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној |
| пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак |
| ријама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да у |
| тио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где |
| о су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцниј |
| чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру пар |
| ла просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом мо |
| ло је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зач |
| ој мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и д |
| ва под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је уста |
| да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршуј |
| изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да |
| еком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S |
| него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископал |
| код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; |
| о ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих мо |
| ед сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <p |
| } Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добр |
| 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>А |
| висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и плано |
| о.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} С |
| ије почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда |
| ку.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту к |
| да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова |
| ом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили п |
| а зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штеди |
| шњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како с |
| има вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша до |
| е само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негд |
| а воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали на |
| е предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb |
| трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сиш |
| лепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали ко |
| о научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су |
| века себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су поч |
| ке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме пронал |
| су ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли с |
| велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво р |
| ојима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривре |
| цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „ |
| оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно н |
| а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је |
| називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и |
| Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И ка |
| у посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не |
| о да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научил |
| је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнак |
| ини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се |
| одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пут |
| ма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их ј |
| разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на |
| Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госп |
| има.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Р |
| и морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године |
| коли, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет ни |
| мет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира |
| Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после оглед |
| а и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова сло |
| !..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „С |
| уо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они има |
| ну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И т |
| су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, за |
| и кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља К |
| ет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од оп |
| ина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве |
| вио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рен |
| ле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, |
| готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Как |
| је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> |
| S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали с |
| ену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} |
| оба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добр |
| код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, |
| димо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је да |
| кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све шт |
| астку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све леп |
| школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго оде |
| ешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавај |
| то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно ку |
| воје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он наред |
| сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља ј |
| .{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и |
| свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели как |
| у пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, от |
| онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им п |
| у, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу д |
| целама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Ради |
| већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кр |
| анко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Ал |
| младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и у |
| и могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и о |
| е за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршис |
| нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два |
| него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње све |
| бирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено |
| дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележил |
| ead>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учи |
| нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи |
| авно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi> |
| о су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне |
| али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тр |
| као, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили каме |
| казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позај |
| када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприл |
| ице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинил |
| просио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ д |
| дак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто |
| га часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници н |
| Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало |
| ико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак сел |
| њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</ |
| извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део зах |
| , што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, |
| у људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Ј |
| олико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти |
| о десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памук |
| ила српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци |
| тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде |
| ино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и |
| довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе раст |
| А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Ради |
| ше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обичн |
| кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неко |
| мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша на |
| ала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око деве |
| нда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, гос |
| , те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили |
| и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући |
| учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} |
| {S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псал |
| н у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу... |
| а!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све |
| кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је ко |
| ошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне |
| ађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, ко |
| вати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће нап |
| што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене |
| ља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и с |
| ир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је л |
| рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S |
| оле.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које |
| онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развит |
| и после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у |
| аматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио и |
| , што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима њ |
| о проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, и |
| и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме ка |
| } Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сас |
| од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то |
| ничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не д |
| о је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има трид |
| онвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећав |
| станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изне |
| примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и |
| само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их |
| и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки кал |
| шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и |
| енога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пу |
| , него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Би |
| уно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школ |
| па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли б |
| позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје |
| их игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће. |
| а, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени свак |
| , и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нер |
| рију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да че |
| у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чист |
| школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S |
| а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цв |
| ују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи |
| о зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, |
| зивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом ра |
| ије било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на |
| је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и наста |
| чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па он |
| ки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки учени |
| употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, среб |
| трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није зна |
| ху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремањ |
| вајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су и |
| њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, |
| оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова к |
| ли је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђак |
| еднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија |
| уп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико кал |
| ија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној |
| едавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају ис |
| стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и гр |
| вао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S |
| >Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школ |
| разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао |
| те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писан |
| поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стањ |
| о со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њи |
| а онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о то |
| опуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> |
| рије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат. |
| жићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша м |
| и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзо |
| ца су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је сврш |
| рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав |
| и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља |
| ваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке |
| је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из чита |
| су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им |
| за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су |
| ако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дош |
| во и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, ш |
| њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалос |
| људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> |
| им пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div ty |
| ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: |
| за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, к |
| м цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Кру |
| су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дош |
| вога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница пок |
| ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стој |
| о сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела ску |
| у и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу |
| ова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да чит |
| кама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, |
| официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{ |
| ли цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и дон |
| ити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и т |
| вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S |
| сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написа |
| а ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, св |
| зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало |
| зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.< |
| још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично |
| аукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убр |
| ки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а с |
| кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од д |
| рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да |
| на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по кој |
| е ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кров |
| што направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почел |
| гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му |
| је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народн |
| олом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S |
| само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из |
| у бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Наро |
| , без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да о |
| о доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до је |
| то сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ћ |
| А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ |
| и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више м |
| авања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} О |
| но што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарај |
| с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску ц |
| иглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} |
| сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; |
| о учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), |
| леда заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила |
| есе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, |
| евину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, т |
| d>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, т |
| ead>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један са |
| те, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће |
| по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све бо |
| ву и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер о |
| чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепе |
| ружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су заг |
| школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и |
| ише.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту |
| деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Ради |
| {S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је мо |
| , а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али о |
| велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан по |
| S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су г |
| су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{ |
| м: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводи |
| и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису и |
| године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Ради |
| је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за поли |
| ре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и |
| кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра да |
| учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних |
| комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по |
| тодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда у |
| Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а |
| лиже.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала д |
| у сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао |
| иглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљ |
| што је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S |
| кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је с |
| а ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>Пос |
| живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радиони |
| га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „ |
| у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу |
| хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих т |
| „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За ги |
| окром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и дв |
| p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опе |
| да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако |
| > <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у шк |
| да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у |
| , само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, |
| подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је |
| иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} |
| одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли |
| мљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} |
| ме у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали н |
| ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и ту |
| Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу |
| есетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све са |
| а, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за со |
| н их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају д |
| зноси направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши. |
| су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто |
| Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пут |
| ите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су ј |
| тао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак н |
| иродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су |
| ем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишт |
| </p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле на |
| стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им |
| та и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је |
| и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову |
| руганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било н |
| аједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже |
| лагословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редо |
| дићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, |
| била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику |
| а се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Р |
| и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови |
| е здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, вид |
| о дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво н |
| ије набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад |
| ци шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише цари |
| Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле |
| је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробра |
| у и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаз |
| и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечер |
| ило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и ме |
| шли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и |
| ле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и во |
| исали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се |
| на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмо |
| Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плот |
| ; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су |
| и столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесн |
| и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S |
| жић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили |
| план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у |
| зу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили п |
| испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, к |
| и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у |
| е куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а о |
| би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге нек |
| S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или пр |
| дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него ј |
| ез песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу дон |
| м загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како в |
| ан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена |
| већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну т |
| му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, в |
| ци.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само |
| руго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало с |
| ни нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скув |
| није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а н |
| лављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена |
| ле и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упор |
| де школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом |
| оди, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, |
| би и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброт |
| звијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога ка |
| па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом |
| ка, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће |
| ше плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много ду |
| .</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ по |
| ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло |
| ку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са стра |
| су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубо |
| <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и о |
| да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и жи |
| увише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ип |
| здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не јед |
| ди отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозо |
| а се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале поткови |
| ре и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао с |
| лико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано |
| је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне из |
| ? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста р |
| ао у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинам |
| едан домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отпл |
| а „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се з |
| г, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други |
| о изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде |
| итељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изгово |
| заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у свом |
| и на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину до |
| кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоће |
| те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни ку |
| ли оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко |
| ају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на о |
| {S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови |
| те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о влада |
| Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Срб |
| власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и |
| } А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по пот |
| о ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао би |
| а клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврш |
| ма и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом ј |
| поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а с |
| су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и прив |
| и даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим |
| згодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </d |
| ично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и ц |
| прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбо |
| смевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загори |
| школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред |
| равимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S |
| и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу |
| ко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинск |
| ојсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} |
| ор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„ |
| село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И о |
| школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кмет |
| на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо |
| дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и под |
| и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радиш |
| у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задр |
| ако то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак |
| објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> |
| и има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо |
| о Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="c |
| оведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично |
| но и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, |
| пут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, н |
| а довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S |
| и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p |
| може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе з |
| ли у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има |
| овчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко |
| Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око судниц |
| д му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново испр |
| може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млек |
| научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, г |
| ошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти |
| су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљ |
| о ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} |
| ли где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим ва |
| у.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите |
| лигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести |
| дан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да |
| </head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било |
| чила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Д |
| т, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут |
| .{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви с |
| или послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако |
| и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, |
| оља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале по |
| иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица |
| и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали |
| докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треб |
| риликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, |
| равља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку |
| {S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледа |
| пи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био |
| иле и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформ |
| а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота |
| тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету |
| скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" |
| ју слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њин |
| је боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша |
| крене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све неш |
| елом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p> |
| Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је |
| адишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближ |
| дине од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили св |
| адишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу |
| рита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши и |
| мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу |
| ли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно |
| а бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао ка |
| побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред |
| мна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша п |
| пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, д |
| јих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газ |
| /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење |
| , па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки пон |
| мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није м |
| оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслон |
| га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А |
| ина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни доша |
| </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши ц |
| Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући |
| ад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и он |
| ло од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу зб |
| утарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> < |
| ; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес и |
| д и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се доп |
| лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и пе |
| „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је чи |
| неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за ш |
| у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у |
| ило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је |
| } А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње |
| табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S |
| астила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је пон |
| има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} |
| одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је |
| није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвоји |
| веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, |
| аве мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду |
| шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ве |
| .{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне |
| вао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се |
| во.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена н |
| дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле о |
| ико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Су |
| реће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{ |
| вим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов |
| има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу |
| ако се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле |
| школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних б |
| и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговор |
| је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долин |
| .. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{ |
| зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и |
| д девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите коли |
| кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како сто |
| доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога з |
| водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају н |
| а један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је |
| ки је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке ил |
| до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би кур |
| стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{ |
| ак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зг |
| Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због оста |
| ретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео |
| дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и ки |
| ило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и поче |
| И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на зем |
| после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загорич |
| и.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type=" |
| њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу |
| помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним |
| крените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а |
| нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво о |
| е да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер дол |
| те ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} |
| да три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за ко |
| } За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од учен |
| е јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет шко |
| Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, |
| ељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе ве |
| шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним в |
| , те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затво |
| д, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађ |
| Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" /> <div type="chapter" |
| су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином уче |
| чке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{ |
| аки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити свак |
| па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је б |
| ве „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели |
| , ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себ |
| рема њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упи |
| мали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због к |
| анас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођош |
| а млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, ве |
| ...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зат |
| снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше |
| рви дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати с |
| же <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{ |
| S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћут |
| конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато |
| брадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру |
| стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима |
| е у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n |
| свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </d |
| ра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, |
| ише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дођ |
| вном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се ш |
| и; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера о |
| S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша к |
| о их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <p |
| “ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ ре |
| ти се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и н |
| су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу преко |
| ту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљ |
| ме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Ради |
| устим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда |
| опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад и |
| е било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, |
| тња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ о |
| видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте |
| ти Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> < |
| едељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је |
| је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, |
| алудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала ме |
| ослушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div |
| оту, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па не |
| да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Рад |
| ече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први |
| је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће г |
| неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капет |
| је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S |
| оже све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Ра |
| ла слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало то |
| "> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе п |
| прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Ради |
| нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али |
| и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише велик |
| родужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку |
| те премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не б |
| чку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да |
| ло и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="3 |
| ељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у рук |
| {S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јес |
| е тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ов |
| ца, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла ка |
| ко снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То |
| у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дођ |
| bSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време о |
| вим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S |
| после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А гл |
| ких.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, То |
| еше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у ш |
| ли лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужи |
| е стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од о |
| е то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџакли |
| је дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало |
| ад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косо |
| алази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро по |
| не.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељењ |
| усто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу То |
| велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао |
| ојима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио |
| свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље |
| села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" /> <div ty |
| ћи и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није с |
| да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зград |
| е се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не |
| и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које с |
| тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови изв |
| е највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родн |
| е у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су н |
| ано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А з |
| но и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљк |
| лу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су |
| н житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загор |
| ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрач |
| јим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за |
| е; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} |
| да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било м |
| Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и н |
| мо краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и н |
| лу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из |
| аница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога |
| израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да и |
| ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се |
| S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чуј |
| о и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, |
| ?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Гд |
| S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напи |
| Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује п |
| де је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч |
| , код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, к |
| а после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писа |
| то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — |
| } Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Н |
| прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од |
| и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње б |
| с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а |
| </hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се < |
| реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова шт |
| hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> ко |
| S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi> |
| атано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите г |
| о <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то сло |
| о га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi |
| ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</h |
| које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите ш |
| Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?.. |
| с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даљ |
| ; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да бу |
| i>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо |
| <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више |
| д табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их |
| n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му |
| величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код ов |
| ба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује |
| потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и з |
| А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод |
| мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније |
| им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки те |
| ена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} К |
| .</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођ |
| нда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, |
| орила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је |
| е и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има |
| е ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А ј |
| , да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и бр |
| за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једно |
| видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите |
| hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и |
| њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова |
| ајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознав |
| ина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи с |
| ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна |
| ринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{ |
| Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе во |
| а се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не ш |
| сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је р |
| ле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; |
| >т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком к |
| поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>гр |
| ну, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, н |
| сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би б |
| има преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од у |
| уди да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{ |
| па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме т |
| накрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и |
| то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S |
| — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и |
| а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb |
| а!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у |
| и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и |
| нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то |
| искујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} |
| ојим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто |
| >перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се |
| ра стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред |
| Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Н |
| чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игл |
| ва, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S |
| од пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађит |
| е слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је |
| ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово и |
| које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово ко |
| сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то |
| <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово |
| ово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, |
| .{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нем |
| } Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправ |
| чили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља |
| S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p> |
| те?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви |
| те их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље |
| блицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао п |
| и чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња |
| ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p |
| да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>З |
| и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу. |
| на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас изм |
| а читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, |
| да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за ра |
| еду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направи |
| има највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало |
| ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које ј |
| — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, |
| тала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да ве |
| <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди г |
| е писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је нас |
| слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</h |
| вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате |
| а купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу |
| а које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу |
| д ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S |
| од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом |
| ме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да |
| и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је к |
| е од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шип |
| тана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или ка |
| цепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа |
| , две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, ту |
| и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и св |
| цама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предме |
| нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из |
| ако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Св |
| S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слуш |
| пису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по дес |
| писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па |
| } Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, ка |
| су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре |
| диша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно |
| ен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> |
| одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" |
| те ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S |
| пишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?. |
| е буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n=" |
| Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће |
| те...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених |
| {S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у |
| то овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше |
| ..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове р |
| Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну стран |
| ворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно мал |
| то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре |
| {S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочит |
| , а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крсти |
| меју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му |
| радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао с |
| је их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ов |
| за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табл |
| их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да |
| то ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам |
| а леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међ |
| адимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!. |
| !...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="11 |
| >, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, |
| Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на др |
| о краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школ |
| уквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</h |
| обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су |
| авде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица |
| учити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један |
| е, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци |
| } Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где н |
| .{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље д |
| {S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, ал |
| ико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прв |
| свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда изв |
| ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас |
| {S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и |
| вршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у |
| свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и о |
| коли</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај м |
| уквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребр |
| вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који н |
| ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало п |
| о друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене |
| а пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и табл |
| {S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у |
| че за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Н |
| ледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} |
| ите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код |
| о први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те |
| вали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S |
| стор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благ |
| цу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко врем |
| та је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напољ |
| ме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у С |
| је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110 |
| ну вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, ш |
| боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печ |
| ажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође |
| те ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> |
| ио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi> |
| е пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како |
| Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи |
| код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да ва |
| розала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!.. |
| ни, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалос |
| ба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и |
| е нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зид |
| } Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за |
| за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога с |
| , горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и оп |
| ака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упит |
| руница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш |
| како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречит |
| ча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа. |
| буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета |
| вље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и |
| треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, ни |
| о после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и |
| b n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, |
| есиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, |
| људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необ |
| лико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у суд |
| , који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судниц |
| а је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду |
| аље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и |
| би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Шт |
| м.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим ди |
| амо зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који |
| тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се |
| пита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ниш |
| ече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор |
| они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало угов |
| <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела за |
| арутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако |
| било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- |
| а — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник |
| ледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сироти |
| и, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За упр |
| градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити |
| а.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загор |
| о је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „ |
| нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, |
| ан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града |
| гу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је поч |
| а, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохиј |
| ије, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени б |
| и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку ра |
| у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} |
| века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а о |
| аспитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражи |
| ану.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре ње |
| их првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је |
| прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А мног |
| њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да ови |
| није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те |
| ви, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има |
| о примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више вол |
| као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу |
| благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и реч |
| <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а душ |
| о сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и |
| итао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, н |
| ак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене на |
| та за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали |
| то сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и ле |
| {S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља цел |
| ти па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што |
| дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане. |
| се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као мног |
| е Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за дан |
| “ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше |
| слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} К |
| табљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде |
| ви пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и |
| те недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у ш |
| у; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и |
| књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у св |
| ану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четв |
| мном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људск |
| немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подеша |
| истаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђе |
| гу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, кој |
| ледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је |
| .{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети |
| о ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељ |
| мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{ |
| о с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан |
| друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате л |
| ?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то с |
| ти другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе |
| ни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене |
| тижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S |
| је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За |
| мља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и |
| S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То је |
| шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај |
| то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано < |
| те у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то пе |
| ца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више де |
| јте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да с |
| д ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стра |
| слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} |
| то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? |
| другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четвр |
| којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање шт |
| а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим млад |
| и су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у |
| о што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима |
| игу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви |
| и до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на о |
| <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па ком |
| Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око |
| .{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi |
| ар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и чели |
| о их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре с |
| еку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S |
| шта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара накл |
| просвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је с |
| ше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том |
| ше.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— |
| </p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и |
| ла, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе вру |
| у.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не |
| а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, |
| ство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга м |
| Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, |
| значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмов |
| ња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и к |
| како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А нај |
| да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је о |
| а се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњ |
| па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, г |
| то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене су |
| атно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек. |
| сила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти |
| е, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с м |
| Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највиш |
| ена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред ш |
| тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да |
| </p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запа |
| о поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта |
| слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n= |
| ли ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће |
| те паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви |
| Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би ч |
| тенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били непис |
| како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одр |
| имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И н |
| и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни з |
| њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религи |
| а ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} А |
| сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити ј |
| данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога зна |
| Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и проле |
| } Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме п |
| рта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} |
| је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слов |
| ица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу |
| ише њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и не |
| Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће |
| то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то |
| ем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду приј |
| да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку |
| чком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и |
| грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате |
| уда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" / |
| гли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што от |
| спитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам |
| зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, |
| горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} |
| ерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога ј |
| пша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један. |
| S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} |
| но, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само н |
| хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доц |
| ла је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два |
| нко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте у |
| , Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бер |
| ољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више н |
| други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, |
| {S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} |
| и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вел |
| нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учи |
| ије било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни па |
| како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па о |
| о: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је |
| устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, с |
| ти Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и |
| лоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} |
| наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем |
| треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запам |
| ово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио |
| е, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проу |
| {S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана < |
| т, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстор |
| о парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало |
| га запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а |
| има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на пр |
| лежио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где |
| ео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{ |
| ј, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато |
| је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јач |
| ди кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којим |
| одине деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, |
| ла двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две и |
| 374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је |
| ога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им пох |
| дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет кру |
| ут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онд |
| <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и жи |
| и у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учио |
| пита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди |
| и направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као |
| ма живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и |
| и му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужа |
| {S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одва |
| дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман и |
| едстава и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоц |
| е и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље |
| не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пија |
| же куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра |
| “ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Из |
| пунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан |
| } Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запи |
| преда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више ни |
| онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопр |
| ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> |
| ловио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије уп |
| аква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учил |
| е до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније |
| не сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсекат |
| о, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{ |
| ђите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да пита |
| Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваља |
| ре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и пос |
| најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу ч |
| ељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} |
| ле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало св |
| мао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим |
| ра и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку друг |
| сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога |
| топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни |
| адица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвећ |
| ти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка |
| сподин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и де |
| х имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и т |
| мљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена ј |
| тање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај п |
| ори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста |
| сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само треп |
| Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са свој |
| е дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи |
| о кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од |
| то ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све б |
| Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред ц |
| попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је оп |
| уди: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{ |
| ати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, |
| он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} |
| истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говор |
| коле и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и |
| тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не |
| у неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за |
| и би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах |
| једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} |
| сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону ру |
| кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} |
| је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог |
| оту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су |
| Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и п |
| на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толи |
| , да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под кона |
| што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не |
| емирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Р |
| А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледал |
| и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало |
| тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато с |
| по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо |
| по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су |
| толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, как |
| диша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца |
| у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> < |
| о запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом |
| у, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи |
| згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици њег |
| еупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „ |
| да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се |
| ијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њ |
| рхију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као ника |
| у <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> < |
| во то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и |
| На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употре |
| о нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао п |
| о, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она на |
| или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А св |
| ине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И |
| пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да с |
| е.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен |
| ? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће |
| лико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито по |
| гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мр |
| дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бис |
| нове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њи |
| .{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" / |
| огледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен |
| , прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске |
| риви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они љ |
| молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла |
| о, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа |
| оказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на ку |
| ршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а |
| а, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapte |
| ома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а не |
| тео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, |
| куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, |
| а повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле м |
| д једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу |
| латна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озг |
| ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања |
| ном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима |
| концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће |
| је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос |
| ише главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињит |
| и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умоли |
| све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити |
| да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може с |
| ва тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не |
| кола?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће б |
| да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толик |
| стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут |
| А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чи |
| а влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна |
| те, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} |
| побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} |
| во сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло |
| ко седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зов |
| ћих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе |
| 3" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу |
| воришту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{ |
| им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она |
| за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, |
| е употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан |
| .{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајде |
| та (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли |
| вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад д |
| м не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Та |
| и, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири г |
| ње Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то |
| нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што |
| с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Ради |
| код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек |
| е: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе |
| инистарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Оста |
| “, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиш |
| сле почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у п |
| ети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нар |
| и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што |
| и чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа оз |
| не.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, |
| ољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{ |
| амо ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дот |
| у <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се јо |
| Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на п |
| и ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог |
| ги.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили |
| и јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} |
| то узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{ |
| омиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остат |
| а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко |
| у, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су |
| еколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовн |
| Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су |
| је Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А кој |
| <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на табл |
| да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима ред |
| то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и |
| свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радиш |
| оводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо врем |
| уде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потреб |
| , него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и П |
| де мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S |
| ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доњ |
| ци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом ср |
| као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други нар |
| ми сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и им |
| е деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и |
| гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од нај |
| исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у |
| } Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже |
| а пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући |
| ти угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужнос |
| шли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се |
| и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: |
| могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљ |
| стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к |
| њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак |
| , ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бе |
| је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка |
| тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните о |
| еном; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је |
| бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да |
| тана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам пр |
| , земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најла |
| ва јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после п |
| оликим врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да |
| њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И по |
| ћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе св |
| Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сирот |
| коло, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има |
| везде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема г |
| јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни |
| е радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је о |
| таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледа |
| , о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да |
| и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више нег |
| пља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака |
| азне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у дет |
| уге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И |
| о ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, как |
| ака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачк |
| и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина |
| i>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учи |
| о школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда |
| осади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом сл |
| где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе |
| а у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за поз |
| еста за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су с |
| јање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачиј |
| Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миле |
| њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њи |
| његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свог |
| вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, г |
| стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље р |
| затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме |
| јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељи |
| } Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штам |
| е ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај сте |
| лазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога |
| ошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на приме |
| немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Тр |
| , а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте д |
| с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље? |
| ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200 |
| ко кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у г |
| поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Н |
| ест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За т |
| разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад |
| арати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошл |
| и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа им |
| ну историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што |
| аписано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока бо |
| у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле зем |
| уги за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они преглед |
| ћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Опр |
| епу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше... |
| поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по |
| е, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ор |
| дишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нек |
| вњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, |
| за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени |
| четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Рад |
| к, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју р |
| .{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три! |
| вамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S |
| има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се т |
| м ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, |
| то дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша |
| е ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске р |
| Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам пр |
| њке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S |
| ?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а исп |
| а окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишћ |
| А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S |
| зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p> |
| сликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S |
| е био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за |
| пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред |
| распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и |
| изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, |
| као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати до |
| .{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а |
| — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S |
| м и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи т |
| и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којег |
| се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не с |
| треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је шк |
| ши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине |
| ше о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и |
| Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полак |
| ну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} С |
| страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} |
| ху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> |
| е Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тра |
| ља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља с |
| ога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А сва |
| блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек |
| и <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем наро |
| е свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра |
| и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још м |
| рвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљ |
| Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} |
| где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђ |
| шило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="su |
| /hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос |
| о уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете д |
| и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више |
| о! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је |
| и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дет |
| израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без л |
| и, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испуни |
| га</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у |
| о некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски |
| ема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за хра |
| ни својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посе |
| много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања |
| бразовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне |
| ли неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду св |
| ег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река |
| итајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да с |
| храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топл |
| живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњег |
| раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а мног |
| ан, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може |
| а напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи |
| о поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Он |
| ала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку с |
| адиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Рад |
| ећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао р |
| о како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, |
| ет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако ј |
| аке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а т |
| ђу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му |
| 9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем |
| "> <head>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ов |
| Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} О |
| ead>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђа |
| head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимнази |
| "> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији ко |
| ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад м |
| осла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе |
| ла и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се |
| ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Рад |
| олска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај чет |
| ладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечер |
| евноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба |
| ицу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у г |
| и нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је ј |
| а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво |
| о.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу |
| ва, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е са |
| диша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слуш |
| ан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је оп |
| ор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прв |
| ша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би кој |
| А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим од |
| “.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имај |
| ди су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у зе |
| еба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и |
| ући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свет |
| ше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспех |
| или нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мос |
| ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{ |
| д вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у |
| по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је бил |
| памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесет |
| ође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: п |
| ори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико н |
| ко „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а кој |
| е чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче |
| олу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особит |
| да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и преки |
| е куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чеља |
| ивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необич |
| и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас прет |
| е, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не |
| о што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представ |
| вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, |
| екао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на цр |
| нда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако |
| је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} |
| се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо д |
| било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нам |
| ољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија |
| аџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Хер |
| и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Бана |
| или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познат |
| ом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доист |
| згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се |
| т — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и је |
| .{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет све |
| управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, н |
| м је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња с |
| еме, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} |
| сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане |
| лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А к |
| се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немај |
| а прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита |
| ршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не мож |
| помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} |
| ије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштв |
| ани?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни |
| решно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на |
| нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји |
| што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрени |
| људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују |
| /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ип |
| пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, г |
| ају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он |
| има побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад с |
| е зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда |
| ни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима ши |
| у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада н |
| ко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пак |
| шки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, |
| е запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видит |
| се; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати |
| у, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се |
| кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и |
| ас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема |
| иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Он |
| домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежа |
| у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи |
| донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, г |
| д да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењ |
| дан.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдр |
| разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи |
| у пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спа |
| това-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учит |
| на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и |
| ше.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опр |
| ке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а м |
| {S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} |
| писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде |
| - То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> |
| авити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину ов |
| S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне |
| о окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га нос |
| ного,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} |
| та га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће з |
| учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</ |
| 1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је др |
| највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по кол |
| шио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала ка |
| > <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! |
| е, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и |
| е прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато |
| ши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Нед |
| с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у в |
| ку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши |
| Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтир |
| рачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{ |
| Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају |
| ви зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи |
| н рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели п |
| } Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови |
| је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико б |
| p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих |
| остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му |
| и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накри |
| даље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: |
| сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад от |
| иге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судн |
| да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село |
| } Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајде |
| <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове |
| поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га не |
| Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад м |
| : <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишем |
| } Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А к |
| ко“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде |
| и целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако |
| ма?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам с |
| дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, |
| па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умр |
| ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Бог |
| 35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики с |
| о да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да тр |
| седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} |
| <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi> |
| i>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их |
| а и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање |
| урића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки |
| аду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оста |
| а донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да |
| {S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било пок |
| } Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледн |
| а картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су |
| приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и з |
| ртије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово |
| есет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли |
| ="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините ма |
| млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајст |
| моћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе. |
| е и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове |
| заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и в |
| и и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре |
| рту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по си |
| о с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се сву |
| се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер |
| тнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико простори |
| је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је с |
| ке.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кваре |
| е котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или б |
| покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога от |
| ром и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша |
| } Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, |
| ајбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, кој |
| вој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави с |
| било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су |
| учених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи н |
| , што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Д |
| емљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да |
| него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти с |
| и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг ж |
| помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморно |
| те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш дец |
| ате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти |
| е може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само де |
| опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} |
| /p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи. |
| име Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановић |
| > пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје |
| твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} |
| у?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша прези |
| <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за |
| еба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да |
| е ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одго |
| о, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад вл |
| Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на по |
| орици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе дело |
| пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих и |
| поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога т |
| адост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теб |
| е твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} |
| им гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом сре |
| добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само |
| ла је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживе |
| нда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био |
| а твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најб |
| мо слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном по |
| лико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с њ |
| Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, |
| им језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну |
| тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно |
| дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило ш |
| Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па |
| пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигн |
| твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{ |
| p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> |
| Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем радн |
| ну, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и т |
| и у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, |
| може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једно |
| вет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У учен |
| да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама |
| да и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ с |
| и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у |
| о, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не |
| н иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да |
| ао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник |
| ме крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за |
| е десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а бук |
| ста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од |
| јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{ |
| 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да |
| ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!. |
| рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Рад |
| стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „куп |
| иши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село |
| ете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, д |
| пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато наред |
| ну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор збо |
| дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не сп |
| абле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им пре |
| и.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „бе |
| мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А |
| сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> |
| смевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у |
| плаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" / |
| астави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа |
| Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другог |
| е на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље |
| ико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале о |
| мета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетк |
| е стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају д |
| одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Т |
| чао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у н |
| одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти |
| , а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржа |
| тави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову шк |
| код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа |
| састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{ |
| иле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпо |
| д школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред др |
| страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p |
| овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и з |
| дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима ниса |
| се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није ми |
| оље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, д |
| иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воће |
| д самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скрома |
| на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више велики |
| ати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да м |
| чени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и т |
| е била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су |
| {S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“ |
| ну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је |
| кали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине |
| Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао |
| амо је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Р |
| ико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша |
| ава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама |
| истра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p |
| снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и је |
| ного више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је мно |
| светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да |
| добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече де |
| а нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све ш |
| дставе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако он |
| каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Ц |
| Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред шк |
| ци, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спр |
| ећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ |
| S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин |
| т је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало |
| ву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учини |
| колу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У то |
| о у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак |
| р, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет |
| Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит |
| н! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога |
| ан мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и ст |
| је и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у окру |
| {S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се |
| е ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{ |
| е пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, |
| лужбе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{ |
| рајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајсто |
| {S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке до |
| данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, |
| мет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и |
| жава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са стра |
| ну школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а |
| ожемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но не |
| .{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту |
| и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за |
| х има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти з |
| да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обо |
| као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју |
| то нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само |
| орез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола |
| мамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изос |
| , кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако |
| димо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократ |
| ежио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбо |
| адини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађен |
| а се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и н |
| , оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, |
| Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, |
| Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило са |
| с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану стр |
| ако јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после каж |
| ао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и ње |
| дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио паж |
| ца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а |
| а цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и |
| добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А н |
| врто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их |
| гим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изи |
| не нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђак |
| живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је ку |
| } Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и п |
| шу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њо |
| видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили |
| ди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јек |
| и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потреб |
| о манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био |
| за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће за |
| S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада бл |
| чина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ |
| ео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног |
| школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћ |
| вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још |
| диша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима с |
| ало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често пау |
| Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и |
| времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И ре |
| авим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоник |
| о је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стра |
| очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господ |
| е само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њим |
| је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо |
| да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запи |
| д сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млек |
| у одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткреп |
| ање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с дес |
| њене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међус |
| упе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у |
| сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за мно |
| ве је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није |
| кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање треба |
| Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржав |
| Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеш |
| д вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} |
| црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходн |
| а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у прво |
| на после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је н |
| о.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он састав |
| онети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здра |
| жем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и |
| ебно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потре |
| ао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни |
| еоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривре |
| аше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Ра |
| су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша пад |
| е бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и н |
| извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера н |
| } Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у |
| вара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи т |
| ости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и |
| ло веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само с |
| е они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда бу |
| ем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и уче |
| у две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, |
| е допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Ради |
| се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и |
| је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити |
| вожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у ва |
| ица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или |
| </hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А |
| постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу |
| који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ра |
| уге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписме |
| књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља |
| ницу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за |
| о је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, д |
| ак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} А |
| м су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих уч |
| земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћ |
| Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само пр |
| дићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су |
| д није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n=" |
| ју школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блат |
| hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да рас |
| штеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и п |
| а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и |
| го се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи |
| свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио |
| рио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те са |
| о исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки поли |
| Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих бо |
| само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђино |
| све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здра |
| овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има по |
| ележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“. |
| ници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И |
| ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и |
| тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књи |
| троба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша |
| слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би |
| у на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне же |
| дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле |
| те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али дру |
| својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растој |
| ло, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на по |
| и је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </di |
| ан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се по |
| {S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему го |
| у грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно |
| расла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; |
| и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле |
| нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да у |
| } Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и |
| је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чис |
| површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био гот |
| дан је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{ |
| окрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пла |
| } Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и |
| о, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погр |
| и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешн |
| вно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је само |
| еделе, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Да |
| S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не мо |
| је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам би |
| пан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све мож |
| ли „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети |
| ликоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> |
| негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пруж |
| цима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет п |
| речари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбу |
| била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.< |
| ј, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе |
| , те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па |
| ће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба з |
| ромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непо |
| сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му дода |
| од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гр |
| елеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и зај |
| беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сам |
| х узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето д |
| оси, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Хри |
| чио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и |
| а ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, |
| е подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је ус |
| ој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо |
| прскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша о |
| н да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око кућ |
| растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и ч |
| да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се |
| .{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у |
| орње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари |
| штинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема н |
| је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сур |
| ас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а |
| ити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја |
| лове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, о |
| у посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је с |
| и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је |
| } Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставит |
| да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом |
| да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} По |
| ро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољни |
| х под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и к |
| „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало |
| Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и пос |
| то, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде зајед |
| с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Но |
| вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради ла |
| учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и |
| но, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој ц |
| „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ај |
| па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учин |
| пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још са |
| акоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго |
| шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким уг |
| читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи |
| ним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за с |
| е Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитава |
| д ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овак |
| у, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се |
| ем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправил |
| ему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радов |
| на и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купов |
| а Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још |
| ње и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле раз |
| који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред н |
| те заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћа |
| овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио са |
| <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски |
| овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили изра |
| колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео по |
| ав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и с |
| и и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="10 |
| о <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ов |
| т и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{ |
| послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у |
| тарешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а држа |
| Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од ко |
| .{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} |
| ни економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће х |
| храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не д |
| а и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је оп |
| Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је уч |
| е коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати ми |
| ја је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је |
| и дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини п |
| овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за |
| нине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је ч |
| сто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу к |
| набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у прис |
| е да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови |
| коли, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је с |
| сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно |
| јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место уче |
| {S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да на |
| .{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најј |
| неже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чисти |
| едноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи |
| стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара |
| да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он |
| најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То |
| они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Мила |
| толица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и ка |
| неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а |
| о сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те |
| </hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад нек |
| бе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће |
| е неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио с |
| рио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњ |
| заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад де |
| ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелиг |
| ј механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили |
| о то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тат |
| и ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одгов |
| о вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите |
| ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ств |
| , свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да буд |
| ....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљив |
| и!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!< |
| <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И |
| , хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код ва |
| па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне мој |
| нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи р |
| како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>Посл |
| је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па |
| неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне |
| твори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично имп |
| је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </d |
| је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је |
| њиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S |
| о много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вам |
| ле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није вид |
| оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они пове |
| је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицо |
| искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Ка |
| сном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако ј |
| ти!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, |
| >прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код ж |
| није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватр |
| овезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се |
| се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и |
| рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и ост |
| да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и |
| ка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша п |
| оносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним н |
| нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и |
| остара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше д |
| ако да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили г |
| кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од са |
| а далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле |
| бољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, ко |
| а је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, о |
| д писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више |
| у Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хва |
| и се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На та |
| а. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потв |
| је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све ли |
| „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо |
| сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, с |
| земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више н |
| , побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их јо |
| нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне |
| реба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради |
| менији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да |
| воју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!.. |
| и радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Ради |
| а првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је б |
| пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз |
| А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда |
| и, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више |
| више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n=" |
| и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с раки |
| } Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам д |
| ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији |
| ш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђуј |
| мо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много доб |
| ли како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, сам |
| > „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ он |
| блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће о |
| м корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бо |
| да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити о |
| чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува св |
| одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога |
| школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, |
| и толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Ра |
| ше упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге |
| чу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте н |
| биђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака. |
| е, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предруго |
| ли си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си оти |
| а видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово |
| тране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао |
| е био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много и |
| хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да на |
| т кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себ |
| поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете |
| Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подига |
| одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође ш |
| ставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком |
| рекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; |
| е.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога с |
| латко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, ма |
| у и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у д |
| и хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровиња |
| ш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепаст |
| .{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена |
| рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Ради |
| е.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребни |
| ажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њ |
| е нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi> |
| l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Ју |
| видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и |
| то само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? ра |
| ност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички |
| , ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div |
| сити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко |
| а!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви прим |
| и тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиља |
| ди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти са |
| та од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће. |
| у кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш |
| одите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недељ |
| дити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредн |
| ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвал |
| и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и у |
| људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у |
| а га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје |
| .{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родн |
| до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пр |
| .{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е |
| жеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари |
| онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша |
| оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину |
| ју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да н |
| молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још в |
| господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвал |
| ћа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запит |
| нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси |
| S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се |
| > <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је бил |
| .{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е |
| и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у ово |
| још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, |
| шта није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и в |
| ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам ова |
| Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је |
| , треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је те |
| } Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је т |
| е ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S |
| о од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле |
| одине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили дево |
| ељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем |
| ао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи го |
| Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па к |
| а позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Р |
| вари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Д |
| велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите т |
| овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрен |
| и вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти ж |
| ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам |
| lepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу |
| ну.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у о |
| вршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако |
| и на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно нег |
| /p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо |
| објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу ш |
| ст у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био с |
| онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашк |
| о здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке |
| и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је |
| е најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они |
| ао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како |
| .{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун т |
| ли, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу |
| је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један |
| књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде |
| есме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, |
| ни више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу |
| ије био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на веч |
| о прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав |
| миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докл |
| од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак |
| и још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало |
| наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ћ |
| у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо |
| још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан |
| им путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћ |
| а последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успех |
| ува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кок |
| ш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добр |
| а.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто |
| е много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је |
| о се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>К |
| а било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они дело |
| их доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чино |
| особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је ст |
| ма сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p |
| ју.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски о |
| ао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде |
| инило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> < |
| нагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, о |
| " /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требал |
| не први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и |
| ан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му каши |
| го све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима. |
| удио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом дават |
| дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да с |
| у не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да сп |
| S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичиц |
| </p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите п |
| ва тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да |
| превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у п |
| те.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа |
| м готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак |
| како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе |
| рв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за наро |
| и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били посп |
| без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом |
| појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда не |
| уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога д |
| у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предават |
| ни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде |
| ветитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљив |
| "170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао |
| ошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говор |
| како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договор |
| јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу |
| разно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{ |
| и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу |
| а је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није у |
| је било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато м |
| је као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n |
| Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој |
| иљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријате |
| у, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајанта |
| погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да вид |
| е или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то пра |
| ко су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће о |
| у ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и |
| постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и осв |
| и да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари за |
| Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} |
| авна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису до |
| ослу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буд |
| рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни је |
| међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко |
| мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у |
| зивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмил |
| а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али |
| цијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље. |
| ијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и |
| цијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, те |
| е пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је с |
| су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сир |
| ad> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад ов |
| а здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школ |
| ви и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радо |
| а да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, друг |
| ецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађ |
| као си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика |
| као сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: |
| во је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг |
| е могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у ко |
| бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања |
| он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непаж |
| ле „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, |
| те заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да ч |
| вирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у т |
| етању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Ал |
| најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија |
| оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, |
| мијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по |
| ла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спре |
| ..{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче< |
| еома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице |
| има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из |
| , ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни |
| {S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају |
| равље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду з |
| } Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помаже |
| ни за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су |
| дењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи |
| S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове х |
| раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо пис |
| сту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле |
| лан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремањ |
| ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и гли |
| ће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, уб |
| настике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који им |
| ховну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Те |
| шу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деве |
| змом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадн |
| е, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, |
| што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер |
| у, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: |
| от људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да |
| ато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлин |
| асти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља |
| а је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi |
| те детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се |
| дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила сн |
| лесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и у |
| То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осва |
| <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћ |
| .{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још ма |
| спавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} |
| и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{ |
| у човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да т |
| а.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> о |
| спеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива |
| себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмо |
| дан их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на минист |
| и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} М |
| и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се нај |
| Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли |
| могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасак |
| о је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега |
| ви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној шк |
| ваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна |
| ини <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво |
| би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и |
| ер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати ов |
| и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душ |
| оворио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било |
| и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање |
| принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да изм |
| савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и поз |
| рану, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троуга |
| по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не гу |
| не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} |
| а му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад в |
| добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече |
| ци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни |
| по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их |
| е смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је |
| ор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе уну |
| е, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} |
| о је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће с |
| А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошл |
| и су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} |
| ивотиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш н |
| пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi |
| седаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је наш |
| е кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{ |
| е и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p |
| рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не |
| , песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се |
| ано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно иш |
| жње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не |
| устрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се вра |
| н цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајсто |
| ати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми |
| ца, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница |
| ио велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа во |
| мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удар |
| нда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим |
| и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" |
| за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да ози |
| ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не види |
| ој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да и |
| у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" / |
| па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му о |
| стругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их у |
| а и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном п |
| лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, |
| метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако те |
| у ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала о |
| реба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На криви |
| еца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га |
| ва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читав |
| о?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за о |
| пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову |
| о, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао г |
| к стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му по |
| буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у двор |
| и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нац |
| 60" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао |
| рави ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загори |
| је него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то |
| .. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S |
| цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уст |
| н чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижу |
| те као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и |
| ку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шик |
| n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све ре |
| памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат све |
| о, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} |
| зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе в |
| hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то |
| /hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као |
| пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се сврши |
| ете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру |
| ко завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се в |
| и, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што ј |
| онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се |
| миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближи |
| у и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је з |
| визору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељач |
| чете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, те |
| тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, тек |
| чем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тециј |
| ецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, тек |
| ш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; тека |
| течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, те |
| арији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, |
| ијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег пок |
| .{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>приро |
| његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од кам |
| “ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, теци |
| „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тециј |
| да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, |
| и“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, те |
| у најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше те |
| ју одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста |
| о; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, |
| у јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећ |
| ко је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{ |
| рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говор |
| дали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А за |
| адиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува шк |
| ити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најб |
| дговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговор |
| и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве. |
| том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка |
| не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Он |
| продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да буде |
| ли нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> < |
| разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но шт |
| а мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојк |
| е! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико |
| ови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца |
| то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надз |
| ином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} |
| ало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, речени |
| а су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај л |
| ко им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и бољ |
| кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје м |
| теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласн |
| жавне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} |
| S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад |
| ути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог |
| ута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изну |
| горицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена |
| то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине к |
| па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако н |
| е никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоћ |
| алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирим |
| и оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без |
| исати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и оч |
| каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега поди |
| она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао |
| пи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пеле |
| и пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, |
| шко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучен |
| А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно с |
| {S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — |
| — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све |
| Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко |
| ресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у |
| — Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја. |
| , као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се |
| леко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и |
| није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка запла |
| ко је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука ни |
| ије противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини ма |
| не и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> |
| занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напор |
| ко и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурен |
| једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни |
| , те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како |
| b n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у п |
| размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ |
| прилици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и з |
| да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморит |
| на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да |
| да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну с |
| егде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За ме |
| er" xml:id="SRP19102_C6.1"> <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба |
| пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне |
| осла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већи |
| </p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi |
| морили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није сп |
| иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазна |
| браз, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову |
| i>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то д |
| и крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а |
| <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад каж |
| га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стид |
| оворио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједн |
| а га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Ради |
| нпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало |
| тао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти |
| иша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казива |
| па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само |
| на.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ни |
| иљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучил |
| него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и |
| а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то |
| се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си д |
| најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си |
| ћи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, пр |
| зите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (т |
| здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да на |
| да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, кој |
| </p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њем |
| тну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу |
| {S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова уте |
| људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слуша |
| да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву д |
| аже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видо |
| И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радов |
| па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: |
| а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (ч |
| ти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље |
| а) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти дру |
| т врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва доче |
| е одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили |
| е и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прек |
| данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним јези |
| јаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори |
| постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду п |
| ашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не г |
| леда: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ |
| Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и ја |
| .{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке |
| n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђе |
| {S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав |
| а се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу |
| порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Не |
| абогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па |
| е; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може |
| } Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је |
| у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти |
| за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, не |
| да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сва |
| Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Р |
| де ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како |
| ко власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Н |
| едаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у |
| ражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радова |
| лати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш |
| Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но шт |
| е примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> |
| у, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величан |
| јемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.< |
| рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове |
| се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нек |
| ку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села |
| део, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} |
| и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и |
| баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да |
| оносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на к |
| ље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе |
| и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> б |
| као?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све шт |
| „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га пр |
| емо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за |
| ине по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома |
| еби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиш |
| ор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то тво |
| иш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не |
| неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрза |
| о свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети т |
| већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните |
| абука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и |
| у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се поб |
| говори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади к |
| оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дође |
| о.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не в |
| и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пли |
| ову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како вел |
| а превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газд |
| — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Ра |
| и ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви |
| осподин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не з |
| одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> |
| боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја с |
| {S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и |
| више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му |
| ћу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у на |
| а падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, |
| подина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли ва |
| ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спреми |
| рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је |
| ап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не позн |
| <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Гру |
| ба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које с |
| јице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одгов |
| што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што |
| у ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлу |
| ња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и тр |
| Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало поб |
| „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, зна |
| рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И з |
| свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле |
| ња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> |
| и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких |
| то да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и пр |
| од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајни |
| одине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрек |
| је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша |
| првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне |
| чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам |
| о и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што св |
| еклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда он |
| уђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о |
| и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби |
| .{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S |
| епшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Госпо |
| а да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и п |
| ане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{ |
| тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе к |
| њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и зн |
| д си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Мож |
| за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћ |
| веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, |
| сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, |
| м као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико ра |
| одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолик |
| у, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч |
| ака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, сам |
| ад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и |
| мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И |
| ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већ |
| кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да |
| јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ов |
| Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад |
| али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам |
| Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и о |
| !{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си тол |
| ам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја н |
| власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те |
| ко су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће т |
| не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни |
| мо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био |
| , биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" |
| ајвећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с |
| дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсман |
| ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у с |
| посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у |
| гинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да дол |
| знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— А |
| пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинов |
| Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало з |
| диша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ |
| твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, ко |
| ена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> |
| ри му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она |
| ницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више |
| > <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И |
| Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бо |
| та велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је б |
| {S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чу |
| анас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека |
| ни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да |
| Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> |
| а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда |
| 41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико |
| о па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не |
| кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја |
| доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или мар |
| пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздр |
| они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу |
| рале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се п |
| р преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, о |
| у ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али |
| против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати |
| ао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти у |
| упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали с |
| ишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, нег |
| дило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и |
| па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво |
| тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — св |
| ако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> |
| де; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад |
| емо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јуна |
| усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осван |
| оље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најч |
| ћ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо |
| тидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па |
| е дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} На |
| и.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожа |
| са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и |
| оже се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — |
| ући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p> |
| <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњ |
| оградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рек |
| оклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по шт |
| уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће |
| ије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не |
| агради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у к |
| о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите к |
| Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; |
| се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, |
| чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; |
| биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да в |
| ш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они с |
| , да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти в |
| оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те п |
| а; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућ |
| рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S |
| е кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то |
| <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши |
| урисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречи |
| у школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тр |
| елимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти |
| ол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чул |
| га, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо |
| ји ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учите |
| иљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али ма |
| родужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да с |
| па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крил |
| Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те |
| руго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиск |
| године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, ко |
| , онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајма |
| е чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ев |
| јвише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три др |
| hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, |
| и а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пуст |
| а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средста |
| јлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија о |
| едали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмиц |
| доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде пи |
| брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све она |
| ти госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким п |
| само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, |
| децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, д |
| шне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили |
| мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда |
| шту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрв |
| д више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, г |
| еко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих |
| , и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па |
| сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} |
| зале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша |
| е, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се |
| сле на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледал |
| а, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу |
| ијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Рад |
| обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну |
| ако Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Мили |
| ике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда |
| дељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у |
| , толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{ |
| ле мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама |
| са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали с |
| за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да |
| ест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, попр |
| ли своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село< |
| запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што |
| , који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да уз |
| мати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за ш |
| ове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српс |
| ђе у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања иск |
| екле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем |
| пре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршк |
| намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али ј |
| у много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину шт |
| инила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша наред |
| алеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, |
| ци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им |
| е толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусе |
| не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашњ |
| 49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки |
| све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, а |
| њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним пр |
| а њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па |
| горичка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један раз |
| љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И |
| благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се |
| у страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n= |
| онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора он |
| не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање |
| вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> |
| беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да т |
| гу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, д |
| отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, д |
| преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну др |
| ико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{ |
| из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то |
| а.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} З |
| говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да |
| је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређ |
| неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „ |
| /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било тутор |
| што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} |
| лако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна |
| тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоће |
| и, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и непис |
| да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесе |
| до надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и |
| ке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до нај |
| и.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих оп |
| адимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се ј |
| дину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини |
| по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети |
| е може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; п |
| ислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није |
| а је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гл |
| з образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и |
| терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допу |
| с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вр |
| ки је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> |
| ого незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како |
| оје расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, |
| сти више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговин |
| ог дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље |
| његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, |
| бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га уб |
| зити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих ј |
| рсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају |
| струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску н |
| изичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарњ |
| е вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пиш |
| ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве |
| нда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по |
| а, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више |
| >поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко |
| дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће? |
| Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</ |
| ело, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетк |
| кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за |
| се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита< |
| би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба |
| жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те л |
| i>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад к |
| жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; |
| о на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>с |
| а шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад не |
| је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} |
| је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко де |
| о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ов |
| падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</ |
| i>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?. |
| знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; |
| а је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је о |
| </hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због |
| о, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремо |
| о коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико |
| ма ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је у |
| е ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бе |
| ицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да |
| и ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, |
| редак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на |
| народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се њего |
| него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она |
| p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад пр |
| ла.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршил |
| у.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у |
| други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, |
| оћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кме |
| ди на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друг |
| рави с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену |
| суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је с |
| о је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледив |
| томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зат |
| и није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да г |
| и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала |
| еца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи |
| да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта |
| о: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} |
| а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} |
| Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је |
| о год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово д |
| ецу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити н |
| е је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да |
| еци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а |
| и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па |
| и клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи пос |
| ма колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{ |
| читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} |
| напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је |
| и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара стран |
| мога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту |
| оје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено н |
| рист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изв |
| жим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с и |
| А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпо |
| одужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи постав |
| илно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде о |
| е може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградар |
| и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша б |
| иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, до |
| ворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делов |
| кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; |
| <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад д |
| та је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажит |
| треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н |
| А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} |
| {S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљи |
| А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се |
| <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде |
| то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за |
| !{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зида |
| ти а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена |
| лове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избо |
| ео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послет |
| д.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао |
| јмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, |
| поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи сав |
| аде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад |
| ег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи. |
| едовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће |
| ена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да п |
| емо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато |
| а, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сун |
| .“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да |
| а није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем р |
| мо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} З |
| <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду |
| но што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без м |
| Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" |
| да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотл |
| егобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> |
| дбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе уп |
| у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n=" |
| ше молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, |
| е; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангу |
| ало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S |
| ару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi> |
| ца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, |
| љем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза |
| i>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове |
| ску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то |
| ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде. |
| две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шест |
| и.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пр |
| .{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> в |
| i>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете |
| која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових |
| е: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} |
| причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца |
| тају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њи |
| т, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни |
| дајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> |
| у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестан |
| и.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се |
| рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се сл |
| е очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука |
| какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки в |
| е удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, |
| мина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а |
| куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима |
| на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, д |
| , идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ак |
| о боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као до |
| ало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршениј |
| нда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрациј |
| у и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био |
| рганизама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мен |
| , то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и |
| све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година н |
| земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше |
| ражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не |
| } Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је мога |
| у министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражи |
| надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите к |
| да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен дома |
| аци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} |
| S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали нек |
| азите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даљ |
| шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и ј |
| , здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према |
| адгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна ску |
| ? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И |
| и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а |
| што учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни бра |
| е: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} |
| па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, т |
| ; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о) |
| та, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су с |
| о задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су ле |
| пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на |
| ено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње |
| и одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак |
| ушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и сво |
| рамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане о |
| вори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад |
| з предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати пр |
| трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а |
| познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{ |
| ?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi> |
| не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то |
| ..{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и |
| на шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове в |
| ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то |
| господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи с |
| } Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, и |
| } Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се |
| е кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, |
| че: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато |
| десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука |
| S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас нег |
| /hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтил |
| нате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — п |
| е ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То |
| S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лоз |
| е!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi |
| реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка |
| Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се покв |
| ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4. |
| а их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки к |
| hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хај |
| лова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима |
| ну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу |
| у.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја |
| би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин |
| тано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је |
| ко — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с |
| колска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пр |
| инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа |
| драсле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па |
| ење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељи |
| а једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша |
| блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим из |
| у игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју |
| се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом |
| школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су к |
| е деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мот |
| из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречња |
| и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљал |
| ски кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово |
| одитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има в |
| е зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и и |
| их има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе |
| се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо |
| е шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с нек |
| ја је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селим |
| p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, |
| од браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спрем |
| земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S |
| и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родит |
| како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање |
| сто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов раз |
| по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваљ |
| p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи дан |
| је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам век |
| а реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да |
| по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци |
| кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете свак |
| то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни отк |
| Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили |
| а чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и н |
| оси собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на ви |
| свећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају |
| ду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} |
| , ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве |
| оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: |
| су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се труди |
| граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објасни |
| ело да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметов |
| бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да ј |
| р, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису |
| у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и дру |
| огађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано |
| ње, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из обл |
| дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недола |
| виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није |
| а.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>. |
| иша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да с |
| а по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по |
| ос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“ |
| ш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са сво |
| оте отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао |
| о ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости у |
| } Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не мо |
| Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н |
| што.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређ |
| е ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с лев |
| .{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} В |
| .{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви |
| кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, ка |
| е.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?.. |
| з више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, |
| учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде уден |
| оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицим |
| пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гом |
| Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p> |
| а поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по |
| уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него |
| ће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А |
| и; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусал |
| у да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и |
| ца, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за к |
| едак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па к |
| је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се |
| ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би |
| ијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха |
| осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брз |
| ће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, |
| ти прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да в |
| него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас |
| /p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша в |
| даје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато |
| о, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, зд |
| овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" />< |
| и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Хр |
| и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то ј |
| речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога |
| им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> |
| ају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по |
| гих дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик |
| де је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини што |
| иша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у |
| ва и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме |
| ио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи |
| ају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{ |
| ати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први |
| наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само с |
| да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу |
| стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свак |
| па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету |
| ема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао п |
| ашину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу? |
| а код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је наслика |
| и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да град |
| .{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И |
| де људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки ве |
| а су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према на |
| бин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и |
| и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чисти |
| ="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће |
| ивреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и с |
| за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њих |
| вде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само |
| и оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све |
| ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку п |
| инистар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- |
| тра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с т |
| S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> |
| врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо |
| и црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он т |
| .{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо |
| S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има |
| х познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала |
| онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред |
| штери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не |
| ој они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај |
| из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи дана |
| де видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у на |
| ужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.< |
| кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни |
| Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би ј |
| бележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакл |
| амо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сва |
| било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и д |
| волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ ви |
| ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ћ |
| S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидај |
| д сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| тикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотив |
| лико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили |
| дао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу |
| ве ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана дец |
| сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за |
| често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поде |
| ван одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за |
| ага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је |
| а израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ зн |
| .{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила |
| ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да нач |
| после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кул |
| паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиро |
| мила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Је |
| још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем жив |
| вако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а |
| обито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> < |
| алеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то |
| на а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад |
| ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земљ |
| розоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајми |
| ије.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови |
| мана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писм |
| , тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече |
| да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да |
| једничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Н |
| ати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те срећ |
| кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђац |
| жат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издрж |
| у нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије |
| {S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам |
| нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="2 |
| ило добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимна |
| сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу по |
| да му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре |
| о је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданиц |
| Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред |
| се у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, |
| је дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту саструга |
| сторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је род |
| док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да |
| умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и |
| !“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп д |
| деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им свра |
| наци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, уме |
| судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисан |
| хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, |
| даде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још |
| им одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, |
| вала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да с |
| А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} |
| шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цел |
| ко педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла |
| рене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле д |
| и по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ћ |
| да Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бу |
| ло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напа |
| о куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу |
| ша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо |
| То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p> |
| па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу |
| а љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише сва |
| зучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем офи |
| ње како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у т |
| није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој н |
| беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреј |
| буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, он |
| лиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има |
| ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо |
| ико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; х |
| ош слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од |
| , а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема н |
| како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих |
| бро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе |
| ји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — |
| сле отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи |
| ад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и с |
| их па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење |
| их дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају пр |
| разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва |
| ина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим конце |
| ше и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али |
| у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато ј |
| } Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; |
| и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиро |
| } Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао |
| од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је де |
| е постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога по |
| да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу з |
| иша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њ |
| учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врат |
| слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е са |
| Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад прв |
| .{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{ |
| Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако забора |
| е смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да ј |
| ожемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затвори |
| е остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово јед |
| олеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају ко |
| значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклања |
| акле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још вес |
| обрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне |
| ку кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и он |
| ова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>о |
| те код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{ |
| горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у |
| у све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клуп |
| ногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да |
| су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп пон |
| стине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да г |
| ео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је |
| те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давн |
| а другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и ника |
| и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што са |
| и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе |
| а поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, |
| околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће д |
| неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку |
| сила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Зани |
| да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и п |
| и напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад мор |
| месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он ни |
| не сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лаза |
| се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него |
| преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S |
| е на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и леп |
| и на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камењ |
| она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „ |
| епо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, |
| S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их |
| рока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здра |
| и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са св |
| ву пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, д |
| са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овак |
| а каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима |
| азмерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они с |
| ио се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како |
| говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школ |
| просвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задо |
| а!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је |
| је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће |
| једе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То |
| виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које в |
| небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ниче |
| ој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља |
| у је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може |
| ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то поба |
| исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето |
| /p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећ |
| толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набавља |
| урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што |
| се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?.. |
| неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила |
| ри.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од мле |
| а бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити ова |
| учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он реч |
| ише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чек |
| човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква ј |
| а; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се |
| {S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево |
| ; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако ј |
| це, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце п |
| даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу |
| ју печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко |
| јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непри |
| } А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; зн |
| ране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви так |
| жа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога |
| ита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{ |
| ије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско |
| мах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је д |
| столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} |
| ад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} |
| } Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли |
| S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је |
| ..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је ве |
| уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто ру |
| си!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi |
| ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, но |
| игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} З |
| ко? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке |
| {S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно |
| читај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа |
| со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша |
| а их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Пад |
| ред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, а |
| } А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi> |
| т с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се |
| е и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу дец |
| и, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb |
| ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око |
| нали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено |
| они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{ |
| адила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писме |
| } Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ни |
| Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам |
| ва код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с дес |
| ..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је л |
| ко?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi |
| Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђа |
| гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које |
| нога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с |
| вењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта |
| да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — |
| је после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi |
| га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! |
| оје је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} К |
| т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које сл |
| те оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажит |
| !..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — но |
| {S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које |
| {S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Каж |
| де буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Ш |
| лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они с |
| и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одмо |
| рела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је к |
| .</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она |
| ка и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и при |
| ју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од с |
| i> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за с |
| Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> |
| од њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова к |
| .{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{ |
| Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb |
| ити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb |
| , како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде п |
| једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара |
| се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигент |
| ша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дозна |
| ет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од |
| ду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!.. |
| олико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији |
| е; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти на |
| па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а ш |
| {S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се |
| питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги м |
| ело било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиро |
| <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде |
| диша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књ |
| помињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити |
| евине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то ник |
| це? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто |
| е и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi |
| о прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Гру |
| д сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити ј |
| години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Пр |
| једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, |
| то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — о |
| је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и |
| е у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: |
| лупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће д |
| а се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi> |
| кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова < |
| и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то |
| те жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су |
| ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци |
| народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике јо |
| ши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, |
| поганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећ |
| њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио |
| што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>п |
| <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добр |
| то).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> тол |
| досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење н |
| ање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега |
| реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S |
| ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече |
| у опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек |
| етак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко |
| на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је н |
| ајбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div typ |
| стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три чет |
| ве.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша |
| де раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све д |
| S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица |
| узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зо |
| {S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е дос |
| игама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и |
| .{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је ве |
| селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад оста |
| , те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и |
| моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу шк |
| у, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p |
| ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа ниј |
| се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне |
| чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту |
| врните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре< |
| ота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида но |
| пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну |
| руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запам |
| е то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цв |
| надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi> |
| држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали! |
| те то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећ |
| ни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S |
| ..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви ју |
| почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања је |
| трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; |
| ало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И та |
| турном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну шко |
| еде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће пе |
| а и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће |
| <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говор |
| овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за дваде |
| лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да чит |
| и су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се не |
| авно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по с |
| сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S |
| лица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта ј |
| </hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо |
| сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад па |
| го мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће нека |
| квара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом. |
| то зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највиш |
| је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} |
| “ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе |
| капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ет |
| буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде |
| у и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб д |
| агоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељск |
| истаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а |
| етко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи с |
| године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те д |
| /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву по |
| нац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код |
| створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само |
| i>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше из |
| 0 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и м |
| њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много |
| рог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном п |
| ту појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца нај |
| ш мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о сл |
| барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женс |
| ње по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прош |
| мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се ша |
| је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињс |
| аило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, |
| ови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших. |
| ни и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила ку |
| буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, ма |
| ужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих бо |
| ; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном на |
| , господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одго |
| бро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију п |
| цу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, под |
| ами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{ |
| у своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит |
| језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" |
| о, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Н |
| ија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прут |
| јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра |
| метао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су јед |
| њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> |
| ко је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог |
| себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и |
| Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо гд |
| ве врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав |
| ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У на |
| ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има т |
| > храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А п |
| а школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће |
| градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно |
| ве воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S |
| е и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим д |
| жи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали г |
| и прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и |
| у белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамид |
| у конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција уве |
| е свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да от |
| мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно д |
| лова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би |
| пу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али |
| су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школ |
| унао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно с |
| више је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици |
| о па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајд |
| ница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у |
| ен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и |
| песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Осн |
| ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што к |
| учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово |
| ди, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није |
| и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да |
| о плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} |
| е па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се оку |
| и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та ј |
| шину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био |
| но место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опр |
| е ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њ |
| и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за |
| нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Так |
| рице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао п |
| ше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била |
| своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако |
| се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном мн |
| > <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ра |
| имити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновни |
| се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га намести |
| има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Са |
| убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што ж |
| 58" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слог |
| отику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у |
| нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, |
| господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div |
| ве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише ова |
| ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало са |
| је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и д |
| татак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} Н |
| иво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам пок |
| ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништ |
| ице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме н |
| бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда не |
| је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о то |
| несемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће виш |
| кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем |
| сле и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак ура |
| а не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом д |
| а, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, |
| — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не уд |
| ад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује |
| је кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{ |
| м је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проц |
| му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно д |
| Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долази |
| , а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S |
| ишта да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују |
| има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што |
| и.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?.. |
| вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најб |
| ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке |
| м чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на |
| S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и буква |
| подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте с |
| све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете |
| а код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломит |
| а дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познај |
| рви лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у с |
| то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{ |
| а код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите |
| јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} |
| {S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то |
| м је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је н |
| Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Из |
| која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да бољ |
| {S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| {S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али к |
| е у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чув |
| да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало |
| селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да |
| едеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и |
| из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здра |
| те у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви |
| за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је госп |
| е изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још |
| свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ |
| да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{ |
| волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Шк |
| ру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате |
| гле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом све |
| за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га |
| сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу |
| елу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и ка |
| јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S |
| <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Кон |
| рећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека |
| Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она |
| имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у гл |
| да биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подм |
| ого старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича |
| брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају |
| } Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, |
| учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. ( |
| чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине |
| ћа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се |
| ли два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S |
| ва и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дет |
| наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се |
| тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p |
| о за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве |
| е пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год |
| евања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кла |
| та.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разуме |
| {S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите |
| ије могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} |
| тор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А к |
| ему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и гра |
| развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi |
| аже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или |
| го ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше |
| не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале |
| теве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интер |
| озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби са |
| та се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где |
| овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} |
| ве су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им ре |
| <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Ра |
| га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</h |
| ници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори |
| и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{ |
| итање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само чита |
| е све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него |
| ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по не |
| едају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И |
| а?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу де |
| че и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, до |
| ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован |
| се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они |
| свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све на |
| коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: |
| ост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар |
| и, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошни |
| је певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи |
| нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и |
| ?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гле |
| сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да глед |
| а продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и |
| Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна |
| воре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, |
| или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да би |
| ји ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било до |
| рине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <h |
| као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто |
| иштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још |
| знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, п |
| о што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Ради |
| имо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је |
| или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Све |
| пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета |
| одно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{ |
| ода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{ |
| га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затво |
| је ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад има |
| непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p |
| н сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да од |
| у.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и |
| и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је оп |
| вота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да |
| о дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме |
| ну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, |
| е њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пи |
| кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чини |
| старијима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и |
| дгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, |
| и инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и ум |
| и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је вид |
| по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и учени |
| и знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} |
| привредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узим |
| , да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер пора |
| p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, |
| а за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овд |
| о у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родите |
| у се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ног |
| i>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и инд |
| ма, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је р |
| аде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи л |
| рвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ов |
| нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледава |
| осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртам |
| нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је |
| же <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њино |
| јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом |
| постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, че |
| овим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.< |
| више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло. |
| хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка з |
| hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих учен |
| це, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надг |
| мо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, |
| ад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их и |
| ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку |
| не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не и |
| нији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити тав |
| с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског јез |
| S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како |
| свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз |
| дзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је траж |
| јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.< |
| намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за шко |
| три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће нато |
| гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке |
| ка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а п |
| На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записа |
| младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе д |
| добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читај |
| диша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Р |
| S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и п |
| маже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је тре |
| уги опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу |
| ет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били |
| од хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, |
| већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у о |
| абрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога ши |
| пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе |
| исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По то |
| мљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или |
| ваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што виш |
| о не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се |
| њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца |
| ом задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морал |
| је докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих гради |
| ико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана г |
| ге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад |
| души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топло |
| г и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, |
| и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чег |
| иви на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и |
| егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зат |
| а и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} |
| е на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправ |
| најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у свом |
| бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ |
| у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље |
| росвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећен |
| сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} |
| међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он |
| ност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два |
| и, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија |
| Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Напр |
| о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са |
| И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не |
| ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и |
| ило и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре |
| седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бог |
| томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових |
| да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина |
| му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи к |
| шта.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде м |
| и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>П |
| е.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења с |
| и, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете |
| елим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни |
| му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице |
| оће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И |
| је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја |
| ечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ће |
| од попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то б |
| сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, посл |
| им има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи т |
| авлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даск |
| то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису |
| си на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат |
| Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и п |
| вају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити нај |
| м може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Б |
| е допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци |
| о и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па н |
| је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му |
| се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, д |
| људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку |
| овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација |
| то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: на |
| много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојим |
| рштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или о |
| и и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој нар |
| ша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с јед |
| аху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, |
| м желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа |
| и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Р |
| ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у шк |
| колске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркв |
| ња, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може бољ |
| ого маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p |
| толарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа н |
| и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тог |
| о се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, |
| нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је на |
| што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби |
| ао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да |
| нске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, ш |
| Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи ов |
| Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ћ |
| ого веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да |
| савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је река |
| у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="4 |
| им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи< |
| > <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности свој |
| , јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да и |
| ном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођ |
| ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад |
| } Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћ |
| као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами |
| ад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да |
| " /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{ |
| за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намешт |
| b n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја са |
| виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове |
| убље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толи |
| е с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђе |
| икога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способ |
| леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану |
| томству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и под |
| пчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од |
| у и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само |
| а је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шушт |
| и.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено д |
| да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе |
| i> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{ |
| г дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Д |
| и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису мно |
| , па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду |
| ете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Е |
| ад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Бог |
| } Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст |
| рцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и се |
| и у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од ал |
| трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне троји |
| S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате |
| па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена раки |
| ас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити с |
| а и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити |
| удима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према друго |
| рема стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и с |
| ега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то н |
| ио с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти |
| бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок ско |
| арије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша јо |
| Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада |
| ду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S |
| от више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице |
| доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико |
| а га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распор |
| у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, ко |
| маћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, к |
| <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не м |
| ена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најп |
| } И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напре |
| .“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевањ |
| што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учите |
| вна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} О |
| о их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, |
| е.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не ка |
| ; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{ |
| оже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам |
| нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посвет |
| лота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у |
| около је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати ру |
| ину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља |
| у.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, нег |
| ад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно м |
| сет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове ка |
| > толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седнит |
| савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он |
| ана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато |
| колико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Бог |
| гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, за |
| ,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што п |
| још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зелен |
| аћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде ј |
| ну коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он |
| и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији |
| љ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни засти |
| подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по чет |
| ло и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим |
| адиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједа |
| а дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с |
| ради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда р |
| велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мал |
| ло као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја та |
| утру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као |
| а, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште зе |
| Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђуле |
| нда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, |
| дне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку по |
| ли чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри |
| удни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученици |
| у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „нача |
| , колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с у |
| ругога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi |
| е три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари д |
| оја је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам ост |
| неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div |
| head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте |
| вога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} |
| о млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сир |
| и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, д |
| е но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{ |
| А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само |
| мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити н |
| робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер св |
| не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у то |
| > праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада з |
| ли је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но |
| р и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управље |
| И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти |
| да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод |
| онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не |
| 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових |
| hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додај |
| у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега ниј |
| да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља |
| и 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 |
| а“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетн |
| чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне за |
| ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Час |
| у колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је |
| тири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више |
| ледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у |
| мо, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, п |
| се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или |
| остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> |
| о и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато |
| сподине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем |
| ло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљ |
| S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе г |
| а њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" / |
| и земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапр |
| тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да ј |
| увао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћ |
| њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, |
| ја.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни |
| уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земљ |
| о.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до јед |
| и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га |
| ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини ду |
| тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било са |
| м је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су за |
| екрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рек |
| ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било п |
| и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, |
| јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет ски |
| илица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зов |
| пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може упо |
| ивање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме |
| на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Р |
| више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; |
| ао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се п |
| где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „ |
| и заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него ш |
| а само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а |
| к лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко н |
| министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи |
| гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, д |
| ије више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом |
| Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од р |
| .{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, би |
| кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како |
| му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и |
| а нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла м |
| и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишља |
| ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било н |
| ко теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и |
| пане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово |
| ет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и госп |
| вњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је пр |
| и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде |
| у да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао |
| аду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовим |
| за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село дру |
| д њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, |
| ео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>з |
| ближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопствен |
| ичко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, |
| S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго |
| ог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Р |
| чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас о |
| познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помо |
| ; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро |
| ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан |
| ме може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учи |
| доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити бољ |
| и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| на. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћут |
| сто њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи н |
| а само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А к |
| без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У |
| амо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се уједи |
| њег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И к |
| градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји в |
| Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем |
| и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће жив |
| о све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало п |
| шавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ |
| еду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај гео |
| ка државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да |
| м сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>р |
| вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, д |
| о знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, сви |
| , да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су с |
| и.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање н |
| и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили |
| нимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слу |
| А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час полас |
| је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веров |
| м такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у повер |
| етак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Сам |
| је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је по |
| ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, о |
| , <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то р |
| “ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што |
| Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристад |
| има је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио |
| о строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само г |
| тва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу њ |
| те да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, ка |
| о људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам |
| ају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како шт |
| олико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и |
| </p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку |
| же да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се ви |
| авље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи пам |
| та се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут с |
| градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен р |
| ао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлази |
| вамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад |
| Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> < |
| !{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и д |
| S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шт |
| дговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог |
| итате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем |
| ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не ст |
| а њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није х |
| пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претерива |
| о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде по |
| а.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питат |
| че Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведе |
| мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: са |
| е улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу |
| шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више |
| набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање |
| <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда |
| } Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клису |
| шао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type=" |
| старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на |
| e unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледај |
| Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна |
| целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика |
| ело Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припре |
| ћи себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себ |
| итања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дан |
| рави, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он |
| једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не |
| да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја |
| здесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје |
| ао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да |
| лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрв |
| и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и |
| рај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који бе |
| > <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), |
| да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне пре |
| арезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже п |
| ашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Је |
| е само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, |
| : не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља д |
| ет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би с |
| ији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да п |
| нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро ја |
| и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ј |
| а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје л |
| иче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и |
| ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово ј |
| истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије |
| ле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде |
| е најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате |
| х одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да |
| , од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, |
| да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не |
| } Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће да |
| гнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је леп |
| ку и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и |
| ћи и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p |
| оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сип |
| сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава |
| аних дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни с |
| граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да |
| S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ з |
| те у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но |
| огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова ј |
| ње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је виш |
| е је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест прода |
| то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га пре |
| пре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да с |
| приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико |
| есецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе огра |
| Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и д |
| орише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одгов |
| , па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко |
| пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне |
| а Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома |
| диша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби |
| емљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свог |
| пет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, |
| е, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне |
| био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори з |
| иле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне |
| ли, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, т |
| у, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, |
| таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућ |
| ла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из |
| на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању. |
| 90" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; |
| равље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што с |
| уботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиш |
| недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да |
| Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ |
| лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и попра |
| отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама ка |
| ли тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовн |
| ује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и |
| бави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих |
| И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љу |
| свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре пост |
| рироди.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, ко |
| а, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још |
| и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног |
| У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке о |
| с решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко о |
| мо је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с први |
| не, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати |
| су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и |
| идала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђ |
| чувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да |
| да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша ј |
| и, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чува |
| обацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиш |
| и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва |
| А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар к |
| ар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам |
| ше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су о |
| им <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је пр |
| Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме |
| познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и шт |
| нај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И |
| но дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто ј |
| ремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Да |
| олазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме л |
| па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и та |
| вати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или |
| пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> |
| у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и |
| им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад по |
| вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите о |
| те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чу |
| ради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрст |
| оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво |
| карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између се |
| И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић |
| глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођ |
| ла и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабу |
| ти“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са |
| не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебе |
| но и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и |
| здена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица |
| здене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да с |
| у, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицим |
| о их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, д |
| да коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја? |
| це!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за |
| лико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, по |
| шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да |
| д кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; |
| Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p> |
| оград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то |
| ен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не |
| и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматра |
| {S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује |
| } Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „на |
| плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво |
| ваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да с |
| ного па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле |
| ер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: |
| е тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двој |
| ћу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, |
| ј не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су |
| ва чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први г |
| дићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, о |
| али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једно |
| а има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с мало |
| а, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити |
| его у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толи |
| у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да |
| нистру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши |
| ће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу |
| е невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на |
| ити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер |
| уго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још |
| им ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад пр |
| га.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мен |
| газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да про |
| тране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „о |
| па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не б |
| душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле |
| а да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} |
| и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Р |
| ке и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не прод |
| бро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.< |
| Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор б |
| Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто дру |
| риликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали |
| имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније |
| само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без |
| колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седм |
| убили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи |
| ђање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а п |
| у...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...< |
| стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="ch |
| м да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети |
| на, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, |
| .{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе... |
| нути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос са |
| их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико |
| не по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на |
| ерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је об |
| е учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је |
| школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па по |
| } Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S |
| уди и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша |
| ди да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио не |
| од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио к |
| ко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају с |
| еп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали кућ |
| учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је |
| .{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градин |
| аума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страш |
| ?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је |
| а наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу пл |
| срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело дан |
| имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле |
| ако ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ни |
| ци наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како ј |
| пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ћ |
| и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апосто |
| Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој ку |
| им Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зов |
| — А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем |
| и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Тур |
| мнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао |
| и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први ки |
| ти и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће он |
| трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то у |
| у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S |
| и пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, св |
| га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пе |
| hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те кућ |
| а треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу |
| } И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је |
| шћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико |
| школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за |
| то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви б |
| не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припр |
| јпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много др |
| година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него |
| конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новин |
| мидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да с |
| му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?. |
| за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у |
| аницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивал |
| већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни |
| затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је по |
| .{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву |
| А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних |
| пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</h |
| оје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Ко |
| екса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</ |
| и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су тол |
| и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете |
| како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да |
| !..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте |
| исли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да б |
| {S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрум |
| да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два с |
| на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пр |
| стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направ |
| е сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та |
| р здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и |
| ба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да с |
| зио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цел |
| е скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Поз |
| и: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви раз |
| толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека |
| .{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у донош |
| с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да |
| розора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и л |
| ћете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга д |
| то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакш |
| а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат |
| p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село |
| или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу |
| , јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али |
| ребати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То и |
| на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда престру |
| S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у ово |
| великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <h |
| треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi> |
| а треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све нар |
| увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и |
| ада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по |
| стављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели |
| је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А о |
| а је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ мас |
| а, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био прор |
| ..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их из |
| не воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?. |
| .{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} На |
| им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио |
| визор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, |
| ростирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало. |
| или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не нав |
| о, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се |
| .{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је |
| е, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе |
| S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избр |
| ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са |
| а велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане? |
| су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не |
| е у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље наро |
| ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како с |
| неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске де |
| ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико |
| поље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе с |
| друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио |
| каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најб |
| ји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели как |
| требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидар |
| его је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао |
| ин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог р |
| ју и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И д |
| о, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао |
| били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће |
| Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе |
| та даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка |
| не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако |
| што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; не |
| мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за |
| Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их год |
| о селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека |
| аље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном |
| највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био |
| мо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко н |
| још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша о |
| ребати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га одн |
| а на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина |
| и!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често |
| влачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} О |
| и су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док |
| треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то |
| је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кука |
| е.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не град |
| ако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости боле |
| ро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви ре |
| и.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морат |
| аучи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала |
| знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Ал |
| ко?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблиц |
| А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек о |
| ића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа |
| олико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем |
| ; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо прим |
| о и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да буд |
| овратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“< |
| рироди својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стара |
| за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује |
| то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и к |
| ба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <h |
| О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И че |
| столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, |
| е ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, |
| че, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад ј |
| да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта |
| ДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> |
| } И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и друг |
| поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо св |
| лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинск |
| дрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори |
| це, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и с |
| {S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и |
| S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а |
| 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p> |
| ти некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи н |
| долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највиш |
| све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, |
| де и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради |
| а.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа. |
| аће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, |
| е: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, |
| владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у њего |
| Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Нов |
| .!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово тре |
| ?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту т |
| пишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока |
| механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да с |
| есет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их и |
| е једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па ре |
| кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан |
| и хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе. |
| саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Ја |
| ата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка |
| оћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="23 |
| ући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мал |
| па и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, |
| оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам |
| р мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборавља |
| иша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где д |
| јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку |
| } И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, п |
| ели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи гео |
| ...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара |
| сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилаз |
| нога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому. |
| ти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толи |
| поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зат |
| д његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће |
| сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не |
| пшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће св |
| у, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде |
| о ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој ш |
| особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиш |
| о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, |
| спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учите |
| у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за |
| е мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} О |
| браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о |
| {S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <h |
| треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба вели |
| та.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, п |
| {S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је су |
| стао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се п |
| у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школск |
| а му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно |
| диних одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба к |
| .{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је нек |
| распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер |
| Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} |
| н се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још ви |
| .{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба |
| велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за тв |
| Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интер |
| о мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је п |
| ти интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може на |
| } Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га с |
| и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како |
| > трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у |
| м треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао |
| слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами дол |
| уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за |
| е чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на |
| донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, неса |
| .{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да пре |
| осланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> |
| лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га д |
| пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав наро |
| добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница род |
| а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би м |
| ало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и |
| мет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и треба |
| ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да заг |
| куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, |
| би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на С |
| плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бр |
| е, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њ |
| је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уво |
| зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>По |
| уге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} |
| Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што |
| .{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше з |
| е спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешт |
| И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну ст |
| нице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кол |
| а шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно |
| кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, как |
| , и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштај |
| ртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање ос |
| све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав |
| <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то |
| она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потр |
| Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, госп |
| рзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да |
| а увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ра |
| и и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Сед |
| ог стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школс |
| јатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест |
| о то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до ви |
| ја је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још с |
| цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет |
| план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разгово |
| д би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима |
| ке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то |
| че поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А |
| да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде ми |
| е.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да п |
| жења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је |
| , где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смон |
| чунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одеље |
| ини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би |
| се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и |
| мо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шес |
| оме и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече д |
| Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива |
| а то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и |
| му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радос |
| ма.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, госп |
| зе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и по |
| је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино |
| износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и мате |
| ије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове |
| могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе |
| почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је по |
| .{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у к |
| рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са ч |
| мори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ |
| још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се |
| то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјени |
| а, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно |
| екло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне з |
| узу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да с |
| учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" / |
| лом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, |
| викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко |
| ши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда с |
| то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без пр |
| већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало |
| ка и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицам |
| ије више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али пос |
| предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па |
| д се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете не |
| има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва |
| roup" xml:id="SRP19102_P3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> |
| ро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више није |
| воме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем већ |
| 9102_P8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id= |
| аву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја |
| и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико |
| ече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушев |
| а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и н |
| нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: |
| за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским |
| {S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с |
| велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била |
| пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је |
| , он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекн |
| је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је < |
| је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, |
| есак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може |
| е!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>К |
| мљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку |
| а ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од маца |
| вео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у проду |
| ..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо? |
| је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после |
| i>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</h |
| {S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницам |
| д поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а |
| а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је |
| правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те |
| н се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али док |
| о једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годин |
| и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ ј |
| на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груј |
| господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се |
| <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда |
| вине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Рад |
| пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у то |
| нога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на ста |
| десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова р |
| ан пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте са |
| шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало |
| едан за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у то |
| ници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој зе |
| у земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ћ |
| и од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље в |
| шину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку |
| је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући |
| er" xml:id="SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мут |
| едан ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижу |
| пут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по јед |
| опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и сво |
| добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да подели |
| Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, он |
| ђе горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини |
| акну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не зн |
| е окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топл |
| , нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би с |
| оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за веја |
| ец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете јо |
| дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осети |
| ј други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиш |
| “, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да п |
| ече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим |
| и на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђа |
| и је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женс |
| још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко |
| ме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у |
| а.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. |
| ) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) |
| ако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, |
| ан.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо |
| {S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, ка |
| шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дас |
| нпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} |
| Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите |
| ишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то |
| обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све т |
| и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S |
| ле кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> < |
| као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и |
| Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>с |
| ини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и |
| ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца |
| и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандуч |
| , и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред ово |
| {S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када |
| <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, |
| и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па |
| памте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> бе |
| диша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих |
| школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је |
| ко има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само моле |
| ест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{ |
| дом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша зап |
| а!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад па |
| све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а |
| е, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала в |
| це!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један |
| ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у п |
| S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом |
| али неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сва |
| о 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком мест |
| /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа |
| > он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не |
| хотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче |
| ешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас у |
| са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отре |
| а мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како ј |
| b n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша |
| о ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајем |
| ад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потре |
| еше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би пре |
| апита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита |
| е Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буд |
| запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите он |
| раду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зор |
| ебројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Им |
| одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљни |
| га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако да |
| е).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи |
| ти непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и |
| иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца |
| е изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?.. |
| лу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у ово |
| о је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда? |
| вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И св |
| ер 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и та |
| мо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо н |
| и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађ |
| ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</h |
| она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само < |
| да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по цело |
| ри заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четвор |
| катна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужите |
| зори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи |
| ну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водил |
| и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима |
| ок се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајд |
| о места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уред |
| , па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у сва |
| ри!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута мож |
| ле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је |
| станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику ко |
| твори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за уп |
| ; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> |
| ’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу |
| S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридес |
| 9 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div typ |
| допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и |
| , а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} |
| ико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} |
| рећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет< |
| е <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Кој |
| адиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је За |
| клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да с |
| S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати с |
| У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнак |
| <head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{ |
| слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ће |
| ead>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| есет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле |
| т!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму |
| ..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је в |
| па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу |
| ако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се нап |
| е.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио |
| вадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ћ |
| јало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиш |
| остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као ник |
| било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна кра |
| ких списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима |
| S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да |
| у се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да |
| а ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, |
| есет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{ |
| чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет сл |
| i> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} К |
| о да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите |
| ави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло |
| е по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изи |
| oup" xml:id="SRP19102_P13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div ty |
| , јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и |
| ах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто г |
| и прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и ње |
| о за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп |
| крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра |
| {S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне |
| Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани по |
| ато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али |
| ако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после |
| ространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, |
| ати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами зам |
| сање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица |
| долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поже |
| на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за |
| у.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да |
| брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S |
| .{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па |
| пили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, по |
| свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и |
| одине пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу |
| мо једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" / |
| бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то |
| и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су гради |
| су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут то |
| а у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепш |
| ри ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака со |
| ао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и |
| оке једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, |
| иске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и успр |
| лео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону.. |
| ом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стра |
| S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад до |
| колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и д |
| ј ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба ј |
| ла око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег |
| а обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну стр |
| онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац |
| прави од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="11 |
| нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, не |
| но и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачег |
| али.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге пр |
| е фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове го |
| је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" |
| м становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи |
| Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа |
| иља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила |
| ао и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико ко |
| арује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа |
| не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за н |
| апут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозде |
| другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од |
| тове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо |
| за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а но |
| да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пуст |
| е, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је не |
| ука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиск |
| па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много |
| Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задуж |
| у школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла гра |
| књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су з |
| за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једно |
| } Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после т |
| } Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој |
| ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Шко |
| лакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учите |
| је било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, |
| , с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужни |
| у мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим |
| А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда реч |
| његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи у |
| у.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год мог |
| и на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критич |
| о су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној шко |
| понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајк |
| > <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему... |
| >сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S |
| урци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослоб |
| и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад и |
| атати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не љу |
| ељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу |
| а које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и |
| наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине |
| кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричк |
| тала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице |
| а од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од ста |
| а ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од о |
| не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" /> <div ty |
| нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судни |
| веравам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онд |
| као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових мла |
| сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapte |
| а је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије б |
| <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их М |
| да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много |
| на мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може |
| едала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је по |
| 240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године |
| .{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита н |
| о чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустав |
| гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше. |
| адиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац ка |
| га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се ја |
| д ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша |
| ре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољим |
| новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је |
| ного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те в |
| градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: |
| а трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре пле |
| грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу оград |
| } А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су |
| вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна напр |
| мести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни |
| аздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> друг |
| добри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груј |
| ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, |
| них рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се он |
| ању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свир |
| а, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</ |
| ећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а |
| на паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити |
| и цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, |
| јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље |
| и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате. |
| стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!.. |
| <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком д |
| не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да |
| ичаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загори |
| едемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, |
| и?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! ( |
| е, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не |
| е и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква сло |
| или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често |
| вља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} |
| терани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да оста |
| е умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људ |
| ке ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду |
| иктало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{ |
| младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зида |
| ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да |
| о!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а |
| S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати |
| ану била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем јези |
| е да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су |
| итаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А |
| газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и |
| ве урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољо |
| оле, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи кона |
| азговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и други |
| врта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нек |
| ту“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судо |
| а се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, |
| вако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљив |
| ате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрело |
| “; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблаг |
| а улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусла |
| ола и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пек |
| ан нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А |
| него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани |
| а није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И к |
| ида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим ал |
| и је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка н |
| е од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступн |
| од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како с |
| .{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „ |
| училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пр |
| њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} |
| овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чуј |
| але да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{ |
| („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин) |
| он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, |
| е: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов |
| це за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница |
| а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова |
| тва ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не до |
| још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} |
| у, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом |
| падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја |
| ите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно ок |
| ао да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изи |
| потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до кра |
| уше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и он |
| ко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} |
| ; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која с |
| ко људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим окру |
| да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и |
| Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Ш |
| м, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да |
| одножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људ |
| љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештачено |
| .{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта |
| сузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били |
| ..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађит |
| олико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редо |
| ?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} |
| био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа |
| но, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су |
| мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку с |
| но увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да пог |
| а иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му |
| нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радова |
| зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђ |
| т по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стај |
| а буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и |
| неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div ty |
| прављене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p> |
| прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго н |
| анпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако |
| а да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је др |
| а ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо |
| ем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтини |
| 03" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, |
| како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па р |
| ељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли |
| да ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и м |
| свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и |
| о управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже |
| ју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била |
| о и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико |
| није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати од |
| камо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује |
| ас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишин |
| S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба |
| то оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских |
| у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и теш |
| шем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече |
| корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просве |
| све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се |
| тем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдн |
| је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прег |
| сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И ве |
| 16" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили |
| А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Гру |
| } Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је на |
| ругове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је да |
| .{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} На |
| мпати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што м |
| влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те |
| а су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а |
| овека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке |
| не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што ј |
| до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за сел |
| е копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете |
| иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стра |
| једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што ра |
| многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролећ |
| простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу з |
| После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Го |
| буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више простор |
| ље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необи |
| апије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и о |
| и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и |
| дио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој пома |
| е сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} |
| сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> |
| тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} |
| „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да и |
| дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало |
| о?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби тр |
| о, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми зна |
| рче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекоп |
| уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење < |
| ећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница |
| пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi |
| задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на припло |
| није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није на |
| га уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце |
| ноги његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога |
| , уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} |
| Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људ |
| и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре под |
| и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и |
| ју.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, има |
| дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку |
| е и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се |
| мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залај |
| {S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било |
| радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија сам |
| том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} З |
| па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> < |
| о одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено как |
| о, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо |
| рда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш св |
| ја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> п |
| је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ |
| } А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И так |
| оји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не |
| бе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавр |
| у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и д |
| читељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Пс |
| њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда |
| уда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоат |
| а болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу с |
| и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка |
| кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили д |
| н иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од сво |
| још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише |
| а појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него д |
| ако ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осе |
| под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, пог |
| више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} |
| ина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку |
| овом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радо |
| своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} О |
| а брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову |
| ако да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да н |
| е прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радов |
| ом народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не |
| {S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо |
| а у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S |
| ча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша |
| прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прес |
| хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново |
| ка удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они ко |
| А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о |
| д ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, |
| овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је |
| тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбо |
| што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, с |
| јући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па |
| ње дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи |
| авље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве |
| а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да |
| а изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите јед |
| лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чу |
| Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гле |
| узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а |
| абадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом |
| нији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му зе |
| ад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што |
| ли смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте |
| ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ< |
| залуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Б |
| војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И дес |
| Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба вели |
| ате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по о |
| пет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њи |
| е између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба ср |
| „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабад |
| у своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад на |
| ориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мор |
| он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два п |
| аре људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и си |
| старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{ |
| ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако зе |
| и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је та |
| рске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља нек |
| во министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се п |
| нети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристи |
| Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате |
| о, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да н |
| осово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царст |
| мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види |
| Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка тр |
| } А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да |
| о је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што |
| мурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша |
| дио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт |
| вој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{ |
| ој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је ус |
| нда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако |
| овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И т |
| , ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и п |
| и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има |
| обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да |
| зивамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и гос |
| има, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где з |
| о нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу |
| вна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних |
| морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако |
| вет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види |
| у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат |
| је ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша |
| ко година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. ( |
| о причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича о |
| тељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба |
| тели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губ |
| , него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на на |
| но, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учим |
| има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, |
| рода свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има по |
| а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо |
| данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„ |
| у се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>Пос |
| једнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да |
| справљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се уми |
| .{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде р |
| дарише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и |
| и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. |
| е и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> |
| ат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да с |
| како нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од крут |
| амо пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, ко |
| ју крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије |
| истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па |
| је ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешт |
| би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадо |
| — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ов |
| /hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама п |
| та б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, к |
| лово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показуј |
| >д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <h |
| иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> |
| /hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — ко |
| ово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и с |
| ла како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и |
| > <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро наро |
| ода“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора јед |
| рошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може б |
| посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата |
| с овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p> |
| p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n |
| мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба |
| ислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повуч |
| сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а |
| на читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што |
| и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кме |
| сати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да |
| и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињ |
| ише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби |
| им да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру нем |
| гне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша |
| ова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али ку |
| немо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложит |
| } А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још један |
| Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих |
| А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасу |
| /p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз |
| свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више пад |
| ше времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и м |
| немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро пр |
| {S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад и |
| ру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издво |
| поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb |
| помене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је |
| ад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрад |
| раја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под каме |
| Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да |
| а има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше |
| школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем |
| едно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} |
| кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожал |
| ада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет п |
| ка гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> |
| н ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p |
| изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школ |
| ного скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп |
| само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много б |
| шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви сл |
| ивота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко |
| зој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молб |
| , здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо м |
| али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „ |
| творите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу |
| распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће ј |
| и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем |
| 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој упи |
| уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ћ |
| е излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Г |
| иту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, |
| вина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 годин |
| волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и ку |
| ивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је б |
| остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и |
| и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њ |
| ештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нов |
| за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић |
| ао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида |
| е чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све |
| суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђа |
| не од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем раз |
| је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту т |
| варали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Та |
| ала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да н |
| а ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој попра |
| нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерањ |
| а, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов. |
| и дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од |
| да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви ос |
| абрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост... |
| дине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.< |
| опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у ов |
| те школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије |
| уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидат |
| то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања |
| ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину |
| тре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече сек |
| и тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село. |
| остављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих |
| и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим д |
| озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и |
| метати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће љ |
| и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и в |
| чешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у послови |
| о кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а к |
| есак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико тр |
| е о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и да |
| гле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, |
| е већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице |
| ислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пр |
| руго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трч |
| љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и |
| го они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чин |
| нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће т |
| и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чув |
| ироди и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтел |
| селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако з |
| рану, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а |
| у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и по |
| се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а ина |
| кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су гово |
| и су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, |
| да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „соб |
| изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписм |
| оздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њем |
| и хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и до |
| ланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону ха |
| аске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то |
| се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.< |
| м за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„За |
| га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајма |
| густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="20 |
| мље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести. |
| лата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато |
| жали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и прича |
| ражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћ |
| .“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који ј |
| тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађе |
| е; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај ша |
| мо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и |
| разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестр |
| писана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати о |
| у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да б |
| ислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што ни |
| тина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао |
| реме је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се под |
| ро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ће |
| ти празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће |
| ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Стано |
| зостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и |
| у тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и до |
| дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја |
| ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају леп |
| злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово |
| мо пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, |
| идају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако нап |
| ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, |
| да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља ле |
| де, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и ка |
| доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и |
| ла буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце дос |
| , да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p |
| не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се |
| гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, к |
| но, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће |
| оправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз влас |
| себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што г |
| е, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{ |
| ико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те н |
| изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шт |
| да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> |
| је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они дома |
| мисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега тре |
| с обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу јо |
| и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, |
| оји су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} |
| за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каз |
| ру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да |
| , да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржал |
| а има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>По |
| а нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све |
| че „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, несло |
| или, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мал |
| сли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је он |
| аку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели р |
| едала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврт |
| "23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у сел |
| још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, о |
| ка још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с |
| ли разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у ша |
| дници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе как |
| црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, ц |
| о.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И |
| >— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је доб |
| /p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му |
| ди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видел |
| е.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан |
| обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази н |
| наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на |
| те трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јест |
| ди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} |
| и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ћ |
| ед њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и |
| ли мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин |
| к да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољо |
| .{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете |
| у ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и н |
| та, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S |
| , шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, ниј |
| а решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобични |
| А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће би |
| све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, |
| ење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се прим |
| а им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати |
| ати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свим |
| еко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка |
| е ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је |
| ; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али |
| говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат |
| че: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Ра |
| до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен |
| науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда пр |
| товити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Гр |
| Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p |
| тора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгле |
| ње детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, |
| то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити |
| лика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако |
| ици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође п |
| десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: |
| о, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} |
| ком казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву |
| идећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами |
| ма а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="c |
| или, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друг |
| и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже |
| , те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{ |
| и ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загори |
| а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div |
| да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш |
| ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им р |
| . <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не |
| огу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали р |
| коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </di |
| ве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не ве |
| вити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type=" |
| та по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећ |
| судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? |
| едини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на |
| онаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па он |
| ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе ч |
| едну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче д |
| је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за ње |
| и ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша сту |
| шта, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се нас |
| већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се |
| их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дет |
| о дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакл |
| коле.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место |
| време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке |
| , ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{ |
| калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добр |
| х нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање зе |
| године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Рад |
| сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих |
| једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за |
| ти целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливат |
| Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране |
| е само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загор |
| ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је ос |
| буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} |
| послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и у |
| е!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом |
| з њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија |
| его и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме с |
| емо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ет |
| је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а |
| п ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, кој |
| у испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили |
| његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огрома |
| дети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кр |
| .{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али ни |
| ело.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је и |
| кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани |
| ца, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово би |
| о узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило |
| ајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отп |
| ад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Гру |
| и.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођениј |
| величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твој |
| ље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не |
| и поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавниц |
| пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљ |
| а рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ за |
| се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, |
| ош два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} |
| није.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овог |
| {S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим с |
| не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи |
| врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, |
| им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но |
| осити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред дв |
| , и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па н |
| од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерци |
| i> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело |
| /p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи |
| , па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, ко |
| ово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће |
| обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су и |
| место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“ |
| одигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњ |
| у за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју |
| е ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њ |
| су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они |
| ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче |
| ше учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши к |
| окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоупра |
| Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао |
| у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему. |
| н је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, |
| и Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти |
| га у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Г |
| а ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре |
| наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и |
| ршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину г |
| зболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече |
| и му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље< |
| ру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за ц |
| било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да |
| лати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви |
| ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би |
| народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Ор |
| о руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи |
| ига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учите |
| о мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И |
| е вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе |
| и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што |
| погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} |
| ту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твог |
| културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну |
| ке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, м |
| ени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако |
| , мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и с |
| ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одма |
| кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће сре |
| Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала в |
| ебе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност. |
| ас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да до |
| и воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њин |
| ш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} |
| нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од ци |
| а и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па он |
| помена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У |
| ...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини |
| шорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да ура |
| ељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народ |
| руге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цр |
| о напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p> |
| А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно |
| ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је |
| е!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити је |
| /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi> |
| еличанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није |
| о ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се |
| , више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је мога |
| и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у |
| купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико |
| он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца приву |
| беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и |
| {S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ва |
| све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и |
| е у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је до |
| наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> < |
| чити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их. |
| а рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И |
| ри, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже к |
| тругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чар |
| „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „нар |
| само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у |
| љу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а |
| тељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни сел |
| е пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио |
| , и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерами |
| у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће |
| та.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S |
| ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената |
| , ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<t |
| их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да бац |
| n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, г |
| к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а |
| ство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже с |
| велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког в |
| S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ и |
| е више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, |
| м, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Н |
| слове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владал |
| арошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или |
| ђа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита |
| па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и |
| ...{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим н |
| даде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направи |
| д с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А јед |
| И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захв |
| адмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ |
| време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пиш |
| Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да |
| све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или ка |
| уза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за п |
| /p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пош |
| а му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је на |
| Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; ка |
| иша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; |
| ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, к |
| Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да изм |
| } Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хл |
| А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје |
| ошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутал |
| у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школ |
| и и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша |
| ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часлов |
| а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли |
| ележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, д |
| а тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно шт |
| тегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда |
| рво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учењ |
| тије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме |
| ки.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принцип |
| школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори |
| но од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, по |
| {S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му би |
| ад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ћ |
| естити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само пр |
| адиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати. |
| брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од |
| } Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост ш |
| уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— |
| кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ |
| мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за |
| ше науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондици |
| , пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начинит |
| о ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку уд |
| ако</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та бр |
| на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војск |
| амерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: |
| је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран ра |
| то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свим |
| пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен |
| Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео |
| деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у варош |
| ши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају |
| ило ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, |
| пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака |
| говори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи пр |
| веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и пр |
| ="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у |
| вуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ћ |
| е се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, о |
| се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милос |
| леду њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност пре |
| о је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити по |
| је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одс |
| рачунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и |
| уде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, к |
| ројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њ |
| у градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто прак |
| лико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рого |
| осле срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са д |
| де ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за |
| ико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да |
| да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша ра |
| ом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и п |
| .{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео |
| Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите се |
| зреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} По |
| >Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: |
| жавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем доба |
| диша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша п |
| нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што м |
| ету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много |
| дижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одгов |
| ви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па не |
| говој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде |
| чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203 |
| } А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више |
| ање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакоја |
| ну, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} |
| слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас |
| старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни д |
| дило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно ве |
| ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нек |
| урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и |
| е да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У |
| к и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане с |
| лу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да ј |
| да им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печ |
| чи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и сед |
| И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичан |
| е ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па |
| љно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „ра |
| књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини и |
| ају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније зани |
| њавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се на |
| ету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околн |
| Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{ |
| лио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и < |
| спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке |
| во</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му |
| видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и |
| таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — д |
| ничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им тр |
| } Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и |
| тве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар |
| и носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — |
| е Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек |
| р то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вук |
| е ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло про |
| .{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је |
| и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њ |
| а још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четво |
| ора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растовар |
| никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене преме |
| окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање |
| чице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда |
| људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ћ |
| греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће |
| е да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и |
| у, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он |
| а, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвоз |
| о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>А |
| м да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да |
| стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма ш |
| а му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распу |
| И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле К |
| } А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо |
| мети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи з |
| оме селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да он |
| лепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларск |
| е велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године |
| год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш |
| ли; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год х |
| само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле к |
| ом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорни |
| {S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане јо |
| је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а |
| и ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Г |
| ом, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико наз |
| ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; |
| а па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p> |
| и ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан |
| ; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господи |
| преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се |
| и смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни |
| каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа |
| дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас куш |
| пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клуп |
| м све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није |
| треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има |
| е можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које |
| /head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио |
| авде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог |
| да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} |
| љимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Ради |
| ..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево |
| о још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а учениц |
| S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Кол |
| змите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет |
| шамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да |
| лане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други |
| о сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту стран |
| д слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато |
| и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и ста |
| иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type= |
| јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „на |
| слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете... |
| вуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бо |
| пила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо ви |
| о и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостај |
| ога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, |
| о...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекош |
| радићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним |
| ве три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља |
| .{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Зна |
| подине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо пре |
| се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} |
| а посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чег |
| ико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи |
| бина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да ид |
| ита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше |
| еме, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</ |
| о дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и |
| деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу поло |
| а.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу |
| е скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим |
| n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан |
| то је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим |
| ћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код |
| ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за |
| то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, г |
| , где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју кли |
| још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којо |
| а...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? уп |
| о дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зн |
| <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој |
| ије бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: |
| ер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{ |
| дити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања |
| ећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у |
| стар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, |
| оре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити |
| ад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите табл |
| о, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се |
| } Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много д |
| томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видел |
| Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч ре |
| а опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека с |
| , циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима |
| Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је |
| ч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради ста |
| покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету мест |
| огле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми о |
| <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете н |
| куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање п |
| камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</ |
| у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно при |
| једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична |
| е зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела сво |
| гле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да |
| ом избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и п |
| ало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде. |
| пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко |
| еч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора пр |
| " /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш |
| суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а нај |
| .{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити ле |
| да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је |
| гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не |
| школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други |
| већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с |
| >4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их |
| инемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} |
| јка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и с |
| се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе ми |
| је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су пи |
| ајбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе |
| мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброг |
| здржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{ |
| о њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пр |
| да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите в |
| етану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред љ |
| оља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политик |
| Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S |
| ричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу први |
| вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо м |
| ам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само |
| клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi> |
| , заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена |
| нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва п |
| тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и |
| на па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке |
| уди, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и п |
| е до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} |
| аљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја с |
| сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да |
| што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна |
| оћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за п |
| у вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге ј |
| бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је |
| та је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод еве |
| ше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котариц |
| а угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, д |
| ако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само пи |
| S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! |
| S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један! |
| ..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{ |
| сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда |
| , он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље з |
| ве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам |
| ите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само д |
| д куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не |
| ити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да чит |
| Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али |
| један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама |
| итате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а |
| учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> нег |
| кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре |
| нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ће |
| ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да види |
| И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да л |
| ђе време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, цре |
| ама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слобо |
| а, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да ур |
| .{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којо |
| му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и |
| Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, |
| и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте |
| лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линиј |
| или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапи |
| општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга н |
| па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окр |
| и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису |
| А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата |
| ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво в |
| е, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!.. |
| он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n= |
| ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаук |
| , учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па о |
| те ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ |
| што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Р |
| напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! |
| снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се |
| у новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зат |
| селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, |
| не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по |
| ећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, д |
| ете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви |
| е машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n= |
| е леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад с |
| е (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите |
| ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S |
| } А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од се |
| /hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столиц |
| је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо |
| {S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили р |
| а са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли |
| ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понес |
| у дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове г |
| ји спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет |
| доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{ |
| } Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <h |
| на, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али |
| ебију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној ст |
| ја страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало |
| спусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на то |
| р и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ће |
| вијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како |
| онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.< |
| мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти н |
| } Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више б |
| у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ |
| ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да |
| , Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави п |
| p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дош |
| или, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спрем |
| ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ о |
| се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{ |
| јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одг |
| а казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али т |
| о, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читав |
| сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Бож |
| ругом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану |
| мој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ |
| То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, л |
| а, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут т |
| ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мир |
| гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковч |
| готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне прави |
| иша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „ |
| меју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам |
| е овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n |
| Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>покло |
| ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде. |
| опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати |
| а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и |
| } Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: |
| Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, ту |
| томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хо |
| о.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, как |
| људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} |
| а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове |
| >— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растад |
| ецу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају |
| и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар |
| вене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али |
| а вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогм |
| до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу |
| брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Рад |
| , сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак |
| м цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну о |
| не па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало р |
| ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> |
| ко ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу |
| и смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги по |
| чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и |
| <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, |
| ана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Ради |
| те.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настај |
| едом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу) |
| ва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} |
| у мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек |
| д!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?.. |
| а без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па ш |
| ој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетк |
| е у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њи |
| изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Ра |
| ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у ш |
| на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу |
| ни сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обру |
| , хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одуж |
| дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува сток |
| напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве рас |
| пи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива је |
| мој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе јо |
| на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S |
| вите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо п |
| квар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете |
| ?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окре |
| т?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје |
| S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би |
| , па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумел |
| можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи |
| и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се |
| лико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се |
| .{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Ка |
| уго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете су |
| е сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И |
| ете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова пис |
| а и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се |
| едну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око За |
| а до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од ка |
| оље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је |
| т ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С ј |
| же ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из је |
| само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или сем |
| д не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и в |
| боље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у ко |
| ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми с |
| таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После п |
| е и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим |
| , и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се прибл |
| е године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој |
| ете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о |
| ујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запреп |
| гу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А з |
| S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиш |
| и како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејас |
| је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div |
| у... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу прот |
| колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само |
| ађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показ |
| маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше |
| а ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вал |
| поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па |
| два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте |
| S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печата |
| да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пиш |
| на слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напиш |
| ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову |
| е <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих у |
| ... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!... |
| ија а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова шко |
| али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина де |
| ли плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми про |
| да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку |
| Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S |
| те сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!. |
| јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево |
| ве му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромн |
| свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други |
| орби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), |
| чите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напољ |
| ле на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ов |
| певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А и |
| метнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{ |
| метно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S |
| задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне дв |
| доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем з |
| то то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} На |
| „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су бил |
| своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они пре |
| и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем на |
| Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се ш |
| дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> |
| ква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово ко |
| памтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода? |
| ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; |
| е <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли |
| варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та |
| бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца |
| да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на |
| ве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к< |
| слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред |
| аде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље |
| орицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајм |
| сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} |
| акшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће |
| камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да бу |
| н пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану |
| зне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па |
| а!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао |
| о с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам раз |
| да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, |
| па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа к |
| шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, пра |
| н ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад |
| аже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима пр |
| ао да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно |
| ац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мај |
| } Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му по |
| ној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући |
| > <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јо |
| ста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада |
| а је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо оба |
| адимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; ју |
| машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој стр |
| а развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и о |
| иту и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољ |
| а заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, бл |
| буди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша да |
| Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је |
| S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г |
| во их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{ |
| и.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и он |
| авам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све |
| ојском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма п |
| оли била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитељ |
| м кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вре |
| под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако му |
| старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газд |
| тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам ис |
| пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пишт |
| се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које р |
| вињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час |
| Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" |
| ала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њен |
| у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родите |
| а будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио |
| ода“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и ште |
| усле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да |
| ео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежењ |
| сна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да |
| ј је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Поглед |
| родом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вредни |
| а пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И |
| је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како ј |
| ви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли до |
| и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb |
| ајпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од |
| угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се н |
| е цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико за |
| олео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа мог |
| ругоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?. |
| пут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече |
| одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, члан |
| заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвиш |
| шко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пр |
| овести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу |
| не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све |
| тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и |
| есте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, |
| то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је д |
| ма, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану |
| побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Рад |
| ања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред |
| о младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је |
| у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова дв |
| ској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није забора |
| ва?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књ |
| Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да св |
| школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на хран |
| з мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове |
| о леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ов |
| апредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у к |
| кле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за не |
| ке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо при |
| а лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по д |
| то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе |
| " /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казуј |
| им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не |
| дмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, |
| а им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ак |
| } На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци пре |
| редни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли < |
| ницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу |
| љој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања |
| , и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету |
| ма или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Зем |
| ек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно. |
| о, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да |
| на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} |
| кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, |
| /hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предл |
| прави.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Учени |
| и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља |
| страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више |
| је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и |
| свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусл |
| једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан |
| м народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде з |
| гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А |
| лу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољ |
| вија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешно |
| оје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су |
| у, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у |
| д и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније з |
| бе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је |
| ени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за |
| /p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онак |
| >?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој ч |
| е у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и |
| оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, држ |
| ело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само по |
| о се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су оп |
| анац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и |
| ајтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом и |
| на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне |
| који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све |
| и као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и |
| корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи |
| а је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се |
| господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најма |
| Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и г |
| ..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с |
| {S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што рас |
| У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намерав |
| учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутит |
| S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су гра |
| етање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и |
| Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо |
| се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} |
| и.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ног |
| винарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и кој |
| се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} З |
| правке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухва |
| ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217 |
| p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, |
| во у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је па |
| .{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и с |
| оју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првим |
| вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. |
| вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, |
| ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин |
| у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бо |
| помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и др |
| говоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело сел |
| опа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја м |
| им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима р |
| ске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи |
| а је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и ште |
| а види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је |
| кше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Рад |
| ајбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на ст |
| други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој к |
| е пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, |
| је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу ви |
| текне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А ч |
| јте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мис |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи прове |
| pter" xml:id="SRP19102_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да |
| pter" xml:id="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви |
| ter" xml:id="SRP19102_C1.2.3"> <head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи п |
| pter" xml:id="SRP19102_C12.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову |
| apter" xml:id="SRP19102_C2.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах п |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје зе |
| apter" xml:id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загорич |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.5"> <head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша ј |
| apter" xml:id="SRP19102_C7.5"> <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина с |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.6"> <head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живел |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не с |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиш |
| pter" xml:id="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су от |
| apter" xml:id="SRP19102_C5.9"> <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу |
| ини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу ба |
| свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад |
| где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слов |
| сади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет |
| ега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће ост |
| о и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци |
| њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или п |
| — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад |
| — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} |
| ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире с |
| о ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</h |
| ју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је |
| а Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика |
| вац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> и |
| азио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и де |
| ује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају с |
| учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да |
| го јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет с |
| сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђ |
| и и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по |
| узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како |
| нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од слам |
| вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} З |
| у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто< |
| а два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi |
| а била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да |
| е подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху поп |
| е требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</ |
| е и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi |
| /hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ов |
| с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиш |
| ка година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално ис |
| ао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} |
| Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} За |
| р пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може у |
| бре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; |
| тпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година |
| кривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на свом |
| нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посади |
| брим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и |
| те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и |
| била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту |
| ек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је |
| х у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земљ |
| м</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и п |
| не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишо |
| Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој |
| за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њег |
| е па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни |
| ного интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ру |
| ете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, |
| и тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго ни |
| могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, |
| дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{ |
| кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих позн |
| је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око к |
| учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао |
| езри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, остављ |
| ајзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вре |
| а читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, |
| е: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчи |
| и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Бог |
| ћ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету |
| као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је |
| је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су де |
| а и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио |
| аље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао |
| их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било з |
| да и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је в |
| ="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се свак |
| бе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред |
| ђемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их |
| јку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, сам |
| , и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер |
| а и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца |
| есом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им беспло |
| шка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> |
| ном, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, |
| ожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме сел |
| штенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су |
| е више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј |
| сле обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да вид |
| ушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се |
| кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако на |
| но чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне |
| собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен ј |
| а прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака |
| ратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни |
| ити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куд |
| царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а н |
| тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Бог |
| {S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} |
| Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише уте |
| чно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја с |
| у, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: |
| много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, |
| ине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да |
| обу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричко |
| н послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних |
| друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који |
| ут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколиц |
| ди.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајсто |
| нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим времено |
| и.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могл |
| осили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо де |
| квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога |
| ле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким раз |
| и број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и м |
| аготворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине не |
| и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде |
| творите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоће |
| апиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши |
| у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа х |
| не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут |
| три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него |
| рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не |
| а „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И |
| ате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп с |
| у прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у тор |
| ђе, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога н |
| е.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напреду |
| е борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загориц |
| олицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила зна |
| јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову |
| може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврш |
| кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је јо |
| је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Р |
| оже водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће. |
| не при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет з |
| и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, |
| слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није т |
| е.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „ |
| ладу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ |
| хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, шт |
| ом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радо |
| ане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дас |
| пше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се |
| гоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S |
| ах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и пот |
| че ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојт |
| асејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по некол |
| слих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него |
| а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора |
| е објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. |
| е у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Тур |
| Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, |
| аци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све намести |
| аља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, |
| сности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у ка |
| у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за |
| песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} |
| ратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице |
| о исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И |
| ова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око |
| {S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратови |
| сновној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Ј |
| у, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово цр |
| де има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, |
| те и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Св |
| мнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> |
| угим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами |
| осле ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога с |
| ан не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и |
| има у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао и |
| >Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед |
| пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на ка |
| } Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и как |
| плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учион |
| лова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви н |
| рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих |
| њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да он |
| у торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се |
| нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. |
| у кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi |
| није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан матер |
| тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} З |
| ише преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго доб |
| ашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако |
| к не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња |
| ма ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и |
| леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном в |
| м још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, д |
| па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни |
| некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вод |
| пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се че |
| } Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није бил |
| S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. М |
| ко се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два п |
| а многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лепти |
| споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде з |
| .{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете |
| и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је доб |
| ...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам п |
| запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда по |
| , за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је тре |
| 0" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован |
| ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни |
| ах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те н |
| о своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне р |
| лтурног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била беш |
| а дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу |
| га.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе он |
| .{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до |
| машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Р |
| о би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови |
| лом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бис |
| се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили п |
| пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су |
| S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани учен |
| зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и |
| га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око С |
| реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књи |
| ади у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у сл |
| од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте |
| и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово |
| исана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У друг |
| : и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и н |
| је групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност. |
| шао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су |
| ите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта ј |
| ог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi |
| о неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите |
| Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако им |
| ло лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с |
| } Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се |
| , чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе |
| е ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, ко |
| ра п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што |
| е госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављ |
| часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па |
| ако пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом |
| n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код |
| Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове ш |
| врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, |
| натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књ |
| а су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окрећ |
| прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао виш |
| ако је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги д |
| адиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњ |
| данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологи |
| том видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би |
| ја.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде свој |
| лике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p> |
| јега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каж |
| Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се |
| селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога |
| мима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање< |
| S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" |
| та пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; |
| .{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бо |
| јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђа |
| гозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат |
| ик 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и |
| мо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу |
| иге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље |
| право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спо |
| јим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} С |
| авилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, в |
| ћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њ |
| угу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се ч |
| ажила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и пом |
| елити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам виш |
| S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је |
| с чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевин |
| без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивиј |
| а гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зат |
| је много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пр |
| сти и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за некол |
| дишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиш |
| та и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и пр |
| све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и |
| „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показ |
| м, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, ш |
| аво је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће м |
| како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни |
| од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешт |
| д морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разу |
| n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, |
| о год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нем |
| нас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој |
| дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изво |
| а“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село |
| стирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n |
| <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу< |
| ају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само д |
| д нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не сам |
| е у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је ос |
| да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шу |
| ете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу |
| вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, |
| ва а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да кале |
| аљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и згр |
| рве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је |
| не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога |
| ројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и |
| и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљк |
| а све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хла |
| ини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), к |
| рода уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављев |
| овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша ј |
| d> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су до |
| >Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучер |
| тупањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живо |
| била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а |
| шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из |
| е, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мал |
| лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и с |
| м се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка поглед |
| } Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиш |
| т многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човек |
| е...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капет |
| “ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: он |
| вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет |
| лим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Шт |
| душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он |
| .“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> |
| зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине |
| танова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле |
| отребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и |
| да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у ј |
| омузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да |
| земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било. |
| ији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је нек |
| на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чи |
| S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народ |
| е она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међу |
| оле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије |
| аст кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између с |
| у као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да |
| достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{ |
| лики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</ |
| зак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, |
| м њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године шко |
| му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о р |
| ница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у остал |
| заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани п |
| о је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, |
| ака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, д |
| очело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољ |
| ....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка |
| .{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колик |
| ако би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не мор |
| ива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све о |
| крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који |
| ="SRP19102_C12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су вел |
| d>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C12 |
| сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, |
| .{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и |
| <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомил |
| опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да о |
| а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искре |
| за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе |
| ан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави |
| S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који |
| и дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телег |
| изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи уч |
| /p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху |
| о да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне п |
| ала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћиц |
| упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, н |
| јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује в |
| покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, |
| више царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да |
| на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њим |
| ке су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85 |
| о циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} |
| ахваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" |
| да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере ка |
| : прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</ |
| вор.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се р |
| И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живе |
| ом руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу |
| материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу. |
| а се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обн |
| но крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано с |
| ешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па |
| кивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је н |
| агоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не с |
| .“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је пр |
| воје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, дол |
| загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као |
| сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на о |
| по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била те |
| реча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а о |
| > <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поно |
| имо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, коли |
| година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" |
| стала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа јед |
| } Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео |
| е и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необ |
| ецом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им мо |
| тру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код ку |
| .</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и дру |
| а мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило |
| од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држ |
| } И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је |
| ема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша |
| И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се |
| у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуш |
| крач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вин |
| емењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису и |
| рдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од дру |
| м састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене |
| дин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме |
| е предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу д |
| чим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопр |
| ник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је |
| школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже |
| овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао |
| оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто |
| hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Каж |
| ош посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у ч |
| За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то |
| , да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајстори |
| S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и |
| итељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу |
| ли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово |
| ад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{ |
| више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи т |
| мите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузим |
| рао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама н |
| ада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви |
| њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А коли |
| у ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, ал |
| авнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају о |
| о стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и с |
| зити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише |
| Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет ре |
| сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да с |
| и суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине |
| уку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог |
| Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој и |
| оле и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача ос |
| итање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да |
| ако се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше |
| оји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено |
| или, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје мест |
| " /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да ис |
| аности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их |
| аградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „ |
| оразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, |
| ишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S |
| ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, |
| а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено |
| небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе |
| 73" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељи |
| домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна за |
| се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код ку |
| је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше |
| о се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако |
| оме.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али |
| у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око |
| е спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али рад |
| за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важ |
| и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се |
| говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике |
| ло као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и т |
| ead> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете |
| с.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у који |
| етврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако |
| и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока |
| е ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није к |
| ују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Ј |
| тини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добр |
| ше приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању оно |
| овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и |
| готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав јед |
| трче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу |
| команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама нег |
| народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, |
| телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не мо |
| за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда оз |
| чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточ |
| у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округ |
| а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их вета |
| ве по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} |
| , и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?.. |
| осе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори |
| ислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знат |
| но.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</ |
| едан котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу |
| ревикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у к |
| еке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и |
| етар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у свак |
| себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две |
| и да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустри |
| и, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану |
| јала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у с |
| ачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којим |
| о утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише |
| е сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је вој |
| слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет зали |
| на је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дај |
| те само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бо |
| д Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном |
| {S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ћ |
| о сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви |
| тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и св |
| ице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други х |
| о све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на ш |
| есто Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи. |
| > у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, разви |
| ица се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у |
| да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци |
| налније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зат |
| познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она |
| о не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином |
| : доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни в |
| с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би |
| а и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би |
| е не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и |
| реко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај ку |
| е претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> < |
| Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари н |
| јтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, |
| вороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинов |
| на, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да р |
| ену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и |
| пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница уз |
| малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је д |
| е што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су |
| о, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школ |
| е стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста |
| S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље |
| грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа по |
| — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред |
| ицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац |
| ратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око сов |
| Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно |
| ота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и |
| } Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожал |
| станеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише |
| и је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао |
| S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S |
| ругога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу чове |
| >„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у |
| а све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, |
| о неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и ј |
| где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Мил |
| ли па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо спо |
| го и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад с |
| дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, |
| да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто нај |
| га нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и |
| је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алат |
| ; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три |
| градили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Срб |
| рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио |
| е рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко |
| рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао |
| знајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељиц |
| оје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године уда |
| ло има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака |
| ј деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вече |
| јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то зн |
| Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име |
| а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учти |
| а разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то ј |
| гледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то |
| поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ов |
| добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} |
| ном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{ |
| сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и вла |
| иле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бог |
| мо Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на ј |
| ити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нит |
| о што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Зд |
| е пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi> |
| } Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, |
| у требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира |
| бзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се пр |
| на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих |
| Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су |
| вој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој год |
| мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за з |
| е на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих шк |
| ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C3. |
| во буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те |
| d="SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао |
| Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и л |
| , јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем у |
| овне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добил |
| е је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпрос |
| шла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био м |
| јте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то д |
| едан пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте |
| у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А зна |
| шнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу г |
| не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је |
| те на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у |
| ставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. |
| змите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још је |
| змите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{ |
| змите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не бу |
| змите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једн |
| једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на |
| S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер |
| у?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао |
| Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и просто |
| даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто |
| ђују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и ч |
| тно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да до |
| ато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису при |
| "299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су м |
| мановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што |
| вље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет ро |
| ило затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропа |
| во.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култур |
| а.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се |
| њају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша реч |
| е Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се |
| у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те |
| велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни св |
| а им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад |
| се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде доб |
| ће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} |
| ло и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живин |
| школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе |
| е им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у ш |
| школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете |
| За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и једа |
| и им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је цент |
| ладицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже |
| ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави јед |
| вају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша |
| цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто н |
| упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за |
| брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко |
| {S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S |
| hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>на |
| задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ће |
| општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, ч |
| казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У |
| ићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они |
| где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово с |
| ли ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме |
| го да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли |
| огле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па |
| уквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова |
| се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Ј |
| тите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после |
| а ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Ра |
| нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — |
| е на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре |
| погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ћ |
| да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p> |
| то, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је т |
| лагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се |
| о, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу. |
| оји ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да |
| и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у ко |
| етра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два ред |
| коме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац |
| уђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних |
| га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надја |
| а не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тат |
| хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу |
| ако вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расх |
| е неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било н |
| завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближиват |
| сли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Р |
| од ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} |
| у ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне |
| ли си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало |
| ма у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рука |
| школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини свој |
| ати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је бир |
| Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, |
| S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, нас |
| и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, |
| лео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе н |
| ари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ћ |
| поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не мо |
| кше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, |
| к стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, |
| /head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с |
| стресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазев |
| том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се уми |
| , завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостив |
| енијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А |
| а селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут |
| да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази обј |
| S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту |
| пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао |
| наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запам |
| Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на |
| и, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише м |
| стаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак. |
| руји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један ил |
| сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па |
| хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то |
| ко да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</ |
| ца.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види гос |
| шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја |
| а ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и за |
| се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, |
| ми гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ват |
| за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у пле |
| да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском |
| и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али |
| иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде |
| идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су кам |
| слушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слобо |
| е а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову с |
| ра напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да |
| живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у до |
| де.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато с |
| добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи нап |
| ослови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују |
| А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке |
| у собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била |
| и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачи |
| лики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих |
| оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и п |
| ђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између с |
| едају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Рад |
| докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио |
| ко да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да б |
| отрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па |
| у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет пон |
| кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била с |
| ве како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „к |
| вац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радиши |
| зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „про |
| израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нам |
| еку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бо |
| и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна |
| у мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о он |
| о ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички р |
| „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака |
| оправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, ка |
| је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и че |
| ашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки г |
| ли пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, м |
| општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, зајед |
| и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Ник |
| се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и зна |
| о тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност |
| е изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструган |
| господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући |
| е што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све. |
| имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, |
| овна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напр |
| гу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће н |
| нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљика |
| ви, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно |
| његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наш |
| себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и де |
| е по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и уче |
| зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже |
| оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да |
| вим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре |
| па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да остане |
| ли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у |
| та пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све |
| ј и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по приро |
| а ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи с |
| пшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} За |
| ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Је |
| аља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напи |
| S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укова |
| их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И |
| ламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и ја |
| адашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ |
| тернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те ј |
| S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} |
| х буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље сх |
| амо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у |
| ного а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у |
| примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у при |
| јаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица д |
| , вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз о |
| е гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусе |
| вих младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овак |
| езбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је |
| ота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је бл |
| оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, |
| /p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и |
| раве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> < |
| а је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка |
| а ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Ч |
| солиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на |
| ку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни |
| ту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регрут |
| ена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиш |
| } А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њ |
| о и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, који |
| ко савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је ре |
| бро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</h |
| о самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира |
| он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и вл |
| верите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите и |
| да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам ост |
| ?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
| сетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у |
| е каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?.. |
| мдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица |
| едесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је |
| од некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је т |
| {S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико |
| .{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или трид |
| .{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико |
| ри десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке и |
| S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десета |
| и десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десета |
| Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у т |
| !..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Ко |
| ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у |
| {S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!.. |
| идите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико |
| десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} |
| ој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је |
| ед!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пр |
| пу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је |
| и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у ж |
| ше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величин |
| алуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га |
| волико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „ |
| те се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а она |
| у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, |
| S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је |
| ..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч |
| се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сно |
| его они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље |
| одеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа б |
| горичани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убо |
| да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикал |
| угима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било |
| ње самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су реч |
| много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови |
| воју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да |
| икне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао |
| .{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био погле |
| стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца |
| да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа |
| је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „и |
| .{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „би |
| разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе |
| дан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од |
| {S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко |
| дети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И б |
| жавни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му |
| било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то теме |
| вају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p |
| леп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људ |
| простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчат |
| из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тр |
| дноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној |
| ају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низи |
| ну па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, по |
| во у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини та |
| а, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и |
| не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале |
| ју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситн |
| има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} К |
| их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S |
| су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</ |
| он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од с |
| чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па |
| варалачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику п |
| деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правил |
| ршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитив |
| ко брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А |
| е школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да |
| е просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком друг |
| мо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља |
| ти да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и пренос |
| и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајстори |
| онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумеват |
| <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, ка |
| није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала |
| главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља доприн |
| а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће |
| преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животи |
| ке и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помо |
| е прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу |
| кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би |
| с</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у р |
| лу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у |
| /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{ |
| е чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили чит |
| е рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госп |
| и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу пара |
| јега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у |
| не су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} |
| Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца мог |
| " /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, је |
| раду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их |
| не, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Гр |
| ата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нис |
| агорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Ради |
| е крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године ра |
| лижно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она |
| ! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви под |
| азева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца гра |
| изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} О |
| су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и вид |
| ој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев с |
| шем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћ |
| њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевк |
| с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши п |
| , а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Зем |
| ле овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је |
| </p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно |
| се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и |
| ли овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала ј |
| вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и др |
| по да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била гото |
| тнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да |
| уци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „М |
| волико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп |
| линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у |
| вим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште |
| а смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и гр |
| одине и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> <div type= |
| зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону |
| наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца прев |
| о свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је |
| ију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим |
| ао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче |
| ело, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју |
| .{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али |
| _C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било вре |
| чењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, |
| {S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они |
| ливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} |
| id="SRP19102_C3.13"> <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у кл |
| ца?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова с |
| ска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, |
| ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење нацио |
| да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобр |
| Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде шк |
| највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| у, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви |
| з једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам |
| тета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом |
| е клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| одигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог д |
| сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ |
| и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у д |
| уст.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Рад |
| доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Ми |
| евом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово ниј |
| итељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о т |
| ого по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао |
| е само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица |
| а, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{ |
| било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале |
| али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, |
| шњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три |
| е за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И |
| од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му |
| но“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дал |
| ао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над кал |
| ишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим |
| повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину. |
| искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име |
| провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, |
| а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је он |
| реба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он |
| , све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Ал |
| листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и попула |
| д нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чеш |
| радина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да |
| некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} |
| ти од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина |
| су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све ви |
| ко затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му |
| {S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и |
| за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у |
| , нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро |
| о озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долази |
| и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним |
| p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из бук |
| и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових |
| а живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот чове |
| ј најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учи |
| велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треб |
| а вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет |
| ичка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више п |
| тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра в |
| ојим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ћ |
| S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша реч |
| зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за дец |
| е ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и |
| :id="SRP19102_C12.1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јов |
| а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и п |
| да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће и |
| Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за |
| показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је ос |
| абе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повика |
| id="SRP19102_C1.2.2"> <head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задава |
| реба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </d |
| све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, п |
| ..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу |
| вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је |
| сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно ка |
| деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и бо |
| о би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, < |
| ељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млек |
| у школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школс |
| } И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихо |
| до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чо |
| зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле |
| правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште зајед |
| да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој |
| анастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калу |
| и и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А |
| ко!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да с |
| аше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и м |
| , на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у |
| оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кућ |
| својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост њ |
| и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља |
| ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га з |
| или.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не сам |
| с и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову шко |
| речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми мо |
| пне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и |
| мпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па посл |
| павају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома |
| и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе же |
| .{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долази |
| воју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и |
| S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школ |
| Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благ |
| имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, |
| месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и |
| ас могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћ |
| иђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Врати |
| а још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на среди |
| су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша и |
| о испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако за |
| жњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала о |
| нас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној стар |
| њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у ш |
| и са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки |
| одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па са |
| да а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје |
| енога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да |
| {S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зукв |
| .{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема |
| и; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се ден |
| бро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши |
| аве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у с |
| кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопри |
| врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, |
| ле и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, |
| >6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова полити |
| ршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага д |
| комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала де |
| екмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, |
| листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о |
| о овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о полити |
| зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за п |
| више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p |
| плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога |
| тала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакш |
| ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која |
| угу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им ј |
| им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размах |
| разника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те |
| , да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша доби |
| абом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} |
| и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их |
| т“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину |
| им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово ј |
| сте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике |
| лата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен |
| т не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пођ |
| А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам де |
| гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове ре |
| докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} |
| нога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само |
| су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} От |
| ошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске |
| е на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и как |
| Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам |
| ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео зн |
| удницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S |
| Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бит |
| који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите |
| > <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али |
| да и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет |
| ро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да |
| се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други виде |
| ависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напре |
| ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово |
| земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p> |
| ођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад д |
| осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За |
| е да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Рец |
| добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књ |
| итате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни |
| вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем с |
| оже бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Су |
| {S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{ |
| свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су |
| нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли |
| и, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није |
| ало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали |
| ар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Б |
| .{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, го |
| запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже |
| ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад |
| ,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тес |
| ибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то |
| те све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у |
| јте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лис |
| бле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гуд |
| {S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа |
| мите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} |
| мите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинс |
| ц?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините ко |
| око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је |
| А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађ |
| шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је |
| S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите |
| .{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али н |
| !..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пу |
| а?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га! |
| ?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинс |
| На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте |
| Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће т |
| какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} |
| створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{ |
| да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S |
| у?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађ |
| седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник |
| и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнез |
| е често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и он |
| е и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и шт |
| иноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима |
| то тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S |
| о сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здр |
| а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту и |
| еник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову ш |
| м каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати тор |
| ена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу |
| у још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је најви |
| е пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису |
| првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет |
| да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлу |
| очеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мал |
| подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и ј |
| раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: |
| тпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p |
| нају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добр |
| ад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођен |
| сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у к |
| да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе к |
| н нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и |
| и у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за дру |
| мо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што с |
| {S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шт |
| д први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ све |
| 4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отиш |
| нијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мал |
| нама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема |
| д сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце зат |
| у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и г |
| грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар |
| ра мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, госпо |
| ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знам |
| омаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> |
| удима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још воле |
| тоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико нед |
| оче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброј |
| а.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А |
| село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледуј |
| ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће |
| Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S |
| а.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за о |
| и ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су |
| <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из в |
| ћа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао |
| животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но |
| о тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} |
| омисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, ниј |
| емишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време ј |
| она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па |
| у!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најс |
| сен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и ј |
| воје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позва |
| за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, ш |
| у и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда п |
| клонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео |
| и, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} |
| док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се |
| аблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} |
| ш.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ли |
| д дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни |
| се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остал |
| а у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут |
| 4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један мла |
| ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се |
| нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, |
| ло поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хо |
| и да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једн |
| оме већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с |
| ао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> сам |
| спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p> |
| овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просвет |
| нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица м |
| у удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, |
| н до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Бог |
| ироди, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте |
| оки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућиц |
| настичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појед |
| ато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи на |
| е збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села чи |
| свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као |
| у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са ста |
| збоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање |
| усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разуме |
| четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још ви |
| ојој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих |
| љају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А н |
| тине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и |
| и, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А н |
| ош непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојак |
| су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је |
| о сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} |
| та свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} |
| ли продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће |
| саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробљ |
| ју, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва |
| модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} |
| /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине |
| упио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи |
| идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најбли |
| што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и |
| ижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а |
| слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и |
| таву иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи ниј |
| Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко |
| није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наш |
| ли најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска ги |
| b n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као д |
| згледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и |
| странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу |
| било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место д |
| црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов цр |
| ет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има де |
| пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>ше |
| ест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>сед |
| три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири |
| м — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</h |
| ам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових |
| ир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет |
| /hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли) |
| одлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље |
| извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бир |
| >Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} |
| кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиш |
| упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Рад |
| но је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узим |
| деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљ |
| оји се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш на |
| се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне нај |
| ичило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кук |
| ао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео |
| запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и |
| ојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, ог |
| и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" |
| Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило |
| на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, |
| реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало |
| их има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Е |
| ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи им |
| н поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шт |
| е, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бо |
| им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову та |
| и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Окт |
| ме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наила |
| ико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, м |
| ла, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су |
| ио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред спор |
| {S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило с |
| овао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здр |
| у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прв |
| ије заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и т |
| ј огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и |
| одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истич |
| мељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| аљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве град |
| својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становн |
| и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посл |
| су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и на |
| еда.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа |
| је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, |
| а оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду |
| ини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чист |
| чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зид |
| се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепо |
| Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадо |
| м тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у |
| кве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је |
| осило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија. |
| с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око |
| у и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а |
| других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да |
| соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, |
| да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} |
| , и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; |
| јој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapt |
| десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} |
| вине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, |
| учао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи |
| е затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад р |
| ао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је над |
| цима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечано |
| ла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још |
| е Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те |
| но ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!. |
| да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се св |
| облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповес |
| ни Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око судн |
| су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у о |
| од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане св |
| S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар |
| /hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господи |
| да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него |
| уди су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу. |
| е кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену |
| есађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, |
| дите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем |
| и пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носи |
| лице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и |
| ма?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту. |
| ри?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири |
| да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S |
| тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{ |
| лободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и |
| мања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с |
| дењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, |
| и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, ј |
| и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато тр |
| > <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко пр |
| а кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад |
| ни необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с то |
| ећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствар |
| је.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово п |
| како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да ум |
| горицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и о |
| нску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која |
| јале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима |
| а и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, св |
| ле у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њи |
| учити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљ |
| > <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се с |
| ра да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: |
| <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет у |
| н предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити к |
| ше и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико |
| и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и р |
| газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад |
| .{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало |
| </p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове ш |
| , и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилнос |
| а, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету |
| ово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се |
| свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разн |
| зреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику |
| него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и |
| ојсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то пом |
| то расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, |
| р си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину |
| во се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У св |
| ојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње |
| ицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја.. |
| оже мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како |
| ву.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, је |
| а киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је о |
| уначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник по |
| и ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мој |
| е гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступ |
| и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога |
| напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општ |
| оји је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били |
| ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчан |
| воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} |
| ежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела бу |
| је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувиш |
| а би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речим |
| љи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и |
| па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нис |
| о сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" |
| заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и је |
| учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе |
| освету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и екон |
| ју и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују ка |
| е; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и |
| е љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S |
| здржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће свој |
| е и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се н |
| школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје д |
| је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а озд |
| , и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то |
| кмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било |
| ити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима проду |
| и новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не зна |
| ст, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништ |
| одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим с |
| ма.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и |
| и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно м |
| е бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједн |
| века исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко |
| ва.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Са |
| } Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваља |
| у краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини м |
| н се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може не |
| Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро свар |
| и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само шт |
| из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је м |
| о их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укршта |
| х послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио |
| азвија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало зн |
| овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша доб |
| требна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а о |
| , а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уст |
| ћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо кам |
| к.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није |
| ини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер б |
| њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и в |
| радини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од з |
| ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово |
| је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у св |
| „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа тр |
| да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами изр |
| подине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак д |
| и Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају днев |
| ама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да и |
| сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама д |
| у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и з |
| с ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћ |
| еле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта |
| и сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} |
| Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена |
| а и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли |
| е но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: |
| оћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што |
| вакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} |
| за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} У |
| шете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</ |
| а ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга пев |
| е он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, |
| сионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане |
| да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите |
| најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још ви |
| о слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи |
| ај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтер |
| а даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школск |
| {S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових |
| А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе. |
| а код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу |
| зне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове |
| а оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> < |
| а табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а и |
| ко тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, |
| ављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} |
| о поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Кња |
| је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу учен |
| наца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да жив |
| ако мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, |
| у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, |
| само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и |
| где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не са |
| о три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{ |
| <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се |
| ре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих ж |
| онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} |
| “ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије гр |
| у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, игр |
| трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и |
| остигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим |
| њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвеће |
| адиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томиног |
| о да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке ре |
| тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто т |
| ји, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> |
| l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Бо |
| ead>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учил |
| га!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још т |
| ико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, са |
| ошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, |
| га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у ч |
| <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису у |
| , од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, |
| ао стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде |
| е, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n |
| а вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите |
| ле распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је |
| ="SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиш |
| и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као доб |
| у имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, |
| у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђа |
| то се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Ш |
| да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у при |
| на у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради зе |
| oreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да |
| народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и ст |
| још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас гради |
| е и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да бу |
| и могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здра |
| е него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А |
| волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље |
| P19102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с дру |
| P19102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћ |
| ије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена < |
| , домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" / |
| II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва |
| Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод |
| тите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме д |
| да продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете |
| ео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о |
| Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељ |
| колу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? |
| дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа |
| Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два |
| асловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, доб |
| куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи |
| ога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много |
| затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела згра |
| а то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мија |
| ?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Заш |
| у, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како |
| Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први да |
| ом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам |
| и, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидо |
| како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад он |
| Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест |
| о према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној |
| ј мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих ж |
| је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и |
| {S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте |
| пита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој ку |
| а је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они зас |
| трашно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или |
| S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цр |
| отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само |
| ове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те |
| ледњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на |
| се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> |
| е утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одр |
| ш колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко |
| каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разбол |
| нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пит |
| има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико ку |
| а је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко |
| е; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом |
| Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозор |
| ати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети о |
| с чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу чо |
| е Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у сла |
| о кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, |
| посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели |
| првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узе |
| а по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и се |
| ша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном и |
| за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се п |
| једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара |
| аправим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли о |
| је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви |
| прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} |
| ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} |
| а ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројн |
| милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као |
| ху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда реч |
| и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, х |
| ше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „пре |
| у кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понај |
| рађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него |
| дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и |
| тио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није |
| и, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пи |
| маћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и |
| викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби |
| учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљ |
| ге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и оставља |
| или на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у |
| е по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, |
| г Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улаз |
| се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{ |
| и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцниј |
| амо надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помага |
| ања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године. |
| ни и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас пр |
| нда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже |
| ови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине бе |
| држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, |
| ља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су б |
| и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} |
| и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уп |
| де</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе |
| орба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове |
| S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и |
| „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и |
| и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно реч |
| е онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{ |
| {S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако са |
| ве и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игр |
| анки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је |
| за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но |
| времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће из |
| старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не п |
| ви, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши |
| о пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па |
| х посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су |
| чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а |
| ко главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камен |
| ирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и за |
| тичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцим |
| едеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветр |
| су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друг |
| о, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутра |
| „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готов |
| се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуст |
| им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} Пос |
| " /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао о |
| ији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и з |
| и, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} |
| чи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви |
| {S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А посл |
| дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: м |
| е речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице |
| дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шт |
| и пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била |
| } Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу |
| и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по |
| дине, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Данич |
| евизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петр |
| лико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати |
| ичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И са |
| ма много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, |
| и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их |
| ного више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, |
| осле дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће с |
| и заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду до |
| без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг |
| да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима п |
| head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиш |
| !{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачун |
| краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу д |
| А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и н |
| и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} |
| мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у в |
| рше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} М |
| дмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је обј |
| и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире о |
| то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да измени |
| школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледа |
| д њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на т |
| иста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више прибл |
| могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да |
| и пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се |
| куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена вели |
| се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави |
| а.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже |
| и у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све бољ |
| То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити друг |
| Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо св |
| донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и |
| еда?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не |
| {S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неко |
| ад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито он |
| у, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се |
| итеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А |
| мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и об |
| би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </d |
| о што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они подел |
| до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стран |
| овоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку свом |
| су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S |
| , сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зи |
| ећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша |
| ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| а не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S |
| и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то |
| о и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, |
| , и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису м |
| јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбин |
| авио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашт |
| себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавил |
| варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули ст |
| кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зид |
| ојма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године н |
| могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то |
| народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да не |
| и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, |
| видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а н |
| и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, |
| ти.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним |
| год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у дру |
| <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb |
| кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, он |
| жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизациј |
| гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај б |
| ата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ов |
| е на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља д |
| ио и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао |
| p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног канди |
| .{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо н |
| е министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољ |
| земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код пат |
| више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишња |
| њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће ј |
| људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p> |
| во последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у ша |
| мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} А |
| ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} |
| оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не п |
| е <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направи |
| {S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели з |
| њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли |
| м и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и он |
| је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, |
| може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши |
| по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов оби |
| ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и |
| о није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није |
| неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања |
| требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде |
| рио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго ме |
| {S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и |
| воту човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но ш |
| S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава не |
| те почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима |
| иши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван шко |
| <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у |
| навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се рад |
| озор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беш |
| се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умир |
| ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и с |
| онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ћ |
| мо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <p |
| црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или |
| , да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди мест |
| у српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се |
| а су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и к |
| ганизам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне |
| его се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима |
| ју поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гет |
| да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере |
| сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно пр |
| ине учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>расп |
| е што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај нап |
| ујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово |
| празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати |
| јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и н |
| е, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су ра |
| једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречен |
| о Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велик |
| ми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И ш |
| рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type= |
| Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо |
| и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи |
| с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, |
| пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А с |
| , ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што |
| нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и |
| најући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи |
| III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} |
| олико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 ч |
| је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује с |
| ка; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и п |
| главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обнов |
| много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p |
| не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О |
| ош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кр |
| е у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пуст |
| слио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} |
| а пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је он |
| предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S |
| па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборав |
| се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена |
| таје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви |
| само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљ |
| загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, |
| head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и д |
| чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S |
| разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то бу |
| леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради от |
| вадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{ |
| д да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има |
| сао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему |
| мога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила |
| Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве |
| презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на |
| у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред |
| одимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се н |
| да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што |
| теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паме |
| а и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, |
| id="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, |
| тео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца ње |
| ="SRP19102_C1.1.2"> <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу |
| уд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад |
| итање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сут |
| "SRP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускор |
| то из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно раш |
| у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак |
| лавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па |
| нику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му |
| епа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по ово |
| шем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њ |
| оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свет |
| 61" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци н |
| а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој к |
| еда и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњ |
| памтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад изва |
| тов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак она |
| ен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу град |
| апредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да |
| ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људ |
| ју дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} |
| го више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себ |
| и су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и д |
| Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сав |
| его прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу прат |
| ло као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, |
| партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чу |
| и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио |
| ам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су го |
| емишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази |
| ђен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта |
| гом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени зав |
| ; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово |
| браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S |
| ишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је |
| а из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега |
| како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је о |
| а Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div |
| <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се са |
| ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породи |
| рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, |
| онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!.. |
| м сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу |
| у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још |
| то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би |
| ло, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако до |
| pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Зе |
| емију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да ра |
| ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да и |
| Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те ср |
| , да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" |
| овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиш |
| ећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, ни |
| о су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле |
| с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају |
| Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мисли |
| моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој р |
| , а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша |
| адиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазл |
| ога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на |
| ли ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262 |
| рјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће |
| велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је |
| учио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ п |
| неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се |
| културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да траж |
| е та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његово |
| неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Рад |
| ом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова |
| зорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на предано |
| требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У ос |
| само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва км |
| ао неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник |
| S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капе |
| ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не т |
| /head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћо |
| са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога кова |
| ојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станој |
| као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање |
| Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, |
| ужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ов |
| ње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећ |
| кују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, кр |
| а ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо |
| и освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи |
| остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву |
| је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледин |
| својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од ка |
| ви Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ |
| ђе и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци |
| прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жар |
| а дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него |
| оснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школ |
| "SRP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} К |
| "SRP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спра |
| ="SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и раз |
| тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају |
| /head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најуз |
| оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је |
| чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто |
| ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све ш |
| ванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било. |
| SRP19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој шк |
| ="SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него |
| ли</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и |
| водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште |
| е нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељ |
| ш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говори |
| , радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретен |
| о је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и за |
| , да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово |
| /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по при |
| јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која ва |
| адића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} |
| дба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви ње |
| њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао д |
| уји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико им |
| ати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она прод |
| проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, |
| ју, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анар |
| ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S |
| ксплоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревнос |
| радан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и д |
| а је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето |
| врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсн |
| али ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је |
| а.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете |
| р и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је |
| школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет река |
| сати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом н |
| .{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се с |
| оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвон |
| а светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водиц |
| лима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кме |
| о свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости |
| у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} С |
| ма.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Св |
| лама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хо |
| те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као |
| али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{ |
| ора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде |
| уће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваља |
| добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да |
| и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама |
| аче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села сво |
| ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће |
| рода, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учиониц |
| дној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њи |
| је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — гото |
| послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих с |
| ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с |
| му што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S |
| ка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} |
| камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих |
| ије занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} |
| а запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ О |
| одине сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нече |
| ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвише |
| вета прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него св |
| у.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, |
| исто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога жи |
| е их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова |
| је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њег |
| о бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био мла |
| аве као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе ш |
| је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже п |
| апита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год |
| есте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија |
| <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да |
| света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви по |
| и у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста вид |
| адиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само |
| му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиш |
| о, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато |
| , за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече траја |
| дан мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да м |
| у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у гла |
| тељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село са |
| ројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените |
| ослове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш он |
| је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном стр |
| више га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где |
| ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Њег |
| ане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да |
| кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Дан |
| его ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио наро |
| или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су |
| Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у |
| у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи |
| оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био? |
| д ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, |
| кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто |
| ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да с |
| ..</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још д |
| некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке нај |
| него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најл |
| је, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом ц |
| је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и |
| И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, о |
| чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, |
| тељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} При |
| јима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи |
| n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: |
| других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили |
| да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с. |
| о, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну |
| у опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у |
| ата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет вод |
| очекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, |
| ела и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зн |
| атрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то би |
| ?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта ј |
| мо с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећем |
| ...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испо |
| значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, з |
| вету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само |
| х тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није наб |
| шко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешт |
| х; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, ш |
| је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао ц |
| димо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случај |
| еал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета |
| акле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луд |
| жње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе он |
| д.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Де |
| нарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набиј |
| вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и рук |
| Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га |
| а прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, пи |
| раде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко к |
| а.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>По |
| миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неизд |
| А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану |
| не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и з |
| је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви зна |
| и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек |
| дне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, у |
| ато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да |
| а Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну |
| овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, |
| мо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу њег |
| и ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад с |
| татак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div typ |
| ни.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они |
| 3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме |
| шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и пра |
| {S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи |
| о дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити нај |
| ало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне |
| гију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па по |
| учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље |
| {S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само |
| угојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се дого |
| ку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које |
| акле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А |
| S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које |
| у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и свак |
| ве на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за де |
| кривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду свој |
| ар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се град |
| и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима |
| еду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи |
| ао и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је от |
| ме, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимна |
| ш с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па |
| и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а |
| за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново |
| о учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као прост |
| ображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и цреп |
| а службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу |
| свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена млад |
| и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, ко |
| о је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, при |
| .3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школско |
| о: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{ |
| доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </ |
| зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да попра |
| азвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у шк |
| опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што љ |
| руги су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вра |
| Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му |
| одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећ |
| у њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на мест |
| 22" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда ј |
| срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли и |
| е предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорад |
| највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер ниј |
| рављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви |
| ици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом |
| х су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређу |
| есто до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао |
| ..</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре д |
| ису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако |
| ао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет |
| S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Ко |
| шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет |
| седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја сва |
| ри реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} К |
| у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} |
| сам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну ов |
| у!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци н |
| у!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље |
| шина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радиши |
| p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад |
| ивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошни |
| разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“. |
| слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешт |
| ка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели најв |
| ира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па с |
| ета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</ |
| то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, |
| учити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки м |
| направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их сла |
| од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било |
| најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога |
| есовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и раси |
| зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} А |
| {S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за |
| а је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну |
| аква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену |
| он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је би |
| торије.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе за |
| се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapte |
| на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао |
| рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад |
| и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на |
| јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратим |
| учени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „ин |
| темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида |
| } За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом М |
| и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} З |
| диша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Да |
| би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и нај |
| сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново ис |
| за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене |
| у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо ре |
| е уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да |
| них одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и |
| уће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: |
| јзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нем |
| ..{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Н |
| ши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је |
| 76 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године |
| ово.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p> |
| сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли г |
| хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу |
| тимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако |
| } А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да |
| ајблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, н |
| виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за св |
| Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам наро |
| да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и от |
| логу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ст |
| агодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у |
| S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi> |
| S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Ради |
| министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А |
| ју сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год |
| е и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћем |
| ован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко мо |
| иније, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ва |
| а испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се |
| је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више |
| ије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и |
| кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако згр |
| авде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а |
| или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком |
| за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да |
| с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покри |
| “ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда |
| ове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази |
| учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S |
| господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста |
| ожеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трош |
| ци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени |
| адим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље б |
| је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“< |
| и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које с |
| ло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро |
| Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ |
| ља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али |
| е.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо |
| ко се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојиц |
| ано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да |
| е; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими |
| „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих се |
| да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашт |
| долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко |
| спитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога |
| о у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод јо |
| седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама |
| је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, |
| је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.< |
| што то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак с |
| један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се |
| зучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили |
| > <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у |
| не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном мл |
| уто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање |
| } Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту с |
| д њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су пов |
| {S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова |
| из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ и |
| лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из |
| оже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађ |
| вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један д |
| збијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ре |
| ите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене д |
| је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод |
| А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и |
| ите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну гд |
| а толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава |
| њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> < |
| орист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p |
| моћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају |
| мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само |
| о да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу ст |
| ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} |
| јбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помо |
| {S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учи |
| иче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <p |
| да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду сва |
| и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и |
| вине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија |
| де узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о |
| е они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још ни |
| {S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац |
| пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој ра |
| гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и |
| нате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не у |
| х и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за саве |
| се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака |
| е ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> |
| сног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи живот |
| изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша н |
| ему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпез |
| ов <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он |
| ше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово |
| од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин |
| о те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, |
| одитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је г |
| едно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао сл |
| .{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли св |
| квар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам да |
| рите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало о |
| уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекр |
| рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак к |
| дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли ш |
| убама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> |
| („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да |
| и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не |
| гоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, п |
| о ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зим |
| ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волов |
| једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни |
| е развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type="chapter" |
| , и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и |
| кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије |
| тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Р |
| рану Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, |
| ни; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да |
| а столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а о |
| чуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</h |
| су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много |
| ржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према друг |
| SRP19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и |
| да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина над |
| вратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; ал |
| и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не сам |
| његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и жи |
| ад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина |
| о спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прв |
| Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га од |
| је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> |
| Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава мож |
| ати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако |
| ено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам |
| делом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погину |
| </p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе к |
| умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују ка |
| у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би б |
| д су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле |
| .{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе п |
| ино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напредније |
| ју.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није |
| ..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} |
| саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У |
| а кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољниј |
| е.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p |
| вари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су доб |
| е усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи |
| о“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет |
| ићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, |
| .{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазит |
| гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светит |
| извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не с |
| ћ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и м |
| е одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Од |
| у душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успе |
| тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским |
| ли умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара |
| {S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и веш |
| атријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше |
| xml:id="SRP19102_C2.4"> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и М |
| код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом |
| , и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Мило |
| стук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајни |
| , да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба ди |
| до, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и с |
| д саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књи |
| огао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, к |
| ресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабран |
| на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi |
| Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид |
| ш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ |
| рст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а д |
| Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, ост |
| ато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би би |
| оживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти с |
| шити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „сло |
| залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми доче |
| редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у п |
| и пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од |
| у“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ов |
| ку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му тр |
| гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а |
| адишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Б |
| у.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око З |
| укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу |
| се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спр |
| ли је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било неко |
| опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом |
| о Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згл |
| ни ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша |
| ну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак п |
| већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их |
| ан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мал |
| ше су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онд |
| ски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео как |
| име, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја и |
| многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једног |
| пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављај |
| у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра н |
| чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они |
| о што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, н |
| загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима |
| , ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Г |
| дно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, |
| ичани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="ch |
| рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе п |
| школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} За |
| S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остај |
| сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите п |
| уге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а |
| јој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да с |
| су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" / |
| в, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно |
| слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривред |
| диша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распита |
| ојим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то |
| или.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, |
| а тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на |
| драсле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је |
| и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године гр |
| А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у |
| ад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће |
| мо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима |
| и казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину |
| у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им ј |
| који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} От |
| ору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану |
| ављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису |
| и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова |
| пе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било ј |
| поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у |
| господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају кл |
| " /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добр |
| стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и р |
| дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и |
| о често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и |
| же своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није |
| здови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ће |
| уде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„ |
| средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и |
| ра и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше в |
| ба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школ |
| деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и бл |
| ад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше |
| иша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда по |
| а се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је |
| искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> |
| авдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом. |
| сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сел |
| аке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често т |
| дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно |
| ти, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру од |
| а, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи најв |
| онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се |
| кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и |
| авања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обич |
| амо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазил |
| уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, н |
| седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама |
| траже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то доб |
| ву веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још |
| е згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много |
| ноге занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и зајед |
| Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што |
| ко сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калу |
| ..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи |
| ожете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} |
| ад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали |
| же <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекн |
| се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{ |
| чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>п |
| мо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бит |
| е место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се пр |
| да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кув |
| аком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и |
| , да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, |
| .{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код |
| тине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици |
| е ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге д |
| ц! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и |
| а да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо |
| сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама |
| > <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић |
| млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три зајед |
| ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу |
| и у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они |
| , упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмеј |
| p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И |
| ет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва |
| би, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо сам |
| трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мо |
| ало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Изв |
| олико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да |
| упила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} |
| озоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала |
| у дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва ј |
| че, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Уче |
| и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p> |
| ше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захв |
| нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, |
| газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" |
| ти и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ реч |
| виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“. |
| од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и |
| народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну п |
| обу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за |
| ладићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не б |
| женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много с |
| слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се |
| ика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рв |
| главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало |
| гу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре |
| али у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било |
| о да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад |
| , а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, при |
| нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том заз |
| т у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n= |
| p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и ка |
| од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњ |
| којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да чит |
| ало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака во |
| ролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насут |
| </p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова |
| ет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Ка |
| оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто |
| ог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ р |
| гу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а |
| дмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, ди |
| о су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише |
| али на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у х |
| > <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљ |
| на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{ |
| ва цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блат |
| дан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> |
| а одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писм |
| {S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калд |
| м ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сат |
| о им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људ |
| иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у |
| ао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав те |
| учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им пре |
| цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доноси |
| у, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ип |
| и са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он |
| ви појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи |
| ут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и |
| ти замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке |
| .{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и |
| скоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама |
| да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на з |
| у не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитају |
| о друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба н |
| љопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и уз |
| {S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће |
| дигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је л |
| ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су |
| аједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изро |
| те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} |
| а се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{ |
| — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и сн |
| истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже |
| то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком |
| у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да |
| и.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће |
| а није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да и |
| о у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, пок |
| ломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“. |
| их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Са |
| ad> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле. |
| S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе може |
| упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и |
| ченика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с лет |
| p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не |
| чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је |
| ру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како д |
| ила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} |
| јску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио |
| .{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да в |
| ла с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то м |
| служавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њ |
| ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с вел |
| .{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено |
| први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не |
| p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке |
| у.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{ |
| пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању по |
| пет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица за |
| те обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83 |
| ружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад |
| Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да |
| иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{ |
| носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има как |
| шао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се |
| и вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направ |
| руна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста |
| сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хла |
| имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не мож |
| је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се заг |
| анимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него |
| апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озб |
| м за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штог |
| да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n=" |
| топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричк |
| и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједна |
| ?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује п |
| ија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, ш |
| ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше |
| ршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уре |
| владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загори |
| адо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми см |
| ати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од |
| спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; ј |
| се неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да |
| ој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и |
| Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога цар |
| е, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и добр |
| у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те б |
| већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радова |
| народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и |
| ди свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него |
| "group" xml:id="SRP19102_P1.1"> <head>I У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и |
| group" xml:id="SRP19102_P1.2"> <head>II У ГИМНАЗИЈИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} |
| roup" xml:id="SRP19102_P1.3"> <head>III У УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="S |
| ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да |
| Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што см |
| Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној ст |
| у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о |
| о је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и |
| >р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <h |
| </hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — д |
| кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.< |
| у или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најп |
| /hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам т |
| лово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и |
| д да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнут |
| >Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Б |
| да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, |
| етку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених цре |
| није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрус |
| који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова |
| 9102_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} К |
| <head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако |
| head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра прос |
| , у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нест |
| службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте |
| S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од |
| готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама |
| ост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој |
| ...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, |
| више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и |
| ој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n=" |
| но, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер по |
| — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да с |
| доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује рад |
| своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност пре |
| остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа |
| вали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах |
| но.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хар |
| лаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је с |
| ћама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на |
| се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тро |
| преми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика д |
| молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још |
| <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Минис |
| hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на б |
| „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између |
| запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на да |
| у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мот |
| подине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на аш |
| у деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, |
| господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су |
| нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ћ |
| ерила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више. |
| у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Пог |
| су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више род |
| ј уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисм |
| {S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао. |
| ></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиш |
| да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене дас |
| ску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Мил |
| убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и тел |
| за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} |
| чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, б |
| ко изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <h |
| чеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још ј |
| Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им |
| стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чув |
| е растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у |
| е и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да |
| в. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога просто |
| во.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и |
| ре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом |
| {S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче |
| пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач |
| м није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и |
| ило и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у |
| , да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли |
| било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске |
| писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, |
| жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару? |
| Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она р |
| иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шт |
| ек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, се |
| па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћењ |
| едно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекал |
| немо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полак |
| тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни |
| народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од д |
| напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај с |
| есет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак. |
| авања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је |
| х околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више дома |
| етан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загориц |
| д куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опе |
| на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и у |
| снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Он |
| ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж |
| д пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно |
| у гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} |
| ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S |
| ца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д< |
| написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{ |
| ађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво |
| и.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} |
| реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак б |
| чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педа |
| Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научил |
| било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заб |
| е развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа |
| — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо на |
| д партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одр |
| д надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> |
| и да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађ |
| да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Б |
| хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где |
| а на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те с |
| вакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о |
| аздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да с |
| редаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде дру |
| узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је |
| задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе |
| него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редо |
| е ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јел |
| ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и |
| {S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и ра |
| пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они |
| на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу |
| до навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази |
| после сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лет |
| и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; са |
| ше и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежн |
| земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред |
| какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим |
| исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више зату |
| им.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избац |
| е свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је с |
| увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам ј |
| } И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га |
| черају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и |
| хову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, |
| ће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће |
| ема наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} Н |
| > нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине |
| а право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажи |
| ако да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом |
| клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад |
| и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и какви |
| а њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и |
| за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те |
| није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што |
| већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година |
| е сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb |
| ом гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него уч |
| ко мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада при |
| чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у ш |
| о прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да ни |
| Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мисли |
| оје је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="cha |
| ни савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> п |
| јвише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате |
| {S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{ |
| сту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није |
| едно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметниј |
| и почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак! |
| аког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и д |
| ад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево |
| </p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да |
| ило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу к |
| е пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али та |
| и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају |
| божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог за |
| дине.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да |
| ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и а |
| у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за о |
| одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар |
| е није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и |
| или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, ил |
| реко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду |
| о село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, к |
| римљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ћ |
| ну што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Р |
| вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни тр |
| ећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостоли |
| о су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељан |
| азе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, |
| отписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одго |
| ма потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашњ |
| итао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пр |
| шио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даниц |
| тко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и пла |
| лим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S |
| а.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> |
| а, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње |
| ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Цига |
| о за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школ |
| и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Наст |
| пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у |
| ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске |
| , то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много |
| школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p |
| Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет ред |
| зноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће криви |
| олико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зат |
| то се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потра |
| били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с ова |
| клао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао |
| ак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви |
| је да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља |
| ичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добр |
| едини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и |
| мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна |
| али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> |
| је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је и |
| овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки н |
| буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о |
| риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> |
| арац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово |
| ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; |
| дајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} П |
| i>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{ |
| ?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!. |
| зиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, |
| њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код |
| он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, |
| ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{ |
| леду на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све |
| вати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, дола |
| који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Ба |
| речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути.. |
| јача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се кр |
| великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а |
| то и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и |
| киљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није |
| т на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа |
| мљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја |
| говори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затр |
| ети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намешт |
| осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точа |
| ку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа с |
| .{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако |
| се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартиј |
| , те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновин |
| ва концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и |
| ...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли |
| грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Р |
| све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, |
| лити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, |
| адахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених зема |
| рошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај |
| радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде |
| олу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но |
| а.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чел |
| и обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је бо |
| их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су |
| то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, |
| е крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па |
| послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога |
| ји у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћ |
| га деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А г |
| “, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по |
| } На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница |
| људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама око |
| ио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе |
| } А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „заку |
| ечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као цариц |
| е куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто |
| етне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад знал |
| и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S |
| е о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због гра |
| зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно |
| ати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити |
| го црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће |
| коликим школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ |
| змерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима |
| аво и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} |
| ве четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} |
| е биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако |
| аравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, |
| руго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који ј |
| су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никак |
| у.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} |
| е изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данин |
| епше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвоздени |
| } Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</ |
| на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај |
| више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само о |
| као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма к |
| оже боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да |
| га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за |
| је и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је вид |
| ао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берић |
| овнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек дај |
| ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, |
| ко је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све и |
| ац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници н |
| светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши д |
| пре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај |
| тине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и |
| д врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какв |
| о и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако |
| од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, див |
| њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причај |
| н добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки |
| прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до обли |
| таде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре |
| че деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покв |
| туда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, шт |
| леће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе д |
| је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао |
| доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, кој |
| а дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми |
| } Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати |
| писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за |
| еше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и ода |
| ати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек |
| и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} |
| сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја В |
| pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљ |
| лост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то м |
| очеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога |
| е раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прав |
| т вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је т |
| после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље |
| ма је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с |
| он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица |
| се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана каме |
| га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и г |
| .{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати шк |
| а може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној шко |
| онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију |
| и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро. |
| до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом засп |
| попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне д |
| о људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залу |
| било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Ра |
| ећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, ил |
| е застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књ |
| пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, |
| ије па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао |
| о су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Рад |
| то ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера б |
| ом, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учи |
| редан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Д |
| треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с ок |
| преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} До |
| бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати. |
| а главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учит |
| нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем |
| еће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> < |
| ?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у сло |
| миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учи |
| ма, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопа |
| о испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — |
| Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, прем |
| то су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на п |
| наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, д |
| платимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, |
| више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, о |
| от са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повад |
| ежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играм |
| {S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишл |
| ле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет доб |
| дишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као д |
| >— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.< |
| его имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девој |
| у: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и |
| , господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{ |
| малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако |
| му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је ч |
| ила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за |
| клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, п |
| она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода п |
| седаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:< |
| азрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога с |
| вце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Рад |
| воје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекр |
| на радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој ниј |
| Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више не |
| ешетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У |
| тајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрав |
| њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Ради |
| пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше д |
| одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара |
| једно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што д |
| како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, |
| ави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у |
| па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи дас |
| вони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бу |
| S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже пок |
| а опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћ |
| ли разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек |
| и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и |
| заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам |
| њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три креве |
| и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и |
| реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се сл |
| дине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја м |
| ата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радиши |
| из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им |
| че, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; |
| е и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> |
| гледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам п |
| читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Ка |
| ре и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чуј |
| се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече д |
| ша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S |
| лиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледај |
| "151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите |
| јица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли г |
| да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте |
| ољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школо |
| осо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакн |
| е бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за до |
| рава као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и |
| стано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један ра |
| четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Ка |
| ће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила ок |
| мачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запит |
| веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости |
| и сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је |
| му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, |
| акнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, |
| што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како ј |
| или израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање ме |
| {S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте |
| ца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да |
| вали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се |
| шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашња |
| буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само до |
| ославно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде п |
| влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више |
| тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раме |
| бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди |
| {S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим |
| ра, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе |
| вори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт. |
| будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, гос |
| а је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инстру |
| а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кућ |
| а целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се |
| а си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредња |
| и дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до |
| ће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њ |
| како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, |
| редили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{ |
| узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била ак |
| ека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљк |
| ш одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле ве |
| вни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у варо |
| го стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда велико |
| ку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад |
| ирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирал |
| рану.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад |
| осподине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то |
| {S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену парти |
| о ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад ви |
| на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз |
| А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да |
| ло обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се св |
| и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „ |
| имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја |
| народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем |
| /p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске п |
| , и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао д |
| изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шт |
| е има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато |
| па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, |
| е Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али |
| одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се наш |
| еду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на гово |
| ако људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више ра |
| у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема стран |
| раве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоц |
| задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселос |
| , која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који им |
| а се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато извед |
| , и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Ле |
| ти људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисл |
| ући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допа |
| старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него ње |
| не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S |
| вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више |
| гледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се |
| ије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које |
| е даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; |
| е, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закоп |
| еликом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским |
| их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} |
| во, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове шир |
| пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је оном |
| ова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и |
| дите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека до |
| нија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду го |
| Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч |
| ије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља |
| је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" |
| га још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казн |
| узла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви |
| S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко |
| .{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у |
| вља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да извед |
| омаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад ј |
| олико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добр |
| викаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, |
| О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и ва |
| , почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево |
| све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде |
| господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја |
| о што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклонос |
| јанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно и |
| S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, |
| ла је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и г |
| вен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, |
| а полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде |
| докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако |
| треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо с |
| су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра ран |
| и доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро пос |
| ца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено |
| Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само оноли |
| опоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за у |
| Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! р |
| у молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још |
| о и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; ниј |
| е и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опе |
| .“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благ |
| ога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца м |
| и старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста |
| ше него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...< |
| чкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и км |
| S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онд |
| b n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад ве |
| ле у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву |
| неш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња |
| ша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде |
| казивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се ст |
| људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, |
| одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша ј |
| } Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да иза |
| петан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписује |
| о да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише |
| уже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се с |
| е па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет |
| го направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац |
| да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан |
| да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S |
| во слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидал |
| ко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поч |
| лов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а |
| ше.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{ |
| донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" |
| ше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје |
| ти.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се један |
| би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и |
| шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на |
| аздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, |
| старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако леп |
| говоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се |
| аде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нек |
| с, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, ка |
| времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијај |
| цу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено ов |
| ља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрм |
| т достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја |
| би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрв |
| ала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица мно |
| па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: |
| те још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{ |
| дну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} |
| } Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узм |
| а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{ |
| по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три |
| и?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} |
| {S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помеша |
| .{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још де |
| .{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још д |
| ет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још де |
| себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмит |
| ..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} |
| ..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у |
| ..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S |
| } Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{ |
| ?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} |
| ам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S |
| оћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре гради |
| лео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} |
| е историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши |
| мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише |
| осао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и |
| ларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} |
| ите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу кој |
| вио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, |
| италиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јур |
| ло радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експло |
| и, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће п |
| овршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, осо |
| /p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S |
| пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећ |
| и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пази |
| } Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у |
| и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су |
| , и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и н |
| тељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда п |
| ко и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек |
| S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет! |
| S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништ |
| S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још јед |
| .{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет |
| зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто и |
| и и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и |
| старији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ О |
| даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две |
| То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а дру |
| ко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметни |
| и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њи |
| чицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако |
| S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: |
| ју новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да наб |
| двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, кол |
| Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану. |
| тпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после |
| ло, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да |
| ите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је о |
| ије лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачко |
| дове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<ti |
| е и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с |
| печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> |
| а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Заго |
| (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а |
| право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од |
| боре и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Осо |
| куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „ |
| емо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одгов |
| а их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај |
| ом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} |
| о нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> тре |
| читељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ов |
| пије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске |
| а ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка ј |
| ољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је гр |
| но је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у |
| лити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из се |
| ми, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „ |
| на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi |
| кован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти с |
| што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па |
| ала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сут |
| они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине |
| а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто |
| ор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама и |
| } Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{ |
| све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико |
| их крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да |
| стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и |
| „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам и |
| поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што |
| и умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадес |
| десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не |
| ем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме |
| ија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим све |
| како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Дец |
| их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у н |
| о и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њ |
| ашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и |
| ишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дет |
| сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много |
| д узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгл |
| ареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево |
| те другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!.. |
| когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се до |
| коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да |
| Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је о |
| ! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју |
| ћи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S |
| ко је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Ка |
| тавите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А |
| нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите јо |
| рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи |
| је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четр |
| змите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље |
| те двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S |
| „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели |
| е сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири |
| о овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадес |
| ет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико |
| е ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте у |
| } Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите |
| S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} |
| {S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} |
| .{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} |
| {S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} |
| још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} |
| још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите |
| још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите јо |
| ели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је |
| двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док |
| о сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на |
| сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а коли |
| у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а кол |
| ко сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад уз |
| олико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је |
| зели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на к |
| зето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} К |
| .{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на |
| Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И |
| мите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите т |
| сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а ко |
| ико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните н |
| ико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колик |
| д узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а ко |
| ли?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а коли |
| ели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико ни |
| како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А |
| Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је ос |
| } Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десета |
| Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две! |
| таве све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало н |
| рижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу |
| ођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" |
| ш једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите јо |
| ити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије пр |
| их! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите |
| ста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празн |
| помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули л |
| уга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не зн |
| нда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесе |
| {S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите |
| .{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десе |
| на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи |
| у читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и |
| и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису |
| друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље уч |
| јпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики |
| својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забри |
| тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то |
| те четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гоми |
| о?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута мо |
| , а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има |
| {S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за др |
| тавите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам т |
| е морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све ш |
| а, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти д |
| дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење |
| ђају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца |
| о је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је ск |
| } Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте о |
| вија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знањ |
| дноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили |
| у без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио |
| загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају п |
| еча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то поч |
| и ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш с |
| ко!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му |
| може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије? |
| п?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} |
| {S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{ |
| стави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појача |
| е и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> |
| у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, |
| нас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата о |
| ве школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он |
| али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње |
| ањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет |
| о први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="2 |
| и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n= |
| S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, н |
| p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио на |
| сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оста |
| то ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Пр |
| е да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што с |
| сли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али |
| имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на виш |
| осподине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт са |
| сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се заглед |
| игијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове. |
| осподине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учти |
| апали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу |
| крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је б |
| упа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су бил |
| како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се |
| сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за дец |
| о се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово с |
| дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу |
| ио је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више не |
| Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Мил |
| вала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен |
| мо о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се моли |
| и је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у |
| и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидов |
| је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а со |
| код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, д |
| бро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама при |
| село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учини |
| е на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и к |
| о заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, |
| је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога |
| з отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „праз |
| ред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају из |
| а погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{ |
| ама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају |
| у ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о |
| варали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво од |
| пи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} |
| мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на пита |
| е пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мал |
| стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша оп |
| че деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о |
| е да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца у |
| а одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дуг |
| есне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем |
| даде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај. |
| тају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на по |
| д земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни к |
| ак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три |
| чиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиш |
| тима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Г |
| , да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша на |
| да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана |
| но и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свако |
| манове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила трој |
| и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо мо |
| олазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот |
| говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је ре |
| о цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слу |
| да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им |
| се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „ |
| ше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозо |
| ају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и слав |
| ија, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу |
| колико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а св |
| реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, |
| оле је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. |
| unit="graphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице |
| ућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{ |
| ишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="gra |
| ругу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затво |
| бри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у в |
| ојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добр |
| и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чи |
| ко су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају св |
| авље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна ст |
| е било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и в |
| : здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, н |
| срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и де |
| и живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума дол |
| ука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, в |
| се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на прав |
| му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се и |
| већен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет |
| израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађе |
| еца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно |
| а, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просв |
| е, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага шт |
| их, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и р |
| негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све |
| а што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштв |
| деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросв |
| вина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ов |
| о врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p |
| запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| сто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi> |
| а је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њино |
| и запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} |
| p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па |
| ен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо |
| ајвеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује |
| дело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зат |
| , и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви муш |
| да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Уч |
| народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ра |
| е му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S |
| то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако |
| тив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршен |
| же и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег п |
| рнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас |
| S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је |
| е и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да |
| т рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војн |
| све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре |
| о све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је |
| ! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Са |
| „“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{ |
| те иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код |
| пет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} |
| ош брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може ј |
| 9" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је ист |
| ово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!.. |
| i>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово |
| пише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето |
| зиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да |
| — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?.. |
| ерет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} С |
| сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} |
| кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћ |
| Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
| Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
| е кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi |
| чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S |
| Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч мо |
| чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!. |
| ују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: |
| чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује ка |
| чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>м |
| чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</h |
| ва чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извади |
| /hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} |
| Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
| ује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</h |
| чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi |
| ?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово к |
| {S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава |
| а?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код ев |
| ачи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока! |
| ма</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
| } Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас< |
| ите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша з |
| је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за свак |
| ује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се сло |
| о све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да |
| сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени љу |
| о (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи < |
| ој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку |
| и.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутањ |
| о не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе н |
| а оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то пит |
| још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су т |
| нање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до |
| ла и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с |
| сто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се об |
| тров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи |
| и овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један |
| рлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у н |
| лно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Ради |
| анас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим |
| а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили с |
| у ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације |
| нога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут чов |
| орцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за н |
| зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је |
| и, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да о |
| оље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као |
| Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им св |
| нак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали шко |
| се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чи |
| школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда |
| ребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она |
| сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и чове |
| знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта |
| <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за |
| је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два сл |
| .{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га |
| е до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и |
| а у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побуса |
| вију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао |
| тичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и |
| жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, г |
| околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље |
| дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика |
| о им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школ |
| и.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи |
| ви пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" |
| да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите! |
| понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се |
| ање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и |
| бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, т |
| ече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Гр |
| е ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели |
| о хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — |
| то шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што |
| земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо |
| , ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је |
| > <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да бер |
| и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, |
| ње, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано |
| еби штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две п |
| не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикав |
| Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p> |
| кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како шт |
| сет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n= |
| кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на |
| ује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво< |
| а н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?. |
| ло?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остан |
| > — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — |
| кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад |
| кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} |
| ље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} |
| ас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око! |
| о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да гов |
| ју никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, |
| от.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето |
| цу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да с |
| који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода н |
| } Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, |
| ропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <div type="ch |
| о малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и |
| о да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад |
| ити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру н |
| кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Пр |
| то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два |
| да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овак |
| и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S |
| даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав |
| ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затво |
| време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће биват |
| и, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и д |
| ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је |
| рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" |
| и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме |
| бро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви как |
| неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави |
| е да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно |
| неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, |
| више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове ма |
| њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у |
| , рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> < |
| д главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешн |
| ује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти |
| е поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољо |
| ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитк |
| Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi> |
| она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем |
| и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>с |
| шенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у ш |
| бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, кој |
| д вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" |
| /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и с |
| шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да лега |
| љно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, |
| асова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до |
| су ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и |
| Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Д |
| е школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је би |
| и онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с |
| е био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као з |
| уцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p> |
| позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе |
| дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду |
| о женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} |
| оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, |
| адиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и г |
| магати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} |
| је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била пому |
| лас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} |
| одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све ред |
| стао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде |
| та и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и |
| и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и мног |
| он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више ж |
| њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љ |
| почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу |
| сле ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутн |
| а кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако д |
| љи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта рад |
| Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушка |
| за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша |
| усом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, |
| и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога посл |
| И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народ |
| би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, б |
| да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и ко |
| т износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за жи |
| ам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и |
| долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и ве |
| пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет |
| то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици |
| дневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необ |
| и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком прилик |
| се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сам |
| а, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и троше |
| итивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је |
| а треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да |
| , и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="34 |
| м дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа |
| аузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима |
| и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне |
| неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака |
| рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење јо |
| на пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров д |
| а сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да и |
| ве зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове годин |
| ва, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много п |
| и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више |
| докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ |
| адиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до |
| ано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> < |
| иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа ошт |
| сати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао |
| мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су зас |
| од, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и прима |
| роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о то |
| на рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као |
| читељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама |
| Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав упл |
| о, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо п |
| е утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али |
| {S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине ник |
| виђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су |
| да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хт |
| ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а н |
| и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква ј |
| .{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S |
| ; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} |
| јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочи |
| није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрек |
| учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу ј |
| ма у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив |
| научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S |
| ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме |
| вала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава ниј |
| елу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви |
| ј Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и ка |
| И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између сад |
| , ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и с |
| кну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста ж |
| ком читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била |
| то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим наро |
| екопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па с |
| мо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и наро |
| унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још |
| ова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но |
| ма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} |
| и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју |
| и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред меха |
| ло га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсност |
| те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И |
| , да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало |
| , него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и |
| , а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n |
| уго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шт |
| } А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и др |
| ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особ |
| них кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је |
| на занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученич |
| нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини једа |
| да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне |
| м од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, |
| репоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили г |
| а по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кро |
| што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепш |
| шћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а |
| школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испр |
| е и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се |
| су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Гр |
| и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буд |
| не спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака с |
| е год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он |
| спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет б |
| атаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и м |
| углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће згра |
| у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и произ |
| ји, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене д |
| ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Б |
| четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на с |
| иђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, |
| развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође |
| {S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша |
| ове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за |
| јом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, ка |
| љним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших наро |
| ао најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходни |
| и и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твој |
| можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, д |
| ва, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пет |
| ажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погле |
| ишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко к |
| ети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племени |
| пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за |
| своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} |
| камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> |
| ијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p |
| к урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што |
| ледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за |
| S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти н |
| а је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, д |
| на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што |
| ли Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред |
| данпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од п |
| ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ |
| и; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то |
| теље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио друг |
| " xml:id="SRP19102_C1.1.1"> <head>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година |
| осле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће у |
| имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} |
| ца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је |
| SRP19102_C1.2.1"> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били |
| кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор упис |
| да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе |
| } Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, |
| и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене за |
| > <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 год |
| да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у ш |
| као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен |
| је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и с |
| дован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кме |
| er" xml:id="SRP19102_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су он |
| ћи па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша |
| ош додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapte |
| е и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а |
| лили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићем |
| а слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше п |
| у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: |
| Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, гос |
| — А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</ |
| у вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S |
| n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу |
| имате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише |
| </p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си стар |
| де секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извешт |
| ци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, шт |
| мо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здрављ |
| и било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем |
| цо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се гр |
| е ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} |
| ене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а |
| тији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S |
| — Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба |
| мо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одм |
| му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> < |
| ши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одгов |
| p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте сагра |
| ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта с |
| дговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. |
| лим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно ви |
| оже и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних ро |
| да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео |
| 04" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко |
| ше готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једн |
| и други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања је |
| етан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да |
| ко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само пониз |
| сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими леп |
| ко хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди |
| ад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и |
| јих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину ш |
| ле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча |
| продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на |
| ји су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> |
| — Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но м |
| васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и врат |
| отом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадња |
| јим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па от |
| ле опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук? |
| ели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с |
| и, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, |
| а време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га |
| веш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле |
| се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> < |
| се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И јед |
| несе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе |
| о минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем. |
| је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и преле |
| ве тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после |
| х у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним. |
| , без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А |
| унањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у |
| ужба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а прек |
| за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се |
| правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, п |
| и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" |
| тву, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем |
| “ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у ово |
| што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на |
| најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчел |
| агу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навик |
| по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Ради |
| да се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на стр |
| војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи с |
| набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он |
| учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, |
| изводе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је |
| ном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испе |
| а сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој ште |
| лати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и живо |
| ву још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако |
| о ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вред |
| о сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово |
| изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код ов |
| ен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb |
| гаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: |
| овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је виде |
| а своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо цре |
| <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није о |
| им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ва |
| мо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше |
| зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога о |
| осподине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господи |
| Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у ре |
| и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредб |
| а па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ |
| о додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, |
| е Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, г |
| едоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да о |
| ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И |
| дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена |
| шој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је н |
| , на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S |
| рив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S |
| један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога ј |
| у (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на |
| о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, |
| све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или |
| Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметов |
| ило туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде дана |
| врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више д |
| роду, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији |
| огао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо |
| да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у з |
| долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио св |
| бро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="35 |
| е да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школ |
| омогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско |
| о“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола |
| е лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливај |
| S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; |
| осленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и |
| ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А |
| енских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у |
| е чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима |
| ду у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак но |
| н саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „госпо |
| еба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе |
| не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато |
| и, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него пар |
| превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додава |
| о упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло |
| ме па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, п |
| два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А |
| ле, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго |
| да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, к |
| Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па реч |
| гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиш |
| столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Гру |
| и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!.. |
| се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша ј |
| кој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго |
| {S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа |
| аљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и |
| ручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је т |
| дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по т |
| д ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити |
| и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пази |
| и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво р |
| казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} О |
| уге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њег |
| једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, гд |
| да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </d |
| справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и пр |
| што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају |
| ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне |
| м и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе |
| ви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око шк |
| мео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оп |
| ди.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред |
| да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се |
| школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, |
| х слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адре |
| тнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туц |
| парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, не |
| ек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у да |
| допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и |
| то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спор |
| ане он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће |
| у је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народн |
| тана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, |
| Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било гот |
| о <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа наше |
| прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и |
| ! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и |
| ; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и поја |
| ујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва ду |
| диша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући г |
| } У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не |
| бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да |
| школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста |
| И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по |
| ли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале ве |
| адиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити непри |
| у бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су мл |
| иве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изаб |
| воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} |
| ше и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у шк |
| живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми с |
| {S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Г |
| вео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако |
| сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, не |
| и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| огодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом гра |
| вео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре |
| јстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веом |
| 44" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће |
| што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће ус |
| е разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време у |
| {S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и |
| ања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, он |
| (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Са |
| ужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два |
| уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и |
| ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књи |
| аког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: |
| и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте н |
| дити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешк |
| верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време |
| ените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с ј |
| и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што |
| адили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што тр |
| ве угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него д |
| т овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви |
| , да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало |
| проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке св |
| ..{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и |
| ричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је |
| ћу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — а |
| о, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— |
| поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч |
| , да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом |
| је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио коље |
| и Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је з |
| ом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} |
| S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта |
| ођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да ради |
| аучили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поре |
| , може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!.. |
| апији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, д |
| о полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро. |
| да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помисли |
| траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за п |
| S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за нави |
| део, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао ми |
| се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, |
| еда.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Р |
| она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише |
| А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа си |
| пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би д |
| бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са за |
| е само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се |
| ише вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се |
| ву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњ |
| те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске |
| правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и река |
| ш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште |
| чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је |
| ућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расад |
| да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупа |
| то нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао |
| ке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ов |
| Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува |
| и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се муш |
| месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрст |
| учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: |
| четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по |
| ите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица! |
| !..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по |
| !..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} |
| да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има п |
| иши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, |
| е изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља доб |
| дити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не прија |
| ри, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје зд |
| те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} |
| оје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ј |
| и.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали с |
| обро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више ути |
| од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе |
| н ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак ради |
| Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша |
| ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} |
| кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име ов |
| омисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка. |
| и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети |
| па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање |
| тања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб |
| како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Је |
| то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и ка |
| ри у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А |
| савршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самог |
| не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, |
| народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi> |
| а човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ов |
| то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.< |
| , да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова п |
| оговарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер |
| ако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али |
| тајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и мл |
| ако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да |
| кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуна |
| а нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знање |
| ога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А |
| , несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја шко |
| способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад |
| тивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању т |
| у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и |
| како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чуд |
| елео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у ст |
| ивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и р |
| ерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се н |
| иша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и |
| у па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини |
| ; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте |
| „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и т |
| отово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и |
| реп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И |
| А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и жи |
| росто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била |
| чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви! |
| ради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обрат |
| , пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код |
| ђе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлиј |
| аслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле годи |
| даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу нов |
| елу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не са |
| н и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те |
| еби је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиш |
| дравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо мора |
| сте младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" |
| ead> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у ко |
| , да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега |
| да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево ст |
| ужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности осло |
| се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих |
| иштва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно др |
| а набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпре |
| ристовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године |
| је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и кр |
| узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој |
| сти, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отв |
| ајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и |
| и све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде |
| S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писмен |
| онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} |
| рече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је |
| Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра |
| времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле |
| ем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај сво |
| а привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да с |
| х је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме |
| ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста |
| и сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце п |
| предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је |
| јразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без око |
| немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њег |
| ри, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни пре |
| 3"> <head>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у |
| ању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, |
| је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у |
| нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ироде, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и д |
| радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један |
| > <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с какв |
| ише ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!< |
| о само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер |
| {S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S |
| ме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на ст |
| чки не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на у |
| али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати |
| ви и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не |
| ледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебиц |
| , обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} |
| предна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада н |
| же — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити |
| ла, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Р |
| робуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине |
| толица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли |
| Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Са |
| ко вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико го |
| а по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и су |
| ханички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и п |
| Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је |
| ју, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам прич |
| ремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убод |
| ће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као шт |
| дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до |
| миџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, к |
| ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједин |
| очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, |
| ничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се |
| ица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто та |
| и, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капе |
| или пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више |
| за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите н |
| ла по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каме |
| око одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну |
| И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу |
| и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <h |
| </hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако може |
| hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли де |
| ге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{ |
| ј глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А пр |
| вади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а р |
| хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и |
| шко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док н |
| личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу |
| кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очува |
| да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују |
| S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да поз |
| ли дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је |
| треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чунков |
| аница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рек |
| и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ва |
| је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од |
| видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима |
| оћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо |
| лу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и |
| и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поно |
| ник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта |
| d>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није мога |
| сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Ради |
| а, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се т |
| а самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а посло |
| еле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и милов |
| реши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта |
| вакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n |
| </p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му исп |
| еците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“) |
| ан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, вел |
| дио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> как |
| у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улаз |
| о и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам |
| нгубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба |
| свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, |
| <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду |
| е и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо |
| ла своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња. |
| али и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиш |
| ела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А < |
| талим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и гото |
| памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убр |
| ледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше |
| јмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се нал |
| јећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да |
| много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он угр |
| од сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка бо |
| у школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори |
| у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да |
| рите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Рец |
| ре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже |
| учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет р |
| дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помоз |
| ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач |
| } У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалек |
| од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упу |
| вештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па |
| ље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ П |
| S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Нем |
| е на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и |
| , надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много |
| .{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново с |
| ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претека |
| гледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је от |
| ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у докс |
| народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} |
| ао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица М |
| боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је в |
| ислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи |
| затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се д |
| бији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође ми |
| стргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: он |
| ко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на К |
| ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да |
| оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојен |
| свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре |
| колу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако |
| лаве, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите нап |
| иту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, б |
| је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у |
| их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио |
| аљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Ради |
| да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се он |
| е треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће |
| амење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило |
| плете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ва |
| ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слов |
| итање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко о |
| ад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а |
| н данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписано |
| ики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељењ |
| ву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао је |
| платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстор |
| селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се у |
| а овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном |
| p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у св |
| за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даљ |
| да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено о |
| а, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најб |
| ан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Даб |
| !{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се с |
| и су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И |
| него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега да |
| ставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нов |
| а изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка но |
| еду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S |
| чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је |
| ајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслу |
| или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање |
| о дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистот |
| урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да по |
| и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али |
| кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p> |
| ко тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и ве |
| е заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </d |
| и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, ка |
| и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, |
| бито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредност |
| те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, |
| , те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе |
| рнатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{ |
| ржавницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља јо |
| оје је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар све |
| се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од |
| оли монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи с |
| велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању ред |
| лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице |
| .{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама |
| и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђ |
| е као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса |
| оре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово |
| алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, |
| гра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{ |
| ј учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко ј |
| који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да |
| дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро |
| еп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да над |
| ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко |
| пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете |
| и може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Кој |
| жите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко |
| је нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му |
| је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришит |
| још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} С |
| вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о |
| ош лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и |
| во дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађит |
| ан камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати че |
| S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и посл |
| бијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{ |
| ц за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака |
| ку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И о |
| чимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њи |
| го брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад |
| не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде |
| зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине ми |
| адмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више |
| потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео ј |
| обу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки ј |
| ла и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продуж |
| а збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро |
| к напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро. |
| жимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукн |
| та полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Вла |
| ка, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примица |
| е да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и |
| овога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља |
| аго онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредо |
| премају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да иде |
| још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле виде |
| ге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци нај |
| о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила |
| су учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем |
| а, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге наук |
| и дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики |
| а и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S |
| ем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, |
| ди и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе о |
| од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да < |
| отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не б |
| и сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе |
| , кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се извед |
| ње умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују мно |
| нпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за |
| ени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која стр |
| а вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте нау |
| живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мој |
| {S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној |
| подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој шко |
| како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде |
| ва, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један друго |
| лне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав п |
| један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у |
| аборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме р |
| не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали |
| ају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им виш |
| за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били мно |
| чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу |
| они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош ни |
| школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка м |
| У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је о |
| рење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до |
| {S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годи |
| не као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у ст |
| а калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине |
| , добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој |
| нолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је |
| ош што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калд |
| је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} О |
| ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао ув |
| решли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подиз |
| ао мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су з |
| ао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даљ |
| била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <h |
| о и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био |
| м на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што |
| преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о |
| ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или |
| .{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да прим |
| моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} |
| селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој пл |
| јам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су овак |
| нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због |
| г поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и с |
| /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им о |
| хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом п |
| ани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више |
| опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не |
| „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их оста |
| о, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено ил |
| ди са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу |
| какву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу |
| није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило |
| хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и през |
| јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су |
| м.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће он |
| } Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, |
| ло и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша |
| кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се посл |
| ћу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p> |
| азном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице |
| успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бри |
| а старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па как |
| је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра |
| а удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоског |
| чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинам |
| азао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, |
| е с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је од |
| с о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била |
| чније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између о |
| два дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кућ |
| , а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали нап |
| а и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да о |
| мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особи |
| је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и ш |
| поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заб |
| ећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што |
| овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доист |
| ву, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а |
| да им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка |
| а пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад ост |
| већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у р |
| “ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да |
| је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у с |
| амо да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и шко |
| мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише |
| мпровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се труд |
| ине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се на |
| адом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да |
| е су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Рад |
| о сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сва |
| марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим |
| горици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „цигл |
| ро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више уч |
| у људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет |
| ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни у |
| head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он |
| је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер ј |
| ла и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, |
| ње дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="ch |
| нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родит |
| могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мал |
| ј цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара |
| рђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их |
| у него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су |
| о“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Са |
| то су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четв |
| Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} |
| чене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Ради |
| ећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче д |
| т само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењ |
| рна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, |
| с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сат |
| осто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у шк |
| ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и |
| же било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће уп |
| нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред н |
| ника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му |
| м ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у дво |
| ушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напрет |
| ојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправља |
| S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не и |
| руге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише |
| ло и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују |
| ом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну в |
| дини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је |
| е оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И |
| а се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко |
| иле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући |
| ма, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било виде |
| оље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" |
| било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада |
| јки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су пос |
| о место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћиц |
| заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и |
| е ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлеб |
| ичкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у н |
| прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писањ |
| авали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и п |
| сто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њем |
| в ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у ов |
| ћи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изн |
| их врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају < |
| са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти |
| ко ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побил |
| ле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави да |
| њига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина |
| ету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која шк |
| и, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило мн |
| ароди другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, |
| рављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, о |
| и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини |
| <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и прич |
| учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи |
| о жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="1 |
| шила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не б |
| м простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дође |
| а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче |
| нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи |
| " xml:id="SRP19102_C1.2.2"> <head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само |
| ој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора п |
| не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а ле |
| и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму В |
| о.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекциј |
| коли: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога |
| , шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око |
| д; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља пол |
| оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а м |
| вом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се п |
| аком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће |
| да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли |
| ше поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Л |
| лакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и на |
| вих идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Вла |
| о је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} |
| мо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла б |
| ак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па |
| омилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му |
| group" xml:id="SRP19102_P1.4"> <head>IV УЧЕЊЕ НА СТРАНИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопи |
| стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања |
| де ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, |
| .{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, ос |
| , ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражи |
| го и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио д |
| дао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На прво |
| ему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S |
| а да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљав |
| ичани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменом |
| о и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи |
| е учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учите |
| а умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, на |
| анаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре |
| а,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече |
| ршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да |
| е трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да |
| и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „ |
| pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нам |
| и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да |
| и да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа |
| , он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и п |
| амо ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више шк |
| име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и |
| је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, |
| тета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Ста |
| т упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе. |
| либице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питал |
| било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи |
| а онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада иша |
| воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморав |
| има и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div |
| Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она |
| иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка ста |
| вала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог |
| илета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих |
| е науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дет |
| тио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну п |
| b n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за угл |
| учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису |
| ош зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S |
| и.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд до |
| „Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{ |
| живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, |
| време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најп |
| разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потре |
| .{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим |
| очео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> пр |
| ано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она |
| о је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да мл |
| и да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и нај |
| Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашл |
| Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да о |
| би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, |
| {S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити с |
| говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бран |
| газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао ј |
| газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири грош |
| едио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као |
| ву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше |
| то се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља |
| за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у ве |
| планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа |
| реба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо н |
| иле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и |
| би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код |
| “, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ов |
| ча, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Чи |
| им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија |
| да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рач |
| ="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А измеђ |
| и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо су |
| е ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи |
| који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули с |
| ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не са |
| а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите |
| разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о р |
| ељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на |
| ди загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| осто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио с |
| имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без у |
| а слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и |
| м у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} С |
| даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, |
| за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обно |
| и тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у пис |
| се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор |
| p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</ |
| узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и зб |
| е учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И |
| “ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако |
| } Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, |
| бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље н |
| е ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учи |
| јим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да д |
| ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ам |
| људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Нег |
| е бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} |
| е мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb |
| обом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се тр |
| а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље вре |
| ек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у II |
| и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се р |
| ли ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад |
| школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћ |
| нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, ка |
| ладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који |
| } Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и у |
| ећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S |
| а слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погле |
| адили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градим |
| целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за шк |
| А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„О |
| : трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Р |
| скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, |
| анког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb |
| да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу мно |
| о.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га роди |
| ном селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови |
| ве беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} О |
| иле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљ |
| ње него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и |
| е нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цр |
| лед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напр |
| Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у ку |
| S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црт |
| иша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, г |
| љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће |
| ра или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И ка |
| да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини в |
| а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, ду |
| И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, |
| ште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује |
| очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде |
| ега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути с |
| повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не |
| кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оруж |
| га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, |
| да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, се |
| е.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што |
| да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било п |
| ни за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити излож |
| ђа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је |
| ече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му ша |
| се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зо |
| јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за тр |
| ченика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну |
| у у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам |
| остави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, |
| е „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се труд |
| застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не науч |
| шта не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити |
| улисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива н |
| етљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење наме |
| ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили |
| згледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још бољ |
| да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а др |
| о даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажем |
| , да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учин |
| ио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гла |
| га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у кол |
| коли не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете о |
| не.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда ко |
| .{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је |
| тету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши |
| жао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше попула |
| преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и |
| атима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље |
| се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита вре |
| p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу |
| умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не с |
| нете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви б |
| .{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља. |
| их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то н |
| дишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њ |
| или и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загори |
| е своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде о |
| оме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране |
| дговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и зем |
| , показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за нови |
| аручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато |
| мо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је виде |
| јдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дис |
| и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине |
| то је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогн |
| и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што |
| ?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расп |
| а неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти д |
| од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји |
| сту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе |
| учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и |
| извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољст |
| м један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као ра |
| им ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што |
| власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му |
| рејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, са |
| иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учи |
| .{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљк |
| "179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га |
| ак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, |
| за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је |
| ажио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А њ |
| амога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и брин |
| ном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди |
| ео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о пу |
| оду своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да с |
| у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и позн |
| њигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово |
| вар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> се |
| у његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био ов |
| место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи |
| сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема к |
| укат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за к |
| о, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о как |
| Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много ск |
| ко је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, да |
| .{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну дец |
| ега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здрављ |
| Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и цело |
| малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и ле |
| рва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мор |
| > слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија |
| ече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар ус |
| и то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Ми |
| земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са чи |
| , па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет г |
| ост и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су |
| е, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од |
| само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ра |
| вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} |
| Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно |
| добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела |
| у што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови друг |
| р:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану! |
| дио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар би |
| што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оце |
| та је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Ра |
| да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено п |
| добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато с |
| ошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да |
| у своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, ј |
| д текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све |
| ницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њ |
| редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржа |
| и више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог уч |
| стир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, т |
| ам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како ј |
| боде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање д |
| Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дан |
| паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије |
| е муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} |
| Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти леп |
| е: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Он |
| нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топ |
| ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени т |
| м даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред њ |
| S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је |
| .{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за |
| гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, |
| о ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у оч |
| пло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке |
| а зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Ст |
| иним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван ум |
| , ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђ |
| је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да |
| најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чи |
| е чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору је |
| {S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учи |
| таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо |
| адиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по |
| ви нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би |
| пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи |
| још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини |
| ило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S |
| воришту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа ни |
| S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо нап |
| а другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледај |
| школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у дес |
| се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана |
| и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а |
| да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници |
| анас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва на |
| ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали д |
| има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај ли |
| , а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта |
| Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да |
| .{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е |
| отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан |
| те ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад |
| њигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћ |
| више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак |
| А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села |
| ио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите |
| те и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, |
| мтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код |
| оред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад до |
| о част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш нај |
| ћи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези |
| лушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на |
| онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавај |
| ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио ле |
| ака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао |
| дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га |
| било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} П |
| школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа н |
| о је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово |
| во се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} |
| одине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и ви |
| ко било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А как |
| н знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} А |
| купље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске |
| <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницо |
| и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни |
| само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено |
| видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певањ |
| е Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо |
| пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођ |
| че Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек б |
| учи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, |
| ење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чес |
| горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књи |
| загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И |
| крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу до |
| шло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, |
| ј начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} |
| наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Ср |
| жну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сир |
| обанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се |
| земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, |
| е потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посла |
| и крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне ни |
| и превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али |
| Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и |
| том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче |
| расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђ |
| у били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се |
| ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у с |
| труганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још бољ |
| ка, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у |
| су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам |
| а ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p |
| Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „У |
| овала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарал |
| к је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно пр |
| <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секре |
| га му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да |
| агоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће |
| ао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала |
| у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вр |
| рите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: |
| е овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по |
| ко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу м |
| > <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВ |
| дин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој поса |
| беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма |
| ђе преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Зл |
| едва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је о |
| од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb |
| Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63 |
| ким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да |
| це да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Рад |
| , она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од |
| ежи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро од |
| и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу |
| учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу |
| Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од ов |
| ћу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по пр |
| овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује |
| треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, д |
| кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви |
| рао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко |
| је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спа |
| Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> < |
| ећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог |
| ајвиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388 |
| 02_C15.3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он |
| Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p |
| школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не в |
| ретио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| ..{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| боднији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрак |
| упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио с |
| > <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој мож |
| младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с |
| езно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значај |
| и овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко |
| b n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, ј |
| се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њ |
| ељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још бољ |
| а школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте |
| ина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} По |
| тено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да п |
| у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је д |
| ење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а |
| мет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да ш |
| его и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство |
| диша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: |
| S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</ |
| сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; |
| школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу св |
| срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, |
| етко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учи |
| .{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо |
| механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као он |
| о доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече |
| а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово |
| ише домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче |
| и криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитељ |
| или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу |
| о и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и |
| дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и |
| дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p |
| сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, о |
| ству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али |
| од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад |
| одина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очиј |
| род увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију |
| е него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросв |
| ио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече |
| да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу |
| и с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: |
| И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га |
| ; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави |
| смених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И |
| по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>Д |
| учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда на |
| ири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је ве |
| школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S |
| мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По св |
| се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продуж |
| ајбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ реч |
| ита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школ |
| ба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам |
| реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а |
| желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је |
| еше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, |
| мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Гр |
| вљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи м |
| био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скр |
| ња ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем с |
| , где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак кој |
| и с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће нау |
| агорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су |
| пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и |
| </head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом |
| скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} |
| и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сва |
| у кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гле |
| и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба н |
| ш мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не |
| сом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; та |
| о десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња |
| а школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задата |
| јући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о раз |
| ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колик |
| Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у уч |
| љских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко ка |
| у политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме |
| ани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до крај |
| вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља њего |
| ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S |
| ала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђ |
| ступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, |
| у и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије |
| оме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не мог |
| ише онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и ист |
| се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по |
| а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда |
| сто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога п |
| а деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управи |
| ици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена |
| ше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од |
| ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и |
| е што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђац |
| икад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељ |
| } Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капет |
| .{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која |
| равковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам |
| а.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су |
| д у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој К |
| а“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Р |
| д истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Вели |
| иленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чу |
| упило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загорич |
| вршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која |
| ици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радов |
| липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Вен |
| е мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том |
| а рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Ра |
| назије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен |
| почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред се |
| рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} |
| ду нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, с |
| up" xml:id="SRP19102_P1.3"> <head>III У УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Св |
| ка за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се |
| распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је ш |
| о наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад |
| де благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чис |
| ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је |
| и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале дост |
| однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не |
| је било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је |
| е извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p |
| ла скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка |
| ође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени м |
| се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" |
| од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Кос |
| делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једно |
| судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добр |
| <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српс |
| er" xml:id="SRP19102_C15.3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која с |
| ење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, све |
| о бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, к |
| реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (ј |
| ђа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево т |
| .{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматра |
| а „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у |
| а ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су с |
| се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја с |
| а учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише и |
| ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, |
| и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама |
| себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели. |
| ују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас |
| ша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на др |
| </hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писа |
| те у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући ваш |
| о најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учил |
| ене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него |
| олико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почет |
| и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате |
| цима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за |
| ни сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетн |
| у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале |
| села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да ви |
| а много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са своји |
| вишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му жи |
| их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагат |
| ако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспосле |
| о им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Да |
| цу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је о |
| м их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А |
| свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то |
| а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p> |
| итеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђе |
| ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</h |
| жења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити |
| нашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите у |
| де се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Де |
| иђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој ш |
| реко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и че |
| да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе |
| звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ћ |
| Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{ |
| .{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груд |
| вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p |
| годили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је |
| уда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањ |
| чи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова |
| /hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога< |
| ца, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађит |
| јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, |
| учала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како с |
| еме одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им ј |
| ед врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буква |
| рда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и |
| с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је нап |
| ком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата |
| и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгр |
| амија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из поч |
| > — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, |
| доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојим |
| >ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џам |
| >; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасви |
| орњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у у |
| е да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} С |
| есак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хо |
| оме, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих |
| авља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{ |
| годба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће |
| ка и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки н |
| ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, ко |
| а.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка |
| оред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам |
| и чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубун |
| дела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује |
| ?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код ф |
| ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код вен |
| Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?.... |
| је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још је |
| апишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S |
| извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом... |
| гмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада п |
| твари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве |
| и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>И |
| две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже ста |
| и и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава |
| дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша п |
| елипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајц |
| азвијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интерес |
| љне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, |
| ричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност |
| и“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од |
| празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. С |
| м требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и најв |
| нијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лак |
| Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је б |
| задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет мл |
| неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећ |
| доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад |
| брњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне. |
| тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња. |
| ак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који бе |
| гоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, је |
| Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је |
| еба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како |
| ад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није |
| ћ за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ траж |
| ња, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, ко |
| људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Ст |
| ри нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од |
| — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — |
| бе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, |
| а ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi> |
| /hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <h |
| њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</ |
| .{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!. |
| ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и |
| како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали св |
| .{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их оби |
| да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захв |
| у ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S |
| украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и госп |
| ет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два ко |
| — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у тр |
| е! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме |
| пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видит |
| пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде с |
| .{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађи |
| , како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет |
| и.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко м |
| и!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крст |
| а десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну ст |
| тку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi> |
| а пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да и |
| код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још мож |
| S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћ |
| е сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — |
| <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може |
| олико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n |
| би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађит |
| !..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Ра |
| брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ре |
| а!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које |
| S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} |
| мтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други |
| ајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — |
| т саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Ј |
| у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом |
| ве до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, пи |
| Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У на |
| о:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и |
| врши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране |
| емо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан |
| ете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно |
| гле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да чита |
| а!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S |
| Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите |
| , мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено |
| с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слов |
| ан пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{ |
| ите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које |
| о како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пи |
| а, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?. |
| S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на о |
| > — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} |
| азад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - - |
| {S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас ку |
| пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, сам |
| икнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите в |
| ва два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво |
| а учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да ве |
| у и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у душ |
| , како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Ра |
| де му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти |
| , а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за неп |
| сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам и |
| како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће |
| , те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим |
| о самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} |
| радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што мож |
| где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вр |
| и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседничк |
| израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне |
| ле да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи к |
| зују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту |
| идео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарст |
| , и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће |
| мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога по |
| право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико |
| аљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све |
| Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује) |
| ндур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предс |
| есетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} |
| од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} |
| доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Зап |
| ош неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке! |
| {S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их |
| „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (пока |
| облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео д |
| тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да |
| ко треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после |
| зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас |
| мљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с учени |
| прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је |
| е каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам |
| , зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да |
| у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије |
| су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, а |
| па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, у |
| може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господ |
| ак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или |
| {S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, |
| смица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За в |
| /p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и |
| ...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завит |
| а се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и з |
| ао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба |
| ша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> < |
| тос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо |
| је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Су |
| к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове в |
| !{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и пома |
| е су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </di |
| колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“. |
| си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друг |
| ао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће |
| > <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на ред |
| није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да |
| ан.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро |
| на не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још ви |
| есто такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од с |
| ти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у с |
| су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А добр |
| ни би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Ал |
| но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па |
| о, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се л |
| вео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им |
| науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и упот |
| “.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо мож |
| — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити |
| неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог |
| м им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до с |
| је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, |
| и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми |
| нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче зем |
| ари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Ј |
| ако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, д |
| рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки теш |
| Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из го |
| ако ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда п |
| еца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што с |
| ека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу сво |
| крсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{ |
| ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћ |
| ца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није оте |
| но дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И |
| о сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу |
| а!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, |
| лом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од |
| чим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n=" |
| а и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видим |
| раве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала с |
| руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да |
| ор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школ |
| А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да о |
| Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега п |
| сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш |
| продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало |
| де, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсма |
| кали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" / |
| видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разг |
| уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у шк |
| то сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављ |
| е се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње |
| буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и |
| ој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да |
| ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, ко |
| и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, |
| ило, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Н |
| до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p |
| срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили |
| то волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете |
| , он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n= |
| црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да |
| говор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа |
| женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што и |
| оспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало |
| збиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе< |
| даша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме ниј |
| ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио |
| номад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камењ |
| не, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету ње |
| се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „З |
| и говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу! |
| едан други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школ |
| ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро с |
| ићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили |
| ружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што воли |
| p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n=" |
| мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути |
| у књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио |
| (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земљ |
| орију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа с |
| ни су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко |
| преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да |
| вима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пр |
| још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он в |
| Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енгле |
| ла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске |
| де четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решава |
| да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и о |
| највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и куће |
| да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, шт |
| ишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за |
| међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је по |
| аже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његов |
| ири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо з |
| о сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: |
| , и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и нај |
| путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милош |
| во.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона |
| па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио з |
| у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, н |
| камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније |
| ло око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан |
| га није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђениј |
| е милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се ко |
| .{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако к |
| е обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да к |
| ти се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доб |
| <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш. |
| ута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за |
| можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није |
| одине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хи |
| дине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао до |
| о да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша з |
| /p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је |
| је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побож |
| еба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први |
| се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово |
| ћали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно пар |
| {S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им |
| азбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити ду |
| S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за |
| а пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: ка |
| ојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да ур |
| ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него т |
| <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лет |
| држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афек |
| " /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко ј |
| више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и преса |
| а пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже м |
| ад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високи |
| нику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си |
| кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало под |
| ги.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, |
| о „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, |
| Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет |
| и од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пр |
| } Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарњ |
| тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива |
| и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чув |
| и децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хлад |
| евних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физ |
| <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а д |
| да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здр |
| чели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женск |
| вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породи |
| ти и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по |
| ени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> |
| аре школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда |
| освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи ка |
| ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купит |
| ебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству гос |
| ко село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради с |
| не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у |
| а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе в |
| адиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва д |
| колу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљ |
| , где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет н |
| ележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово |
| а свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за |
| зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у цреп |
| опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је |
| да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга дец |
| су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису |
| ере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по |
| обро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову |
| и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хле |
| ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите че |
| че: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и п |
| ће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S |
| попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чаш |
| не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога |
| оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора |
| Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла |
| ајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n |
| о и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже о |
| рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда |
| да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас |
| широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. ду |
| ет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она |
| е и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ход |
| дложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуч |
| i> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине |
| а стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере ко |
| и прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно |
| ок и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, |
| ошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сва |
| ато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да про |
| обе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је |
| /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да испл |
| да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече: |
| и да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има |
| т школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђ |
| целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врш |
| осио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот п |
| и, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба р |
| .{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да |
| мо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је |
| су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
| ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше с |
| , шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуч |
| обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: |
| емој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Там |
| <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се |
| /p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од |
| ају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе |
| .{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пр |
| ва од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете |
| ори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да заг |
| па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Ал |
| слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви |
| почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован |
| тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна дух |
| ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Мило |
| вају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе пер |
| о уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он |
| да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у |
| свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки |
| еци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници |
| све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може д |
| великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га на |
| ша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министа |
| А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве |
| ара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и шт |
| него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћ |
| к дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле км |
| сет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих триде |
| го хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је |
| д кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву гр |
| да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велик |
| да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с |
| м, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом |
| и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уре |
| д определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, |
| те овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} |
| p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и не |
| ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики |
| без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и |
| авих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и |
| мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, |
| лов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак |
| него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котари |
| p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? уп |
| кше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Р |
| не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то ва |
| а главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у |
| Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с о |
| ам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјав |
| да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно |
| ђе потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</ |
| , да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не тера |
| зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се н |
| ај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће |
| да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили |
| .{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и |
| , и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „наро |
| , узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају |
| </p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Сам |
| у крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима. |
| и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки на |
| , у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и вели |
| колу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на таб |
| p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласо |
| ан глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а |
| а то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се мно |
| у:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње |
| расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у |
| е тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi |
| и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{ |
| и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили |
| т слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се |
| pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо. |
| /p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја |
| <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село |
| } Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту по |
| о могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни тер |
| нији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе |
| ашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем |
| , они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па |
| те ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бо |
| в тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша |
| родуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекн |
| е.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при избори |
| ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S |
| утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урад |
| ете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, к |
| ожемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами |
| ти него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи |
| ме је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па |
| или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Ш |
| е можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш |
| аједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћ |
| дете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не с |
| шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по не |
| је ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} |
| p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; зна |
| >— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиш |
| код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Е |
| дам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим и |
| кидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, гос |
| него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му |
| а?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> |
| :</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену |
| мо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и |
| ни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!... |
| ја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има дос |
| ма и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— |
| тојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду приј |
| а рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л |
| ожеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли и |
| ри: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће |
| много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затворен |
| зиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се |
| је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих |
| ако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их |
| n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{ |
| Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога |
| и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се |
| } И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пи |
| о одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, ш |
| век после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лак |
| срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да о |
| и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену |
| с!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косов |
| усобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е к |
| ав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има сва |
| ане; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да сво |
| била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p> |
| онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га |
| Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Изв |
| деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што |
| ва модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наш |
| а се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца |
| могли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док |
| на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знањ |
| е била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој ч |
| ње у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, |
| и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде |
| је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне ј |
| мете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недово |
| <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и |
| деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија |
| бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их |
| адно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само ј |
| м је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младиц |
| ир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од кој |
| и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о |
| напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасу |
| ца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрс |
| има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи то |
| то се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ев |
| да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шт |
| вилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господи |
| их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастош |
| , и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с |
| а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико |
| черу и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више д |
| е мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамо |
| убе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, |
| стала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплет |
| ужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној |
| годејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па |
| старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна с |
| ого више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чи |
| и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се |
| имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци |
| да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој |
| н је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природ |
| >На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи< |
| сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: |
| у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме |
| нице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари |
| оја кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p> |
| не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} |
| равља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе о |
| црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и |
| Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} |
| године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А ш |
| о примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје |
| ологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} |
| Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под ст |
| и.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на х |
| њачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане |
| ски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе. |
| ита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и зад |
| ита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као д |
| амом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало |
| ml:id="SRP19102_C5.5"> <head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао н |
| љашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> |
| шка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаб |
| у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много |
| а и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово |
| е помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах сти |
| од рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусал |
| ва код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите зм |
| о брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то |
| ушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жаб |
| ађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње |
| и или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже о |
| олико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ |
| да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се |
| задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни. |
| и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове к |
| и госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову |
| лана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да |
| да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да |
| да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Ву |
| д је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може |
| 276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А |
| њигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме се |
| пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан |
| део много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта пит |
| направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела д |
| разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живо |
| нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се уч |
| ај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против пр |
| нилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе |
| су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек ј |
| да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали |
| радити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И |
| пет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши сам |
| под пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi |
| азда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за кам |
| а је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца ра |
| дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима. |
| и у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А |
| еле године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од об |
| ова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од |
| буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њ |
| ва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи да |
| ="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град |
| свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао |
| вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће |
| не с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али оп |
| на, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих с |
| нда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир. |
| и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је |
| парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у |
| им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао |
| Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани пос |
| а прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, не |
| едну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{ |
| за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су кал |
| читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Ис |
| вио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године ост |
| повали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало мес |
| нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог |
| од спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које до |
| ући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господ |
| господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то |
| а железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је оп |
| одну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео чов |
| питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их |
| {S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша |
| ку кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, ц |
| а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и друг |
| се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да п |
| може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Ра |
| мо се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадо |
| сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и г |
| смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, к |
| ног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њ |
| — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} |
| напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само |
| поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, к |
| ца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, ко |
| S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} |
| ?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и нап |
| hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <h |
| /hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћ |
| во <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и сл |
| а је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово |
| а српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у ж |
| кога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с велик |
| ојском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је |
| ву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и |
| ра.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њи |
| ма, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што чо |
| у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи |
| у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милиц |
| ђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду |
| и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону |
| ица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у |
| а чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући |
| ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар ј |
| о и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су с |
| загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећ |
| ову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече |
| онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима |
| Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су |
| А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина го |
| омами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје р |
| оли и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapt |
| ен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву |
| ајглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и |
| сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо |
| иве и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази |
| дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} В |
| вало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодеја |
| тало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расади |
| {S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико |
| узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га наме |
| ле мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни п |
| вега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином |
| ри године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, |
| авало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је |
| !..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа |
| Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} |
| b n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стоп |
| не многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће |
| скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија |
| време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и св |
| старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је л |
| вио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири |
| а и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао |
| на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и негова |
| ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер в |
| анијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с у |
| јку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, паз |
| но цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да |
| људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око мале |
| се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита |
| ацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с н |
| е да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећ |
| је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како |
| ја господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; |
| судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: |
| м Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столиц |
| о и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су |
| у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Х |
| лежио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима |
| „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му |
| дељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начин |
| И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Им |
| линовима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Р |
| о похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није р |
| лу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изл |
| </p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} |
| свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учи |
| су.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у поче |
| а Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда |
| е поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али |
| се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Ово |
| а јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Дец |
| наје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! ј |
| анцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те |
| по обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини |
| животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад н |
| и не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога и |
| земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, д |
| „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту |
| ругога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{ |
| ти, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и |
| Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме ра |
| ађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је на |
| мо <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећен |
| тву његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлат |
| и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{ |
| це, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је дан |
| у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало ј |
| илазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и леп |
| де!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!. |
| ега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с простра |
| ога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Ни |
| бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је река |
| то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазо |
| истаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изг |
| ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и м |
| о и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши |
| ојега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би ко |
| и полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви по |
| у хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о дан |
| , којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није п |
| и.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чи |
| ма.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и з |
| из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, |
| /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p |
| на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се |
| ли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће ради |
| на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се з |
| на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад т |
| на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како |
| , шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато с |
| ед школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и |
| у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и з |
| Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{ |
| оцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим наро |
| диша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново |
| ао мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звон |
| предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дуж |
| да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије |
| вова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А |
| у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер |
| ост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, ш |
| ле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради.. |
| куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на |
| у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је оста |
| Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу |
| ђе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него с |
| мо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ |
| леће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, |
| јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак |
| по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А |
| Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И веко |
| да то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима за |
| Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, |
| ао да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њ |
| а, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је |
| долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{ |
| Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који п |
| ојасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шт |
| и, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је |
| ло донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже |
| еће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а |
| е завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из |
| имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} |
| цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, |
| о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се |
| о је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ов |
| својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, |
| {S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила п |
| је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који |
| е очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљир |
| аду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од харти |
| а и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и |
| за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може би |
| е што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме |
| а је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљен |
| гледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око |
| комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде |
| А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</h |
| . <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа |
| ена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли к |
| а да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмиц |
| ас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило |
| у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S |
| адимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питал |
| е намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му обј |
| иша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов си |
| и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, |
| би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку р |
| м совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је пре |
| само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и |
| же.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, |
| а да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно ма |
| т човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су са |
| о код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем |
| олико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, доб |
| а се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" |
| а су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао |
| авршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје |
| вића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристи |
| очеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале син |
| ртона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини уч |
| <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{ |
| у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама |
| вобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога ил |
| у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} |
| а стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на чо |
| и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{ |
| ска а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је би |
| тине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то пл |
| начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, ка |
| стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већи |
| и га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. про |
| е озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да |
| колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и тава |
| овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и |
| , док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништ |
| су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали о |
| е, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсто |
| 5" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </ |
| Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да з |
| , да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове |
| остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p |
| , стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, |
| лањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на х |
| разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан |
| е{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе н |
| сетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а в |
| већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него ка |
| се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а п |
| углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сва |
| а ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зи |
| и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, гд |
| ога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске г |
| еци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?.. |
| ишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се в |
| одина!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мај |
| о...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један |
| да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих |
| у све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морал |
| и школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огром |
| она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, ко |
| сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку з |
| у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо сла |
| моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али к |
| го је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава ин |
| ужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се |
| вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче кон |
| и и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени |
| елом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све |
| кола; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или |
| ти.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љ |
| зовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му |
| ече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гр |
| 98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насут |
| равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака |
| и и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ов |
| омове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерами |
| Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утуви |
| аном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и з |
| >ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој |
| Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> < |
| и да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај |
| оме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и ње |
| неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и |
| е“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и нас |
| тају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокри |
| звели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све |
| зи у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а |
| Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнил |
| во је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече |
| ло, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, о |
| то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то се |
| да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одма |
| ка за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се |
| еци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза |
| старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да |
| вле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су с |
| е градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том |
| лупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродо |
| мози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са своји |
| е на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им п |
| ам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да ка |
| то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су с |
| у ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине |
| А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега н |
| елу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне |
| олегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па |
| ачунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за пато |
| о напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом. |
| само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, |
| } Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да ва |
| ивених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке |
| зваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте п |
| ..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котуро |
| S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где |
| тане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овом |
| млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин у |
| и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порц |
| а издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсм |
| ио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о у |
| д се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од ш |
| Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори с |
| онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати |
| иџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто |
| ата, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам сто |
| старати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има |
| аго лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија |
| мемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо д |
| у ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у кл |
| гова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одгово |
| које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је |
| разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратил |
| игала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| ло блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звеч |
| > Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и |
| правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле би |
| и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поруч |
| ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљал |
| и још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зи |
| мо лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним с |
| ровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљ |
| одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му по |
| усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три г |
| есет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч ок |
| е ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зида |
| јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Тр |
| тава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике т |
| упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или д |
| оци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је бил |
| Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и |
| па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и |
| трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога д |
| да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да пла |
| по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, |
| рви већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу к |
| је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад |
| и као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не ч |
| цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, |
| даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре |
| ћ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Н |
| рству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а оним |
| и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не |
| како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да ви |
| ји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чарши |
| у лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; |
| земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њим |
| еткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побо |
| ископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А |
| личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звона |
| — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> |
| во.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово |
| гом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о с |
| ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; о |
| некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам |
| позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркв |
| ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi |
| као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>т |
| иште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, так |
| ешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S |
| или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!.. |
| ђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приват |
| а су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе |
| у себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помаж |
| цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије д |
| то је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусал |
| од венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе |
| вани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели |
| ета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi> |
| та сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!. |
| слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, |
| једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<t |
| тране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари |
| ом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подиг |
| јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може |
| ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом да |
| судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за |
| „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} |
| > <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p |
| > <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане |
| uote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, |
| uote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили |
| и некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{ |
| после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама |
| д је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слуш |
| по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за меха |
| што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с о |
| се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу |
| <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и п |
| 31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ п |
| , с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крен |
| онаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавд |
| } Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даниц |
| у опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, |
| обично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећ |
| а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и |
| Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик |
| Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и по |
| е црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и к |
| предак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општин |
| рквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или се |
| да, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици |
| и уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење |
| цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погле |
| уну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мр |
| .</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне с |
| е галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, гд |
| здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је коп |
| кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за с |
| а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе ра |
| ране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а с |
| едокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда |
| снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту |
| ош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се |
| , да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам пока |
| није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џа |
| колу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече |
| ру, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од ка |
| овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколи |
| с сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој но |
| „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали |
| кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Р |
| Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркв |
| торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их од |
| их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова по |
| е посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „ |
| е ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По |
| село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, |
| ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да види |
| Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је |
| њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите коли |
| го, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Б |
| о дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко |
| ова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина де |
| вом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има де |
| десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то нај |
| а, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да пока |
| смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико |
| да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дат |
| е била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друг |
| у падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису |
| ојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна и |
| о Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли |
| стављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} |
| де ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Ради |
| е југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које |
| S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените с |
| мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној |
| сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале ко |
| необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера не |
| S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је за |
| ату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој ни |
| } А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особ |
| еца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, ма |
| не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао свак |
| крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{ |
| S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показив |
| се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим |
| писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и |
| 185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамти |
| о су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њи |
| и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, г |
| а их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им ре |
| и лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару шк |
| дили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све о |
| иницама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} З |
| а телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази не |
| лована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здрав |
| што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак |
| исање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радиониц |
| школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и пис |
| се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештај |
| > <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и з |
| ватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу |
| ање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртањ |
| амима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као сто |
| и.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде |
| ора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово учениц |
| ter" xml:id="SRP19102_C5.7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не сам |
| још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној |
| науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је ск |
| ајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и црта |
| жан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више |
| куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је |
| ча.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих м |
| урђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке |
| е.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi |
| ке? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта |
| о</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево |
| ем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} |
| о о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} |
| S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду |
| је?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује |
| слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Ш |
| а х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, |
| прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко |
| ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка |
| ам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — л |
| i>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише |
| та се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше). |
| ово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и |
| дом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Заго |
| лагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије |
| сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво |
| етврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чист |
| вети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у ко |
| њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} С |
| ша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па та |
| горичана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да |
| о даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купали |
| ог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда |
| једина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик. |
| им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један ст |
| Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему |
| ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе |
| војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли д |
| поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по |
| ак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га |
| у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} |
| о с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у |
| n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сеља |
| што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши |
| м се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запит |
| емамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њ |
| манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А |
| о их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јури |
| астаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче |
| је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти. |
| што и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и |
| је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они |
| ча, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свак |
| еле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те |
| и по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, не |
| или, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не см |
| у беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на гл |
| сто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то |
| диши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му нао |
| ли!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да рад |
| шине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све |
| ла; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, |
| а с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи п |
| познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поре |
| абавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и |
| Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. |
| вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Р |
| вршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља |
| требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Р |
| е.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су |
| и доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда |
| затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Р |
| седање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једн |
| итеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљањ |
| не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} |
| " /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не |
| обар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да с |
| исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша |
| {S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; |
| су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Ра |
| S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да вид |
| ају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може |
| а пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њи |
| ку, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му н |
| а и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој |
| м нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих |
| А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капета |
| и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци и |
| кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи во |
| ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, т |
| осподине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, |
| еш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку |
| е, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја има |
| то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што з |
| .{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, |
| зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће бр |
| одине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од |
| мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле |
| за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, |
| ричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео |
| .{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; |
| .{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и п |
| ва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школс |
| /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за нек |
| Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљи |
| ћ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ни |
| едан. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а |
| сак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дот |
| е и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ |
| ала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њ |
| а школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како |
| урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке |
| диша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надмет |
| од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, реч |
| нда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад |
| предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту |
| с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила ка |
| ија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које б |
| да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао п |
| иља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошу |
| ојма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад с |
| <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли сво |
| id="SRP19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недељ |
| дне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давал |
| очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео |
| ирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S |
| сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и |
| Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш у |
| ана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша |
| ори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и у |
| ресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати |
| ци нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке |
| и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој |
| тајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест п |
| о изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиш |
| очиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Рад |
| казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} |
| .{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, б |
| ио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се |
| падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео |
| ђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у он |
| а година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запе |
| салтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ |
| S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу сл |
| у око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци чит |
| воји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он: |
| тле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „П |
| једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{ |
| отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово па |
| /hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напр |
| а је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешља |
| и дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учи |
| с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све пр |
| довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а наро |
| аже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да не |
| је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „< |
| њу нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове |
| и чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац о |
| о свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пу |
| {S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за |
| же, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју |
| ..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте |
| у те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледа |
| дигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан |
| ге нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни |
| у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљ |
| затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!. |
| .{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио |
| у преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах |
| {S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову н |
| ше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недељ |
| Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</ |
| аље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово |
| /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi> |
| ланути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види |
| ного пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије ко |
| њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} |
| ту дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пре |
| д хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пе |
| д гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите |
| пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л |
| се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује |
| де је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је к |
| дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?.. |
| т</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у с |
| ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром |
| аком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то |
| ављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па н |
| и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: |
| ије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си п |
| гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код ли |
| } Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најп |
| о прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А к |
| пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била до |
| мози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Свет |
| ече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет |
| е му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на |
| и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито |
| и и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у и |
| е овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што тр |
| едно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чег |
| рограмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цр |
| ена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n=" |
| } И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, ра |
| а створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} Т |
| своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена |
| код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шт |
| блу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На |
| {S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у |
| аградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао |
| дало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је |
| е срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два |
| Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n=" |
| иди шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега г |
| <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> < |
| и пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и |
| о они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шал |
| ежити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо зва |
| долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зим |
| да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> < |
| нда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} О |
| ослушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га са |
| мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно в |
| ања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подје |
| јправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И оно |
| И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу |
| сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њ |
| hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он чес |
| о.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покус |
| де учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каж |
| и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су с |
| дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости |
| отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да |
| све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Ради |
| а је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и п |
| од“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда |
| а.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изи |
| ћно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше |
| и у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало окв |
| ц пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У ј |
| чају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају ка |
| е ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један |
| Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су |
| само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чек |
| у!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“< |
| } Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сат |
| а па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато |
| текоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одгов |
| {S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, ка |
| нда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није |
| мној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, |
| пала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и д |
| о кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су би |
| Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, ко |
| S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а |
| својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада |
| ој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њ |
| ело је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша |
| кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети к |
| .</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div |
| Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову |
| а.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} О |
| нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно. |
| о у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} |
| другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе |
| необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, ј |
| ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао такви |
| никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца иску |
| чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео |
| ацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с остали |
| га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање мо |
| и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И он |
| ј страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све |
| па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и |
| аправио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац коли |
| о сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креч |
| ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и је |
| ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 буква |
| беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подме |
| во га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и |
| мо она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак |
| S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилен |
| али, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chap |
| ла и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и |
| чену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чув |
| објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она ос |
| hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко |
| а и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; |
| чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица д |
| грема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају |
| стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђ |
| могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не мор |
| нама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих п |
| , овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S |
| Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} |
| , да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће |
| i>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите |
| } Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се |
| нос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у |
| ица подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу |
| ишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И |
| . <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да |
| ите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — |
| зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, ум |
| маћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и д |
| Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан |
| ву совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи |
| свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се |
| води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар |
| и државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задр |
| да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S |
| оке четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и |
| друга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин вод |
| ђу себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији |
| ише.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у |
| Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакцион |
| постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све |
| и се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне мол |
| ребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или х |
| екима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке ко |
| познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бог |
| омаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди св |
| p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за н |
| о се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе |
| у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како с |
| пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се о |
| , хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет |
| ги су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред врати |
| да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће |
| а ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона |
| ој линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, н |
| помен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, т |
| јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него |
| А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Д |
| 03" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Мо |
| а?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли |
| насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој |
| ушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{ |
| коле, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже ко |
| си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало п |
| у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, |
| он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, т |
| заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После |
| ивач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од |
| је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Срб |
| и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је |
| Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су |
| и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћ |
| а боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све |
| да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала л |
| о је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} |
| "324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; |
| а разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они од |
| ом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом |
| кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање |
| дну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сад |
| уге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очуват |
| боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су |
| и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Д |
| умнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год |
| у биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом. |
| нице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мра |
| дала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога мн |
| > треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са |
| ају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно нег |
| ара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који с |
| о зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до |
| о и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој |
| ћи одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је |
| ан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, ле |
| и прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер зн |
| гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им |
| та много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви |
| " /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масн |
| то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али ј |
| Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им ј |
| е свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би |
| ише од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{ |
| е новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И ни |
| , веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и |
| свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да |
| учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће о |
| како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> |
| Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али |
| гне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин |
| свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, |
| ју чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, он |
| ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно в |
| Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока? |
| Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?. |
| су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су ст |
| , двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петориц |
| о сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече |
| цу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по |
| ан сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и |
| толове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили по |
| је доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш н |
| .{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и жив |
| је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у |
| Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су гради |
| јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није |
| авилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона |
| едни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пир |
| ђу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпо |
| о!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а ма |
| а у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} По |
| } После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће пород |
| дио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког м |
| е раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да п |
| roup" xml:id="SRP19102_P4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div |
| 02_P9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:i |
| а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} О |
| {S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике |
| ј II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb |
| из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, |
| м.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с |
| то, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школ |
| , трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш з |
| рећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загор |
| да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и т |
| er" xml:id="SRP19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи да |
| за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да |
| } Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Гру |
| оме платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће |
| о у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господи |
| би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами |
| аповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих |
| ad> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отво |
| ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа |
| год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали |
| ли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпр |
| е и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту окол |
| } На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ |
| .{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сва |
| Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године град |
| руги.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{ |
| сто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је |
| у пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајма |
| питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} На |
| љ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и |
| ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?. |
| казано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи |
| ђен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и з |
| била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке |
| рају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а |
| : „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме. |
| радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, оло |
| га да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску ме |
| коли самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их ник |
| о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> <div type |
| а себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши |
| есет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> о |
| рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођ |
| рвом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео. |
| прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам? |
| Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то ј |
| ебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пр |
| .{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} |
| ма сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом |
| не, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до |
| ичини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређаш |
| 02_C4.10"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало |
| тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линиј |
| јке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и ни |
| а, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вам |
| а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} |
| пски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да испл |
| спод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њи |
| није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту |
| } Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а че |
| и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тач |
| једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је простр |
| ?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод |
| пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно |
| S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој? |
| ри дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о |
| скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, |
| велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму |
| та Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом иск |
| и пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут |
| јача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико с |
| .{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} |
| децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се |
| у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редо |
| е завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом се |
| стило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гл |
| ске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица с |
| е тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), |
| а и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих |
| гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали |
| тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигал |
| нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подво |
| ло.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је |
| ена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и |
| одно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком по |
| а се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме |
| о места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет! |
| пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А кол |
| а циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге сто |
| су четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље. |
| каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S |
| десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или |
| .{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једа |
| и даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напред |
| анпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; |
| не у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само д |
| тири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} |
| твртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четр |
| у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi |
| есет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда |
| S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је ве |
| ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко |
| oup" xml:id="SRP19102_P14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <d |
| дмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, |
| а шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и |
| кати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео |
| Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно |
| се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и сам |
| } Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој |
| дној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год |
| ко задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ћ |
| љу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично |
| се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и пој |
| нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, |
| у а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанс |
| а то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, |
| рађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....< |
| о они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна |
| него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите |
| га боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запиње |
| ме Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба |
| га терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их н |
| пују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, |
| сту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречар |
| м и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили |
| бати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенис |
| ита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанк |
| ахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала |
| сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта цел |
| адиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.< |
| оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свач |
| мљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наш |
| , <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео жив |
| о их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша |
| а!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што |
| “.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: |
| таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико бил |
| дне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато |
| ини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору |
| ује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га ј |
| деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет |
| ле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у |
| И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народно |
| ће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена велики |
| с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмеј |
| — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишино |
| раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва ј |
| да скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ћ |
| вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p |
| ола била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово по |
| причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамти |
| господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се |
| {S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзам |
| азећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је пок |
| псији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда |
| пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, |
| ге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и пом |
| злечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више |
| е брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован |
| а од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њ |
| е што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а до |
| она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини шт |
| ље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је |
| ије чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру |
| увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад |
| виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубаз |
| се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је |
| гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као |
| бро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији |
| а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су |
| ично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође |
| чита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците св |
| арији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за |
| кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и н |
| е секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, |
| <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је нареди |
| у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е |
| ашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунс |
| а лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако он |
| шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и |
| имо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, |
| а се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево д |
| села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је че |
| е и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред кол |
| дмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <div type="group |
| не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} |
| јка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А к |
| ве уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{ |
| ла а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, |
| ни буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један |
| утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато |
| <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шал |
| зи и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у |
| њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} З |
| од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а п |
| ио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све |
| 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 д |
| још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задру |
| 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забран |
| рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овака |
| p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Д |
| не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учил |
| па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, сева |
| и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их |
| друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се |
| i>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто у |
| > <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се |
| народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се мо |
| се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће |
| } На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} |
| ље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или |
| с то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за шко |
| „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то |
| и и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње |
| оезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља |
| угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као |
| има, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задр |
| никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и |
| p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога |
| } А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи |
| пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове |
| ости: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> |
| i>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим |
| } Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ и |
| олазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, г |
| мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих |
| то више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је |
| >памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем |
| а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он |
| јвише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоск |
| здарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све бил |
| ка, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанп |
| дуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из о |
| толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ћ |
| предовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ов |
| је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало п |
| е забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености. |
| држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој |
| вало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајн |
| лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао ра |
| да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, |
| тањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пус |
| у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша прво |
| некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и вароши |
| споду“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што |
| ушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у |
| д малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела< |
| ше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у с |
| о на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако води |
| ће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би с |
| измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има |
| ироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дош |
| жавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у |
| ти, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају |
| ли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није |
| је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати |
| чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div |
| ли у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није н |
| трали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега бо |
| /p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и |
| <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је дове |
| у?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју љ |
| а помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиш |
| је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато |
| нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друг |
| па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запе |
| ао да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало |
| чине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам п |
| њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око се |
| бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у к |
| го вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда ј |
| јом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, |
| м, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> |
| нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и дого |
| школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се |
| е чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да |
| елети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човеково |
| отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} |
| n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених |
| е загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} |
| томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га пост |
| Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и |
| ио чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше шк |
| е финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони |
| који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} П |
| тање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и н |
| а; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здрављ |
| ато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само ш |
| у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном т |
| а за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније жив |
| ошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и |
| и мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви |
| ови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова и после |
| дила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или от |
| ку самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која ст |
| сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу. |
| нце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време |
| вљена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали |
| рви пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу. |
| год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама вел |
| ве и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="ch |
| се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала |
| и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напред |
| код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на сва |
| обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само мил |
| и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цв |
| мештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торб |
| не каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђу |
| аву.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на н |
| стере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је дво |
| е.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака |
| Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досе |
| да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с јед |
| аре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} О |
| , а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застир |
| врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђаци |
| и не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ују |
| сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се |
| испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистит |
| ање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролећ |
| ицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме хо |
| Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које |
| .{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} |
| зуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одг |
| ола данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а |
| еку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучн |
| ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао |
| о у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} |
| ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и и |
| ћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле |
| евета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} |
| е.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их пре |
| може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најч |
| авну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} |
| {S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих |
| ве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им по |
| е и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав |
| — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега |
| оли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати |
| ли су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом |
| м кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још |
| рава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, как |
| да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да |
| ко хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас би |
| урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они вел |
| требљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утис |
| страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су св |
| > <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све из |
| , учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Град |
| узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа |
| дих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога обр |
| И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замо |
| Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и |
| с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца |
| Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с |
| од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавниц |
| , него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручн |
| њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку |
| при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему. |
| ли.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на |
| о зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке ш |
| нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Усп |
| з којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изглед |
| познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућ |
| и око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то мож |
| и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год |
| домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повија |
| кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А ни |
| о да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да |
| кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке п |
| као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у |
| ро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се |
| не и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да б |
| ату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад д |
| реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицај |
| ли „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нов |
| оју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да м |
| , што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парни |
| ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да |
| зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А ка |
| зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове с |
| ови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо |
| а куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и |
| то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узм |
| !..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке! |
| ако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише п |
| ука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не м |
| он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласов |
| лова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет о |
| сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бо |
| а учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господ |
| И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ р |
| после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите |
| ровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да љу |
| књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као |
| јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се |
| згодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читан |
| ку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места |
| а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово ни |
| ако се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Цар |
| } Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још |
| јте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије суко |
| исне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и ста |
| о сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} |
| уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите |
| разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита зако |
| а Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад |
| и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они |
| у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели п |
| људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све т |
| вака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас |
| Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</ti |
| му, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, |
| то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него п |
| цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</ti |
| не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања |
| рбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шест |
| азом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све |
| ће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као закл |
| а.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремешта |
| иљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца |
| ако је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, |
| е пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; |
| а прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и ц |
| н дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загорича |
| з којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и |
| и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S |
| стојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово |
| ћ, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошк |
| оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде |
| дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, |
| то с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се |
| едељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што |
| ецом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву |
| о се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Т |
| а неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом |
| .{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, |
| га земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагн |
| ици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су |
| ло похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и до |
| е у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и а |
| прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ мо |
| /p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав |
| читељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је |
| да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свако |
| ли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом он |
| најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако |
| расли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, |
| .{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и свој |
| олако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодиј |
| мах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге з |
| , а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком друг |
| ли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и |
| подине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, |
| људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а |
| они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде р |
| га неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи |
| ло, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у |
| тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо о |
| тина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побож |
| е од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болуј |
| S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и |
| <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули св |
| с да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после рад |
| ве).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појед |
| учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p |
| ако проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде о |
| читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по сви |
| боравили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} |
| нање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочита |
| о питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу |
| инуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Рад |
| ко му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>Пос |
| све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и |
| кога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi |
| забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n=" |
| поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и |
| , брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају |
| емо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} |
| једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа |
| слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које |
| зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де |
| } Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?. |
| амтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко у |
| ...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао |
| аље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хт |
| ле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: |
| ?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{ |
| с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро па |
| столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зов |
| е те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} З |
| ко.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле |
| је би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме чо |
| вали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да чита |
| зивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У по |
| другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ства |
| ад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је гд |
| овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слог |
| популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у |
| ли, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од ел |
| > <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди |
| после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром |
| er" xml:id="SRP19102_C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св |
| а <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар< |
| анка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, |
| рку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који |
| ружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разг |
| лео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и |
| попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим |
| оме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној шк |
| ла ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко |
| растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све |
| .{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у том |
| х преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али |
| ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} С |
| живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi |
| 102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Осв |
| радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква |
| да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а з |
| ва виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о св |
| <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар |
| А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором |
| јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?. |
| а рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што |
| бала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела букв |
| о не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. |
| фесор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и радник |
| о друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пи |
| ке на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су с |
| се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за |
| е може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и |
| а отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у све |
| упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам с |
| и и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он |
| квим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину |
| ла за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они |
| дове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:< |
| Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље. |
| .</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити |
| и што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви ст |
| лика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки |
| , да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још м |
| запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>С |
| вако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је ок |
| чите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" /> <div type=" |
| И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне ст |
| ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из |
| т слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би |
| много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну |
| сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиш |
| и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траж |
| нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви |
| </p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Рад |
| у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гл |
| Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако ст |
| ори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да |
| од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан |
| по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њем |
| арији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни докт |
| топу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два |
| по примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Не |
| планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још м |
| с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша |
| је и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радост |
| да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин у |
| ед школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по ма |
| {S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко прв |
| рење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се гр |
| а навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у |
| столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он |
| прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него |
| ће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као |
| већу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем |
| е: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко нећ |
| и истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како д |
| задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поо |
| свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погле |
| маћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збор |
| којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празни |
| фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима |
| , да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне б |
| ладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша |
| .{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама. |
| ла и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да |
| ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред ка |
| иту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухва |
| аки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке |
| у Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи |
| о, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, г |
| а све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за мер |
| А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и |
| више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово |
| от у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, он |
| д тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} |
| и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан |
| лико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, |
| он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како |
| х унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се бри |
| .{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње |
| ије другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је д |
| упи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и м |
| мо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, |
| ченији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родит |
| доше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгл |
| ам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!< |
| ра је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао |
| собито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Рад |
| у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше жив |
| о се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и вл |
| , још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politikon</foreign> |
| реба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Са |
| о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово трећ |
| Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="c |
| ан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нист |
| е, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стр |
| се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких п |
| м, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити как |
| у Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне |
| вотиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, |
| , те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има |
| е грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструм |
| ; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „нар |
| , сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени |
| вите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да п |
| > се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да |
| о што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбо |
| труменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и ч |
| сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Са |
| А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки |
| једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте д |
| од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: ш |
| управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и |
| емље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко |
| лемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситн |
| зучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо! |
| висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би х |
| аре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез |
| било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци поједи |
| вако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове чове |
| т чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије з |
| да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и нај |
| .{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И |
| сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је |
| адом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> б |
| су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и |
| а Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, |
| } Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нек |
| давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини |
| љевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да мо |
| грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем се |
| мо је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се |
| да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам н |
| ају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва на |
| то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и |
| стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да |
| ост.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само пом |
| ве сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, дец |
| дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, к |
| виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добр |
| тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек ниј |
| и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас |
| ивот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човек |
| Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за |
| да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А т |
| њаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, оно |
| њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и он |
| е ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и љ |
| емљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, |
| ко се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам д |
| {S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да |
| а иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати. |
| и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводил |
| свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Ра |
| чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Ка |
| стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А |
| сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напиш |
| ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} |
| а ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А |
| и!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Н |
| и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у у |
| људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, к |
| што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав н |
| ле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не зн |
| е у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, |
| То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друш |
| и мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек |
| нда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су до |
| е, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може л |
| .{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих жив |
| машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и |
| 388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати друго |
| Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају в |
| вега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народ |
| ду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усаврш |
| етнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет ова |
| ом.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како жи |
| појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онак |
| шем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот |
| едан корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом н |
| ковом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је жен |
| у морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S |
| о низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угле |
| учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер |
| аше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животиња |
| у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а |
| а ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без уч |
| вље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, о |
| културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ |
| оворио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу њег |
| е може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?. |
| римљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и мл |
| сило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утица |
| S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан |
| ст, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да к |
| удске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо они |
| вилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на |
| о год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не кри |
| .{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и њего |
| у највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочн |
| {S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да о |
| ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} |
| вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} |
| одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а |
| Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> |
| јмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свак |
| обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са |
| ице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох д |
| „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело |
| нцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђ |
| великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и ви |
| редељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало |
| руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а з |
| учкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само |
| бро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је до |
| ршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато |
| говор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет |
| ије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске |
| воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на том |
| S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да |
| исано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а к |
| го; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људск |
| за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а |
| дговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За о |
| А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="30 |
| народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам с |
| е даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, м |
| о благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, д |
| место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно бла |
| лобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде |
| а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: |
| у вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и ра |
| ропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је с |
| ете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запа |
| } Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отиш |
| му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, |
| умешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је сам |
| женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа |
| Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, з |
| здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви |
| избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш |
| можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што |
| е?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} |
| мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чи |
| да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете |
| понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapt |
| опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде |
| ати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; ка |
| злазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не |
| што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова |
| ину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} |
| То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пр |
| онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени |
| иса разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како д |
| собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него ик |
| аве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игр |
| инама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је |
| S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из вој |
| срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла да |
| есте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се |
| ам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за по |
| и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све |
| Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу н |
| ла њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“. |
| уда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му |
| {S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу |
| но и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било |
| рућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећ |
| она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и пе |
| остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нов |
| а вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да ч |
| чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то |
| узи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{ |
| а, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледа |
| зму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по једа |
| морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и |
| ро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће с |
| па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о |
| кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово |
| ко се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има |
| лу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и |
| аше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
| жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необ |
| све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре |
| кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а са |
| усле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l |
| драсли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који |
| о тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, |
| а све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лак |
| брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били |
| ој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову п |
| ати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, |
| ад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао |
| висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће би |
| на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометри |
| {S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!. |
| по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи |
| ца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе с |
| ије и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом |
| {S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале |
| ој соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их |
| ека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и тр |
| за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И |
| ило,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета |
| шли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шт |
| прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и |
| ли су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непр |
| у се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не п |
| господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, д |
| ржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме |
| аванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџак |
| од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће |
| уги...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима |
| тави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и |
| добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога |
| или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у и |
| И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које до |
| ном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је |
| је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио |
| Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што |
| тао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо |
| која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да в |
| овим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за |
| Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћи |
| , то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села |
| тир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском по |
| бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то ра |
| } Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им |
| није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „ра |
| Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много ш |
| е врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у ок |
| копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих |
| пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико |
| ко се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије |
| ече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, |
| кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, |
| е, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи |
| чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за |
| <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>бу |
| {S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом и |
| вом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антони |
| i>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује с |
| у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену М |
| hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слов |
| ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта |
| вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одго |
| !..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво |
| да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано |
| их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} |
| рт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не ос |
| чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после ч |
| говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, |
| ите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>с |
| {S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно сл |
| ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{ |
| во га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако |
| а столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се ч |
| чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чуј |
| Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S |
| напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напи |
| , код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево |
| е кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се |
| hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?. |
| апише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?.. |
| {S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?. |
| 168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi |
| кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео д |
| е кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова и |
| hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал |
| .{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напи |
| hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?.. |
| ..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише! |
| ?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?.. |
| ?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напиш |
| , <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера). |
| i>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује п |
| !..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Ш |
| можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з? |
| ју кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују |
| е н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</h |
| S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано |
| Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите букв |
| >?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише |
| тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да на |
| рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се |
| .{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, |
| те ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, |
| ...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, н |
| ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{ |
| агоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко |
| S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је це |
| оје јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега |
| ете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!.. |
| најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! ( |
| } Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у |
| Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се |
| S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч |
| шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише воле |
| нда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда с |
| мо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити |
| Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајк |
| оња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га на |
| ојаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке |
| у да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?.. |
| филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако. |
| емо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; |
| рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и в |
| на министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиром |
| ви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш бра |
| пиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} И |
| школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижу |
| </p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад |
| кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо м |
| {S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с! |
| S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се |
| {S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и пи |
| о: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најгл |
| >„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова |
| и их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напи |
| се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се |
| у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се к |
| е каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у |
| е каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад ка |
| рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</ |
| Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напиш |
| је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с |
| том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују |
| у да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, |
| рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво? |
| се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују |
| се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују ка |
| не која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да н |
| о.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама |
| етан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правд |
| ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и д |
| кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi |
| ја се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне |
| ад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi> |
| се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују |
| која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рек |
| ин</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" |
| можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо д |
| аде што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика бле |
| су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школ |
| одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Ради |
| S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики |
| у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет к |
| и и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багрем |
| е, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са |
| е агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) |
| а не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандида |
| ди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него сто |
| иња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозг |
| еницу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога ум |
| стали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин |
| и су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} |
| јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи же |
| чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине |
| , колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машин |
| S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако |
| сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт |
| жи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око |
| оји су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, к |
| купштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу |
| о ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, н |
| чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, д |
| ло, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} О |
| ије могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Ми |
| чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} |
| ад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капета |
| ећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребн |
| само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђо |
| Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао |
| и се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и стру |
| ребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу) |
| оји је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да уч |
| > нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошл |
| његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себ |
| носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитат |
| њу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам да |
| анице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} |
| кве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци зграну |
| слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видет |
| лути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" |
| онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли д |
| акву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који |
| каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојал |
| ричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Ра |
| ако Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквен |
| ожјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Заго |
| ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за ци |
| оће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> |
| амет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке мно |
| јближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричко |
| о земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Сл |
| ађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да г |
| она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане |
| роши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, |
| е и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па о |
| кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и |
| лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе |
| p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?< |
| учка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из |
| е једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме |
| спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошл |
| е, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно пр |
| е по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер |
| аструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и и |
| сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудил |
| мо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћ |
| чили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслиј |
| исменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Заг |
| ћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, |
| ци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки д |
| } Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се |
| да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долази |
| („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, |
| ој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице |
| — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</ |
| д пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, к |
| S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} |
| слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?. |
| апишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само т |
| hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг |
| /hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф |
| и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово |
| рућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и |
| ете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево |
| — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код фес |
| к.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> < |
| > па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утуви |
| i>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да |
| је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дуг |
| .{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код ко |
| ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је |
| ите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви! |
| акво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>. |
| {S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва |
| и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у в |
| ке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title> |
| учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десе |
| л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, |
| де је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, < |
| А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А |
| S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} |
| ду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што |
| hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да в |
| S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље |
| је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</ |
| S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, |
| !..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша |
| је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово |
| авите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја |
| конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу |
| оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камењ |
| а. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Ради |
| избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по јед |
| ко као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у |
| ругоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом! |
| смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одгово |
| рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се |
| оучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забав |
| теља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако мо |
| ! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам |
| да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорил |
| одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један |
| треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и м |
| пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!.. |
| и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају |
| рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и не |
| е ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Милад |
| ке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да |
| бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи |
| ита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год х |
| они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нист |
| шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би бил |
| упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаш |
| што им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу |
| огледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини |
| и ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она гд |
| шате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа |
| Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из |
| е рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p |
| каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпу |
| би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p |
| бе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога доброд |
| барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а ра |
| општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их м |
| или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па |
| мо ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, |
| ацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер при |
| te> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела х |
| као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек |
| адовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type |
| а котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што реч |
| једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они |
| , и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклон |
| едним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} |
| читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шарени |
| покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с о |
| ље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима нао |
| глављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља |
| } И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пр |
| шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу |
| ју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не во |
| може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајиш |
| су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Р |
| о; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</h |
| рани Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамти |
| вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Ра |
| жбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух до |
| а на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у |
| у, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању |
| (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални |
| рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“ |
| ет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и с |
| што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, |
| S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{ |
| Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то |
| hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко и |
| S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет л |
| о њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето |
| ћу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би |
| ијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе |
| 02_C9.1"> <head>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били |
| их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и с |
| о, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, |
| ај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да м |
| а, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много виш |
| еки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест ве |
| {S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и н |
| свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду |
| а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, т |
| претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дак |
| војица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом |
| Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутра |
| мите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је |
| не“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и |
| иромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прв |
| оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Ради |
| Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, |
| ..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колик |
| е Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично и |
| , а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{ |
| одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и и |
| есет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у |
| реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Кол |
| двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и |
| двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... |
| ите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?. |
| Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{ |
| реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет< |
| председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним у |
| roup" xml:id="SRP19102_P6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div |
| ку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове шк |
| зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је леп |
| er" xml:id="SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на пос |
| олико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у с |
| лимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестин |
| , други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 |
| по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="c |
| S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, |
| и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> < |
| по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица? |
| ћ сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша |
| во треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите |
| ди овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи в |
| а се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима вид |
| га што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, |
| десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> |
| пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S |
| по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S |
| о распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ ре |
| кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здр |
| :id="SRP19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био |
| id="SRP19102_C4.10"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ве |
| У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по град |
| шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им |
| зила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разгово |
| нда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближениј |
| <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S |
| етила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу зап |
| узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о он |
| и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му |
| осуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко г |
| а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ је |
| i>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у < |
| и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусл |
| .{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} |
| едајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите |
| е таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код |
| стинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Зат |
| горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле |
| ечи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили |
| листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код еве |
| ир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гус |
| а, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам о |
| је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n=" |
| оје ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то |
| } На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите |
| е кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пи |
| ма; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу р |
| .{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењ |
| авке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухвата |
| на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и |
| ј воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша |
| евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два с |
| , него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласо |
| помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу! |
| но пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада к |
| доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него |
| ише склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} |
| а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигн |
| ети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обави |
| ава руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загори |
| о је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијо |
| естругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке |
| удима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се |
| који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито |
| ом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није |
| био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по приро |
| r" xml:id="SRP19102_C13.4"> <head>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје с |
| ом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, |
| што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово |
| едно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици |
| ша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практи |
| пре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?. |
| при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на ко |
| од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се ст |
| дно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с ови |
| ји су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и а |
| исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} |
| лу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије д |
| и по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу баци |
| буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S |
| изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљи |
| S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе раци |
| ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево |
| улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан |
| узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф |
| далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" |
| а, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћ |
| и).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узано |
| долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Ко |
| велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље сва |
| ..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишит |
| ачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица |
| проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему мог |
| јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотв |
| узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово |
| се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледива |
| пао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, |
| дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само |
| hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S |
| седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешт |
| им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди |
| Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им |
| их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутњ |
| /hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио |
| веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућа |
| тавничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, |
| е светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за ос |
| а, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди |
| Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тог |
| еко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће св |
| И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одм |
| увишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна хран |
| ију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје дец |
| едан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Пониза |
| учно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно |
| да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, оп |
| школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и |
| где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово ј |
| r" xml:id="SRP19102_C14.2"> <head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се |
| овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да пут |
| школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе. |
| да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није смета |
| стирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да у |
| ни сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу |
| ена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи ње |
| >Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри |
| .2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетн |
| ас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} |
| ише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана |
| ршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколи |
| е издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој |
| е најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су у |
| много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} |
| о би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{ |
| ба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао ов |
| вим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и |
| Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село |
| , па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је го |
| није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а з |
| рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да |
| ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онд |
| а занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много в |
| владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на др |
| и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!.. |
| S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни |
| ?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много |
| а над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} |
| Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један чов |
| ао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и |
| и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много пе |
| о цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици ње |
| нима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вам |
| е заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћ |
| село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и |
| је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учит |
| ки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико |
| зорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, |
| није занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{ |
| културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> < |
| е надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за некол |
| у од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истин |
| ругих села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви |
| бито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расад |
| о „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење с |
| d="SRP19102_C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала ова |
| исије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чат |
| во морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друг |
| у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на |
| i>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интеле |
| у и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта |
| е и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 3 |
| и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chap |
| , браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду |
| >— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, |
| е....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг |
| подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предл |
| спод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде |
| pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, д |
| ене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дош |
| олико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод |
| о кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, с |
| и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сео |
| е, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Ни |
| редложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелаз |
| сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам |
| а нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку |
| а не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и ра |
| Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих |
| ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана б |
| Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла |
| тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни |
| ити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови) |
| во, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, |
| 02_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује |
| ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато |
| а су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, го |
| очели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и с |
| Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до д |
| те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зи |
| добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, гос |
| {S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ј |
| истар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би |
| ај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су |
| b n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је мор |
| а се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига |
| сли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и |
| е што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикл |
| лико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици пост |
| ладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у хо |
| С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки |
| о је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по је |
| i>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за та |
| .{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, |
| ађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом |
| hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код |
| <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стреј |
| дишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока огр |
| S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу |
| } Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на |
| ну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђ |
| столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> |
| овало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помаж |
| овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="ch |
| и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утвр |
| а ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и |
| читељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш |
| адио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној |
| ка израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и |
| е 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео |
| ба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разу |
| !{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и ог |
| , и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су с |
| ане за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за о |
| па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су б |
| труже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p |
| оде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив |
| род а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што |
| де мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радознал |
| стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд ок |
| и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на |
| „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога |
| до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су м |
| С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, |
| } Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загори |
| ди у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико тро |
| аз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога |
| адимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад. |
| и још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још |
| на пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зим |
| не болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} Т |
| да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за |
| Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Ми |
| ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива уза |
| кадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само |
| адине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, ата |
| н Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу суш |
| е доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле |
| било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а нек |
| апије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче |
| винарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пи |
| а да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад |
| нком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у св |
| је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Ј |
| е, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелни |
| лима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читао |
| е са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div |
| има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара |
| м и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су |
| лске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> <div |
| RP19102_C8.2"> <head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу мног |
| ан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сун |
| > <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што ж |
| у цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у |
| су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће шт |
| ђи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли |
| S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} |
| диша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер жив |
| тао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави |
| коше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити дов |
| , који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, к |
| какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у |
| а сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову |
| изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године дец |
| године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, п |
| и?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и с |
| виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је З |
| pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им |
| нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају н |
| вога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и сл |
| и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори |
| рунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто о |
| ћније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одме |
| ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је мор |
| совале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, |
| у ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и б |
| ина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, |
| слио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад |
| лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латинс |
| 2_C1.1.5"> <head>5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, |
| на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре ур |
| тово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја |
| а неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу |
| а и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитељ |
| особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</h |
| ређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео н |
| градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који сп |
| у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје д |
| учка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је |
| њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио ов |
| Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве |
| > <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па ј |
| им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мал |
| привредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су виде |
| ри Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоно |
| ље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више наук |
| и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумел |
| е тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне |
| гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да |
| оме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" / |
| ча Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у З |
| свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не |
| мених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то го |
| учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као з |
| а им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила |
| ишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало |
| њи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће д |
| тавили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да |
| оричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{ |
| творио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су |
| абаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школ |
| а седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и с |
| уће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у р |
| ..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете |
| .</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У в |
| има, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гво |
| чане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање |
| ри разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је јо |
| н, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него |
| те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владао |
| ви виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188 |
| raphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и двори |
| и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у шко |
| } По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливо |
| лима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљо |
| да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, н |
| ајпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, н |
| ="SRP19102_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је |
| d="SRP19102_C11.2"> <head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако |
| ml:id="SRP19102_C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Наро |
| 2_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме |
| вршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике |
| е то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им |
| > <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано кале |
| ше цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у |
| у, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђ |
| : да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, |
| нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Миј |
| а сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на |
| дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда ј |
| .{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато. |
| правити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те |
| потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку пи |
| ази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита |
| и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они |
| и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не |
| и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> |
| Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре |
| да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме урад |
| се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их |
| ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} |
| , јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, |
| а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чарши |
| да било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њ |
| според, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће од |
| на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке |
| раву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једн |
| ило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они |
| дичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова |
| временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало |
| шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај п |
| кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под |
| кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ва |
| ју, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, |
| н чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. |
| аше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чу |
| чин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико го |
| и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може б |
| ауке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долаз |
| ли у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у П |
| ном ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapt |
| и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају |
| стрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљ |
| владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад |
| ално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, маши |
| руд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, н |
| хотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по сврше |
| , него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, д |
| бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки уч |
| Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба |
| су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да р |
| у Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им на |
| ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био окт |
| изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се с |
| едио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} |
| утра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чиста |
| .{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту |
| у на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра з |
| ивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још |
| о.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он |
| кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла уз |
| а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, |
| омљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца |
| је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили |
| ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена камено |
| на два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку |
| у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете |
| је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и пра |
| <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Ради |
| .</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <d |
| ред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи |
| ам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам |
| и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за |
| љем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и са |
| чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљк |
| ко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстор |
| ео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерим |
| о је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало |
| адиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се |
| од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место дола |
| имо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi |
| "SRP19102_P1.3"> <head>III У УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1.3. |
| ларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Неде |
| ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива |
| p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у дец |
| те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type |
| ...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи само |
| и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, |
| еметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школ |
| <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша |
| > <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду |
| напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да |
| још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| :id="SRP19102_P1.1"> <head>I У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1.1. |
| ецу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заб |
| е заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде |
| 12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици |
| ицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје кр |
| лети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљ |
| вање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне |
| ва, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашив |
| } И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио |
| и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радов |
| ше се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осв |
| оме што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да при |
| оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стра |
| је више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу |
| а родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способност |
| ље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем? |
| ко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допуст |
| зденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети |
| id="SRP19102_C2.5"> <head>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз с |
| er" xml:id="SRP19102_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се |
| први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српск |
| ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не з |
| не, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, не |
| еди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им |
| путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако т |
| да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и |
| а пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; |
| т и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је ве |
| пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ћ |
| у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је не |
| у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више |
| r" xml:id="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провеја |
| er" xml:id="SRP19102_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца св |
| er" xml:id="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Ра |
| ter" xml:id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке |
| er" xml:id="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отиш |
| ио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца |
| једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша |
| ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хит |
| {S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „од |
| да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово цркв |
| ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и п |
| лу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога с |
| Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је по |
| е оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу в |
| ој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је |
| <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошл |
| свитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањ |
| ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C12.1 |
| Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који з |
| терину, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S |
| а, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша п |
| много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће |
| врта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако х |
| доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни вид |
| алу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је доб |
| деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру |
| иром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се преп |
| ј години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој годин |
| ЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C3.1" |
| буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те д |
| "SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао ст |
| адишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и леп |
| јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укр |
| олу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{ |
| им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар |
| де север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово сев |
| ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме с |
| да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли о |
| вар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова т |
| да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем |
| је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка ј |
| радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а |
| S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед |
| јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа н |
| оставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној с |
| 4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било време |
| ="SRP19102_C3.13"> <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клуп |
| ајвише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
| за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових с |
| најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учите |
| ира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после |
| .{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичк |
| га, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само го |
| на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како |
| о још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знат |
| сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здрав |
| у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за други |
| 4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао |
| ти се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му |
| продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ра |
| путио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиш |
| апљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и п |
| оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду ј |
| p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу |
| S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало ј |
| дини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зач |
| онату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од |
| љена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А |
| лео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а |
| ћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и з |
| и ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и зад |
| оли учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала |
| гу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се |
| гу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и |
| } Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за |
| } Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и он |
| о задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему т |
| RP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро |
| редовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да с |
| дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Ал |
| ивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити |
| м кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, |
| ребало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У оста |
| Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ би |
| RP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад |
| RP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату |
| SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разне |
| P19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школ |
| SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и |
| их.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао дру |
| кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сеј |
| љи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазн |
| лове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне |
| о је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у |
| јвише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није |
| Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад се |
| ушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто |
| зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на уч |
| А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>во |
| : не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро ра |
| свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод н |
| у су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезар |
| P19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и д |
| кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, |
| S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити |
| ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша шт |
| и, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како |
| ика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредни |
| асле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у |
| о, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили |
| роду.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну пес |
| слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре св |
| о дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила |
| није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изв |
| неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да бу |
| > може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брд |
| и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се |
| око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газд |
| редио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужн |
| испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак |
| ији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су пове |
| му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окр |
| љуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ |
| је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, сам |
| {S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину ш |
| <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div type="group" xml:id="SRP19102_P1. |
| се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само шк |
| ужи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека му |
| овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато о |
| од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од з |
| о мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак да |
| о да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потреб |
| S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужит |
| е баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све |
| ченика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу но |
| ло после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и в |
| , он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и да |
| још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од б |
| а опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у вис |
| које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бо |
| у.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако ула |
| је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, |
| /head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људск |
| о треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође |
| оди и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, |
| er" xml:id="SRP19102_C6.2"> <head>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов |
| до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да |
| да опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи чи |
| шао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца |
| "> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је прост |
| d>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| d="SRP19102_C11.4"> <head>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само |
| доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Заго |
| опала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село. |
| <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| 8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| аде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било ова |
| нице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расад |
| само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жив |
| ј земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато за |
| што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Све |
| Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и |
| исане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је м |
| за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и |
| е.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готов |
| SRP19102_C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најс |
| и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| м на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом |
| P19102_C10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друг |
| и...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се |
| преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе минист |
| head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваз |
| ла не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у св |
| њу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља |
| Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе б |
| све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због |
| дити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овак |
| p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету ш |
| о калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога |
| /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна |
| ижавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе г |
| копане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни у |
| ено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Заго |
| вреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани |
| и се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе |
| четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много |
| сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није |
| хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буква |
| ј срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је на |
| ва шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да |
| испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и |
| овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и а |
| сто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и к |
| Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те |
| пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А св |
| за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску г |
| /p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишо |
| — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљун |
| о било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова н |
| ој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе |
| p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша на |
| , и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S |
| тку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиш |
| или свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему доп |
| коли</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде пр |
| идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће м |
| емештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиш |
| актички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле |
| ци, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="5 |
| о јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади |
| ње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на д |
| .{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div t |
| а.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} |
| ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357 |
| оле.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је |
| пет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима |
| саврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка |
| с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређ |
| ter" xml:id="SRP19102_C7.5"> <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина сва |
| стови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарн |
| ко су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они |
| онице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и наба |
| е, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком з |
| време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те с |
| ошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а |
| “</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узв |
| понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та |
| ша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, кој |
| 9102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свад |
| > <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе |
| кућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га осл |
| дницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и од |
| о малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су гр |
| је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је по |
| омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; уст |
| ет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Ми |
| и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду |
| ло, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне р |
| и, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје к |
| /head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и |
| е.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљав |
| . „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Рад |
| турат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми |
| Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у |
| >— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за ко |
| елике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко х |
| буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>К |
| аћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село не |
| лио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумск |
| какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ сми |
| му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање |
| и би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренут |
| у.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{ |
| заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља поче |
| овно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Ми |
| бији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све ш |
| ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о о |
| љ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свак |
| мити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се |
| <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало изр |
| моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити |
| кренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казуј |
| и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нист |
| су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се ч |
| чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да |
| смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је |
| му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиш |
| апетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућ |
| и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| д своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда |
| ди.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да ста |
| Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p |
| о ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани б |
| блазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каз |
| , пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и |
| ић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови |
| а изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, д |
| паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То ј |
| вала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу в |
| тних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису ви |
| S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски жи |
| им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде |
| Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко |
| ају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „ |
| .{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> |
| то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игр |
| село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо |
| атила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет |
| ад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић к |
| корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је пом |
| је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стад |
| ма по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нис |
| те, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да |
| двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним ш |
| ту место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо |
| не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посл |
| е књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако |
| аре и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да посл |
| ћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је |
| ли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, |
| а</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, |
| новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовин |
| ала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} В |
| родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <p |
| испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и |
| нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам т |
| ају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да на |
| ања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађењ |
| о вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђа |
| ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Минист |
| њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још дана |
| тупили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и од |
| инистар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамо |
| а да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је ш |
| није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао |
| нили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и б |
| сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово |
| {S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од шк |
| ам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вод |
| >- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да |
| ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi> |
| их пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они |
| аповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани поч |
| је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, р |
| р.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се раз |
| ала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па к |
| Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео с |
| и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необич |
| ом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може |
| /p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друшт |
| д онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи |
| стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста в |
| те обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после бл |
| ме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац о |
| а је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјача |
| не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата |
| неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни |
| о.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе нег |
| ead> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с б |
| да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> |
| ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задо |
| учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, к |
| обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима |
| ки ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђ |
| но казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пођ |
| х кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себ |
| окле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „с |
| да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би |
| ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуд |
| жу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била сил |
| чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читањ |
| а деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а |
| из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у дец |
| ељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о том |
| е прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, поч |
| е обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђ |
| та и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је |
| ацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске ут |
| оји сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви |
| <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али т |
| обро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књиг |
| ате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни зб |
| с је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем сел |
| е бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунц |
| } Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} |
| урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кућ |
| нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и д |
| те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао у |
| исао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није |
| на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Р |
| ма не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Ра |
| поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоће |
| да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну |
| деш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближе |
| ао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је |
| ма.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаност |
| од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и |
| с занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита |
| ма у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа |
| озори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} К |
| ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и упис |
| еље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветров |
| е насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста |
| много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, к |
| го више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <p |
| S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунат |
| аја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да |
| кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нис |
| ојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у ваш |
| е један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми |
| ора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објаш |
| и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се |
| ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, бл |
| ни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и |
| р знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не |
| јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разу |
| Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика |
| че, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="c |
| лика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо сл |
| ad> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да |
| SRP19102_C1.1.2"> <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{ |
| о прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио |
| да хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S |
| ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у |
| стави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву се |
| вају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто з |
| ко будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што |
| и ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је д |
| ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, |
| већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главн |
| во учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад |
| </p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још дес |
| .</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они т |
| оно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му п |
| о.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У |
| да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али в |
| се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзо |
| p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код |
| мију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад |
| Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се зглед |
| ше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они би |
| ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Гру |
| о дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, се |
| ђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по |
| оли да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато |
| Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају |
| тра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите пре |
| е деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не |
| ј је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слу |
| казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину п |
| старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, |
| Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова у |
| открепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у ра |
| осподине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клуп |
| /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: |
| ану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рек |
| ошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да |
| , кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи |
| здарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> |
| Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да п |
| {S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да |
| {S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} |
| ве је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да у |
| м с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него |
| Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то |
| .{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша |
| е никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у |
| </p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њен |
| ви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом |
| вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мија |
| , ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити ј |
| 102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било |
| .{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="c |
| RP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} |
| а „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и пе |
| немо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} |
| ма спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и |
| да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће |
| обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а г |
| Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> < |
| боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да б |
| и поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за о |
| и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школск |
| ов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једн |
| и осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, у |
| p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је сво |
| и му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као к |
| што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу |
| село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учит |
| , да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за |
| жило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступи |
| з школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају |
| отле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом но |
| ило и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе |
| и за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те |
| ћа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да ст |
| ош боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не с |
| ову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић |
| езу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешт |
| ворили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предра |
| , да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да и |
| ео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, а |
| официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у ј |
| </head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Мар |
| у.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за |
| школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преоб |
| Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три |
| агорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде |
| они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, р |
| желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, |
| ижили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кме |
| апита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо |
| ад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други.. |
| места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети |
| редао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно |
| Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, ка |
| вршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су он |
| , па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а он |
| ло, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толик |
| етири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, |
| емо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би н |
| и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу поно |
| у четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV |
| ј IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су прим |
| онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да ни |
| мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само |
| е њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа |
| рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Да |
| замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, |
| воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи |
| лазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа |
| а.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по по |
| трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, |
| кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, |
| ину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвор |
| а немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што п |
| и његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дан |
| и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, д |
| само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати ци |
| чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад |
| ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе |
| тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку |
| родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi> |
| да, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се |
| добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мал |
| уди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притиск |
| pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови |
| есе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} О |
| S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак ж |
| комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољ |
| пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то ј |
| то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S |
| во је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S |
| гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечи |
| Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини ле |
| су знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала т |
| за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно |
| квога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о ле |
| Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљ |
| земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мок |
| шта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало ка |
| ла готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али к |
| мркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви |
| {S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је |
| потребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Ова |
| д капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гур |
| дне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних лини |
| а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и |
| пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља |
| и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, |
| госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављал |
| шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Ш |
| управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је |
| Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школ |
| била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако ка |
| целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све |
| анас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све |
| ви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, |
| да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и так |
| S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да |
| ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се пр |
| ша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} Д |
| м, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богослови |
| па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како |
| а из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S |
| во:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, се |
| У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да |
| и сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су виде |
| ко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати к |
| што друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора |
| се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошл |
| де с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али ср |
| то они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не |
| рују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, |
| , гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и че |
| уши Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оце |
| пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном с |
| адзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то ниј |
| ако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, |
| њига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате |
| има и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Д |
| b n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у |
| ше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекид |
| ку.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или по |
| амо још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готов |
| војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије |
| ле овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то до |
| руге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли |
| а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвозден |
| чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често |
| и радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе |
| направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има |
| у млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни |
| тио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни |
| ласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта |
| је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста |
| а и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, кре |
| чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радов |
| воздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква |
| људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти м |
| <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем ва |
| је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.< |
| растао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па ј |
| — Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ћ |
| м у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под по |
| разила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, |
| није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држ |
| его пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим |
| } А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запа |
| ињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S |
| ј страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је |
| а надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господин |
| {S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Рад |
| !{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type= |
| > <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је |
| на.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те |
| ле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само с |
| мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо |
| ер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта памета |
| испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органс |
| ња Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко |
| и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху в |
| во обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то т |
| рноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сло |
| спод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за |
| <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад |
| (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код н |
| што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назга |
| спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; < |
| те хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и ду |
| .{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала |
| Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, |
| самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку |
| исли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да чов |
| о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то сло |
| умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то |
| шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</ |
| ворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — |
| учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онд |
| S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" |
| буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке. |
| се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује |
| .{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi> |
| .{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Је |
| >дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да н |
| и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И с |
| код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Р |
| ко се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ев |
| га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Е |
| ме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да на |
| испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос |
| в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле |
| ина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да и |
| та!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем |
| тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су |
| ред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се севе |
| мтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је |
| ..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi> |
| <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта ј |
| их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима |
| ...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом |
| хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у шко |
| /hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о- |
| i>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} |
| <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>бук |
| ва чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то |
| ви чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко |
| се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се |
| девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово |
| ет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S |
| ака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} |
| м реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Кој |
| истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару? |
| </hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме |
| А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највиш |
| ка?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа |
| i>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да на |
| и</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да |
| же зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да на |
| ак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме д |
| Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низ |
| урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S |
| све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?. |
| е ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?. |
| кле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама |
| по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге |
| ас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код |
| крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви |
| хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта |
| {S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо н |
| " xml:id="SRP19102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Р |
| " xml:id="SRP19102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, п |
| " xml:id="SRP19102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на |
| } Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да н |
| </hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочита |
| е после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се |
| ује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад |
| ?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и) |
| hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се |
| пиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише? |
| ите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да на |
| и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>н |
| Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи д |
| Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} |
| што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било |
| ..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово |
| испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi |
| добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је |
| Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завири |
| под ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, к |
| пишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А |
| у роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре. |
| лова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слов |
| ет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко |
| о у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо |
| оред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посеч |
| инско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где им |
| ме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:< |
| мо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену прој |
| гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица |
| у ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам |
| ту народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој |
| је после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi |
| у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi> |
| огледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно). |
| шова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово н |
| Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ н |
| азити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и |
| ?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако |
| >?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извади |
| реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi |
| ази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А пос |
| вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да |
| аље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А |
| Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово исп |
| а западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?. |
| а је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а |
| ешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</h |
| цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о |
| даје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} |
| човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је |
| — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвозд |
| у у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те |
| гло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре? |
| т.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то уме |
| љу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: г |
| тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иг |
| иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други |
| а у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта |
| гом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква |
| оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви |
| ило с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама им |
| /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и |
| и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?! |
| а ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознал |
| екопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да принос |
| е „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само |
| дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генера |
| е и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то |
| поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвет |
| /hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S |
| имнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, |
| ченичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички |
| ском.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач |
| и ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер |
| стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један дом |
| д њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је |
| .{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако за |
| истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као д |
| .{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој |
| о закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадил |
| татак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку |
| длажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, |
| >нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто |
| итала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је ре |
| ле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о |
| тапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се п |
| како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза шк |
| поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни. |
| и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица |
| могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, |
| своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздр |
| и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтит |
| ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли у |
| } Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{ |
| ије ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да |
| На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто ја |
| то се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју |
| а чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и жив |
| угом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером исприча |
| ез памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а н |
| ке и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица< |
| иду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и |
| во?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>с |
| лели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћу |
| ита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово и |
| кој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше |
| p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао бољ |
| ђу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им о |
| ити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га пред |
| коли и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господ |
| иљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обу |
| ке за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је |
| гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тог |
| мета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима по |
| највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ов |
| Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шт |
| дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде ша |
| /hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образ |
| им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’в |
| ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сео |
| је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници.. |
| по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и |
| о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове ј |
| си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело |
| } Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>ча |
| ојој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа |
| кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује |
| ика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког врем |
| у и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} |
| болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка ј |
| S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Гос |
| то се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, сне |
| ј свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропада |
| ала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у уче |
| шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је |
| и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за чо |
| чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је |
| реће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, |
| о се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи |
| а, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књи |
| ако ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце |
| е, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најоб |
| Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележ |
| цу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељ |
| езиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој |
| њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је |
| оказа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет |
| од јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овак |
| {S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ћ |
| осле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поно |
| цом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала |
| тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другог |
| а учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су |
| и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тест |
| а умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се |
| адишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили. |
| ина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога мл |
| да да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може преглед |
| мишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу |
| Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадов |
| не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и |
| с, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је м |
| вај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и з |
| днаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју |
| је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{ |
| иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p> |
| {S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако н |
| оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шет |
| довољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се |
| даше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким |
| ајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> |
| ша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" / |
| коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекал |
| о сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Н |
| {S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пре |
| шта ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Те |
| аљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политик |
| а купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља |
| је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим шко |
| ор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> < |
| ао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћет |
| реврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ в |
| тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Је |
| д преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно ј |
| е, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одгов |
| — Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља к |
| ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој |
| Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлет |
| и било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} |
| . ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} |
| је до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зат |
| ако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању |
| и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи д |
| да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде |
| се тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језик |
| сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Од |
| да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресул |
| а рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти |
| и: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Бо |
| у, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утица |
| ашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} |
| ди тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас |
| ме бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, ка |
| ости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али сл |
| н доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренут |
| младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на стран |
| о заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта |
| у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и < |
| и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није проп |
| да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, |
| равилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико |
| ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p> |
| викаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у кот |
| Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе |
| нима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се ру |
| мажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу влада |
| тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније б |
| све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по б |
| о сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином г |
| У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама оста |
| ка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и са |
| о.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и ви |
| у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! о |
| ма, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора д |
| ече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо м |
| леда у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се |
| .{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре п |
| а им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе |
| ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетк |
| едом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали |
| таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом! |
| ављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који |
| вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се |
| ле <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и ко |
| олини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писа |
| а децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до |
| .{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S |
| је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово < |
| риште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а ста |
| са!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео |
| само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Н |
| иге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је не |
| је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а |
| е; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком |
| <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1 |
| азати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, ка |
| што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{ |
| њу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати мо |
| његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуп |
| сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуп |
| ГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </d |
| не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, |
| у углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде |
| да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У з |
| {S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиш |
| то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и з |
| {S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод |
| ску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевт |
| требнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узаја |
| S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и оп |
| из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, к |
| и код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е |
| ена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села |
| ра за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и |
| предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити кол |
| , већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда |
| и то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњ |
| које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут м |
| има и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и от |
| е, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви |
| свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Р |
| затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ак |
| му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога |
| S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте п |
| она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чем |
| што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само.... |
| шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звез |
| ала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добр |
| ојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{ |
| не никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је |
| дигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И |
| ш због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, |
| а одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што |
| ељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било мн |
| 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет |
| а уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И |
| >ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после пресли |
| i>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што л |
| S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихо |
| b n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се дан |
| ри њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај с |
| е, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ |
| де постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито уче |
| руги у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године. |
| колска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а посл |
| ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најте |
| а времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиш |
| е се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућ |
| и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако ви |
| {S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S |
| ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, |
| ије учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да |
| арошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је шт |
| тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онак |
| осподине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог са |
| о да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, |
| ке радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да п |
| чео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што |
| ора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него |
| зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре п |
| Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша |
| и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је |
| речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што |
| н: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, ка |
| сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да |
| диша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру д |
| А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало |
| бадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на не |
| д вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућн |
| оричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до |
| и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше н |
| крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је б |
| >добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се не |
| ити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожали |
| а породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је рет |
| учили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће в |
| калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико |
| ономија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни ње |
| о прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и |
| Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као |
| аилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n |
| да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и на |
| о дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправ |
| се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опр |
| ер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У |
| е предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крај |
| четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа |
| под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се |
| ка, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји |
| гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео јо |
| слободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали с |
| нацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети |
| у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и гор |
| свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} |
| а глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу |
| одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и о |
| радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се намест |
| > <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у |
| причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и мно |
| еких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урок |
| , да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необич |
| душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни про |
| у!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растура |
| тнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви |
| у.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном бр |
| богаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Д |
| лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и ре |
| како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па т |
| и ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Ра |
| ар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и п |
| {S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу |
| е.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то |
| су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а |
| тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, |
| } За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут ов |
| и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се |
| hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <h |
| е, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли д |
| {S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајно |
| зброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном сп |
| ола не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ниш |
| бито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, поли |
| сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног |
| и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи на |
| обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи једа |
| остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био п |
| и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у |
| аво је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Он |
| а су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да у |
| нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb |
| ике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово |
| и већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="cha |
| , да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који гово |
| давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису з |
| је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите р |
| уке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о те |
| ме ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посеја |
| оље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже н |
| то ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S |
| ем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, |
| нутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да оста |
| је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на |
| т отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, |
| школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, |
| ео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео |
| е пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" |
| аки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у к |
| горицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су |
| пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово |
| нас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, ш |
| .</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет |
| старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски за |
| и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе |
| етила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочита |
| да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су |
| ица може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију к |
| и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, |
| саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му |
| м отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на |
| } Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или |
| вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} |
| погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут |
| д божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Ради |
| сту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде с |
| ада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало прес |
| о, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио к |
| Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Ради |
| ро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових |
| школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну со |
| амен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина ј |
| окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овам |
| што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео |
| а силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да б |
| ла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и |
| осле и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свр |
| а поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, |
| на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је то |
| {S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липов |
| ма, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S |
| пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин н |
| S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је б |
| Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је |
| ецо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, к |
| ори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Ради |
| светио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што з |
| <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзит |
| , где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, |
| а.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнак |
| што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је |
| лагосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, |
| наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указу |
| то практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније |
| таву); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загори |
| </p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука в |
| S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, |
| ио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао |
| И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и с |
| традан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</ |
| /hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја |
| је дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што |
| еш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, |
| Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} |
| } И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мо |
| ство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер н |
| сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а з |
| усима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што |
| а овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, |
| А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или |
| а и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а н |
| : „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Р |
| ао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша в |
| обани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бач |
| } И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да |
| Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је пр |
| као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако к |
| едина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност |
| ком рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим |
| је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се ов |
| довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, |
| се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта |
| а засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарство |
| код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и јед |
| и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимн |
| о је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пли |
| итав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него в |
| аке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од |
| роводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и |
| аслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, |
| све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још ви |
| ма оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су д |
| аке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима |
| ју оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има ов |
| с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају |
| у добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што в |
| вари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у са |
| а мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака |
| га земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла пр |
| ста казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те |
| пак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни ра |
| ете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угле |
| е</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi |
| ми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљков |
| некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша |
| е све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао |
| ије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење |
| докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и с |
| диша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из |
| вако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као |
| укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он |
| илике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На друго |
| ање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље |
| у креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља з |
| ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари |
| њиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања |
| н ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не ве |
| {S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицим |
| ених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у гради |
| оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, |
| о и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје вод |
| је било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато ј |
| стављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је |
| е природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој |
| о је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, |
| ада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Св |
| а споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но |
| срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо |
| но, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је на |
| само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што ј |
| ати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући |
| е најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јел |
| т не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити с |
| арије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па посл |
| читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније |
| >- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт ка |
| кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им с |
| то тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је |
| у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а |
| и хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи |
| <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Ду |
| лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је |
| Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко |
| језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су праз |
| ше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто сти |
| имнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад |
| да рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и с |
| едоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!. |
| има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам |
| ут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књ |
| а сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено р |
| не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много |
| њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим |
| је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показив |
| аливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу о |
| у буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд п |
| о зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао |
| школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година п |
| ами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А ка |
| деш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на ж |
| се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб |
| ви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си с |
| Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода |
| д зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за |
| ави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу... |
| ма има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покв |
| тељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљ |
| редним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <di |
| исту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује пр |
| те се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте |
| у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва о |
| а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год |
| .{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу ваш |
| ћу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне н |
| више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у ово |
| ајпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јокс |
| уди и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без |
| и само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, |
| или до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу з |
| са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и з |
| захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за кој |
| прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владао |
| може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне |
| врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је |
| човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" |
| а радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они |
| краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само д |
| дора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно |
| S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућ |
| замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него |
| а помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Преми |
| и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у |
| сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет ред |
| памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у сел |
| самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, орга |
| а им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине ш |
| се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кра |
| а она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске |
| } Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе |
| гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, д |
| „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши |
| д је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, шт |
| !..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S |
| добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у цел |
| и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свар |
| hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите |
| вде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Рад |
| обично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, д |
| .{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у сви |
| пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачни |
| како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> |
| обност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усаврша |
| им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би дола |
| м и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Бољ |
| да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не у |
| ажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да |
| ...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да |
| , да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро |
| барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити |
| није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Ваше |
| S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам изра |
| ов, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрну |
| ји и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ур |
| е за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари |
| су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео |
| ко ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџ |
| а и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то |
| е скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S |
| и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео |
| о одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S |
| лост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим јед |
| о паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам иша |
| тко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном про |
| ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би и |
| е?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе пор |
| оли, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> |
| <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то |
| је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{ |
| i>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механ |
| стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути |
| њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду |
| паним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она |
| учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а |
| сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати |
| реме...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих п |
| и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударе |
| Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до пр |
| јбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика |
| што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа. |
| , прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабу |
| Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати |
| рава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" x |
| учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога |
| ем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, ш |
| го сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише би |
| дравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разуме |
| S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања |
| јбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па |
| н је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на кој |
| ле овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница |
| кле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сам |
| ећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школ |
| слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају |
| есна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе об |
| ове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из |
| исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код дец |
| течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, вели |
| ежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Ра |
| , само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да |
| али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве |
| ису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и л |
| арод или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што |
| бро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А с |
| велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички |
| на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је |
| зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да |
| уст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете по |
| цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре гот |
| ећу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чу |
| ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него |
| и знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а о |
| ћу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не криј |
| о се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безб |
| и немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра да |
| раћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар б |
| ика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад ј |
| угу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} |
| једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Т |
| зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, |
| расле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и м |
| и и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је |
| доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>. |
| ма и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па |
| ко; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — |
| мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће |
| } Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако |
| оче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупа |
| рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што |
| лосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијем |
| и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува гра |
| ци до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела |
| е; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога |
| пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Р |
| е ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти да |
| едних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за |
| ранице.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена саве |
| анашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове у |
| е таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућу |
| у, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њено |
| лом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике г |
| ете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко |
| је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на зе |
| ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И |
| љке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све о |
| све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готов |
| е је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтини |
| рацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то |
| је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зо |
| у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша |
| та и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Да |
| о виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S |
| ала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расл |
| оћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, а |
| пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком по |
| ди и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадн |
| рави вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неко |
| ворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то бу |
| подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру |
| је и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здр |
| такло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мај |
| нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S |
| A">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; |
| ују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине |
| чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се |
| а слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да |
| ви на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце |
| је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим ме |
| и овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Ради |
| а природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даље |
| н да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; са |
| али сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога |
| ро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и д |
| у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има н |
| ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па |
| вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњ |
| а дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају ју |
| а се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и |
| ње с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпос |
| о савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за |
| ишта код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> |
| не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} |
| а чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чу |
| ршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи б |
| S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш |
| е код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове |
| } А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништ |
| њиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, |
| т свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> |
| како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да ост |
| ј неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа ј |
| ’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да из |
| одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда |
| ом.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још ј |
| мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се раду |
| ако ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} |
| велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гле |
| воје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и с |
| тицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним р |
| боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађе |
| чионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самом |
| .{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемари |
| те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} |
| уком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у пра |
| аницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требал |
| све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад |
| е огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па оп |
| , а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да в |
| .{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, |
| рава као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у |
| изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да |
| .{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div |
| д и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних вет |
| реба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити у |
| } Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељк |
| рски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и сву |
| ца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, |
| Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и |
| у Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </di |
| ако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља |
| , у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше |
| бру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи о |
| S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све тр |
| ровели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и |
| огу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима |
| и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, |
| ељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога шт |
| своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа |
| гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти |
| Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабо |
| н — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу |
| на је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може |
| .{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Ч |
| т, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теж |
| летку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Заго |
| о неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био пам |
| у градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и та |
| калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо в |
| има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, ко |
| су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу |
| ике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе |
| што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p |
| сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети |
| де такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима. |
| рати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају |
| ац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко |
| се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вун |
| онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, |
| гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Уч |
| видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Ис |
| еца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде |
| баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друг |
| адиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити |
| Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још |
| ме ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и |
| кову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, |
| и.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим о |
| их тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од т |
| И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радос |
| му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није бил |
| ођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} На |
| да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло |
| је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово< |
| у) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андра |
| сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и |
| и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{ |
| слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други нап |
| авуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче |
| ет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и |
| рани.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им |
| ерт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се |
| за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они не |
| радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они |
| да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је |
| штају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова |
| и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били св |
| рцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим |
| и и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненади |
| на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теж |
| е и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав |
| е споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда н |
| сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то |
| , и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а к |
| вала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која |
| шљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости ч |
| је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} |
| и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у раст |
| очео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и ма |
| зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стр |
| видно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима |
| живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, д |
| ко, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја |
| .{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овом |
| е, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Ц |
| ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене п |
| поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу! |
| и и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да с |
| ного, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни |
| , деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да доб |
| ама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што |
| што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје град |
| то што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после см |
| се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму |
| е само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и |
| најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју |
| ву свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све |
| ћу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{ |
| тиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто пр |
| увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати |
| али; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао |
| зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} |
| што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи |
| ише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не |
| ет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то на |
| преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</ |
| мало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а |
| свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме |
| жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вече |
| ну код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини |
| до, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равниц |
| ину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је |
| а га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану н |
| н, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Је |
| и саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђа |
| филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигиј |
| њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице |
| се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више уви |
| а се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и |
| вога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда |
| > <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{ |
| ће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи пис |
| а се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спре |
| н, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одгов |
| шао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разго |
| тву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се свак |
| не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примље |
| ји мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, |
| раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{ |
| у је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кол |
| > <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чу |
| , ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запа |
| поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml |
| {S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађи |
| рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и |
| вако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, п |
| већивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, виш |
| те овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист! |
| и и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). |
| — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите ко |
| се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку |
| а долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од |
| ко Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и у |
| а и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само к |
| ли науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овак |
| градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, |
| ица сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што ј |
| дника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише ј |
| то се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља гр |
| и лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ћ |
| плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да |
| ање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније сва |
| вом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се |
| чео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу |
| с управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце гр |
| стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и |
| готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, вра |
| тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало |
| ка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и |
| се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у м |
| а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код |
| друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „нас |
| о, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и |
| рем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелин |
| д је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало |
| него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле пос |
| научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ |
| тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко не |
| ре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а |
| а и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то |
| његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале ка |
| Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде |
| у и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на исп |
| Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и т |
| ти соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с |
| хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прил |
| м добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она |
| Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди |
| и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу за |
| воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћ |
| им наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да |
| десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би |
| а и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио ве |
| и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и |
| } Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војск |
| } Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; |
| а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу |
| о су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да млад |
| ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, |
| ису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један н |
| и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, уп |
| реба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p |
| ивредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред |
| он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више |
| коле у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао |
| _C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очи |
| штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен |
| во; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, |
| пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <h |
| стити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, он |
| а вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, |
| м окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово |
| насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете |
| } Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код з |
| екире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача |
| дичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је |
| вала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри |
| ликој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, шт |
| ћа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С |
| дели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан о |
| тупно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да |
| што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слу |
| , да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно де |
| т векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царе |
| арицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни у |
| S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи? |
| а ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и |
| време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример |
| и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Ал |
| таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скр |
| за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на с |
| него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што |
| а је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> |
| сти и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није |
| ете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то за |
| једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и |
| едан рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, |
| ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села. |
| што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме |
| спехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и |
| че му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не мо |
| о није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено |
| да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} У |
| а тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре и |
| је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи |
| Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{ |
| и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричк |
| на Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уред |
| ено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разг |
| о да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је |
| могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост! |
| и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и веч |
| склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да |
| оље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упор |
| е могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељ |
| мре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не |
| от, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто в |
| да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, |
| или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по |
| {S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учин |
| > <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! |
| Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би бил |
| ли где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године с |
| та да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, |
| , јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више |
| ки добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, |
| ајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и |
| и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околни |
| И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за |
| .{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметал |
| узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они ко |
| и младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, |
| и, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Дан |
| овом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосн |
| то граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чарши |
| а бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане |
| роши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему раз |
| и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на д |
| и, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књ |
| ке утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за град |
| вестимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Сел |
| не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све шт |
| ео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направи |
| ша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу киш |
| , да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер мно |
| нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље ка |
| и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види |
| жи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Р |
| трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер |
| , за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадб |
| у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не пром |
| ити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао |
| е парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S |
| S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини млад |
| и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања гру |
| на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И |
| да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле |
| о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S |
| о што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S |
| о да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} |
| начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопште |
| а учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{ |
| } У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} |
| и учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна з |
| уке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, |
| лушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, р |
| ила.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља. |
| у нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су п |
| , без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио он |
| главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је |
| о ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из |
| и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у гра |
| уде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко |
| од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они |
| аку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само |
| иша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали на |
| примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{ |
| ај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пр |
| ла нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је |
| а изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно. |
| о.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>ос |
| >не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевањ |
| претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац |
| опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће |
| а б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је т |
| е, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе |
| и; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите б |
| хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати |
| ј, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С ти |
| авати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији |
| давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као ч |
| о човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од |
| 42" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треб |
| де, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за |
| ="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да с |
| јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудро |
| ује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>вид |
| , школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даљ |
| јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи на |
| да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац |
| .</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је д |
| е може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се до |
| аконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ А |
| опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини |
| је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учил |
| итанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су о |
| ако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} |
| з природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривред |
| о се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје бр |
| отињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећо |
| део је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проуч |
| живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу |
| ељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више у |
| оли</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види |
| плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само |
| би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би |
| тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, |
| у већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> |
| пше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше мо |
| осподине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговор |
| <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се |
| нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} |
| у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу свом |
| лским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време |
| га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S |
| ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се вели |
| вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја с |
| и јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и ве |
| што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад на |
| хово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, |
| о рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризо |
| не:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица |
| ђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, |
| он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а |
| теже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или |
| е и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p |
| а.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава |
| везану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука |
| „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га ниј |
| ако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још |
| н развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што |
| је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>. |
| леда, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора |
| да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећ |
| Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње в |
| ју?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар |
| свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлу |
| ј у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, |
| а мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело |
| мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће д |
| ој правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неко |
| у, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су им |
| ао што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, |
| {S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господин |
| дравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и д |
| ора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао |
| но, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и |
| м је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро ст |
| > <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њ |
| примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више за |
| му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром |
| а се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све ви |
| и у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџ |
| ун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је п |
| е кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, |
| А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што |
| г да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја из |
| олдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задр |
| енко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, |
| о оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S |
| и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је |
| е капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S |
| RP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветн |
| ловини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народ |
| а као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да |
| у дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да св |
| инскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Д |
| е сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће |
| мљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушај |
| , да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спр |
| умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нерадн |
| нања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља |
| , и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што с |
| о.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно |
| чно изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а |
| тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, |
| и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Исп |
| м Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, униш |
| јвећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Са |
| елена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, |
| допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="36 |
| бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче б |
| штао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљ |
| инио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбо |
| лико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледа |
| има окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и |
| изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје |
| апише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише |
| ином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да |
| њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тет |
| аши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калу |
| ности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цв |
| одна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога |
| бија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign |
| лим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у п |
| > <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с ум |
| ло видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Рад |
| мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом |
| дао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико мл |
| лудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да |
| њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, |
| .{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако. |
| ке потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но |
| и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и п |
| место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прим |
| тврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то зам |
| брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близи |
| ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, |
| } Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер |
| је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде ка |
| и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве |
| ло кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: |
| .{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само |
| а ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па |
| шко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су рад |
| морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаш |
| рочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} |
| — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају |
| је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
| ле овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или |
| >И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају |
| <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Б |
| >Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет с |
| за...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах |
| на.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сва |
| ама и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види |
| слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с |
| У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако |
| Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министар |
| напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених посло |
| аписа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених д |
| нствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>О |
| нистарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених посло |
| Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже |
| несе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених п |
| је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте на |
| ори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне но |
| надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање |